Plašim se...

Na prvi pogled, čini se da su pred nama uzrok i posledica.
Lavina komentara koja je usledila samo pokazuje da ovdašnji narod izgleda ne vidi šta On i njegovi zaista rade, tj. kakve stvarne poruke šalju ovakvim i sličnim izjavama:

"додје", "ће да напредовати", "градјане"... ako je i od Танјуга - mnogo je

Problem je zapravo višestruk, i ne baš tako jednostavan kao što izgleda. Da budemo iskreni, ima i nekih koji ovde ne vide nikakav problem, ali takvima se nećemo baviti jer postoje ljudi koji za to naplaćuju svoje profesionalne usluge.

Stvar sa gornjim izjavama je jasna: Vođa je "nešto" rekao, dežurni "dobošar" je iskočio spremno nadrnčan iz soški da doda malo šlaga - i to je to. Međutim, "dobošarka" je ovo izjavila mesec dana pre Vođinog prednovogodišnjeg napada logoreje, a ne nakon toga, i ako zamenite redosled ovih izjava (shodno trenutku kada su izrečene) nikada ih nećete povezati. Naročito ne kada u obzir uzmete taj vremenski razmak od mesec i kusur dana, što je duže od procenjenog vremena trajanja pamćenja prosečne srbistanske glasačke kokoške.

Kamo sreće da je to sva složenost ovih nadasve plitkih izjava sa vrha vlasti... ali nije.

Izjava "dobošarke" nije vredna pomena, jer je taj tekst ionako pre toga već bio napisan i spreman za deklemovanje, samo je ona tog puta izvukla najkraću slamku i zdušno istrčala na svetlosti pozornice Teatra Mržnje da to izgovori. Ono što je bitno jeste činjenica da je autor obe izjave jedan te isti čovek; nebitno je da li je to lično naškrabao mešanjem ćirilice i latinice tj. srpskog i engleskog jezika (što itekako ume da mu se omakne) ili je za domaći zadao nekom od možganja iz svog "kreativnog tima" sa dijagnostifikovanim trajnim oštećenjem poimanja realnosti uzrokovanim hroničnim kontrabrejnstormingom.  

Dakle, vođa je zabrinut za stado.

Boji se da bi broj ovaca mogao da opadne, pa veli kako bi mogao i da napazari po koju sa strane. Naravno, ovde se uopšte ne radi o radnicima, jer bi onda morao da nabavlja nove magarce za svoje krdo. Ali, kome je ovde još stalo do rada? Pa, uglavnom nikom, i ta brojka se obrnuto poporcionalno kreće u nivou broja onih zainteresovanih za radno mesto. Zato su mu potrebne ovce: plašljivije su, idealne za šišanje i prerađevine, daleko su manje tvrdoglave i glasne od magaraca, od kojih manje mogu da rade ali neuporedivo više umeju da slušaju, po komandi zauzimaju radna mesta i tamo ne rade ništa osim da se plaše i pasu, magarac ume i da pobegne iz krda ako mu se ćefne dok ovce na tako nešto uopšte ne pomišljaju. Doduše, i ti magarci se daju izmanipulisati: samo im podmetni dva plasta sena, izbor između "manjeg i većeg zla", pa da vidiš čuda kako se tvrdoglavost okreće protiv njih samih.

Pawel Kuczynski

U izjavi tzv. predsednika Srbistanske džamahirije postoji samo jedna ključna reč, i sve ostalo (pa i akontativna izjava "dobošarke" koja je spletom nesrećnih istorijskih okolnosti istovremeno i narodni poslanik u Skupštini Srbije) izrečeno samo služi da tu izjavu što dublje utisne u mozak stada:

STRAH

On je svoju izjavu započeo sa "Plašim se...", a kada se On plaši onda ima da se plaše svi - i tačka. U stvari, On i ne mora da se plaši, ali stado to (naravno) neće nikada saznati. Kada jedan višestruko dokazani palanački ksenofob i licemer kaže da se boji opadanja broja radnika, te da će "proizvoditi sve više mladih naučnika i čuvati ih" (kao da se radi o kinder jajima, brojlerima ili jaganjcima, a ne živim ljudima), a da pritom:
- sve više raste jaz između njegove burazersko-ortačke kaste i partijskog bašibozuka sa jedne, te ostatka društva (koje se polako ali sigurno pretvara u masu prolova) sa druge; 
- njegov ministar Vujović pre dve godine odvaljuje "ako vam se ovde ne sviđa idite iz Srbije, nađite drugu državu" (nebitno kome u konkretnom slučaju, on to ionako govori svima svakodnevno i godinama unazad), doda da će morati da uvozi radnike iz inostranstva a dobošarka dobaci kako jedva čeka migrante...
kako tu papazjaniju besmislenih izjava tumačiti drugačije, nego kao totalno zamajavanje i čisto lupetanje.

Svakako, u kontekstu mesta i vremena, poruka Vučićeve izjave je trebalo da glasi: "otvorićemo toliko puno fabrika da više neće biti nezaposlenih Srbalja, pa će onda u njima morati da rade i neki stranci kako bi te silne novootvorene fabrike mogle da posluju profitabilno."

Šta i kako ova vlast otvara - bolje da ne otvara ništa, jer na svaku "novootvorenu" fabriku uz pomoć nenormalno visokih (i besmislenih) državnih subvencija ide zatvaranje nekoliko domaćih propalih, u čijem propadanju je žestoko saučestvovao bivši režim koji upravo sada vlada ovom zemljom. 

Iz ove zemlje odlazi sve veći broj njenih građana, sa i bez univerzitetskih ("naučničkih") diploma tj. nezaposleni i trenutno zaposleni podjednako, da bi i sa postojećim "fabrikama" pad broja nezaposlenih morao da bude sve osetniji. A nije. Pa kako to, ko tu laže? Kako stoje stvari, lažu svi a najviše laže Veliki Brat, Vođa, prasac Napoleon, Mustafa Mond, Tetragramaton, Matriks, Drug Čelični, Najveći Sin... ili kako god da ga zovete.

Srbiji trebaju radnici, oni koji stvarno nešto rade, upravo zato što se kradikalski kadrovi u vrtoglavo rastućoj krivi besomučno tovare u preduzeća i institucije koje se finansiraju iz budžeta, ali i u tzv. privredu, čak i kod privatnih vlasnika fabrika, kojima se isplati da prime po koje mezimče Velike Partije u zamenu za inspekcijsko, sudsko i zakonodavno slepilo. Naravno, nisu naprednjaci to izmislili, ali jesu oni koji ih danas vode i oni sa kojima su danas opet u koaliciji baš kao i devedesetih godina.

Vučić priča o novim fabrikama kojima će nedostajati radnici, kao da ima nameru
da otvara predindustrijske manufakture a ne savremene automatizovane pogone.
(gornji grafikon se odnosi na SAD, ali...)

Priča o migrantima "koji će nam silovati žene na ulicama" (koja nije nova niti originalna), pretvorena je u priču o migrantima "koji će nam ukrasti radna mesta", jer u ovu zemlju više nema ko drugi da dođe posla radi. Ovde ne dolaze obični radnici, pa čak ni inženjeri niti "naučnici" iz inostranstva, već samo firme koje žele što veći profit sa što manje troškova za radnu snagu (troškove opreme i sirovina ne mogu da smanje, ukoliko im je stalo do održanja nivoa kvaliteta proizvoda) plus "nepotrebnu papirologiju i besmislene propise koji ometaju biznis" (zato su tu ona partijska uhebljenja, kao zalog sigurnog bizMisa). Migranata u Srbiji ima nekoliko hiljada, i ova zemlja im ni u snu nije konačni cilj. Čak ni da ovog trenutka Tito ustane iz groba i ponudi im sve, kao onomad Arafatu, tvrdim da niko od tih očajnika ne bi ovde ostao ni da radi niti da živi. Cilj spominjanja migranata je stara, otrcana fora stvaranja nepodobne manjine, žrtvenog jarca, strašila koje precizno opisuje Gebels, ali i Lorens Brit, Umberto Eko, Bertrand Rasel, Noam Čomski, Oldos Haksli, Džordž Orvel, Milton Majer i brojni drugi autori i istraživači totalitarnih režima otkad je sveta i veka.

Ta "nepodobna manjina" je imala različitu formu u raznim totalitarnim režimima, od Jevreja u Nemačkoj, preko "klasnog neprijatelja" u boljševičkim režimima, budističkih sveštenika u Kini, do obrazovanih u Pol Potovoj Kambodži Crvenih Kmera. Pokušajte da pogodite koja je od pobrojanih "nepodobnih manjina" najbrojnija u Srbiji, iako ih od svake ima pomalo - i po potrebi. Koga to najviše mrze Crveni Kradikali?

Da, upravo ona grupa iz poslednje rečenice Vučićeve izjave, na koju se licemerno poziva da će je prvo namnožiti pa onda čuvati... k'o poslednje kilo lepka za plakate dan pred izbore - pa onda udri, u noći subotu na nedelju. Sve to isto važi i za napredne naučnike, i njihovo znanje.

Važi i za domaće radnike, koje stranim investitorima ovdašnja vlast nutka na najogavniji bordelski način.

U Tanjugarinoj vesti kriju se neki od principa manipulacije ljudima, koje je opisao Čomski:

- ovom izjavom se zapravo skreće pažnja sa problema čiji je uzročnik upravo onaj ko je izgovara (hakslijevsko "man's almost infinite appetite for distraction" se može prevoditi kao čovekova neutaživa želja za uživanjem ali i odvraćanjem pažnje)

- dečjim rečnikom se obraća narastajućoj masi poklonika ispranih mozgova, od kojih se prvenstveno očekuje hiperemotivna reakcija usmerena na "nepodobnu" manjinu a ne na kastinsku vlast koja sve manje prikriveno krade i sve teže prikriva sopstvenu nesposobnost i nameru da učini nešto korisno po celokupno društvo

- "dobošarka" unapred dodaje fusnotu na izjavu koja tek treba da usledi

- rame uz rame s tim ide i beskonačno veličanje gluposti 24 časa dnevno

- sama ideja obrazovanja i sticana znanja do apsurda je diskreditovana fabrikovanjem "naučnika", "mastera", "doktora" i ostalih povečernjih diplomaca-upravnika

Budite uvereni da će u narednoj kampanji (za bilo koje izbore) naprednjaci koristiti onaj stupidni miting DS i Dveri u Mladenovcu uperen protiv migranata, pre neku godinu. Demokrate i Dverinje su sa tim protestom ispali najobičnije zatucane seljačine; naprednjaci su od migranata napravili biznis.

Šredingerovi (i)migranti:
istovremeno kradu radna mesta i neće da rade jer su lenji

Vratimo se onom stadu, za koje je AVođa silno zabrinut - i uplašen.

Etjen de la Boesi u 16. veku piše o politici poslušnosti i dobrovoljnom ropstvu. Četiri veka kasnije, Haksli govori o "trovanju stadom", koje najveći demagog u istoriji (Hitler, naravno) opisuje sledećim rečima:

"Mase su u potpunosti dostojne prezira. One nisu sposobne za apstraktno mišljenje i nezainteresovane su za bilo koju činjenicu izvan kruga svog neposrednog iskustva. Njihovo ponašanje određuju, ne znanje i razum, već osećanja i nesvesni nagoni. U tim nagonima i osećanjima ukorenjeni su njihovi pozitivni i negativni stavovi. Da bi bio uspešan, propagandista mora da nauči kako da manipuliše tim nagonima i emocijama.

Pokretačka sila koja je izazvala najveće revolucije u svetu nikada nisu bila neka naučna učenja koja su zavladala masama, već uvek odanost koja ih je inspirisala, i uvek neka vrsta histerije koja ih je terala u akciju. Ko god želi da ovlada masama, mora poznavati ključ koji će otvoriti vrata njihovih srca.

Govornik može da utiče na te skrivene sile mnogo efikasnije od pisaca. Čitanje nije kolektivna nego privatna aktivnost. Pisac se obraća samo pojedincima, koji sede sami u stanju normalne trezvenosti. Govornik se obraća masama pojedinaca, koje je otrov stada već dobro pripremio. Oni su prepušteni njegovoj milosti i, ako dobro poznaje svoj posao, on može s njima da radi šta mu je volja.

U masama caruje nagon, a iz nagona nastaje vera. Dok zdrav, običan narod instinktivno poravnava svoje redove da bi oformio zajednicu (sa Vođom, što se podrazumeva op.a.), intelektualci vrludaju tamo-amo, kao kokoške u dvorištu. S njima čovek ne može da stvara istoriju; na njih se ne može računati kao na elemente koji čine zajednicu.

Sva uspešna propaganda mora se ograničiti na nekoliko golih nužnosti, a onda se mora izraziti u nekoliko stereotipnih formula. Te stereotipne formule moraju se neprestano ponavljati, jer ćemo jedino neprestanim ponavljanjem na kraju uspeti da u pamćenje gomile utisnemo jednu zamisao.

Svet nema sivih nijansi: sve je ili đavolski crno ili nebeski belo. Propagandista mora da zauzme sistematično jednostrani stav u pogledu svakog problema kojim treba da se bavi. On nikada ne sme da prizna kako može da ne bude u pravu, ili da ljudi koji drugačije misle mogu biti bar delimično u pravu. Sa protivnicima se ne treba raspravljati, njih treba napasti, nadglasati ili, ako postanu prevelika smetnja - likvidirati. Moralno gadljivi intelektualac može biti šokiran takvim stvarima. Ali mase su uvek ubeđene da je aktivni napadač uvek u pravu."

Strah sateruje ovce u stado, bez obzira da li je ono doslovno ili figurativno.

Zbog svega toga, dr Bertrand Rasel zaključuje:

"Kolektivni strah stimuliše instinkt stada, sa namerom da izazove svirepost prema onima koje ne smatraju pripadnicima tog stada."

Sve to smo videli i kod Orvela, u "Životinjskoj farmi" - svinje su protiv farmera podigle bunu među životinjama; farmer je pokušao da dovede pomoć - u ljudima, ali i drugim životinjama koje bi radile umesto njegovih - što mu nije uspelo; nakon proterivanja ljudi, vepar Napoleon preuzima kompletnu vlast, usput sve vreme plašeći ostale da će ih ljudi napasti, porobiti i dovesti druge životinje na njihovo mesto; konačno, niko se više ne buni u strahu da ne bude "zamenjen" (ubijen ili proteran), čak ni kada svinje i ljudi sklope novi pakt o podeli vlasti na toj i drugim farmama, dok na njihovu farmu redovno pristižu nove životinje koje više ništa ne pitaju niti se bune.

Srbiji nije preostalo još mnogo margine do prelaska u stanje potpunog straha od straha, kada je konačno i apsolutno sve moguće. Eto vam čuvene pobede Severne Koreje nad Amerikom u finalu Svetskog fudbalskog prvenstva u Brazilu, ako ne verujete da su čuda moguća. Išao je i direktan prenos tog finala na dnrkorejskoj TV... kako onda - nije moguće?

Pa takve prenose u Srbiji gledate svaki dan.

Blago ovom narodu kad ima ko da se plaši za sve nas, ne znam kako bi smo izdržali onoliku svetsku nepravdu...