Kupuj što više, domaćine!

Poslednjih dana, na domaćim nitima svetske mreže besni rat pristalica i kritičara (na granici kritizerstva) ponašanja Novaka Đokovića, trenutno svetskog tenisera broj 1, koji je na to mesto zaseo prvenstveno porazima konkurenata - što nikako, naravno, ne umanjuje njegov vrhunski profesionalizam i kvalitet igre. Jednostavno, današnji top-tenis je takav, ujednačen, i tu se nema šta mnogo dodati. Pa, u čemu je problem?
U samoj teniskoj igri za bogate zapadnjake i patriotski opsednute Srbe - nije. Sećate se plivačkih uspeha Milorada Čavića, identičnog ponašanja i identičnih opaski na njegov račun, baš kao u slučaju "Đoković"? Definitivno, sport sam po sebi nije sporan, shodno tome - ni sportisti.

To što Đokovićev najveći sportski rival Federer, ume itekako prepotentno i ignorantski da adresira žaoke na račun porekla i mentaliteta "naše gore Lista" (što najvećma i jeste istina), a da pritom prećutkujući zapravo odaje sopstvene frustracije i razmaženost, ne može da predstavlja opravdanje za jedan sve manje prikriven a sve više zloupotrebljavan nivo oreola koji oko sebe širi srpski teniser. Za sad, pišem "srpski" iako cela stvar sve više klizi ka onom čuvenom Б gde mu mesto nije.
Elem, kritičarima i kritizerima Novaka Đokovića ponajviše se spočitava otrcana fraza "u Srbiji se uspeh ne prašta". Zaboravlja se pritom, u taboru obožavatelja lika i aure, da tu foru ponajviše podmeću oni koji su svoj "uspeh" realizovali koristeći stil pijavica, krpelja, korova i raznih gljivičnih oboljenja endemski raširenih u srpskom društvu.
Da, srBski političari i bizMismeni, sa jedne strane. Oni, koji ulažu jedino u sebe i sopstveni biznis (što politika i jeste), i koji takođe žive od zloupotrebe drugih sopstvenog profita radi (što procenat glasova na izborima, opet, jeste). 

Sa druge strane, podjednako je rabe i oni koji nemaju nikakvih sopstvenih uspeha u životu, svojataju tuđe i pacerski pljuckaju na prolaznike koji im povremeno dobronamerno kažu da, ukoliko su baš za to zapeli, Srbija nije jedini tor u kome mogu da žive jer ima i većih i uređenijih. To su standardni obožavaoci i podražavaoci onih prvih, drugovi članovi biblioteka, partija, upravnih odbora i kasti.
Manje uspešnim i sasvim neuspešnim sportistima, niko ništa ne spočitava. Niti ih koristi, čak ni za patriotske prilike - naravno, patriotski je biti uspešan, dragi naši domaći luzeri.

Pored neoprosta uspeha, novakobranitelji potežu i srednjekalibarski argument kako njemu niko ne može da zabrani da snima reklame. Ne radi se o tome da nešto ne sme - niko Đokoviću ne brani da to radi za pare, za šta pa drugo postoje reklame, i niko iole "pod vinklu" to ne može da ospori.
Radi se o duboko ukorenjenom stilu zloupotrebe sportskih uspeha u svrhe koje imaju najmanje veze sa sportom i u čemu prednjače političari kao da su oni tu za nešto zaslužni. Po bezbroj puta praktikovanom šablonu vežbanom u Rajhu, Sovjetskom Savezu, Kini, Severnoj Koreji. S tim što je tamo nekada država finansirala i forsirala sport kao jedini konkurentan brend nasuprot Zapadnom potrošačkom društvu. Zato su njihovi sportisti bili vrlo često daleko uspešniji od Zapadnih. Pa onda bežali preko zidova, žica i minskih polja na taj isti Zapad.
Elem, Novak je čovek koji i potencijalno ali i praktično ima veliki uticaj na javnost; on ne mora da "agituje" ni za koga, dovoljno je da mu podmetnu slikanja sa kim i gde to treba, spinuju kontekst i eto poruke. Sluđena populacija, kakva jeste srbijanska, odmah reaguje na taj lepak ponajviše afirmativno, ne razmišljajući o kontekstu toga što se servira.

U reklami su svi elementi hipnoze praktikovane od devedesetih pa do danas:

sportski uspeh + patriotizam + reklama = profit

Bojim se da je kod nas stvar otišla u sasvim suprotnom smeru - ne samo da navijači, fanovi, deca imitiraju poznate, već se dešava obrnuto: toliko nasilje na sportskim terenima smo nekada mogli da vidimo samo na tribinama (prvo u inostranstvu pa onda i kod nas). Poput političara, koji umesto da menjaju društvo samo podilaze biračima zarad pukih procenata. Danas ni ona ograda oko stadiona ne znači više ništa, jer nema razlike između publike i igrača. Novak naravno ne promoviše nasilje, za razliku od fudbalera (prvenstveno, ali i drugih), ali strahovito zrači pasivnom agresivnošću (to se pravda mentalitetom - aha, kao da ne) koja prevazilazi granice onoga što zovu "u žaru borbe", i to se zaista reflektuje na posmatrače. Pogledajte samo komentare po internetu koji idu tokom prenosa mečeva: tu vrca od krivičnih dela pozivanja na rasnu, versku, nacionalnu netrpeljivost, linč, nasilje, seksualno zlostavljanje...
Da li Novak to promoviše?
Ne, jer ne poziva na to.
Da, jer im služi kao opravdanje.
Đoković jeste deo ovog (palanačkog) stila i mentalnog sklopa naroda, koji trenutno životare na ovim prostorima. Kao takav, pati poput ostalih nas i od manjka samokontrole u javnosti, iako je kao sportista fantastično skoncentrisan na posao koji radi, što pokazuje neverovatnim obrtima u situacijama kada ga svi otpisuju; međutim, to puca čim baci reket u publiku. Kao javna ličnost, jednostavno morao bi da se ogradi od promocije nasilja u čiju se svrhu rabi njegovo ime. Ovako, u očima jednog dela građana on polako, makar i nesvesno, postaje promoter taloga koji u Srbiji pliva na površini, prkoseći zakonima fizike.
Problem leži u tome, da li on (i ostale javne ličnosti) zaista vidi tu vrstu manipulacije. Bojim se da je odgovor negativan.

Lično, ne zameram Đokoviću promociju nekog domaćeg dućana ili proizvoda. Zašto da ne, sve je biznis i to treba otvoreno reći. 

Po meni je, takođe, problem Tanasije Uzunović, poznati i priznati glumac koji je sada ufuran u lik "mudrog srBskog seljaka, koji ZNA (...) i ne da se prevariti belosveCkim podvalama te gospode iz grada". On jeste jedan od naših najboljih glumaca, kao i Novak među teniserima, ali - kakvu to poruku šalje čovek koji se pre tačno godinu dana u Narodnom Pozorištu na koktelu potuče sa Ivanom Bekjarevim, pa je morala policija da reaguje?
I potom, ovu dvojicu spojite - u istoj reklami?
U ovoj zemlji ima i onih koji znaju više od pukog blejanja u reklame i nasedanja pozivima poznatih da kupujemo domaće "nešto". A zašto neko ne pozove na "kupujmo kvalitetno"? Zašto bih kupovao u nemačkom LIDL-u ili domaćem DIS-u (to je otprilike sličan profil marketa), ako ima daleko kvalitetnijih prodavnica, i zašto bih kupovao u radnji koju reklamiraju poznati teniser i glumac, koji btw treba tamo i stvarno da kupuju, van reklama. Stvarno, da li ih je neko video u DIS-u da pazare nešto, i to domaće? I da li se u toj radnji prodaje i uvozna roba?
Briga me, jer ne kupujem "u preporučenoj prodavnici", već ono što želim da kupim i što mi zaista treba. Gde vraćaju kusur na kasi, a ne turske žvake. Gledam datum proizvodnje i rok trajanja, ne tražim Novaka u kesici kafe ili Tanasija u pakovanju viršli. Ko tako radi, well - možda mu zatreba Loperamid, još ga ima po apotekama.

Zaista, u toj reklami nedostaje samo još prepodobni Koštunjavi Kovačević, da im gura kolica, kune cene ispisane latinicom i arapskim brojkama i baca se busenjem domaće anti-GMO trave put NATOzverskih samaljota koji nas truju sa nebesa. Sa sve pripadajućom blond-perikom povrh sede i proređene glave, shodno hiperaktuelnoj temi koja mu sada zaokuplja patriotske misli. I on kao poznata ličnost, poput prve dvojice, šalje itekako lepu sliku sumanutom auditorijumu u Srbalja:

Imitirajte nas, i bićete nam nalik - možda ne baš uspešni sportisti, pisci, glumci, poslanici, ali konzumenti lanaca hiperdućana svakako. Domaćih, jašta&vaistinu!

A tu smo, bogami, iskoračili iz patriotizma, i ugazili u... znate već šta.
U astalprevrtača Vuka Jeremića, predsednika Sveta.

A šta bi to pomenuti, prepodobni K.Kovačević, imao da kaže na temu ovih plavuša? Ako uopšte sme, da mu ne bi posle stigla čestitka iz Матрјошке, sa kratkim tekstom "Čekaj nas, samo dok ti dođemo."
Bemulebac, i Hitlerov ker-ljubimac se zvao Blondi...

***

Sve su to samo reklame, "commercials" rekli bi ameri. Problem je što mi živimo u njima.

p.s.
Reklama za DIS neodoljivo podseća na poster za Gospodara Prstenova. Tu je Mali, tu je Mudrac, tu je i Prsten. 
Kupujmo domaće, i to što više. Na naslovnoj web strani ove trgovine lepo stoji: DIS market - Kupićeš više. Vala domaćine, kupićeš - hoćeš, hoćeš. Više, a ne domaće.

O tome se sve vreme ovde radi.

Tarabića proročantvo je čista izmišljotina, kao i čuvena 'taraba, starija od Amerike' Rajka Đurđevića - pa vi vidite na čemu ste, domaćini mordorski.