Punch and Judy

Gospodin Panč i njegova žena Džudi (Punch and Judy) predstavljaju likove tradicionalnog engleskog lutkarskog pozorišta, gde se radnja odvija kroz kratke scene i dijaloge između dva pomenuta karaktera, mada se pored anarhohaotičnog i violentnog Panča i sirote mu žene Džudi pojavljuju još neki drugi likovi (Beba, Policajac, Đavo). Takođe tradicionalno, predstavu (još od Viktorijanskog doba) obavezno izvodi samo jedan lutkar koga nazivaju Profesor.
Glavni lik je sve vreme histerični mr.Punch koji maltretira okolinu, naročito dugačkom motkom, gde su žrtve svi likovi koji se pojave tokom predstave. Danas, teoretičari ove nimalo naivne zabave za decu smatraju da u njoj leže koreni fenomena poput Porodice Simpson i sličnih.
Možda najbitniju stvar u svemu ovome, predstavlja činjenica da se predstava može prirediti bilo kada i bilo gde. Potrebno je samo da imate kabinu (booth), koja se može improvizovati na bezbroj načina. Likovi su tu, priča ide sama od sebe, Profesor oživljava aktere, sve je spremno za narodno veselje.
Može i ovako ...
... zatim ovako ...
... ili na ovakav način:
Baš kao i kod Panča i Džudi, ni ove lutke nešto ne možete da vidite od pojasa naniže ...
Lutkice, u krpicama.
Eto, prođe i taj famozni četvrtak, dan za okrugle stolove i sučeljavanja na negotinskim polupostojećim mikrotalasnim medijima. Po prvi put nakon podosta vremena koje je proteklo. Na okupu je bila standardna ekipa daveža koja zamlaćuje ovaj grad već popriličan vremenski period. Da se ispravim - nezamenljivih daveža. Onih koji misle da su vlasnici tapije na pravo da nerviraju Maloga Čoveka čak i u njegovom domu, kroz nezaobilaznu ćoravu TV kutiju - tu večitu inspiraciju Pere Lukovića.
Zvalo se to čudo medijsko "Okrugli sto" ili "Sučeljavanje" izađe mu na isto: dva studijska stola postavljena pod pravim uglom, jedan do drugoga. Devedeset stepeni geometrijskih, što se kaže - "pod vinklu". Pozornica ili kabina, isto nam dođe.
Šatra.
Ovoga puta nije ni na plaži, niti u parku, već na TV Krajina.
Tema predstave je "Funkcionisanje Skupštine opštine Negotin".
Akteri: leva i desna strana, pod pravim uglom.

U Desnom uglu:

Velika Sestra (PNTK),
Mravojed Đorđević (nešto, ne zna ni on sam šta),
Desničar Konceptualista (SRS)

U Levom uglu:

Novostilac Đorđević (DS),
Magistar Unogović (SPS),
Slobo Napredni (SNS).

***

Sada, kada smo postavili sve figure, tj. lutke, da vidimo šta kaže fabula radnje ...
Na primer, kada nekoliko njih zaredom pitaju Betmena koliko je to stranaka promenio od 5. oktobra 2000. godine pa do danas, on odgovara "nekoliko, to je tačno, ali zato ja nikada nisam promenio koncepciju, jer ja sam desničar, patriota, nacionalno osvešćen..." i "osim toga, ja nikada nisam bio član komunističke partije i još 598 drugih partija". Od 2000. na ovamo se ne računaju SPO, DSS, DZS, NS, SRS, SNS, SRS (opet). Donji veš ide pod stavku #599.
Šta bi tek o ovom liku rekla fiziognomija, nauka o otkrivanju karaktera ličnosti na osnovu crta lica i tela. Naročito bočnih strana glave ... kastron šiške da ne spominjem.

...

A kako je tekla diskusija između M.D.Đorđevića i N.Lj.Đorđevića?

M: Slušajte vi Đorđeviću ...
N: Ne, ne, nemojte vi Đorđeviću da solite pamet meni!
M: Ma Đorđeviću, ne solim, ionako ste presolili!
N: Ej bre, Đorđeviću, nemoj ti meni Đorđeviću!
M: Kome bre ti Đorđeviću, Đorđeviću?!! Nemoj bre TI MENI Đorđeviću!!!
N: E pa Đorđeviću, sada si preterao sa tim Đorđeviću! Nećeš ti meni Đorđeviću više Đorđeviću! Jel ti to Đorđeviću jasno?! A?!!!
M: A šta ti Đorđeviću imaš protiv mog prezimena, nije te sramota, ja ne komentarišem tvoje prezime Đorđević?
N: Đorđeviću, da se nisi usudio da stavljaš u ta tvoja usta moje časno prezime Đorđević! Znamo mi svi dobro ko ste i kakvi ste vi Đorđevići, da da!
M: Ma koji ste bre vi Đorđevići? Ne možete ni da prismrdite nama Đorđevićima, jel ti bre to jasno u tu tvoju glavu Đorđeviću?!
- U tom trenutku počnu da bruje telefonske žice, narod hvali Đorđevića kako je zavuko Đorđeviću.

...

Moje srce plače za onim dobrim starim "značiznačiznačiznači", tako mi svih Đorđevića ...

...

Ko je pomno pratio emisiju morao je da uoči upadljiv nedostatak standardnog koškanja između Radmile Gerov (predsednica opštine) i Ljubiše Đorđevića (glavni oponent-pretendent iz DS). Aman, baš bode oči! Ni pomena o satanizmu, lopovlucima, baptistima, alkoholu, nepismenjaštvu, švaleracijama, pljačkanju budžeta. Nisu se ni pogledima okrznuli. Kako je to moguće, kada ovakvu šansu za izlive međusobne ljubavi nisu imali još od prošlogodišnjih majskih izbora?
I kakve to veze ima sa čaršijskim abrovima u petak pre podne, o "naredbi odozgo" za približavanje PNTK i DS, uz fajront radikalima u dogledno vreme?
Bliži se 24. april, kraj tromesečnog perioda hibernacije lokalne skupštine. Neko je istovremeno i na ledu ali mu i gori pod nogama. Bukti, možda je bolje reći. Da budem precizan - bukti im. Svima.
Zato glume i foliraju se, puštaju aktuelne i ex radikale da se ujedaju i zabavljaju mase bajkama o izdajnicima i stranim špijunima, uz obavezno citiranje srBskoga Rečnika i Nove političke misli.
Nove primisli o starim idejama, sve mi se čini. Sa starom partiturom, zašto da ne?

...

Neka reč i o direktoru/voditelju. Dekidušo je za dlaku zakoračio u prelaznu ocenu, samo za ovaj put.
Emisiju je počeo vrlo "tvrdo" za voditelja, postavljajući nezgodna pitanja već tokom predstavljanja gostiju. Na žalost, isuviše brzo je odustao od takvog pristupa i povukao se u bezbednu ulogu konferansjea koji povremeno dobaci "a sada vi, pa posle vi - jeste, jer se javio pre vas".
Dopustio je da mu program vodi najglasniji prisutnik, zvani "čovek-koncepcija-ideologija": Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo, SRS-SNS-SRS, oćekaki-nećekaki ...
U sred termina emisije, umesto reklama išli su muzički spotovi.
I pored upozorenja gledaocima, isti su zauzeli termin i telefonski se ispovedali do 101. tačke Dnevnog reda i nazad, a da ne postave niti jedno pitanje gostima ili da ih makar pozdrave. Čast izuzecima, ali bilo je i totalnih promašaja poput zloupotrebe prilike radi unutarstranačke predizborne kampanje.

...

Dakle, opšti utisak je da ništa novo nije rečeno niti ponuđeno građanima, osim blagovesti o graničnom prelazu Kusjak (za 30 dana) i izgradnji pič-terena (ubrzo). Šta god ovo drugo značilo.
Sučeljavanje obezglavljenih ...

...

Neću dalje da komentarišem ono za šta nema komentara. Sve se to može videti i na RTS-u kada prenose sednice Republičke Skupštine, ali i po svim drugim Negotinima širom Stradije.
Čemu onda ovaj tekst?
Vratiću se na lutke sa početka. Postavlja se pitanje ko je ko od pomenutih likova, tj. koji je lutkarski karakter pandan kome lokalnom politikopaćeniku prisutnom u pomenutoj emisiji na TV Krajina? Kako stoje stvari, previše je kandidata za ulogu Panča da bi to bilo slučajno. Ko bi od njih onda bio Džudi? Ukoliko mislimo na žrtvu sumanutog muža - niko.
Kako sad pa to, niko se ne uklapa?
Itekako se uklapa, zapravo - uklapaju. U četvrtak uveče su Negotinci mogli uživo da vide šestoglavog Panča, sa dva lica - levo i desno. Kolektivnog huligana i induktora kućnog nasilja, ukoliko ovaj grad smatramo svojim domom. Ne fizičkog nasilja, mada sve vreme igraju po toj ivici, već onog daleko pokvarenijeg, koje te svakoga dana kljuca u glavu i govori "nema šanse, predaj nam se, ne talasaj, ne laprdaj, ne pravi budalu od sebe, vidiš kako drugi dobro prolaze šta ti imaš od toga što si takav, učlani se, zaposlićemo te, slušaćeš nas, džaba tvrdoglavost ili principijelnost, lažna nada i beskorisno opiranje sudbini - uđi u kolo, uđi u kolo, uđi u kolo ..."

...

Interesantan mi je i taj raspored stolova u studiju. Dva stola pod pravim uglom. Kao dve prave u geometriji. Njima je zajednička jedna jedina stvar - tačka preseka, i ništa više drugo (zapravo, i ravan u kojoj leže, ali oni to ne razumeju). Prave, bivajući beskonačne, samo se tu susreću a razilaze se (teorijski) u bezbroj univerzuma. Ovo možemo smatrati i za neku vrstu definicije političke isključivosti.
Sa druge strane, dve paralelne prave, dva paralelno postavljena stola, nikada se ne dodiruju ali se zato mogu da međusobno približavaju do beskonačnosti bez ulaska u trajektoriju. Miriše li ovo na suštinu politike?
Prave koje se seku neminovno moraju da budu u istoj ravni, svojevrsnom dvodimenzionalnom prostoru, dok one paralelne uopšte ne moraju da budu u istoj ravni jer nema dokaza o zajedničkim elementima - što neminovno vodi u stvarni svet, prostor, onaj sa tri dimenzije. Prostor jeste zbir beskonačno mnogo ravni.
Politika podrazumeva i isključivost i kooperaciju. Samo pravi političar ume da proceni pravi trenutak kada treba za kojim od ta dva da posegne. Politikanti obožavaju, do kulta, paralelne klupe i svetove, kohabitaciju i buvljačko preganjanje bez fer pleja ili samokontrole u odnosu prema građanima. Prema Malom Čoveku.

***

Stolovi u studiju jesu bili "pod vinklu", prisutni - nikako.
I ne treba, u suprotnom Punch & Judy gube smisao. Tako je već 500 godina, pitajte Engleze.
Vidimo se za 500 godina ... Džudi?