Švajnštajga

Bajka o Vukmalome i tri Praseća Brata

Nekada davno, pre tačno dva veka, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, živeli su Crni Gruja i Još Crnji Đorđe. Glavna zanimacija, moglo bi se reći profesionalna deformacija, bilo im je (pored 'ajdučke pohare turskih kučki agresorskih) uvaljivanje svinja Švabama preko Save i Dunava. Znate ostatak te priče, da ne širimo dalje.
U tom kontekstu, stigoše neka Tri Praseća Brata preko Pešte i Beča čak do srednje Švabije i tu se skrasiše. Jedno podiže kuću od slame, drugo od pruća, a treće prase sazida svoj dom od cigala. Živeli su tako oni srećno dvesta godina, vredno gastarbajtovali i pomalo jezik svoj krmaternji zaboravili, sve dok im u kraj ne dođe jedan pogolem potomak one dvojice Crnih. Neki su ga zvali Vojvodić Vuk, drugi pak od milošte Gospodar Vučić.

Prasići se silno poplašiše, jer im u genetskom kodu beše zapisano da što dalje beže od samog spomena bilo kog primerka vrste Lupus Minor progressivi, te se bežući skloniše u najčvršći građevinski objekat brata svoga. 

Beše to u zadnji čas, jer im na na granice Obora baš tad banu On.

On je duvao i puvao, gurao, 22 kvake ukupno polomio, treskao nogom vrata i glavom u zidove, uzdisao, prenemagao se, okretao oči, otirao znoj sa čela maramicom, brisao đozluke zamagljene od silnog napora da suzbije suze za Šešeljem, drao se, naređivao, opraštao, molio, izvinjavao se što je pretio kordonima, zaklinjao se kako više nikada neće da ubacuje suzavac kroz dimnjak, obećao nikad više kukuruz sa aflatoksinom, pod prozor igrao krajcare, boćao se biserima.

Čitao, bre, Vebera naglas.
I ništa. 

Prasad, pokvarena kao što umeju da budu, ni da zucnu. Znali su da građevinski objekt od prave švapske cigle može da izdrži čak i cunami sigurnih glasova SNS. Međutim, kako to u životu (za razliku od bajki) biva, pomenuti potomak Crnih se doseti dobitne formule. Stade pred kuću, (onako, esesovski) raširenih i u zemlju ukopanih nogu, merkelovski slepljenih prstiju u predelu donjeg stomaka - prilikom ovog, čvrsto zauzetog stava, plućni kapacitet dobija na rezonantnosti glasnih žica, jer su tada rebra imobilisana nadlakticama te glas postaje jači i dublji kao u Bajage - pa zapovednim pašićevskim tonom objavi:

- Slušaj bre 'vamo, stoko uvrnutih repova! Ima da ste odma' izašli iz tog bunkera, dok izbrojim na sva tri srboslavna prsta, jasno! I neću ništa da čujem, ništa me ne interesuje, momentalno otvaraj vrata i izlaz' napolje!! Sad sam se dogovorio sa ovdašnjim Oborknezom Teniserom, čuvenim Nemačkim Kraljem Mesa & Prerađevina, da ako ovog trena ne izađete, sve će da vas odavde deportuje nazad kod mene, jer ste se svih ovih godina bavili svinjarijama bez radne i boravišne vize. Evo ovde, u rukama držim original kopije ugovora iz 1814. gde se lepo vidi (iz moje ruke) da ste tada bili prošvercovani plivanjem preko Save kod Obrenovca, bez plaćene carine i akcize na uvoz sirove kože i visokokaloričnih organskih supstanci, po propisima Austrougarske Unije.

dokaz #1: snimak video nadzora granice (sa prečanske obale)

Prasad, uvidevši svu ozbiljnost situacije, suočena sa neoborivim dokazima, pobojaše se za svoj mukom stečeni status - i devizne penzije - pa se mirno predaše u ruke svom novom, a zapravo starom i dobro poznatom Gospodaru Crnom. Kako je i red.

On, sada daleko blažim i smirenijim, skoro-pa-očinskim tonom, nastavi:

- Samo zato što ste u stoprocentnom iznosu bili poslušni, u Srbiju se nećete vratiti konzervisani ili u crevu, puni nitrita i brašna, već u originalnom prasećem pakovanju. Ali... Ali! Ne zanosite se da ste se izvukli - bićete odgovarajuće kažnjeni, jer niste odmah poslušali izvršnu komandu. Nemam ja više vremena za vaše zajebavanje i prenemaganje, naročito ne za čekanje - jer mene čeka herr Teniser u svečanoj loži prestonog Gelzenkirhena. Utakmica bre ne može da počne dok ja ne stignem, i zato momentalno da ste pošli kući Srbijici. Nagradiću vas, jer se vraćate u Svetu Srpsku Zemlju, tako što nećete u hadžiluk na kolenicama već ćete malo brže - plivaćete prsno niz Rajnumajnudunav sve do Beograda na vodi. A tu će da se javite odma' u prihvatni centar za deganžirane lažne azilante, gde će da vas proslede na dalju obradu. Hoću reći, na proveru glede parazita - pantljičare, metilja, svinjske kuge, glasačke  apstinencije i stranih penzija koje nisu podložne kursnim sinusoidama i smanjenjima. I nemoj da sam čuo da ste otišli kod onog dr. Šapa, nego svi, onako većinski, da ste se nacrtali kod mog izabranog dr. Slinavke. Ću da proverim, ne zajebavajte se sa mojim mekim srcem! A sad, nema sedenja, nego plivaj!!!

Prasad se uredno postrojiše, uzhodaše švajnštajgom* do obale, tu na tren zastadoše - ni nalik na Lorelaj, pa kolektivno skočiše u mutne vode rajnske.

I zaplivaše.

A on ode na lokalni derbi.

Kad prasići stigoše negde povrh Kalemegdana, sve plivajući malo prsno, malo delfin pa malo najviše kereći, onaj što sagradi kuću od cigala, očigledno bistriji od ostale braće (mada mu to, naravno, ni od kakve koristi ne beše), reče:

- Ej, braćo, zajebite dr. Slinavku & dr. Šapa, i onu drekavu budalu što nas otera iz Švajnlanda. Plivaj bre dalje i ne pitaj. Iza Šalinca skrećemo u Moravu, pa kanalom Bačević-Vardar-Solun u Egej i onda šibamo pravo do Istanbula. Tamo ćemo valjda biti bezbedniji nego što smo ovde ikad bili.

I tako, nastaviše dalje, u neizvesnu pečalbarsku budućnost na drugoj strani sveta i smisla. Zahvaljujući svom mladolikom izgledu, niko ih tamo nije smatrao za odrasle, tj. svinje, tako da su umesto penzija slobodno mogli da nastave da se profesionalno bave omiljenim valjanjem po blatu. Priča se da su tamo Braća Praseća poživela još dugo, dugo vremena u sreći i bogatstvu, ni od koga taknuta.

+

Nedavno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Torontu, obuhvatilo je 268-oro dece uzrasta 3-7 godina. Tema istraživanja: uticaj klasičnih dečijih priča (bajki) na razvoj osećaja iskrenosti i odgovornosti kod dece. Rezultat je bio zanimljiv.

Za bajke svi znamo, slušamo ih od malih nogu. One su deo opšte kulture širom sveta već stotinama godina. U sebi uglavnom sadrže određenu moralnu poentu, koju pripovedač naglašava deci. Međutim, bajke takođe imaju i jednu komponentu koja je prečesto bivala zanemarena: itekako umeju da budu morbidne. Naročito one najpoznatije. Cilj kanadskih istraživača je bio da definišu i izmere uticaj ovog elementa bajki na formiranje dečijeg karaktera.

Jednostavno, tokom eksperimenta, deca su bila dovedena u određenu situaciju kada im je ostavljen izbor da li da slažu ili govore istinu. Prethodno im je bila pročitana, svakom detetu ponaosob, jedna od četiri poznate bajke: Pinokio, Dečak i Vuk, Džordž Vašington i Trešnjevo drvo, Kornjača i Zec. Poenta prve dve bajke bila je kazna zbog laganja (deformitet - dužina Pinokiovog nosa, ili smrt - Vuk pojede Dečaka), dok je naglasak druge dve bajke na nagradi zbog iskrenosti i govorenja istine.

Šta mislite, koji je bio krajnji rezultat ovog malog eksperimenta?

Neka od dece kojoj su bile čitane "kaznene" bajke, iako im je poenta bila poznata i ponovo naglašena od strane ispitivača, ipak su slagala kada im je bilo postavljeno test-pitanje. U drugoj grupi, onoj "nagradnoj", bio je očigledan rast broja dece koja su na to isto pitanje odgovorila iskreno i istinito.

Jednostavno, isticanje pozitivnih vrlina iskrenosti imalo je veći uticaj na decu nego isticanje negativnih konsekvenci laganja.

Sami istraživači ipak izjavljuju da se njihova studija bavila samo merenjem neposrednog uticaja bajki na decu, i da je daleko obimnije istraživanje neophodno da bi se otkrili dugotrajni efekti koje bajke i njihove poruke imaju na decu, ali i odrasle. 

Kao zaključak, kažu sledeće: 

Ljudi ne bi trebalo da slepo prihvataju klasične moralne priče kao obrazovno vredne i korisne samo zato što one imaju dugu tradiciju kazivanja. Potrebna su daleko opsežnija istraživanja koja bi to mogla da potvrde.

***

Srbija je zemlja na brdovitom Balkanu, u kojoj građani uporno odbijaju da odrastu, familija Crnih nikada ne silazi ni na magarca a kamoli ide peške, gde kao posledica toga egzistira podivljalo i nedovršeno društvo koje luta u maglama mitomanije i isparenjima palanačke sumanutosti i infantilnosti što nemaju konca ni kraja. U toj zemlji punoletnih a neodraslih, savremenom svetu nedoraslih stanovnika, bajke su omiljeno štivo svih uzrasta društveno-političkih adolescenata, koji ih svakodnevno kolektivno iščitavaju sami sebi. One se tu štampaju u najvećim tiražima na svetu. Samo, ne zovu ih bajkama, već programima, projektima, zakonima, ustavima, vizijama, vestima, novinama, medijima. I životom, kao najvećom skaskom od svih.

Kao i svaka druga, i naša bajka o Vukmalome i tri Praseća Brata ima dve strane: "nagradnu" i "kaznenu", tj. prednju i... onostranu.

A vi, takvi, i dalje verujte u bajke koje vam servira porodična kasta svinjara Crnih - ako ste blesavi.

Samo nemojte da lažete, ni sebe ni druge. Nismo deca.

_______________

* schweinsteig (nem.) - kosina (daska, rampa) po kojoj se vrši utovar svinja u kola, vagone i sl.

Predizborno podsećanje

Virus zaraznog predizbornog besnila ponovo se pojavio u ataru lovišta Negotin.

Podsetnik

Pre tačno četiri godine, i sedam dana pride.

Otisak Nedelje 08.11.2009. - Post #268 

Predlog #5 - Svinjarije

Deo populacije negotinske, onaj što malo slabije barata srBskom gramatikom, kada kaže "svinjarija" najčešće misli na farmu svinja ili slično. Odskora se misli i na grip, nema veze kako stojite sa gramatikom. Pogledajte kako ovu stvar prate neki mediji:
Vreme, br.957, 07.05.2009. - Strah od kuge
Danas, 05.11.2009. - "Planule" vakcine i maske iz apoteka
Danas, 06.11.2009. - Srbija ima snažan nadzor nad gripom
Vreme, br.983, 05.11.2009. - Druga žrtva
Vreme, vesti - Pet žrtava gripa
Vreme, vesti - Sedam žrtava gripa
Vreme, br.983, 05.11.2009. - Tomica Milosavljević: Odgovornost mora da postoji

Doživotni ministar, pa i preko toga, poručuje da treba da se razboli 3 miliona građana da bi kupio vakcine po 5€ komad. Jašta izvučeno iz konteksta, ali kontekst je još gori kada je ovaj ministarski monument zdravlja u pitanju. Jedino što nije isprepucao nekog novinara, u stilu Velje Ilića. Samo to još nedostaje.
Aman, nije trenutak za zajebanciju, u redu. Ali, ne zajebavam se ja nego Oni. Neka kažu, koliko je do sada obolelih od H1N1 (i tačnu cifru od toga postradalih), kao i koliko je obolelih od običnog "redovnog" gripa, pa i deathtoll za to.
Morbidno.
Mislim da se naši političari uopšte ne boje svinjskog gripa: jagnjeće brigade su to. A vole i vola na ražnju, k'o ludi.

Dosetnik:

Otisak Nedelje 27.12.2009. - Post #299

Predlog #2 - Kultursocijalizam

SPS vraća kulturu narodu (22.12.2009.)

Znamo (nažalost) isuviše dobro kako izgleda kada crveni u istu rečenicu stavljaju reči "kultura" i "narod". Skoro da nije bilo razlike u odnosu na onaj Kulturbundt, ili Teatar Mržnje. Teror, crveni ili crni, izađe mu na isto. Bioskope i magacine - u crkve. Razvaljuj, Nikodime!

Strašno je indikativno to, što već po drugi put od 2000. do danas, SPS ulazi u lokalnu vlast sa strankom koja u svojoj skraćenici ima slova D+S, ponaša se po istoj matrici i navlači je. 2001. godine su ušli u koaliciju sa DSS, gde je njima pripala (da citiram Magistrovu izjavu iz tog vremena) kultura, sport, omladina i ustanove, a koalicionom DSS-u kvaziprivreda. Danas je situacijia slična, osim što koalicionom partneru (DS) nedostaje jedno S, a SPS-u je konačno pripalo JP za građevinsko zemljište.

"Kultura potiče iz naroda...", kako da ne. Ako su trubači Nebojše Sejdića kultura, onda je i Mokranjac turbofolker. Sve ovo spada pod kulturu, po definiciji "drugova". Koliko to ništa ne razume, stravota jedna.

Dakle, na pitanje "ko je to narodu oduzeo kulturu, da bi je ovi sada vraćali" - ne znamo odgovor? Ma kako da ne. Šezdeset i kusur godina nije toliko veliki vremenski period da bi se zaboravilo šta se sve radilo i šta se sve ovde, u Srbiji, nazivalo i prozivalo kulturom, a šta šundom. Sumnjam da je griža savesti u pitanju. Šta "A Gerovka?!", imate opet neki problem sa njom? Pa ona i nije imala od koga da nauči da radi drugačije, nego od ovih reformatora, posle nje. I pre, isto nam se hvata.

Osim folirantske i pozerske, po njima pompezne, zapravo suštinski obične parolaško-kontramitingaške rečenice sa početka, navedene aktivnosti Doma kulture spadaju u redovan posao te institucije. Nažalost, u takvim vremenima živimo da je čak i to vredno hvale. A jeste, da ne preterujem. Da se razumemo: Luča i Strahinja sa (drug)ovima nemaju veze, osim što (ovaj) drugi nikako da sebi prizna koliko ga crveni zloupotrebljavaju i iskorišćavaju za svoje ciljeve. Da prežive još jednu izbornu zimu, pa makar to bilo i u Jakobsfeldu.

Appendix

Insajder B92 - serijal Kupoprodaja zdravlja:

"Pandemija svinjskog gripa bila je praktično lažna, ali je vakcina protiv ovog virusa ipak puštena u promet i to bez dovoljnih ispitivanja da li je štetna ili ne. Na prodaji vakcine farmakoindustrija je zaradila milijarde evra."

Kupoprodaja zdravlja - 1. deo

Kupoprodaja zdravlja - 2. deo

Kupoprodaja zdravlja - 3. deo 

(oktobar-novembar 2011. godine)

***

Danas, baš kao pre četiri godine, ponovo kreće negotinska predizborna histerija. Potpaljene su stare strasti & frustracije, vatre unutrašnjih sukoba & spoljašnjih pritisaka, kopaju se rovovi & odvodni kanali za ispuštanje viška nepoželjnih kadrova & biografija, dižu se novi zidovi starih torova & obora, pljušte saopštenja & klevete, ubrzano odrađuju i završavaju poslovi & poslići. Ne zna se šta naredni meseci donose, neki drugovi će zaista teško podneti još jedno Veliko Iščekivanje izbornih rezultata do marta, tog najopasnijeg meseca na ovim prostorima. Uskoro će lokalni izbori biti zvanično raspisani, Vlada će uvesti još jedan Organ, posvađane frakcije istog tražiće ćoškove po okruglim stolovima

Placebo narodnog veselja, igara i kolača - serviran užeglo-hladan.

Današnji tekst je predviđen za lokalnu upotrebu, posvećen humanoidnim supozitorijama svih nijansi krasnaje. Izdaje se bez recepta, kao uvod u još jedan novi početak stare i uvek iste priče, čiji će nastavci slediti neverovatnom brzinom. Ovaj kanal ne možete promeniti, niti odvratiti pogled od ćorave kutije domaće proizvodnje, na kojoj ne postoji dugme  ISKLJ .

Ukoliko vam tekst isprva nije sasvim jasan, ne vidite vezu gripa, stočnog fonda i lokalne politike, nije vam jasno ko koga i čime, u kakvom su to odnosu boljšoja kultura i lokalni izbori, tj. čemu bre sve to?! - ne brinite. To samo znači da niste zaraženi i da jeste normalni, za razliku od onih na koje se tekst odnosi. Umetnuti linkovi su tu da vam olakšaju hvatanje priključka na "fabulu radnje".

Protiv virusa svinjskog ludila još uvek niko nije uspeo da izmisli zaštitu.
Ni tavariš Kasperski.

Biseri i svinje

KRAJINSKI BISERI

Danas se nastavila agonija ovog grada, u izvedbi stalnih tanchojzera koji nemaju ni trunke osećaja za ritam. Taman sam pomislio da bih makar danas mogao malo da se odmorim od blogeraja, ili da makar Vama priuštim neku novu Skalinu artterorističku kritiku neke literature, kad ono - cvrc!

Nema ništa od toga.
Naša predsednica, izabrana na predlog 17 odbornika PNTK, uhvatila pa ne pušta! Ne da se ni po koju cenu, ni makac iz fotelje u kancelariji na spratu. Neće da izađe iz te kancelarije nikako. Što, zbog lepog pogleda ili zgodne perspektive za snimanje naroda koji se okuplja kod osmokrake zvezde na aerodromu? Zbog klima uređaja i ličnog kompjutera, ili tapaciranih vrata sa pripadajućom im sekretaricom?
Frka neka, a?!

1.

Danas je predsednik Skupštine opštine Negotin (opet) zakazao novu, X sednicu, koja će biti održana u četvrtak 23. aprila od 10 sati. Jedna jedina tačka dnevnog reda - verifikacija mandata 3 odbornika.
Cela sednica Skupštine zbog jedne tačke, i to one zbog koje su osporene prethodne tri sednice i to kroz dve presude Okružnog suda u Negotinu. Osporene, a ne poništene.
Opet ista tačka dnevnog reda, po treći put zaredom. Opet izazivanje suda, pa da vidimo ko će duže da izdrži. Nerviranje građana. Psihološki rat sa ciljem da totalno pocepa javnost na dve polarizovane strane, kao uvod u vanredne izbore. Sredstva se ne biraju, a najomiljenija su ona finansijska, iz opštinskog budžeta.
Priča se da su samo za ovu priliku pripremljena i specijalna nosila za Odbornicu u gipsu kako bi i ona mogla da prisustvuje sednici Skupštine. Da svi budu na okupu - konačno.

2.

Danas je predsednik lokalnih demokrata glumio Tadićevog drvenog advokata. Ne treba mu to - bolje da se mane jalovog posla i prepucavanja sa Njom oko nebitnih stvari. Neka se sprema za vanredne izbore, što pre to bolje. Za početak, što više krivičnih prijava za nepoštovanje Sudskih presuda i nezakonite radnje na sednicama Skupštine opštine Negotin.

3.

Danas je predsednica Opštine održala konferenciju za novinare (čuvenu KZN) da bi objasnila narodu kako se pravi topla voda. Ili makar skupštinska većina, od blata.

Danas je Dan Planete Zemlje, a Ona se ponaša kao da je pala s Marsa.
Piše otvoreno pismo predsedniku Tadiću, a sve najgore o njegovoj stranci. Dakle, kako on to treba da shvati - kao drugarsku kritiku ili direktan napad na njega samog?
Otvoreni izazov, koji se nastavio i večeras. Gospođa Gerov je danas izmislila novu poštapalicu: umesto beskonačnog ponavljanja čuvenog "znači znači znači" danas je bezbroj puta ponovila "demokratska stranka demokratska stranka demokratska stranka". Prečesta upotreba poštapalica prilikom razgovora ukazuje na nedostatak sazrelih misli, ili čak svojevrsnu konfuziju u glavi. To je jedna od prvih stvari koja je zabranjena u svakom političkom, ali i PR priručniku za javne nastupe.
No, koga je za to briga?! Pa tolike godine Gospođa javno pokazuje šta stvarno misli o građanima ovog malog mista, bez ustezanja. Trebaju joj da bi imala 17 odbornika koji će je predložiti da bude izabrana za predsednika opštine. Posle izbora - sikter!
Svašta a ništa bilo je izrečeno na njenoj KZN, uzgred, sasvim fino plaćenoj TV snimateljima koji su selektivno pozvani (za razliku od nepodobnih novinara koji svašta pišu). Kazna, zato što se otvoreno pismo nije našlo na udarnim stranama njihovih novina?
Kojih to? Ja još nisam čuo da je neko u Negotinu dopisnik "Trećeg oka", "Čuda", "Zone sumraka" i sličnih primeraka stručne NTK-literature.
"Budite korektni i pitajte predsednika Okružnog suda četiri pitanja ...". Pa još i kaže koja su to pitanja i na njih da odgovor. Sud nikada nije sednice SO poništio, čitajte na postu "U ime naroda #2". U izreci presude je konstatovano da nezakonito održana sednica OIK posledično prouzrokuje stanje da se sednice SO mogu tretirati kao da se nisu ni održale, što važi i za odluke na njima donete. Pritisak političara na sud? Ma hajte molim vas, to rade samo demokrate i socijalisti!
Gospođa je u pravu, jer brani izbornu volju naroda i demokratski proces. Samo ne onu koja joj je, po sopstvenom zamagljenom poimanju politike, dala 17 odbornika da radi šta hoće i kome hoće. Kao da joj do 45 ne nedostaje još 28 mandata, tj. glasova onih koji nisu glasali za nju. Plus oni koji nisu prešli izborni cenzus.

Zvaničan izveštaj OIK Negotin o rezultatima prošlogodišnjih izbora je tek poseban "slučaj". Ovo su poslali RIK koji je to objavio u okviru zbirnog izveštaja o rezultatu lokalnih izbora u svim opštinama. Podaci su provereni i kod CeSID-a. I kako je moguće da se ovi podaci razlikuju od onih sa zvaničnog sajta opštine Negotin? Niti jedan se podatak ne slaže!
Ko tu sada laže?! Ko prekraja izbornu volju birača i u nedoumicu dovodi npr. birače koji su podržali listu koalicije Vlaških stranaka - da li imaju 470 (po Opštinskom sajtu) ili 522 osvojena glasa (po RIK a na osnovu izveštaja one iste Opštine iz prvog slučaja)?
Neslaganje u zbirovima i da ne spominjem ...
Tadiću piše jedno, na sajtu Opštine objavljuje drugo, RIK/CeSID-u dostavlja treće rezultate.
Sumnjam da joj je izborna volja građana dala mandat za tako nešto. Posebno, što to tek ima veze sa demokratskim procesom ...
Da li Gospođa zna da se lokalna vlast formira tek po objavljivanju konačnih i tačnih rezultata izbora od strane Republičke Izborne Komisije, i da mnoge opštine u Srbiji do danas ne bi smele da formiraju lokalnu vlast - prvenstveno krivicom RIK koja je morala da reaguje i traži ispravnost podataka?
Šta je uopšte legalno u opštini Negotin? Kiosci?
Naređa ona brojne članove njenog pravnog tima koji su joj, inače, napisali sve ono što je večeras izgovorila. Kažu - u pravu si ti a ne oni! Isto to kažu i članovi pravnog tima koji savetuje one u opoziciji. Možda se čak i neki od "stručnjaka" javljaju u oba sastava? Ne bi me čudilo.

...

Rešila je da se ćera do kraja i ima da ide i na Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu, samo da bi odbranila izbornu volju građana.

Pomenuti Sud reaguje po prestavkama građana samo kada su u nekoj zemlji iscrpljeni svi pravni instrumenti zaštite ljudskih prava pojedinca koji se žali, kao i onda kada je očigledno da pravna država ne funkcioniše. Odnos unutar samog sistema državne administracije nije neki prevelik osnov za optimizam pomenute Gospođe, jer ona zaboravlja da je i sama deo državnog aparata, samo činovnik na određenoj lestvici hijerarhije, nosilac javne funkcije podložan javnoj kritici i odgovornosti koja je veća nego za običnog građanina "člana izborne volje".
Slučaj novinara Bodrožića iz Kikinde koga su radikali isterali sa posla i maltretirali po svim sudskim instancama, a Strazbur doneo presudu da se ukidaju sve odluke domaćih sudova protiv njega i brišu svi domaći sudski arhivi u tom procesu - dovoljan je primer kako naše pravosuđe poštuje Međunarodni sud. Ne samo da nisu ispoštovali ništa iz Strazbura, nego su još čoveku i zaplenili stan radi naplate sudskih troškova jer je izgubio na sudu! Ponavljam, radikali - ta velika Gospođina preporuka za uspeh u Strazburu.
Ako misli da brani ljudska prava onih koji su za nju glasali, grdno se vara, jer svojim postupcima krši građanska prava onih koji je nisu podržali. njeni birači, građani, nisu većina u biračkom telu, već ih samo ima najviše. Zašto je to tako, to ne zanima Sud u Strazburu.
Ali, pobogu, ona ima većinu i tu, zajedno sa radikalima i njihovim biračima! E tu čekaju u Strazburu sve Gospođe ovog sveta koje im dolaze da traže mandate za Šešelja! To je ta dobitna kombinacija sa radikalima kao najvećim poštovaocima i praktikantima ljudskih prava na Planeti Zemlji! Sud u Strazburu je baš od strane tih radikala i takvih socijalista svojevremeno bio proglašen "političkim sudom, sa zloćudnim namerama uperenim ka Srpskom narodu i Državi, kroz razne NVO, grupe građana i samozvane borce za takozvana ljudska prava, a svi znamo da je to drugo ime za obaveštajne službe Svetskih sila koje imaju interese na Balkanu" (A.Vučić, M.Bojić, M.Marković, V.Šešelj, T.Nikolić, I.Marković, I.Dačić, S.Milošević - i dan današnji im se omakne).
Evo imaju u Negotinu Odbor za ljudska prava, pa kada ih prvo odbiju sve sudske i državne instance u Srbiji (do Ustavnog suda) onda neka se žale Duletu Prvuloviću, što da biju put do Strazbura i mlate devizne dnevnice iz opštinskog budžeta.
Jedino ako imaju nameru da malo skoknu uz put i do Haga, da onom odnesu čiste gaće i čarape. Dok je tamo, a posle ćemo već da ispraznimo neki stan Muzičke škole i za njega, šta ima više da traži po Zemunu. I naravno, da ga Gospođa zaposli kao opštinskog Ombudsmana za ljudska prava u Negotinu - radno mesto za njega, ko bombonica.

***

MARGARITAS ANTE PORCOS

(ne bacaj bisere pored svinje)

U originalu (Matej 7:6) piše:

Ne dajte svetinje psima;
niti mećite bisera svojega pred svinje,
da ga ne pogaze nogama svojima,
i vrativši se ne rastrgnu vas.

Dakle, jedno pitanje za sve:
U negotinskom slučaju, šta su biseri a ko su svinje?

Doduše, ni ova varijanta uopšte nije za zanemarivanje!
Pogotovu što utiče na smanjenje biračkog tela i njegovu izbornu volju.