DepressiON logOFF

Depresija je mnogo više od pukog kilavog osećanja i raspoloženja; ona može da izazove haos u mnogim sferama našeg života. Štaviše, čak i oni koji pate od depresije, u agoniji najdubljih i iscrpljujućih naleta te bolesti, ne shvataju (i prihvataju) uvek da je imaju - tek svaki treći od njih zaista zatraži stručnu pomoć. Za mnoge ljude širom sveta, i dalje je sveprisutna duboka stigma koja prati mentalne bolesti, koja dodatno otežava prepoznavanje opštih simptoma.

Ukoliko vežbanje i zdrava ishrana ne pomažu kod tih simptoma, tj. oni se uporno javljaju i vraćaju, vreme je za pomoć stručniju od "samoubeđenja". Ne bojte se spomenute stigme, to je ionako samo način na koji Palanka manifestuje sopstveni strah od istog.

Depresija se zaista može manifestovati i na manje očigledne, suptilnije načine. Evo nekih:

1. Kuća u haosu

Teško da ćete na televiziji gledati primere neopisivog nereda u njihovom domovima, ali ljudi koji pate od depresije često imaju problema čak i sa najosnovnijim stvarima, uključujući i redovne kućne poslove. To postaje začarani krug - depresivni ste i mrzi vas da čistite, a što vam je kuća u većem haosu to vas očaj i beznađe više pritiskaju i...

2. Zapuštena lična higijena

Većini zdravih ljudi je održavanje lične higijene potpuno normalna i neupitna stvar. Njima je teško da razumeju kako to predstavlja izazov onima koji pate od depresije - kako je moguće da to za njih predstavlja Herkulovski napor? Međutim, zapostavljanje lične higijene prečesto ide ruku pod ruku sa depresijom. Depresivci imaju težnju ka povlačenju iz učešća u društvenim aktivnostima, trude se da ih ostali gledaju na drugačiji način ili čak uopšte ne primete. Kada do toga dođe, briga o sebi prečesto otpada negde usput.

3. Boje (kao da) gube sjaj

Istraživanja pokazuju da ljudi sa depresijom doživljavaju boje kao manje žive, u odnosu na one koji od nje ne pate. To i doslovce znači da svet za njih izgleda više mračan i siv; što je neko više depresivan, to mu i svet oko njega više tako izgleda.

4. Problemi sa pamćenjem

Depresija može da izazove haos u mozgu, uključujući i one delove u kojima se pohranjuju sećanja. Takođe, ona može da utiče i na promenu percepcije onoga što se dogodilo u prošlosti, zato što depresivni ljudi lakše prizivaju tužne od srećnih uspomena, što dodatno pogoršava stanje u kome se nalaze. Depresija utiče na sposobnost fokusiranja: ako ne možete da se fokusirate na neku informaciju, kasnije ćete je se teže setiti.

5. Problemi sa donošenjem odluka

Odlučivanje o malim i velikim stvarima, podjednako, može da predstavlja poteškoću ljudima koje je spopala depresija. Postoji tesna povezanost sa činjenicom da će depresivci manje uživati u pozitivnim situacijama i da će se češće od ostalih osećati loše u negativnim.

6. Bol

Ljude sa depresijom ne boli samo um, mnogi od njih imaju i fizičke simptome. Jedan od najčešćih fizičkih simptoma depresije je neobjašnjiv i hroničan bol. Dve trećine njih oseća neku vrstu hroničnih bolova, koji zauzvrat pogoršavaju depresiju. Nauci još uvek nije sasvim jasna povezanost hroničnih bolova i depresije; istraživanja su pokazala da ljudi sa depresijom često imaju povećan nivo citokina, proteina koji je povezan sa raznim upalama.

7. Problemi sa digestivnim traktom

Depresivci se često žale na loše varenje. Istraživanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford ukazuje da želudačne iritacije kod mladih mogu izazvati psihološke probleme u starijem životnom dobu. Zanimljivo je da su mnogi od pacijenata, koji su zatražili lekarsku pomoć zbog sindroma iritiranih creva (IBS), istovremeno imali dijagnostikovan i neki psihijatrijski poremećaj. Depresija, dokazano, može da pogorša simptome IBS.

8. Internet...

Baš vam se ne da nikako da isključite kompjuter ili smartfon? Kada se korišćenje interneta otrgne kontroli - dovoljno da negativno utiče na vaše svakodnevne poslove - to može biti jedan od znakova koji ukazuje na depresiju.

Depresivni internet ovisnik (eskapist?) ljude više ne prepoznaje po liku, govoru, već po avatarima, nikovima, smajlijima, emotikonima, komentima, lajkovima, fejvovima i ostalim deluzijama.

Tzv. svičovanje - kompulzivno kliktanje na razne linkove i aplikacije, besomučno otvaranje raznih video fajlova, mejlova, istovremeno četovanje na više strana, opsednutost socijalnim mrežama i guranje nosa u što više tema i komentara bez ikakve opravdane potrebe - način na koji koristimo internet govori dosta toga o nama, ali i o stanju našeg mentalnog zdravlja. Jednostavno, ljudi koji pate od depresije internet koriste drugačije od onih koji nemaju taj problem - tu, zapravo, nije bitno šta radite, već kako to radite. Sistematizovan skup simptoma, koji se javljaju kod većine "slučajeva", ukazuje na nešto što bi se slobodno moglo nazvati epidemijom.

Katie Waldeck: Eight surprising signs of depression (Care2, 07.02.2015)

S. Chellappan & R. Kotikalpudi: How depressives surf the Web (NY Times, 15.06.2012)

***

OK, svi smo se prepoznali u poslednjoj, osmoj stavci. Da se ne foliramo.
Hajde da i sami izvedemo jedan eksperiment  - primenimo svih osam simptoma, ali ne na pojedinca (makar i na sebe), već na jedno celo društvo, poput ovog našeg. Podivljalog.

Sve je tu: Srpska kuća je u haosu, tu više ni gladac ne pomaže da izbegnemo jadac o koji se saplićemo svakodnevno; društvena higijena, telesna i mentalna, predugo je u ofsajdu da bi igranje životom moglo da zadrži sportski karakter; boje, čak i one nijanse sive, tonu u potpuni mrak; pileća kratka pamet, poremećaj percepcije i donošenje naopakih odluka više se ne manifestuju samo u predizborno vreme, zaborav je postao opštedruštveni manir i model jedino poželjnog ponašanja; ponašamo se kao da nas za sve zabole, kao da više ne možemo da svarimo ni sebe ni druge iako sve servirano gutamo i više ne pitamo, čak ni za repete.

A internet, pitaće se neko?

Stvar je tu, od pomenutih simptoma, možda najjasnija. Kada stvaran život zamenimo za virtuelni, a stvarnu Srbiju (bez obzira koliko ona bila danas kilava) zamenimo za čuveni Srbistan po društvenim mrežama, onda nije za čuditi se što to "odlogovanje" pod tačkom 8 toliko teško pada. Depresivac je apsolutno ubeđen da najbolje zna šta je za njega najbolje; ukoliko ga na Fejsbuku život najmanje boli, tišti, iritira, on će se toga držati pa makar mu se kuća i telo usmrdeli gore od neoprane kace kupusa. Bitan je "bol u dušu" - što je manji to je zaborav veći. Za radost više ne pitamo.

Depresiju od paranoje i šizofrenije deli samo jedan, neverovatno mali korak. Strašno je kada sa pojedinca to pređe na celo društvo. Lečenje i rekonvalescencija u tom slučaju traju najmanje duplo duže od toka bolesti.

Amerikance su svojevremeno prozvali "Prozac nation", mi smo predugo sebi tepali kako smo "Bensedinski narod". Prozak jeste lek za depresiju, Bensedin nije. Prvi bi trebalo da deluje na uzroke, drugi samo privremeno (i lažno) utomljuje bol kao posledicu. Po tom pitanju, slobodno se možemo svrstati rame uz rame sa Amerikancima. Međutim, bol nije ono što povezuje Prozak i Bensedin, Amere i Srbe. Radi se o besu: Amera - pobesnelih od (relativnog) izobilja potrošačkog društva, i Srba - pobesnelih od (samo)jeda.

I jedni i drugi se ne skidaju sa Svetske mreže Zaborava. U oba slučaja društvena (kolektivna) depresija i posledična (lična) desocijalizacija na internetu imaju dvostruki karakter - svesno i planski indukovan inicijalni (spolja) i samoobmanjujuće samoopstajući (iznutra). Dijalektika depresije, ili šta god već da je u pitanju, potpuno funkcionalna za sebe.

Umalo da zaboravim: 

Zaista, da li se odlogujete sa svih svojih mrežnih naloga, svaki put pre nego što isključite omiljeno sokoćalo? Da li to praktikujete, makar kao mentalno razgibavanje? Da li znate da se čak i Petar Pan na kraju ipak vratio iz Nedođije u stvaran svet?

Od iskrenog odgovora zavisi mnogo toga, čak i početak izlečenja. Ličnog i kolektivnog.