Ku-ku

Kratka istorija korporativnog kukumavčenja:

1842

- Ukoliko radnici budu mogli legalno da štrajkuju, nijedan biznis neće moći da opstane!

1887

- Da crncima plaćam ceo dolar za dnevnicu? Bolje mi odmah spalite firmu do temelja!

1912

- Jeste tragično kada strada neki radnik, ali zakoni protiv firmi koje krše prava radnika mogu da postanu smrt industrije u Americi!

1915

- Ali kako da se uopšte bavimo biznisom ukoliko ne možemo radniku da damo otkaz zbog članstva u sindikatu?

1924

- Zabrana dečijeg rada će uništiti našu ekonomiju! Zar ne, mali Timi?

- Tako je!

1938

- Ne možemo da imamo 40-časovnu radnu nedelju, jer ako to uvedemo neće preostati više nijedan poslodavac koji bi mogao bilo koga da zaposli.

1964

- Jednake plate dati i ženama i crncima? Biznis neće moći da preživi ukoliko nas država podavi svojim intervencijama!

1970

- Zakoni o zdravstvenom osiguranju i zaštiti na radu su formula za trajnu i masovnu nezaposlenost!

Danas

- Ako prođu novi zakoni o pravima radnika, onda je biznis osuđen na propast! Proopast!

***

Ne zanosite se, ovo gornje se odnosilo na Ameriku. U Srbiji "biznis" ne mora da se plaši poslušnog stada nekad zvanog "radnici", a još manje "zakona" koji bi istima štitio nekakva "prava". Jedina stvar koje se biznis ovde treba da plaši jeste on sam - jer ne postoji, baš kao ni radnici. Nema radnika - nema ni biznisa.

Simple.

Ovde je biznis samo grebanje za koji dolar više od stranih "investitora"; sve ostalo je ionako oduvek bilo samo palanačko proseravanje koje je našlo plodno tle u društvu koje je iz kvaziindustrijskog poznog feudalizma kroz nekoliko imperijalističkih ratova (kao njihov privezak) bunovno uletelo direktno u socrealizam, prethodno ne stekavši ama baš nikakvo iskustvo sa kapitalizmom. Društvo (ili narod, ako vam je tako varenje lakše) koje ne doživi i preživi građansku revoluciju i standardne faze industrijalizacije, ne može da pojmi kapitalizam, baš kao ni bilo koju formu postkapitalizma koji neumitno potom sledi (koliko god stvarni likovi sa gornje karikature kukumavčili). Protekao je vek i po kako je Karl Marks na to ukazivao, ali uludo - od Balkana do Sibira, nije imao kome. Mada, pošteno je i to reći, takvima nije ni hteo.

Zbogzato ovde postoje radnička klasa, levica, sindikat, štrajk, biznis, industrija, kapital, zakon, investicije, istorija, društvo, država, partije, politika, mediji, istina... sa navodnicima.

Samo je kukumavčenje permanentno, oduvek i bez navodnika.

p.s.

Umalo da zaboravim - i bacanje bulšita s ramena.
Iz zaleta.