Ne čini VETROVA

Litosfera - bez hrane možemo da izdržimo nekoliko nedelja.

Hidrosfera - bez vode se može preživeti nekoliko dana.
Atmosfera - bez vazduha ćemo doživeti samo par minuta.

Atmosfera (Zemljin gasoviti omotač), ovakva kakvu je danas znamo i koristimo, nastala je pre nekih 1,7 milijardi godina, a nazivaju je još i "treća atmosfera". Prve dve, one nastale prilikom zaobljavanja trećeg kamena od Sunca, za današnji živi svet bi bile apsolutno neupotrebljive pa čak i pogubne.

Našu atmosferu čini vazduh, smeša gasova u elementarnom obliku ili njihovih međusobnih jedinjenja. Za posao formiranja atmosfere angažovana su sva 4 najbitnija elementa po naše postanje: Kiseonik, Vodonik (vodena para), Azot i Ugljenik (ugljen-dioksid). Ključan je Kiseonik. Bez njega ne bi mogli da živimo, kao i skoro sva živa bića na ovoj planeti. Zato smo sebe nazvali aerobnima, a onih par bakterija i virusa kojima kiseonik nije neophodan nazivamo anaerobnima. Tako barem kažu, dok se ne pojavi nešto zbog čega ćemo svi posle da se čudimo.
Bez kiseonika nema ni vatre ni vode, dok zemlju ionako, kao i svi crvi, žvaćemo i ne pitamo.
Određene oblasti vazduha u atmosferi se zagrevaju i postaju toplije od okolnih. Usled temperaturne razlike dolazi do komešanja u slojevima i tako nastaje strujanje vazduha - vetar.

Vetrovi su definisani po stranama i međustranama sveta, i čine tzv. Ružu vetrova, koja ima osam krakova, baš kao i heraldika lokalne vlasti u Negotinu. Ništa ih ne može iznenaditi, ni sa koje strane.
Postoje još dva pravca koji se nikako ne mogu da uklope u Ružu vetrova: uz i niz. Primenjuju se na vetar, naravno, ali može i na dlaku, kičmu, brdo, živce, nogu, "kolegu" ...
Iako ta ideja na prvi pogled vara, ova dva pravca najmanje se nalaze pod pravim uglom u odnosu na ravan vetrova. Pre će biti, nekako - drugačije?

Živa bića na Zemlji imaju sopstvenu strukturu organizma zasnovanu na ugljeniku. Zato se kaže za organski život da je ugljenični, dok neorganski i veštački nemaju prava izbora. Niste još čuli da postoje neorganski i veštački život na Zemlji? Čućete.
Jedno od najprostijih hemijskih jedinjenja u prirodi naziva se metan. Hemijska formula mu je CH4, i javlja se u dve manifestacije po poreklu: kao prirodni (barski gas) nastao raspadanjem organske materije u močvarama, i organski kao produkt varenja hrane u organima za varenje živih bića. Postojanje metana na nekom nebeskom telu umnogome navodi savremene astronome da poveruju kako tu postoji neka forma organskog života.

Ova domaća, zemaljska, forma života od metana ume da napravi vetrove koji su bezbroj puta razorniji od onih nastalih u prirodi (atmosferi), a ako se pravilno usmere mogu da ostave katastrofalne posledice i po sam genetski materijal onoga na koga su upereni.
Vetrovi se koriste u komercijalne svrhe: za energiju, za lupanje prozora i vrata, potpirivanje požara po njivama i deponijama, čišćenje parkova od kesa metodom dislokacije, za teranje smrada - od sebe.
Mi Srbi bojimo se samo nekoliko stvari: da nam nebo ne padne na glavu (poput Gala), promaje (koja je najsmrtonosnija kod našeg naroda, mada se ne zna tačan broj žrtava - zapravo, ni jedna), a od skora se bojimo i satelita koji prate sve one koji su se odlučili da uzmu nove čipovane lične karte ...

Postoji jedno čudotvorno sokoćalo koje je ljudski rod izmislio, i odaziva se na ime ventilator. Služi za pravljenje veštačke promaje ako želite da poplašite nekog (npr. goste koji nikako da pođu) ili ako imate nameru da preživite sopstvene izlive metanske strasti.

Današnji (kopneni) živi svet je poprimio svoje osnovne oblike u trenutku kada je prva riba rešila da malo gvirne izvan vode. Radi se o čuvenim dvodihalicama koje i dan danas žive u tropskim krajevima Afrike i Azije. Mogu da dišu i pod vodom i na suvom. Da sede na dve stolice. Imale su primat u toj disciplini sve do 5. oktobra 2000. godine, a onda su u Srbiji na sve strane pokuljali kadrovi, koji ne samo što mogu da dišu na ta dva načina, već mogu i da ne dišu uopšte i tako se samohibernisani sačuvaju za naredne naraštaje. Ribe-plućašice dišu na škrge ili pluća, zavisi od sredine u kojoj se nađu. Ovi naši, domaći, primerci dišu na neku od mnogobrojnih stranačkih članskih kartica, i plivaju li plivaju, da to samo klizi.

I kitovi dišu, ako niste znali. Samo, povremeno izlaze na površinu da udahnu i ... izdahnu. Spasimo kitove.
Od dvodihalica su nastali gmizavci, a od ovih potom ptice. Ptice su jedini oblik života (šišmiši i ostali leteći pacovi se tu ne računaju) koji, može se reći, žive u vazduhu. Naravno da nije baš tako, ali pravimo se da ne znamo, zbog toka priče.

Najbitnija sorta u ptica svakako jesu golubovi. Posebno dve podvrste:
1. golubovi preletači su svaštojedi, ne prezaju ni od čega ako treba postići cilj - ima i da jedu i da seru, zavisno od želja; samo vrše prelet dok suštinu niko ne dira niti menja
2. golubovi prevrtači spadaju u predatore sa fiksnim ciljem koji opravdava sredstva; katastrofalno su prevrtljivi po okolinu, menjaju i samu suštinu i koncepciju i formu - ako treba, a treba; uglavnom im se ne zna inicijalna koncepcija/platforma sa koje su krenuli mada sve vreme o njoj pričaju na sva usta ... pardon, guguču. Na kljun.

Takođe, pominjani golubovi spadaju u jedina živa nebeska tela koja praktikuju i bombardovanje onih ispod sebe ... uz, naravno, oslobađanje pomenutog metana. Dakle, gledano iz svemira, za život i nismo sigurni, ali ako ima metana onda tu garant ima i golubova. Aerodinamičnost je visokopoželjna, mada samo na kratke staze, i prvenstveno služi za prelet. Ipak je let u visine opasnji - zbog Pada. Bolje je od pukog plivanja nad dubinama.
Brzina zvuka u vazduhu iznosi oko 340m/s.
Brzina cinkarenja u srbiji prevazilazi famoznu brzinu svetlosti - trenutno, i pre nego što si dovršio misao (a kamoli rečenicu) već je preneto tamo gde treba. Pocinkovani limovi i biografije uvek se isplate kao biznis. Možemo da se ritamo koliko hoćemo, ali cinka ima u mnoštvu hrane koju pojedemo. Zbog zdravlja.
Cink inače služi za stvaranje posebne vrste atmosfere u domaćim uslovima. One angažovane. Za to se koristi ruda cink-oksid (ZnO).
Cinkarenjem dobijamo neke od osnovnih komponenti vazduha, tj. atmosfere:

2ZnO + C → 2Zn + CO2
2ZnO + 2CO → 2Zn + 2CO2
ZnO + H2SO4 → ZnSO4 + H20

Na žalost, čistim cinkarenjem se ne dobija kiseonik, čak se i troši, pa sam proces nije dovoljan za stvaranje atmosfere pogodne za disanje. Kiseonik treba tražiti na nekoj drugoj strani. O sumpornoj kiselini nemam šta da kažem, ionako je Negotin "grad hemije".

***

Kažu da je naziv "cink" koristio među prvima alhemičar Paracelzus, i da reč potiče od nemačke "cinke" (zinke) kojom se označava zub, ali onaj zašiljeni, očnjak.
Ej bre, pa gde to idu zajedno cinkarenje i zubi?!

Idu, u toj posebnoj vrsti atmosfere, ovoj savremenoj. Četvrtoj po redu. Onoj u kojoj je stvoren privid života, koju mogu samo ljudi da naprave (i nijedno drugo živinče na ovoj planeti). U atmosferi straha, bezumnosti, autocenzure, kapoa i prugastih radnih uniformi. Četvrtoj atmosferi koja sve vraća u stanje one prve atmosfere, od pre četiri i više milijardi godina kada nije bilo života niti je moglo da ga bude.
A ni smrti.
Govorim o Desetom krugu.