ArtTerorizam#36

teroriše i piše: S.S.Skala

... zvjeri, naime, ne možemo umaći sve dok živimo u zvjerskim vremenima.

Goran Babić

... i to će proći.

Ivo Andrić

1867. Amerikanac Lisijen Smit patentirao je bodljikavu žicu.

*

Slušajući pojedince i pojedinke, perjanice naših havarisanih državnih kola (za prevoz), shvatam da i nakon deceniju i pol, nije moguće nešto promeniti u tim ludim glavama. Razmišljam, petnaest godina nakon II Svetskog rata, počele su već '60-te i Nemačka, odnosno njen zapadni deo je već bio oporavljen i gotovo normalan (iako još malo sumnjiv) član svetskog društva. Nakon svega ...
A mi ...


Početak: Pakao na Zemlji
423. godine Atinjane su porazili Sirakužani u bitkama na kopnu i moru. Mnoge su pobili, mnoge posle bitke zadavili. Sedam hiljada spustiše na Siciliju, na Latomiju. Bio je to kamenolom, koji začudo još postoji. Dug 2km, dubok 30m. Nešto više od 70 dana, taj antički logor je "radio". Od prvobitnog broja zatočenih tek stotinak izmrcvarenih, krastavih, poludelih živih leševa je ostalo. Nijedno zlo ih nije zaobišlo. Sledovanje: četvrt litra vode i šaka zrnevlja žita po čoveku na dan. Iz kamenoloma je bilo nemoguće pobeći.

"Peloponeski rat", Tukidid

Da li vam je ovo poznat opis, slika koju ste sigurno videli nekad. Ovo je najstariji opis koji beleži karakteristike logora, konclogora, radnog kampa, apsane, tamnice, pakla, zovite ga kako vam nedrago, no - idemo dalje.

Metode: Glagoli
Kragna, voda, veštičina uzda, ulje, probadanje, krupna so, benzin, čizme, bambus, istezanje, elektrošokovi, biber, žigosanje, cement, klečanje na lancima, trokut, komadanje, zmajeva stolica, strvinareva kći, papagaj, ricinus, venecijanska ogledala, tučak i avan, senzorno izolovanje, ražanj, lanac, spaljivanje muda, vatra, zmija, pauci, kidanje bradavica, jaja na žaru, raspinjanje sa i bez klinova, igle, hemija, neuroleptici, gorenje, šivenje Svete Agate, bušenje uživo, lestve, bod na bod, čmarisanje, almanah, kabina, glasačko sanduče (ne u Negotinu), izolator, čvrčaonica, proba, kaučukovo crevo, čeljust, Masijevo kupatilo, cvrtanje u viticu, udisanje vode, krastača, bičevanje, kolac, bačva, daščice, miš u ruci, igre bez granica, suvo davljenje, špalir, stroj smrti, topli zec, žablje skakutanje ...

Jovica Aćin, "Gatanje po pepelu"
(književna logorologija)

Ako je neko od čitalaca pomislio da su ovo grupe na Facebooku, vara se ... Ovo su nazivi poznatih mučenja iz logora, gulaga, sa Golog Otoka.
Čovek o kome će u narednom delu teksta biti reč preživeo je nešto od ovoga u Getu i logorima u Moldaviji i Rumuniji, Olteniji i Černovicama.

Paul Celan
* FUGA SMRTI *

OBJASNI
1920. pod pravim imenom rođen je Paul Ančel (Antschel), jedinac Fridirike i Lea, u Černovicama, Rumunija (ondašnjem SSSR) od jevrejskih roditelja, čiji je jezik, kao hasidskih jevreja bio NEMAČKI.
Maturirao je u rumunskoj gimnaziji, ali kao Jevrejin nije mogao da studira, te počinje isto u Turu (Francuska). Studije medicine će zbog početka rata zameniti studijama filologije u Černovicama.
1940. ulaskom sovjetskih trupa u Černovice, ruski postaje obavezan jezik.
1941. u junu, ulaskom rumunskih trupa zajedno sa SS jedinicama, formira se Geto.
1942. deportuju Paulove roditelje, koji umiru u nemačkom konclogoru u Ukrajini.
Od jula 1942. do februara 1944. Paul je na prinudnom radu u rumunskim logorima u Moldaviji i Olteniji, a zatim u Černovicama, od kojih se do kraja života neće oporaviti.
1947. publikuje svoje prve pesme pod pseudonimom Paul Celan, na rumunskom jeziku i beži preko Mađarske u Beč, odakle će preći u Pariz.
1952. ženi se slikarkom Žizel de Letranž, a sledeće godine će im umreti rođeno dete, nakon trideset sati po rođenju.
1955. rodiće se drugo dete, Erik.
Nakon brojnih zbirki i nagrada za iste (grada Bremena, Bihnerova itd.) 1962. prvi put poravi u psihijatrijskoj klinici.
1965. u nastupu ludila, prvi put pokušava ubistvo Žizel de Letranž, svoje supruge. Prisilno ga zadržavaju u psihijatrijskoj klinici.
1967. drugi pokušaj ubistva supruge i pokušaj samoubistva. Od tada Žizel de Letranž živi odvojeno sa sinom radi svoje lične bezbednosti.
Do 1969. ostaće na psihijatriji, a nakon toga odlazi u Izrael, gde čita svoje pesme i stupa u ljubavnu vezu sa Ilanom Shumudeli koju poznaje iz Bukovine.
1970. vraća se u Pariz i u noći između 19. i 20. aprila izvršava samoubistvo u Seni. Sahranjen je 12. maja.

DELA
Mak i Sećanje (Mohn und Gedächtnis 1952)
Prag do Praga (Von Schwelle zu Schwelle 1955)
Rešetke Jezika (Sprachgitter 1959)
Ničija Ruža (Die Niemandsrose 1963)
Preokret Daha (Atemwende 1967)
Nitasta Sunca (Fadensonnen 1968)
Prinudna Svetlosti (Lichtzwang 1970)
Snežna Deonica (Schneepart 1971) posthumno
Majur Vremena (Zeitgehöft 1976) posthumno
Vučika (Lupine) zaostavština

OBJASNI/MOŠA!
Teodor V.Adorno je rekao da posle Aušvica poezija ne može postojati. Jednom dogođena, katastrofa ljudskosti uskraćuje mogućnost pesničkog jezika, razarajući same njegove izvore, ruinirajući njegove moralne osnove, pretvarajući jezik u mržnju, osudu i oruđe zla.
Ja se iskreno ne slažem sa tim, čak naprotiv, mislim da se baš Poezijom, umetnošću treba odupreti zverstvu koje je iza nas, koje je ispred nas ...
Uostalom, tako je mislio i Celan.
Njegovo lirsko stvaralaštvo, nastavlja tradiciju tzv. građanske poezije prethodnih razdoblja koja je uvek utkana u margine empirijskog iskustva kao pesnička slika vidljive stvarnosti. Njegove pesme teže da slome postojeće granice konvencije, svojim impresijama, dejstvom, da nađu nove metričke prostore, sadržaje i jezičke ekspresije.
Možemo slobodno reći da on pripada grupi i tradiciji tzv. "ukletnika", "prokletih pesnika" (PoEts maudits) kako ih je nazvao jedan od samih predstavnika ovog kruga Pol Verlen (kome su pripadali u Verlenovo doba i Bodler, Tristan Korber, Vivijen de Lil Adam, Artur Rembo, Stefan Malarme, a nešto kasnije Apoliner, Pol Valeri i drugi). Ovi avanturisti pesničke reči, ljubitelji ogoljenog života, iskreni do kosti prema sebi i drugima, dovoljno nesrećni i smeli da se uhvate u koštac s užicima i paklom, da se suprotstave postojećim normama tradicije, napuštajući konvencionalne domene građanskog bespuća, krećući se strmoglavim kaldrmama čovekovog unutrašnjeg sveta.
Celanovo (kao i Poéts maudits) "mračno" pevanje, nemirno obigrava oko mogućnosti koju ne možemo fiksirati, a kamo li jasno iskazati. Ta poezija urla i odjekuje potpuno (za to vreme) novim i nečuvenim tonovima, dok njen jezik, krik, postaje sistem znakova, simbola sa izrazito subjektivnim tonom. Duboki ekstremni subjektivizam, "egomanijanstvo" kako bi ga nazvali nevernici, okrenut je isključivo previranjima i nemirima sopstvene duše, stvarajući temelje za potonju "hermetičku poeziju" (Poesia ermetica), čije subjektivno izražene asocijacije odgovaraju isključivo svetu pesničkih vizija (ala kenjam, no šta mogu kada volim Poesiu). Isto kao i maštanja, uzdrhtale pesme preplašene viđenim i doživljenim stoje pred raskršćem zagonetnog sveta i same tišine, večnog sna, koji se nad njim ponovo zatvara darujući posve novi užas.

FUGA SMRTI

Crno mleko preranosti mi ga pijemo s večeri
pijemo ga u podne i jutrom pijemo noću pijemo pijemo
kopamo grob u vazduhu gde neće nam biti tesno
u kući živi čovek sa zmijama se igra
pod suton u Nemačku piše tvoja kosa od zlata Margreto
on piše pred kuću izlazi svetlucaju zvezde
on zviždi dobavljuje pse izbavljuje svoje Jevreje
naređuje da se u zemlji iskopa grob
zapoveda igru da sviramo

Crno mleko preranosti mi te pijemo noću
mi te pijemo jutrom u podne pijemo s večeri pijemo pijemo
u kući živi čovek sa zmijama se igra
pod suton u Nemačku piše tvoja kosa od zlata Margreto
tvoja kosa od pepela Sulamko
kopamo grob u vazduhu gde nam neće biti tesno

On viče kopajte dublje u zemlju a vi drugi
pevajte svirajte za pojasom gvožđa se maša
i vitla njime oči su njegove plave
dublje ašovom a vi za igru svirajte

Crno mleko preranosti mi te pijemo noću
mi te pijemo jutrom u podne pijemo s večeri pijemo pijemo
u kući živi čoveka tvoja kosa od zlata Margreto
tvoja kosa od pepela Sulamko on se sa zmijama igra

Viče smrt svirajte slađe SMRT JE MAJSTOR IZ NEMAČKE
viče prevlačite tamnije gudalom po violini
pa ćete kao dim u vazduh se vinuti tada
u oblak biće vam grob i neće vam biti tesno

Crno mleko preranosti mi te pijemo noću
pijemo te u podne SMRT JE MAJSTOR IZ NEMAČKE
pijemo te s večeri jutrom pijemo pijemo
smrt je majstor iz Nemačke njegove oči su plave
olovnim zrnom te pogađa tačno te pogađa
u kući živi čovek tvoja kosa od zlata Margreto
pujda pse na nas grob nam u vazduhu poklanja
igra se s zmijama smrt je majstor iz Nemačke

Tvoja kosa od zlata Margreto
tvoja kosa od pepela Sulamko

NADGROBNI NATPIS ZA FRANSOA

Oboja vrata sveta
stoje otvorena:
ti si ih otvorio
u dvostrukoj noći.
Čujemo ih gde lupaju i lupaju
i odnosimo neizvesno
zelenilo u tvoju večitu zimu.

PSALM

Niko nas opet ne mesi od zemlje i gline,
niko nam prah ne oslovljava.
Niko
slava ti, Niko.
Tebi za ljubav ćemo
cvetati.
Tebi
u susret.
Bili smo
Ništa, i jesmo, i to ćemo
ostati, cvetajući:
Ruža Ničeg, ruža
ničija.
Sa stabljikom
svetlom kao duša
sa prašnikom pustim kao Nebo,
sa krunom crvenom
od purpurne reči koju smo
pevali iznad, o iznad

Interesantno da je Celan iako je "njegova smrt, majstor iz Nemačke", pisao i žalno pevao i nakon rata na nemačkom. Naravno, nikada se nije otrgnuo užasu pred kojim je sanjao i koji je preživeo u logoru.

Otuda i verovatno njegovo poznije ludilo i samoubistvo. Veliki pesnik i golemi nesrećnik, taj Paul.
Koga zanimaju ili je zaboravio nešto od ljudskosti, neka obiđe LAGER NISCH, da pokupi savest; Sajmište i Jajinci gotovo da nemaju postavku, Jasenovac, trenutno ima neku sramnu o kojoj će tek biti reči, a Keraterm, Omarska, Trnopolje više ne postoje osim možda u nama.
Od knjiga potražite sledeće naslove:
Dragoljub Jovanović, "Muzej živih ljudi" (višetomno delo, zapisa o Golom Otoku)
Aleksandar Solženjicin, "Arhipelag Gulag" i "Jedan dan Ivana Denisoviča"
Jovica Aćin, "Gatanje po pepelu" (književna logorologija)

Dosta za početak ...

05. II 2010.
zagledan u tminu neizvesnosti
jedne studene zime
Saša Skalušević Skala