Ogledi o liberalizmu - 1. deo

Oni koji su "služili" vojni rok u JNA negde do kraja '90-ih, sigurno znaju šta znači skrećenica POiV. Političko obrazovanje i vaspitanje. Beše to kao i obavezna jutarnja gimnastika, dopola goli, na pisti, zimi eventualno neka maja (tako to zvaše).
Kakav kemp!
Ja već godinama tvrdim da nam glave dolazi baš ta politička neobrazovanost i polupismenost kvazipolitičara i politikanata, onih koji pojma nemaju čega su to stvarno članovi i ... o čemu se tu uopšte radi. Njima je politika svedena na horizont mladog kukuruza i ni makac dalje, ili uvis.
E, pa nije tako.

Negde u jesen 2006. godine, (tada još uvek postojeći) negotinski Građanski Savez je pokrenuo interesantan projekat kreiranja svojevrsne džepne biblioteke za svoje članove. Seli smo, sakupili određeni fond naslova, svako je doneo od kuće ponešto, i rešili da od toga načinimo jednu skripticu koji bi nazvali "Ogledi o liberalizmu". Naravno, misli se na evropski liberalizam, onaj više socijalni, u odnosu na američki neoliberalizam - neokapitalistički. Našlo se tu raznoraznih naslova među kojima smo najviše iščitavali knjižicu (oko 130 strana) "Intelektualna istorija liberalizma" koju je napisao francuski teoretičar političke filozofije prof. Pjer Manon (Pierre Manent), koga i danas (živ je, živ!) smatraju za glavnog krivca za renesansu savremene francuske liberalne političke misli.
Ovu knjižicu je napisao i izdao 1987. godine, na engleskom je izdata 1994. i ponovo 1997. a kod nas su je preveli i objavili Stubovi kulture 2001. godine.
Da citiram našeg izdavača:
Iscrpan istoriografski presek liberalizma kao političke teorije i kao političke prakse od Makijavelija do kraja 20. veka. Knjiga u kojoj se preispituju temelji na kojima je ustrojena moderna Evropa.
Namera nam nije bila da u "skripti" preterano iznosimo stavove i komentare, već da to bude svojevrstan džepni podsetnik svakome ko bi da se u politiku hvata, pa i još da u tome bude ozbiljan. Jedna vrlo važna nit koja nas je tada povezivala, a i dan danas egzistira među onima koji sebe smatraju članovima Građanskog Kruga, je ta da liberalno, građansko društvo nema alternative čak ni u tzv. "demokratiji".
Rešili smo da ispunimo još jednu od osnovnih aktivnosti Građanskog Kruga, pored informativne: edukativnu. Za one koje ovo interesuje i žele da saznaju još više. A za ostale - ćeramo dalje kao i do sada.
Može biti da će većini od vas serija tekstova/blogpostova da bude smor, dosadna ili nezanimljiva, pa čak i da liči na nekakav skup teza. Tačno tako - namera nam i jeste bila, i još uvek je da na takav način, kroz teze, pobudimo razmišljanje kod onih koji bi da sa nama o tome porazgovaraju.
Kompletan skup narednih tekstova (desetak njih, osim nedeljom) mogu vam pomoći kao polazna tačka za razne seminarske i druge radove, ukoliko vas to zainteresuje. Trudiću se da stavim što više hiperlinkova ka literaturi.
Internet je bre ovo, nema tu granice na Bukovu.
Pa, hajde da krenemo.

OGLEDI O LIBERALIZMU
Intelektualna istorija liberalizma
(Pjer Manon)

Uvod

Ideja liberalizma:
Ideja pojedinca - ljudskog bića koje je nosioc određenih prava, nezavisnih od položaja koji čovek ima u društvu, a koja ga čine jednakim sa drugim ljudima.
Principi liberalne politike:

1. prava čoveka i građanina
2. sloboda mišljenja
3. suverenitet naroda

Suština sukoba prosvetitelja (nosilaca liberalne misli, o kojima će ovde biti reči) i hrišćanstva, nije borba protiv samog hrišćanstva već protiv hrišćanskog stava tj. političke moći religije.

Glava 1: Evropa i teološko-politički problem (istorijat)

Nastankom prvih savremenih država-monarhija (od X veka) javlja se, etatizacijom crkve ali i sve većim uplitanjem religije u državna pitanja, sasvim nov komplet pojmova ljudskog društva:

1. CARSTVO - orbis terrarum
2. GRAD - cité, politička zajednica ljudi, građana
3. CRKVA - potpuno nova vrsta ljudske zajednice

Razvojem gradova, kao preteča ovih današnjih, savremenih ljudskih "nastambi", nastaje teološko-politički problem.
Dolazi do stvaranja monarhija, crkva istovremeno nameće jaku religioznu prisilu, dok sa druge strane raste oslobođenje/emancipacija svetovnog života.

Osnovne karakteristike političkog života grada:
- interesi i strasti ljudi u gradovima okrenuti su zemaljskim stvarima,
- grad teži da stvori zatvoren svet koji će se pobuniti protiv crkvenog uticaja,
- prirodan stav građana je da iskazuju svoju slobodu i nezavisnost.

Monarhija ima suprotne karakteristike u odnosu na ove 3 tačke/osobine grada.

***

Eto, i nije baš nešto opasno po mozak. U stvari, tek smo počeli. Lakše zagrevanje.
Sutra sledi prvi teškaš: Nikolo Makijaveli.

Linkovi za danas:
Pjer Manon - Wiki
Katalaksija - Internet magazin za liberalnu Srbiju
Knjižara.com - Intelektualna istorija liberalizma, Pjer Manon

i posebno ovaj
Internet - Nevidljiva ruka slobodnog privatnog informisanja