Nedelja zabranjenih knjiga

Vreme je za pobunu pismenih.

Postoji jedan način da budete makar malo opak lik a da i dalje ostanete odličan student - čitajte zabranjene knjige. Mnogi od nas takvih, kažu da poslednja nedelja u septembru predstavlja jedno od omiljenih doba godine: vreme je za Nedelju zabranjenih knjiga.

Ove godine, od nedelje 27. septembra do subote 3. oktobra, Američko bibliotekarso udruženje (American Library Association, skr. - ALA), tradicionalno promoviše knjige koje su bile, ili su još uvek zabranjene. Ne rade to oni, naravno, da bi napravili nekakav haos u društvu i struci, iako ponekad umeju da igraju i tako. Oni to rade kako bi nas sve podsetili da cenzura i dalje postoji, da postoje neki ljudi koji bi da spreče druge ljude da čitaju ono što žele. Lista knjiga na koje su se cenzori ostrvili, ponekad zaista može da začudi.

Godišnji spisak zabranjenih knjiga, koje će biti promovisane, biva sastavljen na osnovu poslatih pisama i podnetih žalbi bibliotekama i školama, u kojima se zahteva da određene knjige budu povučene iz opticaja, zato što je nekome neprijatno ono što se nalazi između korica. Udruženje, uz dosta opreza, tvrdi da u listu nisu uključeni svi prigovori, jer na jedan prigovor dolazi mnogo onih sa suprotnim stavom.

Pa opet, nije svejedno kada na listi zabranjenih knjiga vidite "Oko plavo" Toni Morison ili "Lovca na zmajeve" Haleda Hoseinija. Udruženje ima svoju Kancelariju za intelektualne slobode koja tokom godine prikuplja podatke od biblioteka, škola i medija, o pokušajima zabranjivanja knjiga. Svake godine im je cilj da tu listu sastave i objave, kako bi javnost znala o kojim se knjigama radi i zbog čega sve to one nekome smetaju.

Evo prvih 10 (od preko 300) knjiga koje su najčešće bile prijavljivane, sa liste za 2014. godinu:

1. Šerman Aleksi: Apsolutno istinit dnevnik jednog indijanca
2. Marđan Satrapi: Persepolis
3. Džastin Ričardson i Piter Parnel. Za tango je potrebno troje
4. Toni Morison: Oko plavo
5. Robi Heris: Savršeno normalna stvar
6. Brajan Von i Fajona Stejpls: Saga
7. Haled Hoseini: Lovac na zmajeve
8. Stiven Čboski: Dobro je biti nečujan
9. Džejsi Li Dugard: Ukradeni život
10. Rajna Telgemajer: Drama

Svaka od ovih knjiga ima listu "razloga" zašto je treba skloniti od javnosti, ali sve imaju jednu zajedničku karakteristiku - "sexual explicit". Seksualno eksplicitna je biografska priča Dugardove koju su kao dete oteli i držali zatvorenu 18 godina, ili možda autobiografska priča Aleksija; možda je najveća želja Morisonove da ima plave oči takođe SX, priča Čboskog o odrastanju devojke sa kojom niko ne želi da pleše? Ili možda fantastični "Persepolis", o Iranu tamo i ovde, po kome je urađen odličan dugometražni animirani film? Garant je "Tango" u pitanju - na naslovnoj strani su istopolni roditelji koji vaspitavaju malog pingvina!

Besmislice - kako glup pokušaj zabranjivanja knjiga koje izazivaju razmišljanje, tako i proverena fora zatucanih samozvanih cenzora, koji, kada ne znaju koju drugu alatku da potegnu, hvataju se proverene drž' se seksa formule.

Cilj ljudi koji su se angažovali da sačine listu zabranjenih knjiga, nisu samo puke brojke. Oni žele da ukažu društvu (i to ne samo američkom) na zabrinjavajuću činjenicu da cenzura još uvek postoji i predstavlja veliki problem. Da istina o cenzuri dopre do javnosti, jer se prečesto dešava da mediji "preskaču" vesti o pokušajima zabrane knjiga (i ne samo njih).

Kako ćete saznati da li je neko tražio da određena knjiga bude zabranjena, i zbog čega?

- Idite u svoju bibilioteku i pitajte ih to što vas zanima.

- Pratite internet, naročito stranice posvećene Nedelji zabranjenih knjiga.

- Pogledajte spisak klasičnih dela protiv kojih su podnete žalbe ili zahtevi za zabranu.

- Pričajte o tome sa svojim prijateljima.

- Priključite se Nedelji, ili pratite aktivnosti na YouTube kanalu ALA.

Ukoliko to još uvek niste učinili, pronađite i pročitajte obavezno 12 najpoznatijih knjiga koje su do sada bile najčešće osporavane i zabranjivane:

1. D.H.Lorens: Ljubavnik ledi Četerli
2. Oldos Haksli: Vrli novi svet
3. Henri Miler: Rakova obratnica
4. Salman Rušdi: Satanski stihovi
5. Vladimir Nabokov: Lolita
6. Džejms Džojs: Uliks
7. E.M.Remark: Na zapadu ništa novo
8. Džordž Orvel: Životinjska farma
9. Dž.D.Selindžer: Lovac u raži
10. Džon Stajnbek: Plodovi gneva
11. Margaret Redklif-Hol: Bunar samoće
12. Bret Iston Elis: Američki psiho

Ovom događaju se možete pridružiti bilo gde na kugli Zemaljskoj - organizujte sopstvenu Nedelju zabranjenih knjiga, samo za sebe ili zajedno sa prijateljima. Možete se čak i zabaviti: organizatori su na sajt PlayBuzz postavili kviz pod naslovom "Which banned book are you?", u kome, odgovarajući na pitanja, kao krajnji rezultat dobijete naslov jedne od zabranjenih knjiga koja najbliže oslikava vas same.

Postoji i tihi način da pružite podršku: jednostavno - čitajte. U znak podrške, ne samo Nedelji zabranjenih knjiga, već borbi protiv cenzure uopšte, pročitajte 33 knjige sa predložene liste za ovu godinu. Pored spomenutih, tu su i: "Srce tame" (Konrad), romani o Hariju Poteru (Rouling), "Kvaka 22" (Heler), "Na putu" (Keruak), "Starac i more" (Hemingvej), "Paklena pomarandža" (Bardžes), "Gospodar muva" (Golding), "Mobi Dik" (Melvil), dnevnik Ane Frank, "Klanica 5" (Vonegat)... i obavezno "Farenhajt 451" (Bredberi).  Dobar deo ovih naslova možete naći kod nas, po mestima u kojima obitavaju knjige. Zapravo, skoro sve.

Međutim, jednu knjigu sigurno nećete naći po domaćim bibliotekama i knjižarama; pitanje je i da li iko sme da je prodaje na ulici. Piratizovane verzije izdanja glavnih i sporednih domaćih izdavača da, ali ovu - jokmore.

U Srbiji nema cenzure.
Zašto bi je bilo - pa to je važilo u veselim devedesetim, zar ne?! Sada se uznapredovalo: danas se knjige ne zabranjuju, spaljuju il' tavniče međ memlu & akrepe; danas se zabranjuju pisci, režiseri, glumci, kritičari, živa umesto pisane reči. Ljudi umesto papira. Dopušteno im je da rade svoj posao, ali ne i da od njega žive.

Danas psi od slame i ljudi od pruća, zaraženi besnilom autocenzure, više ne prezaju ni od čega. Izdavači su izdali struku, i sebe. Knjiga "Svaka čast Vučiću" Slaviše Lekića može se trenutno poručiti i nabaviti samo preko pošte (brze ili spore, na vama je izbor). Džojsov "Uliks" je tridesetih godina prošlog veka bio zabranjen u Britaniji i SAD. Zaintrigirani čitaoci su samo mogli da ga naruče i iščekuju poštansku pošiljku, koja nikada nije stigla. U to vreme, američka državna Pošta je sebi dala za pravo (i obavezu) da svaki primerak "Uliksa" koji nađe u pošiljkama, jednostavno, na licu mesta spali. To pravo su danas sebi, na figurativan način (za sada) dali vlasnici knjižarskih megapiljara Delfi/Laguna i Vulkan. A silni sitni dućani knjiga, oni će svakako biti još sitniji od ovih mega.
Ne znam da li su taj tihi bojkot, autocenzuru, pa čak i histerično odbijanje da odgovore na pitanje "Zašto?" nekolicine preostalih hrabrih novinara naučili negde, nasledili od nekoga ili stekli iz okoline. Neki drugovi su negde, nešto, nekako... komitetski.

Bojim se nečega drugog: da njihova uobičajena telesna temperatura iznosi tačno 451°F. Bredberijevi knjigogasci su, izgleda, ovde našli novu formu istog posla: izdajničko izdavaštvo - uspeli su da izdaju i prodaju Knjigu, u najbukvalnijem smislu tih dvaju reči. Svetlost baklji u balkanskoj krčmi "Kod Farenhajta" nikada ne zgasne.

Ljude, od papira deli samo noć.
I jedna iskra.

Knjiga koju čitate neće vas nikada izdati.

Izdaće vas ona koju niste pročitali i ćutanje o onoj koju jeste.