GRAĐANSKI KRUG: Ne bacaj se KAMENOM

Postanja ne bi ni bilo da ona primarna munja nije imala u šta da zvekne. Naravno, imala je - u zemlju. Tada još uvek delimično neohlađenu i vreliju nego danas. Na njoj se zadržavala gusta kaša prepuna hemikalija koje su prosto vapile za inicijacijom i skokom u živi svet. Potom ju je taj isti živi svet preimenovao u Zemlju. Ovu kakvu je danas znamo, ludu planetu.
Ball of confusion. Konfuzija i Zemlja izgleda nikako ne idu odvojeno.

I tako, talog sa dna barica, ma rodno blato jedno (!) što da se lažemo, postade kolevka života. Ona iz koje je izniklo seme koje se spustilo na Mesec ili poslalo svemirske sonde van Sunčevog sistema, milijardama kilometara daleko od doma.
Dokaz za ovakvu tvrdnju ne treba tražiti mnogo i daleko. Evo nekih mitološko-religijskih primera:

Stara Grčka
Braća Prometej (pro-metheus = onaj koji unapred razmišlja) i Epimetej (epi-metheus = onaj koji naknadno promišlja) bili su titani (bogovi). Epimetej od gline stvori prvo sve životinje, a potom Prometej ljude (po liku bogova, što je razljutilo Zevsa), kojima život udahnjuje boginja Atina tako što glinene figure dodiruje vatrom ukradenom iz Zevsovih kola. Onom vatrom. Ljubomoran na ljude, Zevs potom od gline stvori i Pandoru ("dar svih bogova") koja je postala Epimetejeva žena. Kazna za krađu vatre od bogova, ljudima je data u vidu otvaranja Pandorine kutije sa darovima bogova. U njoj nije bila nikakva jabuka. Na dnu ostade samo nada.

Ostali "glineni" primeri
Vavilon: Boginja Ninhursag (drugo njeno ime je Mamma) je stvorila ljude iz gline.
Egipat: Ovnoglavi bog Khnum, stvorio je ljude iz vode i gline božanske reke Nil.

Kina: Zmijolika boginja Nuwa je stvorila prve ljude od blata i gline. Po ugledu na nju, prvi kineski car je naredio da se napravi čuvena armija od terakote, 7000 figura vojnika, konja i borbene opreme u prirodnoj veličini, koja je potom sahranjena zajedno sa njim. Svaka figura je unikatna.

Maje: Božanstva Tepeu i Quetzalcoatl (pernata zmija) stvorili su prve ljude od gline.
Maori: Šumski bog Tane Mahuta stvorio je prvu ženu od gline i udahnuo joj život.

Stari Zavet/Geneza (judeohrišćanstvo):
Bog stvori Adama od praha zemaljskog po liku svome i udahnu mu život. Prvo je poslao dva anđela po grumen zemlje koji mu je bio potreban, ali oni se vratiše praznih ruku jer grumen ne dobiše od Zemlje. Potom je poslao Anđela Smrti (Samael, Sataniel?!) da sa svih strana sveta uzme po neki komadić zemlje, što objašnjava različite boje kože kod ljudi. Jedna škola učenja tvrdi da su Adam i Eva stvoreni zajedno, dok druga smatra (većinska) da je prvo rođen Adam, i to kao hermafrodit, da bi potom iz njega bila izuzeta (stvorena od rebra) Eva.
Adam je prvih 12 sati po svom nastanku proveo kao Golem, bez uma.

Islam:
Potpuno ista priča kao i u Starom Zavetu, osim što Adam po prijemu daha božijeg, ostade neživa i nepokretna stvar još 40 dana, da bi potom polako oživeo od glave naniže, sve vreme kijajući. Da li je tada nastao i grip? Da li danas prisustvujemo stvaranju nove karike u lancu evolucije, sledeće stavke posle ljudi - bića rezistentnih na viruse (od onih koji prežive pandemiju)?

Dobro - dosta o glini. Ima tu i drugih stvari oko zemlje.
Stene, kamenje, sastavni su deo Zemljine kore ali i ljudske istorije do današnjih dana.

Kao kaznu za svoju prevrtljivost, laganje i pokvarenost, Sizif (kralj Korinta) je morao doveka da gura poveću stenčugu uz planinu, ali bi mu se pri vrhu uvek izmakla i survala u podnožje, tako da je morao da krene iz početka. Uzaludan posao, metafora za gubljenje vremena i snage na idiotizam poput guranja kamenčuge uzbrdo, kao i kaznu za bezobrazluk. Svako svoj kamen kroz život gura i, za razliku od Sizifa, konačno uspe da stigne do vrha. Izem ti veselje, kada u tom trenutku shvatiš da je to istovremeno i stvaran kraj. Da nema nazad.
Inače, pomenuti nesrećnik, Sizif, bio je Odisejev otac. Pa vi sad vidite od koga je imao da uči zanat ...

Šta bi bilo 9. marta 1991. da je Milošević izašao pred demonstrante i izgovorio čuvenu Isusovu rečenicu: "Neka baci prvi kamen onaj ko je bez greha ..." Da li bi se desio растур на митинг, kako to kažu Bugari?

Naravno, ne radi se o kamenu već o metafori oličenoj u psihologiji mase, stada, gde jedinke suviše često & rado vole da proganjaju veštice, bacaju drvlje i kamenje, pljuju i blate one koji se usude da budu disonantni. Bitno je da se čestice stada bace kamenom, ne bi li u masi sakrile sopstveni greh anomije, apatije, zluradosti, nezainteresovanosti, lenjosti. Bezličnici u masi kriju sopstvenu strast, strah. Ne može biti isto samožrtvovanje pojedinca u vidu kamenom-po-Golijatu, i kamenovanje neprilagođenih koje sprovodi masa svom raspoloživom artiljerijom i ostalim alatljikama. Istina, uvek, i uvek, i uvek, leži na strani pojedinca. Pitajte Igora Marojevića šta misli o tome.
Naravno da je Miloševićevo stado bilo daleko veće nego Vukov čopor, tako da se dejstvo ovog potonjeg može slobodno smatrati za aktivnu odbranu.
Narod Zemaljski obožava da se međusobno gađa i preganja svim i svačim: kamenjem, blatom, balegom, smrznutim jajima, biografijama i dosijeima, knjigama, kletvama. I da se potom obavezno posipa pepelom ili krečom.
Da ne bi ispao Sizif, čovek, pojedinac mora da odbaci taj teret, džak pun kamenja bačenog na njega koje revnosno sakuplja ne bi li, pun sopstvenih grehova i strahova, sebi iznašao novi target kamenovanja. Težak je taj džak, prepun kamenja. A bez dna.

Posebna sorta Fariseja koristi blato umesto kamenja. Blato nastaje povećanom koncentracijom vode u zemlji, što je često slučaj kada se ispod sloja običnog zemljišta nalazi sloj vodonepropusne gline. Blato se koristilo za oblaganje kuća (izolaciju), kao melem protiv reume, ponegde i za oblogu oko sača (zajedno sa pepelom) prilikom spremanja hrane.
Danas je blato dobilo nezahvalnu ulogu negativca u modernom društvu. Prlja cipele po urbanim sredinama, podseća na rodni kraj, a koristi se i kao sredstvo kritikovanja funkcionera - što mu je definitivno najveći greh. Odakle samo ta blatofobija kod naših vlastodržaca, to niko ne zna. Kao da nikada nisu čuli za lekovito blaćenje ...

Hemijski element Ugljenik (C) ima velikog udela u nastanku i opstanku života na zemlji. Javlja se u raznim manifestacijama, jedinjenjima, od kojih je veoma čest krečnjak. Pa i kreč. Kreč je oduvek predstavljao čudo jedno od sredstava manipulacije masama. Kontra blata, krečenje je vrlo zdrav posao koji ubija bakterije ali i gorak i opor ukus loše vlasti. Svaka vlast koja ne zna šta će sa sobom, obavezno kreće u javne radove u formi kopanja, zidanja, pregrađivanja, krečenja i farbanja. Jeste da i to treba, ali što bre toliko često?!
Kreč se pakuje i u obliku krede. Kreda se koristi u školama, ali je upotrebljava i policija - na mestu zločina.

***