Novokomponovana duhovnost

O.K. danas je crveno slovo posvećeno Jovanu Preteči, potonjem Krstitelju.
Koliko tih crvenih slova ima, posvećenih Njemu:
1. Začeće Sv. Jovana Krstitelja - 6. oktobar/23. septembar
2. Ivandan (rođenje Sv. Jovana Krstitelja) - 7. jul / 24. jun
3. Usekovanje glave Jovanove - 11. septembar / 29. avgust
4. Treće obretenije glave svetog Jovana Krstitelja - 7. jun/ 25. maj
5. Bogojavljenje - 19. januar / 6. januar
6. Sabor Sv. Jovana Krstitelja - 20. januar / 7. januar

Teško da se može naći neko drugi kome hrišćani posvećuju toliko pažnje, do samog Isusa.
Jovan je za života, propovedajući dolazak Sina Gospodnjeg koji donosi Spas (Istinitog Cara), zaslužio ime Preteča. Hrišćani ga slave kao najvećeg proroka koji je najavio dolazak Isusov; kao jednog od šest velikih proroka priznaje ga i Islam. Jovan je od Isusa stariji tačno 6 meseci, što nije bila prepreka da Isusa krsti u reci Jordan kada ovaj napuni tridesetu godinu, na dan Bogojavljenja. Od toga trenutka Jovan postaje Krstitelj. Baptista. Zaharije.
Interesantno je da reč zaharije znači krstitelj, ali to je i ime oca Jovanovog ...
Znajući za staro predanje o dolasku Istinitoga Cara, car Irod stariji je pokušao da ga spreči ubistvom sve dece mlađe od dve godine - za svaki slučaj. Tako je došlo do čuvenog pokolja 14.000 Mladenaca Vitlejemskih, koje su preživeli i Isus i Jovan. Standardna fora u to vreme, ali ne u svrhu populacione regulacije, više ima nekako veze sa opstankom na vlasti.
No, tridesetak godina kasnije, ono što ne uspe Irodu starijem pošlo je za rukom Irodu mlađem. Ostalo je istorija ili religija, kako ko izvoli.
Postavlja se pitanje kako je to Crkva Jovana Krstitelja, što je puno ime Baptističke crkve, u pravovjerujuščih Srbalja postala sekta, pa još i satanistička?
Ovde se radi o Crkvi Jovana Krstitelja, a ne o pojedinačnim hramovima tog imena kojih ima svuda u hrišćanskom svetu (kod pravoslavaca, katolika i protestanata podjednako).
Odakle to ime "baptizam"?
Reč baptist dolazi od grčke reči "baptizein" ili "baptizo", koja znači "uroniti" ili "uronjenje", iz čega se izvodi značenje "krstiti" zbog samog čina koji se izvodi u izvornom postupku krštenja.
Je li taj stav takav zato što:
- je baptistička crkva jedna od protestantskih, onih koje nisu nikada bile miljenici vladara na ovim prostorima,
- temelj Crkve je sveštenstvo svih verujućih, sva činodejstva - čak i krštenje, Večera Gospodnja i propovedi - mogu biti vršeni od strane bilo kojeg člana (ne postoji kler),
- baptisti krste samo punoletne osobe, jer se čin krštenja smatra iskrenim prihvatanjem Vere što može samo odrastao čovek, poput Isusa, koji je to uradio u svojoj tridesetoj godini života; vera je čin spoznaje, za razliku od npr. pravoslavaca koji veru smatraju poverenjem,
- najveća zapovest je ljubav prema bližnjemu kako je Isus ustanovio, iz čega logički slede sve druge zapovesti - ko ljubi svoga bližnjega, ne krade niti ubija,
- ne krštenje, već vera u Boga kao Oca, Sina i Duha Svetoga odlučuje o spasenju,
- svuda gde je to moguće, krštenja se i danas obavljaju u nekoj tekućoj vodi (reci), a ako baš nije "dostupna" postoje za to specijalno pravljeni bazeni u baptističkim hramovima (crkvama),
- baptisti se širom sveta zauzimaju za versku slobodu svakog čoveka, smatraju da državu i crkvu treba odvojiti, nijedna se verska zajednica od strane države ne sme da favorizuje,
- pričešće (evharistija, euharistija - na grčkom "blagodarenje") hlebom i vinom kao telom i krvlju Isusovim, suština je Večere Gospodnje kao jedinog verskog obreda koji baptisti upražnjavaju.
Da li su naši vernici toliko svesni izvornog značenja pojma "satan" (neprijatelj) pa ga lepe na sve oko sebe što im remeti ustaljenu nacionalnu žabokrečinu? Da, Marks smatra religiju iracionalnim poimanjem (percepcijom) onoga što se ne razume ili na šta se ne može da utiče (on tvrdi da inače tako nešto nije moguće, tj. da ne postoji stvar koja je nedodirljiva ili nepomerljiva). Ono što ne razumeju postaje Bog, a ono što ne žele da razumeju postaje Satana. Sa druge strane, svi bi hteli da imaju TV u koloru ...
Ne treba se podsmevati nekome jer je baptista, ili nepismen, pa čak i da "nije pod vinklu". Treba ga žaliti jer ništa pod milim Bogom ne razume i ne shvata, a prvenstveno sebe i svoje mogućnosti. Ko troši sebe na takvog, od njega je samo gori, nikako bolji.
Totalna (totalitarna?) banalizacija života nacije koja očajnički traži sebe na svim mogućim mestima zemaljskim i nebeskim, osim na onom pravom: tu gde jeste, u sebi i oko sebe. Na rukohvat.
Kakva je to iskrena vera koja dovodi do besmisla sopstvenog kulturnog (makar) identiteta time što na flašu piva zalepi fresku "Beli anđeo" iz manastira Mileševa?
Evo teksta Milete Prodanovića, pod naslovom "Anđeo za masna i pijana usta" o pomenutom slučaju, koji je 2006. godine objavio splitski Feral Tribune, takođe potom ugašen od strane domoljubnih otaca kronacije.
Naslov ovog posta sam pozajmio iz tog teksta, tek da se zna.
Po pitanju BIP-anđeoskog piva, reagovalo je tadašnje Ministarstvo kulture, ali tek pošto se točilo nekoliko meseci. Crkva se i nije nešto pretrgla, u to doba se budila srbska nacionalna svest, pa vele "Neka ...", neko vreme. Let it be. Nisam mislio na ono Fiat Lux - "I bi Svetlo". Pivo.
I kakav je to "Javni servis evropske Srbije", gde u emisiji o verskim datumima na dan pravoslavnog Božića, u kontekstu priče o Jovanu Krstitelju, spiker kaže i sledeće: "... Jovan Krstitelj, poznat i kao Jovan Preteča i Jovan Zlatousti ..."!!! Sestro slatka srboslavna, Jovan Zlatousti beše u IV veku Nove Ere patrijarh Konstantinopolja, prestonice tadašnjeg Istočnog Rimskog carstva. Emisija nije išla uživo, već je zvuk pakovan uz sliku. Grdnog li urednika i direktora, kojima vernici treba još i da plaćaju pretplatu za ovako nešto.
Negde sam to već rekao - srpska vera nije pravoslavlje nego svetosavlje, koje je deo pravoslavlja (orthodox). Ne nasuprot, nego zajedno sa katolicizmom, anglikanizmom, protestantizmom, unijatima, zelotima i sličnima - čine hrišćanstvo. Jednu veru u jednoga Boga. Podeljenu na crkve koje su, umesto da se ponašaju kako im priliči, kroz istoriju prečesto ispoljavale više elemente borbe za tržište duša nego za širenje Božije reči - ljubav, kao suštine vere.
A šta na to kažu pravi trgovci?

Dve šolje Sv.Jovan = 348,00 dinara

Četiri šolje Sv. Jovan = 470,00 dinara.

Čaše Srećna Slava - cena zavisi od pakovanja

Nikako nisam mogao da nađem sliku onih čuvenih pozlaćenih šoljica za kafu sa odštampanim likom Najvećeg Sina naših naroda i narodnosti. Pozlaćenih, jes' - za budale.
Što mi je nekako poznato to o Sinu, mora da sam negde skoro o tome nešto pročitao ...

+ * + * + *

Čisto da podsetim one koji menjaju stranke i servise za kafu češće nego gaće, kako se nekad i u SFRSrbiji sa uživanjem pila kava. Bez nacionalno-religijskih surogata, ona prava, Frankova.