Brexit, Trampova izborna pobeda...
2016. definitivno nije bila dobra godina za Zapadne demokratije. Čini se da posledice takvog glasanja britanaca i amerikanaca u 2018. izgledaju još gore nego što su mnogi pesimisti očekivali.
Šta bi Platon, čuveni žestok kritičar demokratije, imao da kaže o svemu tome?
2016. definitivno nije bila dobra godina za Zapadne demokratije. Čini se da posledice takvog glasanja britanaca i amerikanaca u 2018. izgledaju još gore nego što su mnogi pesimisti očekivali.
Šta bi Platon, čuveni žestok kritičar demokratije, imao da kaže o svemu tome?
Da li je demokratija pukla?
Britanija plaća tešku cenu svoje referendumske odluke da napusti EU. Pod Trampovom komandom, SAD su napustile Pariski sporazum o klimatskim promenama i u velikoj meri smanjuju zaštićene površine svojih nacionalnih parkova. Međunarodni odnosi obe zemlje sa saveznicima, ali i sa protivnicima, danas su na najnižem nivou. Najnovije poreske reforme najviše koristi donose bogatima i delimično ukidaju Obamacare sistem. Trampovo jednostrano priznavanje okupiranog Jerusalima za prestonicu Izraela bi moglo dovesti do novih nemira u tzv. Arapskom regionu.
Takav razvoj događaja, naravno, svakako će imati i neke nove posledice. Jedan američki profesor filozofije već sada drži predavanja pod nazivom "Kako je demokratija doživela neuspeh", dok su mnogi - pa i autor ovog teksta - veoma zabrinuti narastajućim talasom novih anti-demokrata.
Da li je priča o uspehu savremenih Zapadnih demokratija došla do kraja?
Da li je pobeda demokratije nad konkurentskim političkim sistemima (poput monarhije i neskrivene oligarhije) u prvoj polovini dvadesetog veka uopšte bila dobra stvar? Platon, koji je većinu stranica svojih Dijaloga posvetio političkoj filozofiji, na ovo poslednje pitanje bi neuvijeno odgovorio sa "nije".
Dakle, šta je to Platonova kritika demokratije?
Politika je umetnost koja zahteva specifično znanje
Za početak, Platon na politiku gleda kao na neku nauku ili umetnost, koja zahteva određeno znanje i obrazovanje. Kapetan nekog broda mora da poznaje vode, vetrove i zvezde kako bi uspešno mogao da upravlja brodom. Slično tome, političaru je neophodno znanje o tome šta je dobro i pravedno za određenu političku zajednicu i njene građane. Po Platonu, takvo znanje ne postoji samo kao objektivna moralna stvarnost, već pravi filozof takođe mora da ima sposobnost pristupanja istini o njoj. Jezikom savremene meta-etike rečeno, Platon je bio kognitivista i - ovo može zvučati malo šašavo - moralni realista. Savremeni filozofi i danas brane razne verzije takvih gledišta.
Jedan od glavnih razloga zašto je demokratija po Platonu loša stvar, leži u tome da običan svet ima stav samo o tome šta je dobro a šta loše. Púk nije sposoban da dostigne moralno i političko znanje niti da donosi sud o ljudima koji tvrde da to znanje poseduju.
Objektivna moralna realnost ne postoji
Po mišljenu autora ovog teksta, Platonovo razumevanje politike je jednim delom tačno a drugim problematično.
Postoje dobri razlozi da se podjednako sumnja u postojanje objektivne moralne realnosti i da bi smo mi, ukoliko ona zaista postoji, mogli da steknemo potrebno znanje kako bi smo je dostigli. Različita društva i kulture imaju - kako to etički relativisti uporno naglašavaju - različite pa čak i suprotne poglede na to šta je dobro i pravedno. Čak i među filozofima postoji uobičajeno neslaganje oko tih pitanja.
Moderna društva karakteriše vrednosni pluralizam. Građani treba da diskutuju i raspravljaju po pitanju svojih suprotstavljenih stavova oko toga šta je dobro i pravedno, ali oni obično ne umeju da usklade svoja međusobna neslaganja. Kroz izbore i referendume, demokratija obezbeđuje makar neke procedure odlučivanja oko toga u kom smeru bi državni brod trebalo da plovi. Političari i političke partije koji pobeđuju na izborima i čine većinu, tako stiču pravo da preuzmu kormilo tog broda na određeni vremenski period.
Platon: Izbori nisu ni dobri niti pravedni
Izbori i referendumi su efikasne procedure za rešavanje političkih nesuglasica. Međutim, mi možemo sumnjati u to da li su te procedure zaista dobre i pravedne. Po Platonu, one su loše zbog slabe sposobnosti ljudi da adekvatno sude o političkim pitanjima, kao i da biraju istinski odgovarajuće predstavnike. Osim toga, ljudi su poprilično iracionalni, pa demagozi i političari njima mogu lako da upravljaju.
Zaista je teško opovrgnuti činjenicu da referendum za Brexit i glasanje na izborima za Džordža Buša Mlađeg i Donalda Trampa idu u prilog Platonove kritike. Izbori i referendumi su po Platonu takođe nepravedni zbog svog egalitarističkog karaktera. Po njemu, zbog različitih intelektualnih sposobnosti i obrazovanja, ne bi trebalo da svi muškarci i žene imaju isto pravo glasa.
Slično tome, najuticajniji britanski filozof 19. veka - liberal Stjuart Džon Mil - smatrao je da glasovi građana treba da imaju nejednaku težinu zbog toga što oni nemaju podjednak nivo znanja i stručnosti. Bez obzira na kritike, Mil i pored nejednake težine pojedinačnih glasova, smatra da biračko pravo treba da imaju svi građani.
Da li vredi braniti demokratiju?
Milov predlog nije samo teško primenljiv. On bi, takođe, teško dobio širu podršku u savremenom svetu koji je tako snažno uobličen verom u jednakost i podjednaku vrednost svakog ljudskog bića.
Međutim, Platon i Mil su u svojim kritikama jasno izneli bolnu tačku demokratije - temu koja zaslužuje buduću pažnju i napor, i koju nije nimalo lako razrešiti. Podizanje nivoa obrazovanja i političkog znanja ljudi bi trebalo da predstavljaju jedno od rešenja tog problema.
Treba imati na umu i to da pravo glasa nikako ne predstavlja jedinu odliku demokratije. Zapravo, pravo glasa nije bilo čak ni karakteristična odlika drevnih demokratija, u kojima je najveći broj političkih funkcija bio biran ne na izborima već - žrebom.
Uprkos neslaganjima modernih teoretičara demokratije oko same definicije onoga čime se bave, treba imati na umu da demokratija u savremenom svetu takođe podrazumeva ključna prava i slobode, vladavinu zakona, pluralizam, toleranciju, te razdvajanje vlasti (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku) čime se ostvaruje i zaštita od zloupotrebe neke od tih vlasti.
Zbog suštinskog značaja tih odlika, bez obzira na nedavne neuspehe, svakako i dalje vredi braniti savremenu Zapadnu demokratiju.
Profesor Manuel Knoll je 2000. godine na minhenskom univerzitetu odbranio doktorsku disertaciju u oblasti filozofije, političkih nauka i istorije. Nakon predavanja koja je držao na Univerzitetu u Minhenu i minhenskoj Školi političkih nauka do 1998, on postaje profesor filozofije na istambulskim univerzitetima Fatih (2011) i Šehir (2015). Takođe, od 2013. je član Instituta "Lusio Aneo Seneka" na univerzitetu "Karlos III" u Madridu.
bonus:
No comments:
Post a Comment