Da li postoji još neko, na kugli Zemaljskoj, ko ima kompjuter a da nikada nije konzumirao tri najpoznatije video igrice ikada smišljene: Soliter pasijans (Solitaire), Tetris (Tetris) i Pekmen (Pac-Man)? Čisto sumnjam. Radi se o video-igricama na kojima se zasnivaju skoro sve ostale, ponajviše one koje su sa kompjutera emigrirale u mobilne telefone i ostala džepna sokoćala.
Pomenute igrice su se debelo primile i u srBskih, a bogumi i negotinskih političara, tako da je potrebno dodatno pojašnjenje, tj. infomisanje pučanstva kako i da li i ono može (i sme) da učestvuje u ovoj zabavi.
Soliter: Najomiljenija zabava poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Međutim, igrica je izmeštena iz lokalnih okvira jer je omiljeni SPS dunđer otišao na veće geografske širine, gde diže više višespratnice. Da je to radio ovde - kao takve, mnogo bi štrčale. Inače, ovaj pasijans se otvara sve dok igrača ne zatvore.
Tetris: Ovo je padajuća logička igrica koja se igra odozgo. Različiti profili padaju naniže, klize, a igrač mora da ih uklopi pravilno kako ne bi ostale šupljine. Igrica je vrlo zanimljiva kao pomoćno učilo onima koji bi da se bave kako građevinarstvom, tako i pravljenjem političkih koalicija bez šupljina i pukotina. Igrač pukne kada dođe do plafona jer mu više ne ostaje mesta za prekomponovanje. Trenutno, opšti utisak je da je ovo omiljena zabava naprednjaka, pored trčanja uz pokretne stepenice, u suprotnom smeru. Međutim, prvi utisak ume da vara, naročito iz palanačke, tj. žablje perspektive.
Pekmen: U izvornoj varijanti ove igrice, alava žuta loptica kreće se kroz lavirint i usput ždere sve tačkice i voćkice na koje naiđe. Pritom vodi računa da je raznorazni duhovi svih boja ne zaskoče s leđa. Alava žuta loptica može da proguta i duhove, pod uslovom da ona njih zaskoči otpozadi ili obezbedi dovoljan broj poena da ih nestane. U lokalnoj varijanti, koliko god naprezali žutu mrlju, alavu lopticu uvek vidimo kao crvenu. Ovo je najomiljenija igrica socijalista - svih vremena, nivoa, generacija i maski.
Pa?
Pa ništa.
Petak, 23. novembar.
Održana je 23. sednica Skupštine opštine Negotin, u ovom i ovakvom sazivu.
Za održavanje sednice bilo je potrebno prisustvo 23 kvorumska odbornika. Obezbeđeno.
Za smene jednih a postavljenja drugih direktora, potrebna su 23 glasa odbornika. Isto važi i za predsednika opštine ili skupštine. Nije obezbeđeno, a nije da nije pokušavano poslednih par nedelja.
Na dnevnom redu su bile 23 tačke, koje su protrčane za rekordnih 160 minuta. Dakle, 7 minuta po svakoj od tačaka. U izveštaju piše da je bilo dosta primedbi opozicije i rasprave, ali da je na kraju sve usvojeno glasovima vladajuće većine. Naravno da ovo prosečno vreme po tački dnevnog reda nije nemoguće, svi u Negotinu znaju da ovde ne postoji opozicija, kako god da im se zovu "izborne liste" i "odborničke grupe", i kako sve to funkcioniše u stvarnosti, van opštinskog sajta. Agrosocijalizam, agroliberalizam, agroradikalizam, agronaprednjaštvo, agroregionalizam, agrodemokratija - agroparlamentarizam. Agrodemagogija.
Elem, kakva je sad to igra koja se praktikuje u negotinskoj skupštini, šta se to dešava? Ništa naročito, što već nismo viđali, kako devedesetih godina, tako i ovih potonjih.
Do toliko najavljivane smene direktora JKP, pa potom redom i još nekih (u najavi) - listom članova DS - ni ovoga puta nije došlo. Ne usled slabog pritiska, nedostatka kvoruma ili nedostižne kvote 23, već, naravno - zbog straha da se ne bude sledeći. U Negotinu se na agropolitičkoj sceni odvija svojevrstan boršč, igrica koja predstavlja mešavinu tri gorepomenute:
- malo se dunđeriše (solitariše) jer je neko odozgor javio da će uskoro opet vanredni lokalni izbori (red je, već su protekle dve godine od poslednjih), pa hajde da prekopamo parkove i ugrađujemo podzemno navodnjavanje usred novembra (kada mu je vreme), mada ni krpljenje lokalnih puteva i istorijsko pravljenje mauzoleja znanog i kao "Zelena pijaca" nisu za bacanje
- ima tu i tetričenja, jer se na svakoj sednici nekako sve uklopi, ispeglaju razlike, profili i boje, niko ne stigne do plafona i sve bude ravno; za prekomponovanjem nema potrebe niti je trenutno moguće, zato je aktuelnije koaliciono rotiranje po funkcijama, baš kao u tetrisu - ko se ne uklapa, ti ga zaokreni, preokreni, pa na funkciju udeni
- alavi crveni pekmen ganja po opštinskom lavirintu preostale žute duhove, i spreda i otpozadi, mimo svih pravila koja su propisali kreatori igre; glasačke kuglice su već sve progutane a voćkice oglodane, eventualne koštice popljuvane, tako da su (posle "rotacionog preokreta" na mestu predsednika opštine) preostali još samo duhovi direktora; mada, nije baš sasvim sigurno koje se još avetinje mogu kriti u onoj kućici za rezerve, te da li je njihova alavost veća od dosad postignutog rekorda
Kako god nam ovde bilo i na kraju ispalo, činjenice su neumoljive - lokalnom politikom u Negotinu definitivno caruju sujeverje, teška sujeta, licemerje i ogroman strah usled koga se očne zenice toliko šire da se svima priviđa kako je pred nama svetla budućnost. Zapravo, radi se o čistoj zaslepljenosti i očima alavim preko svih granica.
Agroskotimizacija, koekude!
23
2 + 3 = 5
Nema šta, stvarno čista petica. Ona sa čuvenog predizbornog letka SPS, na kome su tri puta napisali reč obdusman.
p.s.
Danas u bioskopu "Krajina" prikazuju film "Diktator". Evo kako ga najavljuju na opštinskom sajtu:
"Aladina, bogatog, surovog i nemilosrdnog diktatora kidnapuju i zamene zatucanim čobaninom koji izgleda isto kao on. Uz pomoć Zoi, lepe i darežljive vlasnice zen radnje, naš heroj će se boriti svim silama da se vrati na presto i postara da demokratija nikad ne dođe u zemlju koju on tako surovo ugnjetava."
Naglasak stavljam na ono "NAŠ HEROJ"... diktator.
Užas. Neće se to opametiti, nikada.
"Return of the Red Pac-Man" (2012), to je film koji gledamo svakodnevno, bez bioskopa.
Pekmen: U izvornoj varijanti ove igrice, alava žuta loptica kreće se kroz lavirint i usput ždere sve tačkice i voćkice na koje naiđe. Pritom vodi računa da je raznorazni duhovi svih boja ne zaskoče s leđa. Alava žuta loptica može da proguta i duhove, pod uslovom da ona njih zaskoči otpozadi ili obezbedi dovoljan broj poena da ih nestane. U lokalnoj varijanti, koliko god naprezali žutu mrlju, alavu lopticu uvek vidimo kao crvenu. Ovo je najomiljenija igrica socijalista - svih vremena, nivoa, generacija i maski.
Pa?
Pa ništa.
***
Danas, u petak, čista petica za broj 23.
Petak, 23. novembar.
Održana je 23. sednica Skupštine opštine Negotin, u ovom i ovakvom sazivu.
Za održavanje sednice bilo je potrebno prisustvo 23 kvorumska odbornika. Obezbeđeno.
Za smene jednih a postavljenja drugih direktora, potrebna su 23 glasa odbornika. Isto važi i za predsednika opštine ili skupštine. Nije obezbeđeno, a nije da nije pokušavano poslednih par nedelja.
Na dnevnom redu su bile 23 tačke, koje su protrčane za rekordnih 160 minuta. Dakle, 7 minuta po svakoj od tačaka. U izveštaju piše da je bilo dosta primedbi opozicije i rasprave, ali da je na kraju sve usvojeno glasovima vladajuće većine. Naravno da ovo prosečno vreme po tački dnevnog reda nije nemoguće, svi u Negotinu znaju da ovde ne postoji opozicija, kako god da im se zovu "izborne liste" i "odborničke grupe", i kako sve to funkcioniše u stvarnosti, van opštinskog sajta. Agrosocijalizam, agroliberalizam, agroradikalizam, agronaprednjaštvo, agroregionalizam, agrodemokratija - agroparlamentarizam. Agrodemagogija.
Elem, kakva je sad to igra koja se praktikuje u negotinskoj skupštini, šta se to dešava? Ništa naročito, što već nismo viđali, kako devedesetih godina, tako i ovih potonjih.
Do toliko najavljivane smene direktora JKP, pa potom redom i još nekih (u najavi) - listom članova DS - ni ovoga puta nije došlo. Ne usled slabog pritiska, nedostatka kvoruma ili nedostižne kvote 23, već, naravno - zbog straha da se ne bude sledeći. U Negotinu se na agropolitičkoj sceni odvija svojevrstan boršč, igrica koja predstavlja mešavinu tri gorepomenute:
- malo se dunđeriše (solitariše) jer je neko odozgor javio da će uskoro opet vanredni lokalni izbori (red je, već su protekle dve godine od poslednjih), pa hajde da prekopamo parkove i ugrađujemo podzemno navodnjavanje usred novembra (kada mu je vreme), mada ni krpljenje lokalnih puteva i istorijsko pravljenje mauzoleja znanog i kao "Zelena pijaca" nisu za bacanje
- ima tu i tetričenja, jer se na svakoj sednici nekako sve uklopi, ispeglaju razlike, profili i boje, niko ne stigne do plafona i sve bude ravno; za prekomponovanjem nema potrebe niti je trenutno moguće, zato je aktuelnije koaliciono rotiranje po funkcijama, baš kao u tetrisu - ko se ne uklapa, ti ga zaokreni, preokreni, pa na funkciju udeni
- alavi crveni pekmen ganja po opštinskom lavirintu preostale žute duhove, i spreda i otpozadi, mimo svih pravila koja su propisali kreatori igre; glasačke kuglice su već sve progutane a voćkice oglodane, eventualne koštice popljuvane, tako da su (posle "rotacionog preokreta" na mestu predsednika opštine) preostali još samo duhovi direktora; mada, nije baš sasvim sigurno koje se još avetinje mogu kriti u onoj kućici za rezerve, te da li je njihova alavost veća od dosad postignutog rekorda
Kako god nam ovde bilo i na kraju ispalo, činjenice su neumoljive - lokalnom politikom u Negotinu definitivno caruju sujeverje, teška sujeta, licemerje i ogroman strah usled koga se očne zenice toliko šire da se svima priviđa kako je pred nama svetla budućnost. Zapravo, radi se o čistoj zaslepljenosti i očima alavim preko svih granica.
Agroskotimizacija, koekude!
23
2 + 3 = 5
Nema šta, stvarno čista petica. Ona sa čuvenog predizbornog letka SPS, na kome su tri puta napisali reč obdusman.
p.s.
Danas u bioskopu "Krajina" prikazuju film "Diktator". Evo kako ga najavljuju na opštinskom sajtu:
"Aladina, bogatog, surovog i nemilosrdnog diktatora kidnapuju i zamene zatucanim čobaninom koji izgleda isto kao on. Uz pomoć Zoi, lepe i darežljive vlasnice zen radnje, naš heroj će se boriti svim silama da se vrati na presto i postara da demokratija nikad ne dođe u zemlju koju on tako surovo ugnjetava."
Naglasak stavljam na ono "NAŠ HEROJ"... diktator.
Užas. Neće se to opametiti, nikada.
"Return of the Red Pac-Man" (2012), to je film koji gledamo svakodnevno, bez bioskopa.
6 comments:
Ko Te tera da "gledaš" film?
Šetaj. Samo vodi računa da je zemlja "obradjena" tako da ima puteva-putića kojim nećeš moći da prođeš.
A crveno, koja boja je Tvoja noćna mora, je i korona oko Suca koja uvek prethodi vetru. A vetar može da "oduva" bilo šta što mu je na putu.
I ako ne potpisujem(Ti znaš ko sam)to činim samo zbog "mira" u kuči.
Sa ovim filmom nije problem u gledanju, već u preživljavanju istog. Osrednji film ili loš trip - izaberite sami.
Inače, crvena nije moja noćna (ni dnevna) mora, škorpije itekako vole crnu i crvenu. Nemam ja nikakvih mora, spavam mirno za razliku od tih pekmena i duhova svih nijansi sivila.
Mali čas iz astronomije, meteorologije i optike:
Sunčeva korona je "oreol" oko Sunca, čini je materijal (plazma) koju zvezda izbacuje u svoju atmosferu protuberancama (solarne baklje). Najbolje se vidi kroz zatamnjeno staklo i prilikom totalnog pomračenja - Sunca, a ne uma. Korona (kruna, lat.) je iste boje kao i Sunce, dakle - boje vidljive svetlosti, tzv. "bele". Crveno-narandžasti preliv boje Sunca javlja se samo ujutru (posle svanuća) ili predveče (pre zalaska), kada je Sunce najniže iznad horizonta. Tada njegova svetlost do nas dopire kroz čestice prašine u najnižim slojevima atmosfere, prelama se i odbija pod raznim uglovima, što stvara efekat crvenila. Korona nema veze sa vetrom, crvenilo ne uvek i obavezno. Vetar podiže prašinu u atmosferu, ali što dalje duva od posmatrača to "crvenilo" traje kraće.
Zaključak: što ste dalje od crvenog vetra to će vas pre ogrejati Sunce, prosto.
Da bre, znamo se. ;)
Da si subjektivan, to je opšte poznato.
Ali "snagu" vetra možeš spoznati tek kada se "poklopi" sa sunčevom senkom.
Sve je dobro dok je u granicama "slobode misli".
Naravno da sam subjektivan, jer sam subjekt - građanin, a ne objekt - ovca.
Bez subjektivnosti ne možeš potom da budeš objektivan; ako si samo objektivan bez subjektivnosti, tj. sebe, onda se to zove kolektivizam. Može i boljševizam ili fašizam, to mu je to isto.
Rečenici koja se zove "Srbija" ne manjka ni subjekata niti objekata. Nedostaje predikat - da se nešto stvarno radi u korist građana i društva a ne samo zarad svog usijanog crvenog majmunskog dupeta, i van sezone parenja. Kod ovih je to konstantno stanje, neizlečivo. Taj "nerad kao rad" je tako precizno i jasno opisao Konstantinović u "Filosofiji palanke", da se naježiš.
Čini mi se da si subjektivnost pobrkao sa sebičnošću, zar ne? Subjektivnost je majka ničeizma, da podsetim i na to.
Ne postoje granice slobode misli niti ministarstvo za taj zločin, koliko god neki to decenijama priželjkivali.
Neće moći.
Sloboda nema granica, ništa nije brže od misli, slobodna reč seče okove jače od mača.
Koliko ja znam (moje znanje je skromno) u smiraj dana pastir nagoni sve ovce u tor.
Nisam siguran da li sam nešto pobrkao, jer nisam siguran da li sam i kojoj meri u pravu.
Za slobodu si u pravu. Samo u ovom trenutku ne vidim neke koristi od toga.
Naravno, pastir nagoni ovce, a ovi o kojima više od četiri godine pišem to bi hteli da rade ljudima. Ovi čobani, baš kao iz najave za film Diktator, njihov omiljeni.
Stvarno, od slobode nikada nije bilo neke koristi. Rekoše ovce, i uđoše u tor u po bela dana.
Post a Comment