Odbrana Artterorizma ili "Drž'te popova!"

... ŠTA ŠTAMPA ŠTAMPA

Brani (vrlo loše): S.S.Skala - Apostata

FANFARE ZA OBIČNOG ČOVEKA

Slava mu!
Slava! Slava! Slava!

Prolama se nebo
Zemlja podrhtava

Trešte Fanfare Rajske
Zovu
Da svi dignu dupe
I odaju počast
Običnom čoveku
Junaku svih romana.

Aleksandar Marković
(iz zbirke pesama "Uroboros")

Da je gastarbajterska tuga pregolema, to znaju i pečalbarski vrapci, ali da im može biti još i grđe, nekad je u to teško uveriti "neverne Tome" ostale u (ponekad maćehinskoj) Matici. Naravno, slučaj počinje kao bajka, a prenosi ga ovdašnja štampa, dnevni list sa tradicijom dugom više od jednog veka.
U Politici od 07.XI tekuće godine, jedne subote (ah, taj prokleti dan - pomisliće neko), "od našeg dopisnika" (kome, uzgred, nije potpisano ime), kako je navedeno, stoji članak:

"Posle štrajka glađu, sveštenik u bolnici"

Naime, iz Osla, Norveške (te neretko ćutljive ali prijateljske i rekao bih po iskustvu ljudi odavde, po svemu sudeći gostoljubive države), dopisnik javlja da su višemesečni nesporazumi, nesuglasice, razna (os)trvljenja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u toj istoj Norveškoj, kulminirali tih dana (tačnije, prošlog petka) najpre štrajkom glađu starešine ove parohije arhimandrita Timoteja, koji je deset dana odbijao hranu, a potom iznuren i iscrpljen završio u bolnici u Oslu.
Razlog: Otac (nečiji naravno, a tako se zove i taj crkveni čin) Timotej započeo je štrajk glađu 27. oktobra pošto je saznao da je crkveni odbor parohije odlučio da mu prestane crkvena misija u Norveškoj. On je čekao da stigne nadležni vladika Dositej iz Engleske (inače, parohija Sveti Vasilije Ostroški potpada pod jurisdikciju Britansko-Skandinavske eparhije kojom rukovodi pomenuti vladika Dositej) i presudi u ovom neprijatnom, teškom sporu koji zaista baca priličnu ljagu na parohiju, koja doduše okuplja najveći broj vernika u Norveškoj.
Kada bi se tekst završavao ođe, pažljivom ili ne čitaocu, laiku ili ne, verniku ili ne, nametnulo bi se najpre jedno pitanje, a onda poput Borhesovog "Vrta sa račvastim stazama" verovatno još bezbroj, poput zvezda sa vedrog neba na nad Oslom.
To pitanje bi glasilo: Smeju li sveštena lica (nekad tako olako, iz gotovo lične prirode razloga) da se upuštaju, stupaju u štrajk glađu? Ali avaj! U tekstu iz Politike ima još redova (ne za hleb) do EPILOGA.

Javni sukob i borba za prevlast, kako nam dalje pojašnjava dopisnik, krenula je krajem oktobra (ove godine) a nakon nešto više od godinu dana pošto je vladika Britansko-Skandinavski Dositej postavio arhimandrita Timoteja za starešinu parohije Sveti Vasilije Ostroški u Norveškoj sa sedištem u Oslu. Članovi crkvenog odbora (kako red nalaže) obavestili su starešinu Timoteja kratko i ponizno: "Časni oče, blagoslovite, obaveštavamo Vas da se ugovor o privremenom zaposlenju (sic!) neće produžavati nakon njegovog isteka 31. decembra ove godine". U pismu se istina ne navode razlozi zašto se ocu Timoteju tako (rekli bi) brzo uskraćuje tzv. misionarenje u Norveškoj. Međutim, kako tom saopštenju nije bilo odziva, crkveni odbor se opet (ali ovog puta dosta oštrije) oglasio optužujući starešinu parohije za "samovolju, subverzivno delovanje i pučističke namere".
Kuku, kakav rečnik.

Pitanje broj dva (da je naravno kraj teksta, a nije) glasilo bi ovako: Zašto vernici (preko, od njih samih izabranog crkvenog odbora) neće pomenutog vladiku?
Poznavajući rad i ulogu crkvenog odbora, on se gotovo uvek bira od vernika, laika, (manje-više) časnih ljudi od ugleda, poštenja i zasluga u društvu, od koga su na kraju krajeva izabrani i koje predstavljaju u istom odboru.
Ali ne. Tekst se još ne završava, a neki članovi tog istog crkvenog odbora, koji ne žele (na žalost) da im se pominje ime, pojašnjavaju: "Ispada da naša parohija, koja je najperspektivnija, uvek dobija najgore sveštenike." Pa zar ima takvih, pitaću danas Gonceta! Crkveni odbor čak i upozorava da su se otac Timotej i njegov prethodnik otac Vajko, kako kažu "udružili i zajedno pokušali da naprave puč i smene crkveni odbor", što je za njih nedopustivo i nemoguće (zamisli) jer (po njima) u crkvi nema i ne može biti demokratije. Kakav makijavelizam, kakva iskrenost prema tiraniji, kakvo priznanje!

A sada, potpuna kulminacija, fuga, ekstaza i bes pomenutog teksta: neki članovi crkvenog odbora zameraju (i u tom grmu leži zec, a u njihovom slučaju po novom srpskom običaju verovatno vo na ražnju) ocu Timoteju, ali i većini dosadašnjih Božjih izaslanika, a tu misle i na oca Dragana i oca Vajka (oba prethodnika današnjem ocu Timiju), da su po dolasku u, istina hladnu, Norvešku postali lakomi na blagodeti koje bogato norveško društvo pruža. Biće da je to od zime.
Oni i pojašnjavaju: "Umesto čovekoljublja odabrali su koristoljublje i srebroljublje", i "prestali su da mirišu na tamjan, kako mora i kako Bog zapoveda, već su počeli da zaudaraju na mercedese i raskošne i prostrane kuće, stanove". A zato mene, kada pored prođe neko crkveno lice, zapljusne miomiris Sajma automobila, Formule 1, Indi kara i uglavnom (preskupog) Evro dizela 5 ...
Štaviše, dodaju članovi tog istog crkvenog odbora, sveštenici u Oslu isuviše se bave politikom, istražujući, njuškajući, raspitivajući se ko je od vernika "udbaš, ko pristalica bivšeg a ko sadašnjeg režima", razume se - u Matici. Ah ta politika, tako draga igra čoveku, u nas.

Takođe (i tu se ozbiljno približavamo kraju teksta iz Politike, od njihovog dopisnika) dešavalo se da sveštenici olako zaborave da dođu na zakazano krštenje, pa vernici uzalud čekaju, spremni da potroše ili bolje rečeno plate nekoliko hiljada tih mrskih evra; jednom su sveštenika, iskreno kažu, ne lažu, srpski svatovi zajedno sa srpskim mladoženjom i nevestom iz drage nam i takođe prijateljske Španije, vijali po Oslu nekoliko sati da spreče bruku, jer zaboga šta će pomisliti mladini roditelji i rodbina, inače katolici, za ovakav odnos naših (vrlih) klerika.
Tu se Politikin tekst od njihovog dopisnika iz Osla završava. Sećajući se Politike kao udarnog lista devedesetih, iz zlatnog doba Slobine sodomizacije Srbije i njenih građana, ovo je zaista iskupljenje, preobraženje, naročito ovakav tekst, ali nađe se tu i tamo danas još ponešto zanimljivo. U Politici, naravno.
Ono što mene, kao neposrednog učesnika naše "havarisane stvarnosti" (kako volim da je zovem), kao čoveka koji se strogo i asketski pridržava principa hedonizma, i čija je religija Književnost i Umetnost, zanima - pa ako su im takvi očevi (misleći na oca Timoteja i druge), kakva su im tek deca (vernici)?
Koristoljublje, srebroljublje, zaudaranje na mercedese, luksuz i raskoš, neizbežno li je danas?
Oduvek su stari ljudi govorili da ne može da "pretače med a da ne lizne prst". Ali, ovo je nešto drugo, gde bukvalno treba da žive ta pravila, takav život. Ti sveti zakoni i zapovesti, hej!
Zapovest: Ne poželi ništa što je tuđe.
Greh: srebroljublje
Isus Hristos: Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u Carstvo Božije.
Ima podosta naših klerika, crkvenih velikodostojnika, koji ne mogu da prođu kroz vrata, najčešće zbog obima struka.

Znam da će se javiti mnogi sa objašnjenjima o podmetačini, namernoj sprdnji i kaljanju ugleda SPC, ali ovo drugi prenose, ovo su činjenice, istina. A isitina je i sledeće:

• Ko vozi najbolja kola, džipove - popovi.
• Ko ima najbolje kuće - popovi.
• Gde se najviše gradi, obnavlja - kod popova.

Kod nas, gde mnogi od pastve nemaju šta da jedu. Ne kažem da naši sveštenici treba da idu na magarcu (da ne kažem jašu) ili da ih voze u volovskim kolima, ali imali smo priliku u skorije vreme da vidimo listu voznog parka naših vladika u zemlji (gde se u vrhu našao i auto vladike Timočke eparhije Justina), takođe u jednom tiražnom listu. Informacija je istinita, znam, jer sam lično (na poslu koji obavljam) video timočkog vladiku u automobilu koji se pominje u tekstu.(svaku informaciju treba iz više izvora i uvek proveriti); to je već preterivanje, raskoš, izobilje, udobnost a ne bogougodnost.
Pravdanje da je titoistička vlast nakon II Svetskog rata, podmetanjem, ubacivanjem raznih ljudi, vrbovanjem i ostalim rđavim radnjama, svesno uništavala ugled SPC i da je ovo danas posledica toga, ne pije vodu. Pa zar tako svetu instituciju, od kosmičkog, po sve živo i neživo u Univerzumu, značaja, da rovarenje nekih bitangi od pre pet decenija uništi vrline koje stoje ponosito dve hiljade godina? Au, au!!!
Na kraju ovog teksta, ostaviću činjenice, dokaze, na videlu. Pozivam sve naše ljude, Srbe, Jugoslovene, ove i one kako se god nazivali, vernike/nevernike ma gde se nalazili, na kojoj tački kugle Zemaljske, da nam opišu u vidu komentara na blogu Građanski Krug ili na adresu s.s.skala@gmail.com, primere, slučajeve, prilike i neprilike na koje su nailazili u dijalogu, susretu sa klericima, crkvenim ocima, vladikama i biskupima, hodžama i imamima, rabinima i propovednicima ma koje veroispovesti bili, ma u kog Boga verovali i klanjali mu se. Kada su bili pokradeni, opelješeni, slagani, prevareni dok su ti isti veledostojnici vere zaudarali na mercedes i raskoš, podlost i zločin, prekršaj. Pišite nam i mi ćemo objaviti vaš slučaj, anonimno (bez pominjanja vašeg imena) ili javno uz vaše dopuštenje, naravno.

Da ne bude kao nekada u Engleskoj:
Mali oproštaj od greha - 2 funte.
Veći - 5.
Teži slučajevi iliti gresi - po dogovoru.
Za zaborav od ovakvih podlosti predlažem dramu božanstvenog Markiza de Sada "Razgovor sveštenika i samrtnika" ili nošenje majice (na svim kulturmanifestacijama, susretima) tokom četrdeset dana, sa natpisom

THANK GOD, I'M A V.I.P.

Oproban recept.
Pogledajte i komentare na tekst u Politici ...

p.s.
Meni jedna vrlo draga osoba putuje nakon Nove godine u Norvešku, pa je molim da se čuva naših "prijatelja" i drugih pljačkaša.