Ne muti VODU

Došli smo i do tečnosti.
Primordijalna supa to ne bi ni bila da nije imala svojstvo žitkosti koju joj jedino može dati nekakva tekućina. U našem slučaju - VODA.

H2O

U sebi sadrži dva od četiri najbitnija hemijska elementa za život na Zemlji: vodonik i kiseonik.
VODONIK
Hydrogen (gr.) = hydros (voda) + gennan (stvoriti)
Vodotvorac jedan, taj vodonik. Osnovno gorivo u svemiru, posebno u zvezdama. U univerzumu ga odokativno ima u neograničenoj količini, što naravno nije tačno, a zavisi od širine tj. nivoa percepcije/poimanja sveta od strane svakoga od nas ponaosob.
Vodonik ima dva izotopa: deuterijum i tricijum. Od deuterijuma se pravi teška voda (D2O) poznata svima, a naročito onima koji žive oko Černobilja ili Kozloduja.
KISEONIK
Oxygen (gr.) = oxus (kiselina) + gennean (stvoriti)
Kiseljak, što bi se reklo. Bez njega nema sagorevanja na Zemlji. Ni vatre. To je najbitniji deo vazduha, koji nam omogućava da preživimo.
Kiseonik ima jedan izotop - ozon. Ne OZZON, to je nešto drugo. Ozon nas štiti od kosmičkog zračenja, ali mi ga u inat nemilosrdno uništavamo. Pa nam je posle kriv Sataniel.
Električnom varnicom, elektrolizom, molekul vode se cepa na vodonik i kiseonik.

Dakle, spojem goriva i oksidanta dobili smo tečnost u kojoj su nastali preci svih poznatih oblika života na Zemlji.
Hlađenjem užarene Zemlje tokom miliona godina, došlo je do kondenzacije gasova od kojih je nastala atmosfera, a potom i beskonačne kiše (potop?) od koje su stvoreni svi okeani i mora na površini planete. Takođe, ustanovljen je i prirodni ciklus kruženja vode koji obuhvata tri agregatna stanja u kojima se voda može naći: tečnost, gas (vodena para) i čvrsti led.

Na slici su sva tri agregatna stanja vode (more, ledeni breg i oblaci) - na jednom mestu.
Iz vode smo izronili i ponovo se vratili na kopno (zemlju) gde smo bili pre potopa. Kasnije su se neki, poput kitova i delfina, predomislili i opet vratili u more. Zbog riba, tako su se manje mučili da ih navataju ...

Kod hrišćana se krštenje, baptizacija (gr. uroniti, zagnjuriti) obavlja svetom vodicom a ne potapanjem u reku. Izuzetak je reka Jordan koja je po definiciji sveta. Potonji praktikanti su ovaj postupak izbanalizovali, koriste bilo kakvu tečnu vodu (reku), pa čak prave i bazene specijalno u tu svrhu namenjene. Postoje i neki koji "krste" vino vodom, ali od takvih se i ne kupuje. Vino pomešano sa vodom zove se bevanda i služi se uz naforu prilikom pričešća u crkvi. Starogrčkog superheroja Ahileja majka je okupala u reci Stiks darujući mu neranjivost. No, on ipak izgubi život jer mu je peta ostala nekrštena.

Ako neko ume da ceni vodu, onda su to jevreji i arapi, obzirom na klimatske uslove u kojima žive. Turci su jednako obožavali šedrvane koliko i lepe žene, pa su oba spajali na jednom mestu - u haremima.

Vodu koristimo u mnoge svrhe, pored upotrebe za piće. Načinili smo pojila, mlinove, fontane, elektrane, bunare (naročito one rimske iz XIX veka), fabrike vode, vodovod. I kanalizaciju pride. Izmislili smo i čamce, brodove, splavove ...
Vremenom smo naučili kako da pokvarimo vodu koja život znači. I to na mnogo načina.

Ustanovljen je narodni običaj, kada se domaćinu ne sviđa neki gost - on mu se onda popiša u čaj, pre posluženja.

Izmislili smo vatrenu vodu, a onda nam kao smeta mamurluk ... do sledećeg petka.

Da ne zaboravim i na pljuvanje. Bez toga ovaj tekst ne može da prođe. Pljuvačne žlezde su deo sistema organa za varenje. Luče pljuvačku punu ptijalina koji potpomaže primarno razlaganje hrane žvakanjem, pre gutanja. Pljuvačka se luči refleksno, a viška se oslobađamo ili gutanjem ili izbacivanjem kroz usni otvor. O tehnici treba reći da postoji pljuvanje u dalj, kroz zube, sa ili bez hrakanja (bolje da ne opisujem šta je to, probajte sami da zamislite kako se dobija taj zvuk i biće vam jasno na šta mislim), kao i pljuvanje na zadatu temu i u zadatu metu.
Ribe nemaju pljuvačne žlezde jer su im usta stalno puna vode. Kod nekih zmija su se pretvorile u žlezde sa otrovom.
Upala pljuvačnih žlezda je u narodu poznata pod imenom zauške.

Ne postoji samo alkoholna opijenost.
Hidrodinamičnost predstavlja jednu od najpoželjnijih osobina modernih srpskih političara. Jedino što je bitno, to je da se - pliva. Važno je da klizi - zato je neophodno maksimalno suzbijati svaki pokušaj trenja i otpora. Postoje razne mutivode koje kvare tu hidrodinamičku sreću. Pa taman da se talasanje smiri, sve se polako pretvara u Mrtvo more, bonacu, kad - eto mreškanja! Pa dobro bre, eno ga opet, baca se kamenom i pravi žabice po površini, baš zapeo da uznemiri površinski napon jedva uspostavljen pod libelom, da nam oteža plivanje, izazove plimu nezadovoljstva i oseku poverenja! Najgore je što se to širi u koncentričnim krugovima.

Hidrodinamičnost u poltronisanju se može postići i uz pomoć lubrikanata, ako negde zapne.

***

Voda je supstanca bez mirisa i ukusa. I Vođa bi to hteo, ali najčešće ne ispada tako.
Bez vode nam nema života. A bez vođe?

U budućnosti se više neće voditi ratovi zbog zlata ili nafte, već zbog pitke vode. Procene naučnika su da je 2025. godina ta koja bi mogla da donese prvi ozbiljniji sukob tim povodom.