Eto, prošlo je tačno šest meseci od prvog teksta na blogu Građanski Krug. Toliko se već družimo, i sve Vas je više.
Pustili smo koren u blogosferi, elektronskim i štampanim medijima, u usijanim i hladnim glavama (i stanovima). Mi smo pročitali njih, Vi čitate nas.Tokom šest meseci poluprečnik Građanskog Kruga bivao je sve duži. Trudićemo se da za narednih šest meseci prečnik postane onoliko veliki koliko mogu da dosegnu ljudi raširenih ruku i otvorenog uma.
Dobro je znati šta je gore a šta dole. Pomaže, stvarno.
Još jednom, hvala svima Vama koji čitate, pišete, predlažete, sarađujete, otvarate sopstvene blogove, prepričavate i priču širite dalje.
Svima koji misle, i ne daju se.
Svima, bez obzira na geografsku dužinu i širinu, ili IP adresu. Zemlja je ionako okrugla, ma gde god se uputili opet ćemo u jednom trenutku doći do mesta odakle smo krenuli. Šta ćete, to je život. Zato ga ne treba provesti uludo.
Život jeste zakon.
Dobro je znati šta je gore a šta dole. Pomaže, stvarno.
Još jednom, hvala svima Vama koji čitate, pišete, predlažete, sarađujete, otvarate sopstvene blogove, prepričavate i priču širite dalje.Svima koji misle, i ne daju se.
Svima, bez obzira na geografsku dužinu i širinu, ili IP adresu. Zemlja je ionako okrugla, ma gde god se uputili opet ćemo u jednom trenutku doći do mesta odakle smo krenuli. Šta ćete, to je život. Zato ga ne treba provesti uludo.
Život jeste zakon.
7 comments:
Što bi rekao Johnnie Walker, keep walking.
Može i Johnny Blogger: Keep blogging!
Hvala kolega, odlično, vašu ocenu i dalje održavate na nivou.
Za kaznu što se uvlačiš daskalu moraću da ti pohvalim nešto.
Biraj.
Tj. evo predlažem ti da predložiš šta bi mogli da uradimo cuzamen.
Da se manem "ozbiljnosti", svakako hvala još jednom u ime cele ekipe GK.
Dobrodošao u svet blog ovisnika, više ti povratka nema.
Baš vala, pravo veliš.
HNX.
Šta da uradimo zusammen? Hm,za početak dovoljni su i ovo blogovi i komentari na forumu.Predlažem samo da budemo istrajni i dosadni...
... uporni.
Kako umete da pomerate granice kroz tekstove granicom dobrog ukusa i otvorenog uma, poklonicu vam jednu pesmu za vas mali jubilej.
Otpevana je na festivalu u San Remu, inace po istinitom dogadjaju kazu Antonija , coveka koji je svoj zivot proveo u ludnici.
Pokloniću ti ružu
Pokloniću ti ružu,
crvenu ružu koja bi sve obojila,
ružu koja bi utešila svaku tvoju suzu,
ružu koja može da te voli.
Pokloniću ti ružu,
belu ružu kao da si moja nevesta,
belu ružu koja će ti pomoći da zaboraviš
i najmanji bol.
Zovem se Antonio, i lud sam..
Rođen sam godine `54 i živim ovde od detinjstva.
Mislio sam da razgovaram sa demonima,
tako su me zatvorili četrdeset godina u ludnicu.
Pišem ti ovo pismo zato što ne mogu da pričam,
oprosti zbog rukopisa iz prvog osnovne.
Čudim se što još uvek mogu nešto da osetim,
ali kriva je ruka koja ne prestaje da drhti.
Ja sam kao klavir sa jednom slomljenom dirkom,
neskladni akord orkestra pijanih.
I dani i noći liče jedni na druge
pri slabašnoj svetlosti koja preseca tamna stakla
ispod kojih se skrivam jer se plašim.
Za društvo zdravih mi smo uvek bili smeće,
smrad mokraće i piljevine.
Ovo je mentalna bolest i ne postoji izlečenje.
Pokloniću ti ružu...
Ludaci su znakovi pitanja bez rečenice,
hiljade astronomskih brodova koji se ne vraćaju u bazu.
To su pajaci koji isušuju sunce.
Ludaci su apostoli Boga koji ih ne voli.
Pravim sneg od polistirola
Moja patologija je da sam ostao sam.
Sada uzmite teleskop, izmerite udaljenost
i pogledajte… Između vas i mene ko je opasniji?
U paviljonima smo se tajno voleli,
odvojivši jedan ugao da bude samo naš.
Sećam se retkih trenutaka u kojima smo se osećali živim,
a ne kao klinički kartoni nagomilani u arhivi.
Od mojih sećanja bićeš poslednje koje će iščeznuti.
Bila si kao anđeo vezan za radijator.
Uprkos svemu još te čekam
i ako zatvorim oči osećam kako me tvoja ruka dodiruje.
Pokloniću ti ružu...
Zovem se Antonio i nalazim se na krovu.
Draga Margerita, dvadeset godina te čekam.
Mi smo ludi onda kad nas niko ne razume,
kad nas čak i najbolji prijatelj izda.
Ostavljam ti ovo pismo, sada moram da idem.
Oprosti zbog rukopisa iz prvog osnovne...
Čudis se što još uvek nešto osećam?
Iznenadićeš se još jednom - jer Antonio ume da leti.
p.s.Ko su ti normalni koji postavljaju kriterijume i granice, a tako malo vide!!!!!!!
Post a Comment