Resident Evil

Resident Evil je franšiza od (trenutno) pet hi-tech/horror/fantasy filmova u kojoj našegorelist Mila Jovović tamani krda zombija širom USofA. Zlo se uselilo u silan narod koji postaje gladan i žedan ljudske krvi&mesa i neko to treba da potamani, a kuđe ćeš jače od onoga kome su džeferdari i džebana u genetici. Elem, drugar'ca Milla sve to lepo istrebi do pretposlednjeg, i narafski preživi, a jednu krvopiju uspe da zaboravi na kraju svakog filma kako bi mogli da snime nastavak. 

Pitam se samo šta bi se desilo da se fabula radnje odvija na Balkanu, tj. u Srbiji naročito. Da li bi uopšte imalo veze to da li je jedan zombi preostao za pelcer ili ih je devojče potepalo sve.

Prevod na srpski naslova ovih filmova glasi "Pritajeno zlo". Kao i obično, domaći prevodioci čine sve da gledaocima ogade konzumiranje pokretnih slika - od naslova do prevoda dijaloga.
Resident (engleska reč) ne znači "pritajeno", i ovakav debilski prevod ne oslikava poruku filma, štagod to zaista bilo. A poruka je da zlo stanuje u svakome - pritajeno ili ne. E sad, ako hoćete mantranje na temu moralne dileme glavnog lika (tamaniti zombije i mutante ili ne, i ima li tu doze ličnog zla) pa još i u Srbiji - mora da ste promašili onaj čas Marksizma u školi iili POiV u JNA.

Da li zlo ima stalnu adresu boravišta u Srbiji, i da li je pritajeno?

Možda odgovor na ovo pitanje pruža buđava zombi-kampanja za ovogodišnje majske izbore, naročito dilema koju su narodu uvaljivali silni zombi-političari, ona o "izboru manjeg od dva zla"? Sami su otvoreno priznali da zlo stanuje ovde i da nije pritajeno već je ladno izašlo na izbore sa svim svojim listama i kandidatima. I otvoreno poručilo: Za koga god da glasate, ja sam tu i pobediću!

Naravno, izbori i služe za to da se na bunjištu probere najbuđavijih 250 zrna kukolja i nijedno žita. Hic parliamentum, neverne Tome.
Od 6. maja do dana današnjeg, svakodnevno uporno pokazuju koliko je zapravo ništavna bila mogućnost stvarnog odabira, i naročito koliko su svi bili isti pre i koliko tek to jesu posle izbora. Njihovo postizborno ludilo i dalje traje, gledamo ga svakoga dana u svim palankama Srbije, od Beograda do Kuršumlije - via Novi Sad. Afere, hapšenja, prebezi i okupljanja čopora vukova i vučića, presvlačenje dresova u punom trku i bez tajm-auta, lego i tetris parlamentarne većine, pretnje, ucene, trgovina, šeme, bezidejnost, licemerje, kuknjava, bacanje kletvi, opšta grabež od samog početka...
Posebno pogani među zombijima jesu oni koji krvavih očiju i zuba tvrde da nisu to što jesu, da nisu isti.

Srbijom u 2012. godini konačno vladaju najbolji đaci Miloševića i Šešelja: Dačić i Vučić. 

Ivica je u prethodnih desetak godina, po liferovanju Velikog Učitelja na službeni put, na elegantan način eliminisao sve unutrašnje oponente, nekima uvalivši funkcije i ministarstva a nekima zavrćući ruke i uši. Za isto vreme, Vučić je uspeo da eliminiše prvo radikala u sebi a potom i Nikolića njegovim izborom za predsednika Srbije. Konačno, posle deceniju i malo više, umesto Slobe i Voje na grbaču srbije zaseli su Ivica iz marice & Džeri iz Toma. 

Demokrate su opet u opoziciji, Drašković po ko zna koji put menja dlaku, Dinkić ne ispušta pare iz svojih kandži ni na tren. Ostali ne postoje kao što nikada i nisu postojali, tu su samo da remete i povuku po koji jugularni srk.

Naravno, niko od njih nije izabrao sam sebe. Nadgradnja uvek dolazi iz baze, drugovi i drugarice.

To je ta Srbija danas.

Devedesete nisam ni spomenuo, niti ono pre njih; sveukupna akumulacija zla ovdašnjeg nije od juče. Možda se neki od Crkobabića seća i samih početaka, polaganja kamena temeljca kuglane?

Zlo zaista stanuje ovde, i uopšte nije pritajeno.

Zar ste u to sumnjali?

Gde se dede ona Jovovićka sad...