Istinite priče, 31. deo

Zvanični izveštaj sa projekcije poslednjeg nastavka filmskog serijala lake erotike, pročitajte ovde. Nezvanično, nema se šta dodati a da nije bilo već viđeno, osim što je žanr promenjen u laki političko-estradno-erotski triler, sa tvrđim ispadima pastoralne antiligvistike.

U podnaslovu na plakatu, stoji: sedma umetnost protiv osmog padeža.

Kako je bilo najavljeno, na početku su neki od prisutnih mahali pristupnicama nekolicine odbornika i tvrdili da su "njihovi" a da je sve ostalo falsifikat. Prvih pola i više sata su samo o tome graktali i na kraju ipak konstatovali da je PUPS od sada pa nadalje i ubuduće član dve odborničke grupe - u jednoj su sa SPS i JS, u drugoj sa SNS i NS. Nije nezakonito, jer odborničku grupu čini pet odbornika bez daljih atributa; međutim, da je ružno - ružno je, i otužno.

Ružno je i tumačenje zakona o Javnim preduzećima u stilu cenkanja na stočnoj pijaci: preganjaj se, ušićari, plati, pa ćeraj kući. Ne može bre tako, drugovi i drugarice, dame i gospođo, iako ste ubeđeni da može. Može vam se, tačno - ali to nije isto.

Pao je, doduše mlak, očekivani pokušaj izbacivanja nepodobnih građana koji su prisustvovali projekciji. Pokušaj nije uspeo; za baksuza, ta dvojica su znala svoje pravo da prisustvuju sednicama koje nisu proglašene zatvorenim za javnost. Najverovatnije da ovaj prepad više neće moći tako lako biti ponovljen, sledeći put će kerberi naoštriti zube i još na dverima spremni dočekati puk željan da vidi kakva sve to čuda čine njegovi zastupnici, pa još u njegovo ime.

Verovatno je nebitan i deo današnje diskusije kako su naši opštinari samo u prvih šest meseci popili viskija i ostalih lekovitih tinktura sa prilozima za nekih par miliona dinara. Po iznetoj računici ispada da su ga tokom tog perioda točili do vrha za desetak hiljada dinara dnevno. U pitanju je najverovatnije dezinfekcija, plus narodni anestetik za bol u duši.

Kako god na kraju bilo, današnja projekcija lokalnog parlamenta ipak jeste istorijska:

Ovo je bila prva i najverovatnije poslednja sednica SO Negotin ikada održana u bioskopu "Krajina". I to je sve što o njoj treba zaista napisati i zapamtiti.

***

Svako ko je danas ušao u kino Skupština sa namerom da vidi pokretne slike, izašao je sa preteškom impresijom da je video jedino - mrtvu prirodu.

Ništa manje, i ništa više.

Prelet 31

Gospodin Glasnogovornica druga M.Poplašena zakazao je za sredu, 11. septembra rekonstruisane 2013. godine, sednicu Skupštine opštine Negotin, i to 31. po redu. Red je bio, Mokranjčevi dani počinju u petak 13. pa su standardnom permutacionom premetačinom stvarnosti došli do ovog datuma.

Usled aktuelnih rekonstrukcija širom opštine (arheološki lokalitet Dušangrad na Zelenoj pijaci, seoska kanalizacija duž obale Dunava, lokalni putevi do još lokalnijih grobalja, bina za Mrkutu, Puljecovo sokače, odskora i enterijer u zgradi opštinske uprave), iz Komiteta je stigla komanda: 

U sredu, svi u bioskop!
Sednica se ima održati u lokalnom bioskopu, pardon - Kamernoj sceni Doma kulture. Eto nama još jedne potvrde stare tvrdnje o Velikoj sceni Doma Nekulture. Jedino nije navedeno u vesti, gde će biti održana sednica - u sali bioskopa ili u dvorištu, tj. letnjoj bašti očišćenoj od čuvenih pužova.

Na repertoaru matinea u pijačni dan, kako i priliči terminu za krupnu decu, biće:

- komunalno-direktorsko-cenovne teme

- upravnonadzornoodborne tumbačine

- Ustav biblioJoteke

Po ustaljenoj praksi, na početku sednice će biti obnarodovani najnoviji međustranački preleti takozvanih odbornika, kao i proklamacija reanimirane odborničke grupe SNS. Ostaje još jedino mala tajna koja muči čaršiju: da li će po okončanju 31. Sednice SO Negotin posluženje biti servirano u bioskopu, ili će po ustaljenom običaju ponovo svi odlepršati u omiljenu im mehanu "na crtu i metar".

Sednica je po defaultu otvorena za javnost. Dobro poznavajući sazivare, ne bi me čudilo da sutra naplaćuju ulaz u bioskop. Popune budžeta radi, naravno.

Ono što je izvesno, i bezbedno, to je činjenica da najavljenog bojkota sednice i obaranja kvoruma - biti neće. Samozvane opozicione stranke, od kojih neke čine lokalnu "vlast", nisu postigle samoupravni interesni sporazum (SIS) oko toga da li rušiti Druga Poplašenog pred sam predstojeći Festival, ili ga ostaviti tu gde jeste još šest meseci, koliko je preostalo do lokalnih izbora. Neka čisti ulice od prašine, lišća i snega, podgreva biračko telo kako zna i ume, "daje Cvetku više nego što mu Rada dala" (iako je Cvetko i dalje Radin odbornik), preti otkazom svakome ko ume da izgovori rečenicu bez gramatičkih grešaka, zapošljava Ružinu pupoljčad, organizuje Ani Bekuti dobrotovorne koncerte za asfalt. Ako, jer tako treba.
Kada po okončanju sednice objave vest na sajtu Opštine, uporedite izveštaj sa tekstom Moj Nije. Tek tada vam više ništa neće biti jasno.
Vidimo se u ponedeljak 3. marta 2014. godine, na Dan posle.

Nekada davno, dok je u bioskopu "Krajina" filmove puštao Duško Majmun a unutrašnju kontrolu i red zavodio Rođa, lokalne bitange i alkosi su obavezno sedeli u prvom redu, cirkali vino, grickali semenke, dobacivanjem ometali ostale posetioce koji su došli da konzumiraju sedmu umetnost: Brusa Lija, šaoline, Godzilu, partizanske filmove, Emanuelu ili Istinite priče - bez razlike. Ološ je uvek karte kupovao na silu i preko reda, novcem za to obavezno prikupljenim žicanjem od prolaznika.

Isto će biti i sutra, osim što su Duško Majmun i Rođa blagopočivši, baš kao i Brus Li, Silvija Kristel i neka druga, daleko lepša vremena i uspomene.
Baš da vidim da li će mi sutra uspeti da uđem u bioskop, tj. istureni položaj Skupštine opštine Negotin. Možda upali neka od desantnih tehnika Ota Skorcenija, videćemo.

Kako god bilo, ostaje nam da potom željno iščekujemo 32. projekciju ovog loše režiranog filma, do decembra koji ima 31 dan.

***

Sve ovo postaje apsolutno nebitno već preko prvih brda oko Negotina, koji će zauvek biti kriptodepresivan i u rupi, i dalje glumeći Uspavanu dolinu u strahu od Obezglavljenog jahača.

Negotinci obožavaju bajke.

Tammuz

Prvo što mi jutros pade na pamet beše Tammuz.
Pitam se samo zašto - kao, ne znam da je juče završeno proleće i počelo leto...

Tammuz (hebr.), Dumuzid (akad.), Adonis (gr.) - Sumerski bog vegetacije, pastirsko božanstvo i družbenik boginje Inanne (Ishtar, Venera)

Tammuz - deseti mesec civilnog jevrejskog kalendara (arapski Temmuz, tj. gregorijanski Jul), koji ima 29. dana i počinje na dan prvog mladog Meseca posle letnjeg solsticija; mesec koji pokriva završetak proleća i početak leta; Tammuz je i mesec u kome su se desili neki od bitnih Biblijskih događaja: slavljenje Zlatnog teleta, pad Jerusalimskog hrama (dva puta), Ezekilj vide kočiju nebesku, Mojsije je pučanstvu priopćio Deset zapovesti, Jošua naslednik Mojsijev zaustavi Sunce na nebu...

U Srbiji je, narafski, Tammuz (kao prelazni mesec) podjednako moguć i nemoguć - zavisno od ugla gledanja. Interreligijski je nemoguć. Klimatološki, kada su u pitanju vrućine - naravno, moguć i obavezan.
Društveno-politički? E, tu nastaju problemi.

Prvo da razmotrimo moguću opciju, ona je bar jasna: ovde privid politike toliko dovodi društvo do usijanja da najavljeno globalno zagrevanje u stvari liči na željno očekivano rashlađenje usijanih glava vođa i pripadajuće im Nacije. Sa te strane gledano, ovde leto nikada ne prolazi.

Međutim, dihotomija Tammuza srBskog je ono što omogućava domaći pseudopolitički paradoks realnim, čak povremeno opipljivim pa i - mirišljavim.

Tammuz-leto godišnje doba u Srbistanu je nemoguće. Zato što letu uvek prethodi proleće, a toga ovde nema. Dokazi za to su brojni, ali onaj najstariji, koji narod najduže pamti, pokazuje koliko je ovo društvo duboko zaglibljeno u sopstvenoj samoljubivoj nemoći da pomogne sebi.

Skoro svi narodi ovozemaljski imaju istu ili sličnu izreku kako "jedna lasta ne čini proleće". Laste su ptice-selice koje u jesen beže u toplije krajeve, u proleće se vraćaju na mesta kojih se sećaju još kao žumance u gnezdu. Njihov masovan (i organizovan) povratak najavljuje i potvrđuje konačni odlazak hladnih dana i zime, i označava početak novog perioda bujanja, vegetacije, izobilja, života.

Golubovi, nasuprot lastama, spadaju u ptice-stanarice - strogo ornitološki gledano. Društveni život golubova donekle podseća na onaj kod kokošaka. Međutim...

To "međutim" povod je cele ove priče.

Srbiju laste zaobilaze. 

Ne, nije u pitanju nikakva radijacija, Teslin štit, sokolarenje ili neka druga pošast opasna po ove ptice. Jednostavno, za laste u Srbiji nema mesta. Njihovu eko-nišu zauzeli su golubovi. U okruženju Srbije više nema zemlje koju nije zahvatilo "Proleće" građanske neposlušnosti, demonstracija i otpora ludilu debeloguzih besomuka koji su zajahali fotelje i budžete, apsolutno ubeđeni u sopstvenu nesmenjivost, blagosiljanu nezainteresovanošću građana.

teorija & praksa

Bez lasti nema proleća, puk i golubovi ovdašnji to dobro znaju. Ovi drugi, uspeli su da svojim združenim delovanjem pomere političke magnetne polove i izvedu nešto što ni priroda ne može - da između tih polova više ne postoji nikakva razlika, da se iz metafizike ovaploti društveni bastard pomirenja i apatije, privida nade i poverenja u dokazane uništitelje istog, poklapanja polova u svim znanim i neznanim dimenzijama, pozama i katama. Nečega, što se u ovdašnjim kokošinjcima i golubarnicima naziva - politika.

Golubovi-prevrtači i golubovi-preletači su najbrojnija vrsta domaće gamadi, nalik svojim pticolikim imenjacima. U narodu ih još zovu i ptice-serice, jer najviše vole da praktikuju drugi deo svog naziva, i to najviše po svom bivšem jatu. Zapravo, radi se o humanoidnoj podvrsti parazita koja je samo spolja nalik homo sapiensu ili - daleko bilo - homo erectusu, s tim da svaka sličnost tu nadalje prestaje. Po ponašanju su rod pijavicama i krpeljima, od kojih se razlikuju po savršeno automatizovanoj upotrebi dva prsta za glasanje. Glavna razlika u odnosu na ljudski rod je baš u nepostojanju kičme, sa kojom nikada ne bi mogli da se provuku kroz najsitnije pore normalnih društvenih odnosa.

Hoćete primere? Evo nekoliko najsmrdljivijih:

- ministar aflatoksinske poljoprivrede Knežević, iz DS u SNS

- ministarka alternativne energetike Mihajlovićka, iz G17 u SNS

- većina (pre)ostalih ministara, iz SRS u SNS

- kandidat za zaječarskog poslanika dr. Tadić, iz DS u SNS

- Beoslon Mirković vs Ničić, iz Pokreta "Živim za Krajinu" Bor u SNS Zaječar

- direktor RTB Bor Spaskovski sa skoro celim poslovodstvom & lokalnim odborom, iz URS u SNS

- bivši "stari zaječarski demokrata" Bađević, iz DS u solo GG hiperinventivnog naziva "Za Zaječar", koja fiktivno izlazi na izbore sama a činjenično suflira SNS (na gornjoj slici, naočarac u levom uglu iza Vučića)

- negotinski agrolibomenadžer Milivojević, iz LDP u SPS

- bivši negotinski predsednik opštine V.Đorđević, iz DS u SPS

- ladyspokesman negotinskog parlamenta Rakić, iz DS u URS

- buljuci ovdašnjih odbornika koji gangbangerski bauljaju u krug po Negotinu, na relaciji DS-URS-SPS sa najavom još novih akrobacija, već naredne nedelje

- isto, samo po pitanju direktora lokalnih preduzeća i ustanova, dokazanih i prokazanih izvršilaca najbesmislenijih partijskih zadataka, najčešća relacija SPS-DS; mada, nikad se ne zna...

- Dverinje novosadsko uteče u Treću Srbiju i fotelje Informatike a.d.

- Dušan u Čekovićku, Sanja u Petrovića, i SVISVISVI Zajedno za Srbiju od levog (Šabac) do desnog kornera (Negotin)

- Stanković leskovački, iz DS u LDP

- stanovita novosađanka A.Jerkov, iz LSV u DS

- kraljevački ex-gradonačelnik Simović, iz DS u LDP

- dimitrovgradski ex-predsednik opštine V.Dimitrov, iz DSS u DS u SNS za poverenika, sa pečatom DS i dalje u svojim rukama

- novobečejski Vrebalov, iz LDP u DS

- lokalne koalicije DS i SNS: Priboj, Pančevo, Rakovica, Aleksandrovac, Lazarevac

- lokalne koalicije LDP sa SNS (i DSS): Pančevo, Dimitrovgrad, Novi Bečej, Čukarica

- brišući let u Prokuplju, iz LDP u URS

- krda istih koja u stampedu pretrčavaju iz SPS u JUL u SRS u DSS u DS u SPS u SNS u...

Ima, i biće ih još, dokle god se narod ovdašnji bude ponašao kao kokoši kratke pameti, koje zanima samo da prebiru po bunjištu prezasićenom otpadom štetočina, ne pitajući se gde se delo to Proleće.

aktuelni kompaSNS

Taktika ptica-serica zaista je lukava&efikasna: znaju oni da se laste orijentišu prema položaju Sunca u odnosu na horizont, kao i uz pomoć sopstvenog unutrašnjeg kompasa koji usklađuju sa magnetnim polovima Zemlje. I tako su došli na, neverovatnu ali funkcionalnu, ideju - da pomešaju i izjednače polove, da svi postanu isti, a da onima kojima je bitno - to više ne bude tako.
Zbunjene laste su jednostavno odustale od daljeg zanošenja povratkom u Srbiju.

Ko nema svoje laste, nema ni sopstveno Proleće - sa velikim P.

Dublja društvena ili psihološka analiza u ovom slučaju postala je bespredmetna i jalova. Plitki umovi, koje treba rastumačiti, neminovno dovode one koji to pokušaju, direktno u plićake bezumlja gde se svako iole razuman obavezno nasuče i ostavi kosti, ugradi ih u temelje sumanutosti i tako ih još više ojača.

Vreme analize u Srbiji je odavno prošlo.

Proleće otpora, trenutno jedinog globalnog vida samoodbrane građanina-pojedinca, u Srbiji se ne nazire čak ni u tragovima. Ovako efikasno otelotvorenje Zemlje Dembelije zapanjilo bi čak i fra Majkla od Kildera, autora "Kilderskih poema (o Zemlji Dembeliji)". Narodski rečeno, gubari gotovanski su se razvili do stadijuma neistrebivosti.

Srbija nije Utopija, Arkadija, Šangri-La, Eldorado, zemlja izobilja, meda i mleka, gde sirevi padaju sa neba i niko nije bolestan; međutim, Srbija neodoljivo podseća na Kukulend, Zemlju lujki, Raj za budale, u kome je utopistički misliti kako može bolje od ovog gliba u kome se svi valjamo. Zemlja naroda toliko lenjog, da ga čak mrzi da se zabrine za sopstvenu budućnost, kamoli - pu, pu, dalekobilo! - za nju i pobrine.

Leonardo da Vinči bi garantovano crko od muke, kada bi mogao da čuje kako perpetuum mobile zaista postoji, i to u Srbiji.

***

New Model Army u svojoj pesmi "Lurhstaap" možda na najbolji način opisuju Srbiju s početka XXI veka:

One swallow never made a spring
You can buy a crown - it doesn't make you king
Beware the trinkets that we bring

tj.

Jedna lasta nikada nije činila proleće

Možeš kupiti krunu, ali te to i dalje ne čini kraljem

Čuvajte se tričarija koje vam donosimo...

Pesma je napisana 1990. godine, nekako u vreme početka našeg Sunovrata.

Baš, tričarije, a narod i dalje besomučno kupuje. Kao mutav.

Laste definitivno neće ove godine doneti Proleće u Srbiju. Neće ni Tammuz.
Proleće (sa velikim P) će morati da dođe samo, iz naših glava - tako, i nikako drugačije.