Međuogled o razumu i osećajnosti

Kao prvo:

Oživeo sam. Jeste da sam i dalje na korak do upale pluća, ali ponekad valja verovati i lekovima a ne samo "ako Bog da", "daj šta daš" ili čuveno "neće mene". Hoće. I dalje se nadam da nije H1N1 (imam velike šanse da nije - a ako jeste, evo još jedne stvari u kojoj ću ovde da budem prvi...).
Izem si primat.
Dakle - vratio sam se. Hm, hoće me to prečesto (kao onomad, kad se 2003. “vratih sa groblja”, a i ranije ...). I opet će, verovatno. Šta ćete, fatum est.

Kao drugo:

Da li ima iko normalan na kugli Zemaljskoj (Vatikan je konačno priznao da Zemlja nije ravna niti centar Svega, za razliku od svih ПЦ, koje i dalje ni makac od Konstantina) ko sumnja da buzdovan fudbalerski Vidić ne plaća porez? I to još u Engleskoj (državi u kojoj živi i radi, ne u ovoj našoj zajebanciji), jednoj od zemalja koje su odavno izmislile i uvele PDV (kod njih se to zove VAT - value added tax, ili čuveni gastarbajterski mehrwertsteuer). Kod njih Anglikanska crkva (napola protestantska od katoličke) plaća porez. Da li znate zašto su uopšte i uveli VAT? Da se plemići ne bi prekomerno bogatili, više od Kralja. Tako se valjda vlada u monarhijama, danas se tako štiti društvo i država od nenormalnog gomilanja kapitala i moći - svuda osim u Srbiji, gde je to naravno naopako. A u UK je crkva dobra samo onoliko koliko sluša vladara, tj. kralja. Pošto već neko vreme imaju kraljicu (šta je to par vekova za njih), crkvom glavari Kanterberijski biskup. Kraljica, na njihovu sreću, inače je u vremena kraljeva-poglavara radno mesto biskupa iz Kanterberija bilo veoma prometno. Kod njih je odavno prošlo doba Crne Guje. Kod nas još nije.
Da vas podsetim: i monarhija i republika spadaju u građansko društveno uređenje. Obe koketiraju sa crkvom, ali joj ne daju preterano da maše krilima.
btw
Nekada sam iskreno navijao za Zvezdu, kao student išao na skoro sve utakmice i pratio ONU generaciju - dok se u ovoj zemlji igrao fudbal. Danas volim da pogledam utakmice prebogatog ManUtda, iako u zadnje vreme sve više potkupljuju nekada uzorne engleske sudije. Volim, zato što ipak umeju da izgube i od nekih sasvim bezveznjakovića.
A Vidić jeste klipan kome su pare udarile u glavu, ali koga deru za porez. I treba, kada je postao mašina za iznuđivanje novca, poput ostalih. Srbija od njegovih para nema ništa, ali od ovih "naših" bi nešto i mogla da ima. Znate na koga već mislim. Na korisnike priloga.

Kao treće:

SPC nije stožer srpske duhovnosti nego duhovnosti vernika pravoslavnih hrišćana koji žive u Srbiji (nisu svi Srbi, aman!).
SPC nije stožer srpske kulture jer je to vreme romantizma i očuvanja identiteta pod Turcima prošlo. Ovo danas nisu Turci, ne zezajte se, ovo su naši. Šta, ponašaju se isto? Ne: ponašamo se SVI isto, a to ne vodi ničemu.
Očuvanje srpske (predivne) kulture tokom XV-XVIII veka već u XIX je dobilo drugačiji stil, a gde ne bi u XXI. Ej bre, 2010. je još malo, a ne 1010.! Kolektivni hiljadugodišnji rikverc do besvesti i besmisla.
Danas se identitet društva ne čuva po crkvama i saborima (ne mislim na bljuvotinu od Guče, e tu bi Crkva stvarno morala da reaguje), već u društvu slobodnih i slobodumnih građana (to je Martin Luter znao još pre pet vekova). Poput onog koje vlada u Francuskoj još od kraja XVIII veka. Kakvo god da je, ne možemo mu prismrditi. Zbog zatucanosti "vernika", ali i "nevernika", podjednako. Naravno - naših, da ne bude slučajno neke zabune.
Veliki Mali Čovek nam je lepo rekao "budimo ljudi iako smo Srbi". I uporno ga niko ni dan danas ne sluša. Ovom rečenicom je nekada rođ. građanin Gojko Stojčević a danas pok. Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, patrijarh srpski G.G. Pavle, zaslužio da bude podjednako i duhovni i svetovni lučonoša Srbije. Za razliku od licemernih bitangi i u mantijama i u armanijima koje liju krokodilske suze i vrište u mikrofone, dok šutka ispod stola traje li traje.
Zbog njega, i samo zbog njega i ničega i nikoga drugog, Zoran je uveo veronauku u škole. Zajedno sa građanskim vaspitanjem, ne kao kontrameru, već zajedno, da nam se deca svemu nauče, da ne budu slepci kod očiju.
I, ko je danas agresivniji? Ma nemojte mi reći da su to "građanci", ne lažite sebe, mene nećete.
Zato što Dvojica više nisu živi.

Kao četvrto:

Moje domaće, kućno vaspitanje je daleko iznad onog koje se potura pod "srboslavnim", ili "komunjarskim". Moj lični idol je Dositej Obradović, prosvetitelj, lučonoša. I njegovi naslednici Jova Zmaj, Knez Mihailo, Pupin, Đorđe Stanojević, Radomir Konstantinović, Mirko Đorđević. Moj lični stav je stvoren onoga dana kada sam postao student - Svet me '86. puko svom svojom silinom u glavu, jedva sam ga preživeo. (Mene, ljakse iz nekog smrdljivog Negotina, kome su prvi pomogli drugari, ti prepotentni Beogradžani, koji su me od prvog dana prihvatili kao svog, a ne Negotinci, poznanici) Ali jesam, i svakoga dana od tada rušim zidove opsena koje bitange grade na sve strane. Ne baš uvek uspešno, ali i to je za ljude.
Kao glupog klinca nije me interesovalo ništa drugo nego da se "pankerišem" (drndam gitaru, nosim kožnjak sa bedževima, cepam pivčugu, "hateall" i tako to). Samo školovanje na pravim a ne napazarenim studijima stvara širokoumnog čoveka. I "ostalima" je spas jedino u čitanju i razumevanju toga što pročitaš. U želji da znaš i razumeš. To crkva ne dopušta, i oko toga nemam nameru da polemišem ni trena. Ako hoćeš “znanje i poimanje” - u Bogosloviju, inače bespogovorno vjeruj. Žao mi je, ali ja bih i dalje voleo da znam sve - informatiku, fiziku, jezike, ekonomiju, vjeronauk i sociologiju (nema danas normalnog filosofa na svetu koji religiozno učenje, ma koje bilo, ne svrstava pod sociologiju - uopšte ne tvrdim da pritom i sami nisu vernici, naprotiv).
Nauka, i filosofija sa njom, nasleđe antičke Grčke, zatrti su onoga dana kada je rimska bitanga, Cezar Konstantin "ugledao znamenje krsta na nebu kao predznak pobede u ratu sa svojim sinovima i braćom" pa hrišćanstvo proglasio Imperijalnom Religijom. Od tog trenutka hrišćanstvo više nije vera ljubavi, nego religija mača balčaka okrenutog nagore. Crkva sv. apostola Petra (njegov je krst, mač, suprotno okrenut – satanisti su tu samo najobičnije plagijatorske budale, buljuk paćenika koji, za razliku, nisu uspeli), kako joj je prvobitno nadenuto ime. Nikada to Isus nije izgovorio, prekinite da falsifikujete "svoje" knjige, Vjerujući. Nikada. Ali pastiri i ribari duša jesu.
Kao što nikada ništa na ovom kilavom ali našem jedinom svetu nije bilo besplatno, za džabe. I nikada nas tako nešto nisu ni učili - čak ni komunisti (oni su to zvali samo malo drugačije). Poslednji koji su ustvrdili da su Majka Zemlja, Brat Vuk i Sestra Mesec slobodni i svačiji, bili su Ludi Konj i Bik koji sedi - onom buzdovanu Kasteru. Poslednji zaista slobodni ljudi na Svetu.
Danas je slobodna još samo misao, religijska, liberalna, demokratska, socijalistička.
Niko nema prava da me nazove "nesrbinom" jer ne prilažem dobrovoljno, nisam (i neću da budem farsično) kršten, jer tražim da svi u ovoj zemlji hajdučkoj moraju da plate porez zbog onih koji to ne mogu jer nemaju ništa do sebe samih i ljubavi sebi istih. E to mantijaši, armanijevci, kožnokaputaši, mercedeslije i sva ostala silesija ne mogu da prihvate, pa zato vaćare na fazone "komunističkih antihrista". Echtes idiotismus, mein damen und herren.
Nema tu izvinjenja, izrečeno je. Zadržite u sebi ono što mislite, ako već to pomislite. I to je vrsta posta.

• "Ne pravi sebi lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom. Ne klanjaj im se niti im služi." (#2, znate već šta, po Starom Zavetu), ili
• "Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti." (#2, ali u pravoslavnoj Bibliji), plus
  
• Drugovi katolici su sebi dali za pravo da naskroz prekroje reč Nebesku pa samo kažu u istoj zapovesti "Ne uzimaj imena Gospodina, Boga svoga, uzalud!"

Isus nije odbacio zadovoljstva materijalna da bi se Božiji poslenici odevali u zlatne krune i svilu već 1700 godina. Pa kako misle da takvi prođu kroz "one" iglene uši? To nisu pojedinci, ekscesi, to je celokupni stil. Ovozemaljski, onih kojima su usta puna Nebeskog. Ni crkva niti nafora nisu “telo Hristovo”.
Ali baš dobro dođu kao fora.

Molim Vas, prekinite da me više vređate svojom patetikom o sopstvenoj ugroženosti (posred masovnosti), o zagađenju bića i trovanju zadovoljstvima. Ja Vas ne vređam, ali ni ne trpim da nam to radite. Problem jeste ako Vas vređa nečije Postojanje. Ko Vam je dao pravo da dovodite u sumnju i tu Njegovu kreaciju i njen Razlog? Nas.

Umesto licemerne trodnevne žalosti, proklamovane od strane pregojenih posednika blindiranih limuzina i džipova, od ulice Kralja Petra pa sve do Belog Dvora, tih uvaljivača sopstvenog gripa narodu koji hoće posao a ne beskorisne vize, svaki iskreni vernik bilo koje hrišćanske varijante bi četvrtak morao da slavi kao veliki, radostan dan, dan kada Veliki Mali Čovek odlazi svome Gospodu - čemu je čitavog svog veka smerno i istrajno stremio. Kao Dan ispunjenja sopstvene Vere. Isus vas je to učio, setite se već jednom.

A mi, kauri, toga dana ćemo takođe iskreno, u sebi i za sebe, žaliti jer tada odlazi jedan veliki humanista.
Čovek.

***

Ko nema pametnija posla, neka ovo smatra i za ispoved.
Ko zna šta sve još Svet smera iza narednog ćoška, nama, malim velikopalanačkim umovima ...

Dante, još jedan od velikih firentinskih prosvetitelja, ionako se sit navodio ovakvih razgovora. Na istom mestu gde i njegov sugrađanin Makijaveli sa Monteskjeom (biće i o tom francuzu reči, uskoro).

Me,
still watchfull.