Tammuz

Prvo što mi jutros pade na pamet beše Tammuz.
Pitam se samo zašto - kao, ne znam da je juče završeno proleće i počelo leto...

Tammuz (hebr.), Dumuzid (akad.), Adonis (gr.) - Sumerski bog vegetacije, pastirsko božanstvo i družbenik boginje Inanne (Ishtar, Venera)

Tammuz - deseti mesec civilnog jevrejskog kalendara (arapski Temmuz, tj. gregorijanski Jul), koji ima 29. dana i počinje na dan prvog mladog Meseca posle letnjeg solsticija; mesec koji pokriva završetak proleća i početak leta; Tammuz je i mesec u kome su se desili neki od bitnih Biblijskih događaja: slavljenje Zlatnog teleta, pad Jerusalimskog hrama (dva puta), Ezekilj vide kočiju nebesku, Mojsije je pučanstvu priopćio Deset zapovesti, Jošua naslednik Mojsijev zaustavi Sunce na nebu...

U Srbiji je, narafski, Tammuz (kao prelazni mesec) podjednako moguć i nemoguć - zavisno od ugla gledanja. Interreligijski je nemoguć. Klimatološki, kada su u pitanju vrućine - naravno, moguć i obavezan.
Društveno-politički? E, tu nastaju problemi.

Prvo da razmotrimo moguću opciju, ona je bar jasna: ovde privid politike toliko dovodi društvo do usijanja da najavljeno globalno zagrevanje u stvari liči na željno očekivano rashlađenje usijanih glava vođa i pripadajuće im Nacije. Sa te strane gledano, ovde leto nikada ne prolazi.

Međutim, dihotomija Tammuza srBskog je ono što omogućava domaći pseudopolitički paradoks realnim, čak povremeno opipljivim pa i - mirišljavim.

Tammuz-leto godišnje doba u Srbistanu je nemoguće. Zato što letu uvek prethodi proleće, a toga ovde nema. Dokazi za to su brojni, ali onaj najstariji, koji narod najduže pamti, pokazuje koliko je ovo društvo duboko zaglibljeno u sopstvenoj samoljubivoj nemoći da pomogne sebi.

Skoro svi narodi ovozemaljski imaju istu ili sličnu izreku kako "jedna lasta ne čini proleće". Laste su ptice-selice koje u jesen beže u toplije krajeve, u proleće se vraćaju na mesta kojih se sećaju još kao žumance u gnezdu. Njihov masovan (i organizovan) povratak najavljuje i potvrđuje konačni odlazak hladnih dana i zime, i označava početak novog perioda bujanja, vegetacije, izobilja, života.

Golubovi, nasuprot lastama, spadaju u ptice-stanarice - strogo ornitološki gledano. Društveni život golubova donekle podseća na onaj kod kokošaka. Međutim...

To "međutim" povod je cele ove priče.

Srbiju laste zaobilaze. 

Ne, nije u pitanju nikakva radijacija, Teslin štit, sokolarenje ili neka druga pošast opasna po ove ptice. Jednostavno, za laste u Srbiji nema mesta. Njihovu eko-nišu zauzeli su golubovi. U okruženju Srbije više nema zemlje koju nije zahvatilo "Proleće" građanske neposlušnosti, demonstracija i otpora ludilu debeloguzih besomuka koji su zajahali fotelje i budžete, apsolutno ubeđeni u sopstvenu nesmenjivost, blagosiljanu nezainteresovanošću građana.

teorija & praksa

Bez lasti nema proleća, puk i golubovi ovdašnji to dobro znaju. Ovi drugi, uspeli su da svojim združenim delovanjem pomere političke magnetne polove i izvedu nešto što ni priroda ne može - da između tih polova više ne postoji nikakva razlika, da se iz metafizike ovaploti društveni bastard pomirenja i apatije, privida nade i poverenja u dokazane uništitelje istog, poklapanja polova u svim znanim i neznanim dimenzijama, pozama i katama. Nečega, što se u ovdašnjim kokošinjcima i golubarnicima naziva - politika.

Golubovi-prevrtači i golubovi-preletači su najbrojnija vrsta domaće gamadi, nalik svojim pticolikim imenjacima. U narodu ih još zovu i ptice-serice, jer najviše vole da praktikuju drugi deo svog naziva, i to najviše po svom bivšem jatu. Zapravo, radi se o humanoidnoj podvrsti parazita koja je samo spolja nalik homo sapiensu ili - daleko bilo - homo erectusu, s tim da svaka sličnost tu nadalje prestaje. Po ponašanju su rod pijavicama i krpeljima, od kojih se razlikuju po savršeno automatizovanoj upotrebi dva prsta za glasanje. Glavna razlika u odnosu na ljudski rod je baš u nepostojanju kičme, sa kojom nikada ne bi mogli da se provuku kroz najsitnije pore normalnih društvenih odnosa.

Hoćete primere? Evo nekoliko najsmrdljivijih:

- ministar aflatoksinske poljoprivrede Knežević, iz DS u SNS

- ministarka alternativne energetike Mihajlovićka, iz G17 u SNS

- većina (pre)ostalih ministara, iz SRS u SNS

- kandidat za zaječarskog poslanika dr. Tadić, iz DS u SNS

- Beoslon Mirković vs Ničić, iz Pokreta "Živim za Krajinu" Bor u SNS Zaječar

- direktor RTB Bor Spaskovski sa skoro celim poslovodstvom & lokalnim odborom, iz URS u SNS

- bivši "stari zaječarski demokrata" Bađević, iz DS u solo GG hiperinventivnog naziva "Za Zaječar", koja fiktivno izlazi na izbore sama a činjenično suflira SNS (na gornjoj slici, naočarac u levom uglu iza Vučića)

- negotinski agrolibomenadžer Milivojević, iz LDP u SPS

- bivši negotinski predsednik opštine V.Đorđević, iz DS u SPS

- ladyspokesman negotinskog parlamenta Rakić, iz DS u URS

- buljuci ovdašnjih odbornika koji gangbangerski bauljaju u krug po Negotinu, na relaciji DS-URS-SPS sa najavom još novih akrobacija, već naredne nedelje

- isto, samo po pitanju direktora lokalnih preduzeća i ustanova, dokazanih i prokazanih izvršilaca najbesmislenijih partijskih zadataka, najčešća relacija SPS-DS; mada, nikad se ne zna...

- Dverinje novosadsko uteče u Treću Srbiju i fotelje Informatike a.d.

- Dušan u Čekovićku, Sanja u Petrovića, i SVISVISVI Zajedno za Srbiju od levog (Šabac) do desnog kornera (Negotin)

- Stanković leskovački, iz DS u LDP

- stanovita novosađanka A.Jerkov, iz LSV u DS

- kraljevački ex-gradonačelnik Simović, iz DS u LDP

- dimitrovgradski ex-predsednik opštine V.Dimitrov, iz DSS u DS u SNS za poverenika, sa pečatom DS i dalje u svojim rukama

- novobečejski Vrebalov, iz LDP u DS

- lokalne koalicije DS i SNS: Priboj, Pančevo, Rakovica, Aleksandrovac, Lazarevac

- lokalne koalicije LDP sa SNS (i DSS): Pančevo, Dimitrovgrad, Novi Bečej, Čukarica

- brišući let u Prokuplju, iz LDP u URS

- krda istih koja u stampedu pretrčavaju iz SPS u JUL u SRS u DSS u DS u SPS u SNS u...

Ima, i biće ih još, dokle god se narod ovdašnji bude ponašao kao kokoši kratke pameti, koje zanima samo da prebiru po bunjištu prezasićenom otpadom štetočina, ne pitajući se gde se delo to Proleće.

aktuelni kompaSNS

Taktika ptica-serica zaista je lukava&efikasna: znaju oni da se laste orijentišu prema položaju Sunca u odnosu na horizont, kao i uz pomoć sopstvenog unutrašnjeg kompasa koji usklađuju sa magnetnim polovima Zemlje. I tako su došli na, neverovatnu ali funkcionalnu, ideju - da pomešaju i izjednače polove, da svi postanu isti, a da onima kojima je bitno - to više ne bude tako.
Zbunjene laste su jednostavno odustale od daljeg zanošenja povratkom u Srbiju.

Ko nema svoje laste, nema ni sopstveno Proleće - sa velikim P.

Dublja društvena ili psihološka analiza u ovom slučaju postala je bespredmetna i jalova. Plitki umovi, koje treba rastumačiti, neminovno dovode one koji to pokušaju, direktno u plićake bezumlja gde se svako iole razuman obavezno nasuče i ostavi kosti, ugradi ih u temelje sumanutosti i tako ih još više ojača.

Vreme analize u Srbiji je odavno prošlo.

Proleće otpora, trenutno jedinog globalnog vida samoodbrane građanina-pojedinca, u Srbiji se ne nazire čak ni u tragovima. Ovako efikasno otelotvorenje Zemlje Dembelije zapanjilo bi čak i fra Majkla od Kildera, autora "Kilderskih poema (o Zemlji Dembeliji)". Narodski rečeno, gubari gotovanski su se razvili do stadijuma neistrebivosti.

Srbija nije Utopija, Arkadija, Šangri-La, Eldorado, zemlja izobilja, meda i mleka, gde sirevi padaju sa neba i niko nije bolestan; međutim, Srbija neodoljivo podseća na Kukulend, Zemlju lujki, Raj za budale, u kome je utopistički misliti kako može bolje od ovog gliba u kome se svi valjamo. Zemlja naroda toliko lenjog, da ga čak mrzi da se zabrine za sopstvenu budućnost, kamoli - pu, pu, dalekobilo! - za nju i pobrine.

Leonardo da Vinči bi garantovano crko od muke, kada bi mogao da čuje kako perpetuum mobile zaista postoji, i to u Srbiji.

***

New Model Army u svojoj pesmi "Lurhstaap" možda na najbolji način opisuju Srbiju s početka XXI veka:

One swallow never made a spring
You can buy a crown - it doesn't make you king
Beware the trinkets that we bring

tj.

Jedna lasta nikada nije činila proleće

Možeš kupiti krunu, ali te to i dalje ne čini kraljem

Čuvajte se tričarija koje vam donosimo...

Pesma je napisana 1990. godine, nekako u vreme početka našeg Sunovrata.

Baš, tričarije, a narod i dalje besomučno kupuje. Kao mutav.

Laste definitivno neće ove godine doneti Proleće u Srbiju. Neće ni Tammuz.
Proleće (sa velikim P) će morati da dođe samo, iz naših glava - tako, i nikako drugačije.