Park(ing)

Slavija je dobila park u kom će građani moći "da se okupljaju, gledaju i fotografišu fontanu", kako kaže najevronagrađeni prvi (vele)gradski dunđer Folić. Prevedena sa novogovora Velike Partije na standardni srpski jezik, ova rečenica glasi:

"U Mitićevoj rupi smo napravili novi parking za autobuse iz SNS karavana, kojima ćemo dovoziti i gde ćemo istovarivati partijsko članstvo da se divi građevinskim uspesima kakvi nisu viđeni još od vremena treće egipatske dinastije i prve Imhotepove piramide."

foto: Antonela Riha (Twitter)

Da se ne pravimo nevešti, kao, ne znamo međusobnu povezanost i poreklo reči park, parkiranje, parking... Svako ko živi u ovoj ludnici od države, savršeno dobro zna da je parkiranje "bolje" po parkovima nego na parkinzima. Plus, platiš jedino ako te uhvate. Pa samo se osvrnite oko sebe, čak i onim danima kada SNS bus-cirkus ne radi.

Ovakve retardirane izjave gradskih funkcionera podsećaju na budalaštine iz pedesetih godina prošlog veka, kada su u negotinskoj opštini učiteljice decu iz brdskih sela vodile "na ekskurzije" do onih u ravnici - da vide novopostavljeni asfalt na putu ka Zaječaru, Majdanpeku ili Kladovu.

Ne, nije zajebancija. Nažalost.

Živih svedoka ima koliko hoćete.

Zlatna bmućka Beograda

U petak, dana 13. oktobra 5. godine napredne, na akumulacionom jezeru Slavija je po prvi put u istoriji održana tradicionalna kulturno-umetničko-sportsko-komunalna manifestacija "Zlatna bmućka Beograda".

Tip izlova i vrsta ulova - standardni.

Jedini takmičar i apsolutni pobednik u svim kategorijama - još standardniji.

Pored somova, i glasovi se takođe hvataju na bmućku, i to na istu foru - praviš bmuku da privučeš gladne i halapljive somiće, kad priđu - tras, čaklja ili veslo po glavi pa u čamac. Tj. u lonac, ili glasačku kutiju (isto je to).

Ko ne veruje neka skokne do Tekije, čuvene po somolovu; tamošnji procenat glasova za SNS Zmihajlovićka, Mali, Vesić i njihov Poglavnik samo mogu da sanjaju u Beogradu. Tekijanci vele, "On je nama pomogao da ponovo sredimo Tekiju posle poplave", ali na pitanje kako i čime, tj. da li je izvadio sopstvene pare iz džepa ili se kao i obično razbacuje parama svih građana Srbije, sledi odgovor "Nemoj bre to glasno ovde da pričaš, će te gađaju paradajzom iz komšijskog dvorišta". Čak i neko iz Medveđe, Čajetine ili Lovćenca je učestvovao u toj pomoći isto koliko i građanin Vučić, ali samo je on pobrao marketinški kajmak. Btw. Vulin je, zanimljivo, tada iz Kladova pre pošao nego što je došao, srpski rečeno - pobegao glavom bez obzira kada su krenula neka nezgodna pitanja meštana, i to povišenim tonom i (naročito) sistolnim pritiskom. Svakako da nije sporna pomoć, već čije su zaista pare koje su tamo žestoko pumpane zarad marketinga - tad i nikad više, jer Tekija i dalje predstavlja uspavanu i zaboravljenu "dolinu" čak i od same opštine Kladovo (koja zdušno radi na tome da Zlatna bućka Đerdapa ne bude više u Tekiji), a kamo li nekog dalekog Beograda ili još dalje Republike.

Silno preoravanje Beograda ima samo jednu, ali dvostruku ulogu: da jedne zastraši i natera da glasaju za pravu stranu, jer "niko osim njih" neće moći da završi započeto, a druge da kazni - akontativno - što za kradikalsku bandu neće glasati. Kako stoje stvari, sve je izgledniji njihov strah da će ovih drugih biti više na predstojećim (beo)gradskim izborima.

I zato, u pamet se beograđani. Bmućkanje je čudo, a ovo na Slaviji bi moglo da im se po prvi put poput bumeranga obije o glavu.

Baš zato što su halapljivi, alaviji i od samih somova.

Arhitetka

Glavna (beo)gradska arhitetka, to ingeniozno urbanističko čudo koje se u prestoničkim krugovima odaziva i na aport-komandu "Milutin Šper-Folić", odlučila je da samonicijativno & shodno dokazanoj stručnosti, Gospodaru Vučiću ispuni dve žarke želje:

1. da pučanstvo može i peške do raspevane fontane na Slaviji (mada Gazdi nikako nije jasno zašto)
2. da niko pritom ne opere noge (to mu je već jasnije, ali samo donekle)

I tako je ta naša, glavna (beo)gradska arhitetka, krenula da kopa po silnim svojim arhivama, fasciklama, folderima, A4 PVC "gaćama" za papire, diplomskim tubama, nagrađenim radovima, projektima, dokumentaciji domaćoj & stranoj u kojoj beše sadejstvovala... i ništa. Nigde ne beše niti jednog jedinog rešenja koje bi istovremeno moglo da zadovolji obe Gazdine potrebe.

Jednostavno: 2 u 1 = 0.

Niks. Nada. Nula.
Beograd na Ha-Dva-Zero.

A onda je na Fejsbuku, ničim izazvana niti zvaničnim naučnim metodama prizvana, iskočila jedna stara fotografija poplave u Parizu iz 1924. godine, kada se Sena izlila i poplavila centar grada. Došlo je do fantastičnog poklapanja vreme-prostora (sa jedne) i potreba (sa druge strane), koga se ne bi postidela ni redakcija Trećeg oka. Splet istorijskih okolnosti ponovo je našem čoveku išao na ruku, tako da je on na kraju pobedio sve ostale.

Zar ne, druže Božure?

Višak đačlih stolica iz sve pustijih učionica za prvi razred biće iskorišćen na apsolutno efikasan način, tako što će (po pariskom modelu) one biti postavljene od trotoara do fontane a zainteresovano pučanstvo (zabranjenog izuvanja + nošenja letnje, lakoskidive obuće) bi do fontane dolazilo ushićeno hodočastvujući po prednapregnutim šper-pločama postavljenim na te stoličice (i te šper-ploče su ostale neiskorišćene po školama iz istog razloga iz kog postoji i višak trebovanih stolica i testerica za OTO).

Na kraju krajeva, kome više uopšte trebaju stolice? Dovoljan je samo jedan Tron za celu Srbiju, nema više sedenja dok nam prolazi budućnost u koju verujemo sve brže, jače i bolje. Nema više ni stolova, dok traje obnova! I tačka.

Doduše, postoji, tu i tamo, još po koji mrzitelj i nedostojnik koji je stranoplaćen da stalno nešto pita, gunđa i tera kontru; može biti da mu padne na pamet i takva glupost (ili mu je strani centri moći serviraju, uz debelu naknadu) pa krene da zapitkuje, sve nešto u stilu "Kako će to novo arhitetkino urbanističko čudo da se koristi a da ne ometa saobraćaj na kružnom toku?", i sve tako neke gluposti sličnog karaktera em intenziteta.

Arhitetkin odgovor je svima takvima bio nadasve jasan i glasan:

"Rešenje za taj navodni problem, koji ste vi mrzitelji i saboteri upravo ovog trenutka izmislili, postoji i biće neverovatno efikasno i elegantno, do sada kod nas u istoriji neviđeno i po najvišim svetskim standardima savremenih urbanističkih gibanja. Lično sam ga probao i proverio, što se da videti iz priložene fotografije. To je jedno savršeno interdisciplinarno rešenje, na kome su radili vrhunski domaći napredni stručnjaci u oblasti saobraćaja, urbanizma, arhitekture, građevinarstva, hortikulture, hidroenergetike, obrazovanja, katastrologije, karavansarajologije, mehandžizma i agrodžiberalizma.
Ja vam to sada mogu reći, ali to bi bilo besmisleno jer ste svi vi laici za tu terminologiju, tako da bi to onda bilo nepotrebno gubljenje mog i vašeg dragocenog radnog vremena, koje svi ovde prisutni možemo iskoristiti da zaradimo još po koji milion umesto da se razbacujemo kao da smo Rokfeleri ili - ne daj bože, pu! pu! - Soroši.
Dakle, to savršeno rešenje ja vam sada neću reći iz najmanje tri razloga: prvo, zato što sam ga već rekao u sebi, jer sam ja, za razliku od svih vas, jedini ovde stručan da razumem tu stručnu terminologiju.
To je bilo sve za danas, hvala što ste došli na ovu konferenciju za pripadnike... pardon, predstavnike medija. Molim? Ne, nema više nikakvih pitanja, Beograd se gradi mora da se radi. Završili smo, tj. vi a ne ja. Toliko."

***

A... da neko arhitetki ipak odnese lek?

Makar za Gazdu?

Hidrofobija na vodi

Još malo pa će biti puna 24 časa od kako je isključena voda u fontani na Slaviji. Necureno prelivanje iz nje počelo je opasno da ugrožava arheološki lokalitet u Nemanjinoj br.11, koji se ionako nalazi na nizbrdici, tako da im fale još samo bujična voda i sipuća kiša pa da polete. To prelivanje (koje je inače više nego očigledno Soroševa noćna sabotaža) je zapretilo da poplavi zgradu Vlade u odsudnom trenutku, dok je Vrhovni Vođa opravdano odsutan a Država još uvek nema legalnu oberkafekuvaricu koja bi organizovala odbranu od poplave hlorisane vode sa Slavije.

Onaj v.d. I.D. se ne računa osim kao džak u nasipu, jer za bolje i nije.

Isključujte tu vodu, ako boga znate, Čučko & Mali još uvek nisu uspeli da završe nasip od džakova sa glasačkim listićima spremljenim za beogradske izbore. Naravno, i nemoj da bi neko slučajno uključio sirenu. Ni onu Lorelaj, niti na automobilima.

Inače...

Lorelaj

Čaršijom beogradskom od sabajle kruže abrovi da je Rajna jutros iz turbo-folk Fontane na vodi izbacila novu savetnicu u Ministarstvu opštenarodne odbrane + društvene samozaštite od buđi na fugnama&keramici. Savetnica? Ma, državna sekretarka u najavi - ništa manje!

Već po prvim utiscima se može videti da tu ima materijala&kapaciteta za dalje napredovanje u struci.

Teatar tragedije "Srbija", novo pozorište na Slaviji.
Prava konkurencija Teatru mržnje u Nemanjinoj, tri raskrsnice niz ulicu.

Kraj tananih šadrvana

Čim se u Negotinu uhvate za kockastu fontanu, odmah znaš da idu neki izbori. Stalno se nešto oko nje prčka čim krene priča o izborima, vanredna ili redovna (mada je kod nas uvek vanredno stanje redovno). Do lokalnih, ovdašnjih, ima manje od godinu dana. Verovatno je tako i sa onom vanzemaljskom na Slaviji, jer svi znaju da će gradskih izbora u Beogradu biti, samo što ne znaju tačno kada.
Pa biće, i to je dovoljno za početak.

Kakva je to čudna veza između fontana i izbora u Srbiji, nauka još uvek nije našla odgovor.

Za ovu negotinsku je svojevremeno komunjarski pa potom i agrodžiberalni bašibozuk na vlasti tvrdio da predstavlja "prirodni klima-uređaj" novog štampanobetonskog centra grada, baš kao što to isto sada mantraju kradikalski botovi za prestoničku raspinkovanu fontanu.

Oduševljenost: max level, pred ključanje

Klimatanje: standardno

   

U opticaju je više izraza, domaćih ili stranih - fontana (fountain), česma (ҫeşma), izvor, bunar (well) - ali kao najprikladniji nametnuo se jedan koji je u naš jezik stigao (izgleda) sa prave strane, mada smo i to morali da malo zavrnemo u izgovoru kao i sve drugo strano a (p)odomaćeno:

ŠADRVAN (tur, pers) - vrsta javne česme koja se gradi u dvorištu džamija, medresa, tekija, karavan-saraja, hanova i u javnim kupatilima sa osnovnom svrhom da omogući istovremeno obredno umivanje većem broju ljudi ali i da deluju dekorativno

Tuđe glave damo, al' fontane&šedrvane...

Tako je to kad imamo silne arapske prijatelje i braću.
Na vodi.