Thursday, 22 January 2009

Marksova kritika religije - II deo

Pred nama je drugi i završni deo intervjua sa gospodinom Mirkom Đorđevićem. Saznaćemo razliku između Marksove i marksističke kritike religije. Ko je sve i kako "slobodno" tumačio i falsifikovao Marksa. Kakav je odnos Marksa i Ajnštajna. Šta bi Marks rekao o današnjem svetu. 


U kontekstu ateističkog misticizma, da se pozabavimo aberacijama Marksove misli: latinoamerička, zapadnoevropska, istočnoevropska, dalekoistočna (azijska) i posebno SFRJ.
Ako je iko ozbiljno prvi primetio da u toj Marksovoj filozofiji religije, nazovimo to tako, nešto nedostaje bio je Veber. Veber je prvi zapazio jednu tezu koju je izveo od Marksa, iako se Marks njome ne bavi direktno, a koja glasi: "Moderni kapitalizam se razvio iz duha protestantizma". Šta to znači? Prvi su protestanti, dakle jedan deo u hrišćanstvu, proklamovali doktrinu da raditi i sticati bogatstvo i kapital, nije uopšte greh. A katolici su sticali bogatstvo, grabili i pljačkali, ali su tvrdili da je to greh. Protestanti su prvi. Veber je odatle izveo odličan zaključak da se moderni kapitalizam rađa iz duha protestantizma. Evo cela Amerika, kako je nastala, dokaz je da je to tako. Dakle, religija se posmatra kao sistem vrednosti – tako stvari stoje
.


Što se tiče aberacija, njih ima bezbroj. Prvu smo objasnili, sa onom ruskom percepcijom marksizma i lenjinizma. Na Zapadu, Marks je priman akademski, ali tu ne hvata dubljeg korena. On je za života toga bio svestan, pa je u više navrata podvlačio: "Moj sistem kako urediti ljudsku zajednicu – socijalizam, komunizam – zove se Mančesterska formula, koja važi samo za razvijene zemlje Zapada, za industrijski Mančester, a ne za pravoslavni polufeudalni ruski Istok." O tim narodima Marks, kao i Klauzevic, ima stav da su to plemena koja tribalizmom kvare suštinu.Treći momenat, posebno u novije vreme od kako je izbila ekonomska kriza: pokazalo se da su Marksove prognoze, i o religijskom sistemu i o svetu, ispale matematički tačne. I evo šta radi Buš: direktno držeći Marksovu knjigu u ruci, spašava dolar – interveniše država. Suština Marksovog ekonomskog učenja je da je država osnovna forma u rodu ljudskom, i da se on tu automatski slaže sa Svetim Jovanom Bogoslovom. Formula društva je odnos rada i kapitala. Na toj relaciji formira se nešto što se zove višak rada. Onaj ko gospodari viškom rada, taj će određivati i religiju, ideologiju, oblike društva – sve. Pokazalo se da je i danas to tako, i pred našim očima srušio se pre pola godine jedan veliki i lažni mit. Marks ga je razorio, a taj mit se zove slobodno tržište. Ta mitologija kaže: bitno je slobodno tržište, ono će se samo regulisati. Marks je napisao stotine stranica o tome da ne može postojati tržište koje će se samoregulisati. Zakon je na relaciji rada i kapitala, a interes određuje da velika riba guta malu ribu. Vreme je pokazalo da je Marks bio u pravu. Ja ovde nisam nikakav njegov advokat, nego se radi o istorijskoj istini.
Međutim, što se tiče njegovog učenja o religiji, samo da se vratim na to, iako se ove ključne njegove stvari citiraju tako kako se citiraju, suština njegovog religijskog viđenja sveta nije uopšte izučena. Ona se ne nalazi ni u kojem posebnom njegovom spisu, nego baš u "Kapitalu". Jer je "Kapital" protkan ljudskim iskustvom i religijskim smislom, što se povremeno pokazuje da je tako.
Tamo gde se on varao, to je "Kritika Gotskog programa", sa onom famoznom diktaturom proleterijata. Međutim, nigde Marks nije rekao sam po sebi izraz diktatura proleterijata, on to prvo nije ni doživeo. Pariska Komuna nije imala taj oblik, nego je imala smenjivost vlasti u toku godine. Prvi su Rusi proklamovali (Lenjin) diktaturu proleterijata, pa setite se pobune Roze Luksemburg koja je pitala Lenjina: "Jeste diktatura proleterijata, ali kod vas nigde ne piše, vi ne kažete kada počinje a kada se završava. Kod vas ispada da treba da traje zanavek." Opet ista priča. Tu smo – to je to.
Interesantno je da je na Istoku marksizam klizio ka ateizmu, pa čak i militantnom ateizmu (setimo se Staljina ili Pol Pota), a sa druge strane na Zapadu je na primer Toni Bler izjavio kako je "hrišćanski socijalista", a pretpostavka je da je Ugo Čavez "hrišćanski komunista". Dakle, kako je moguće da, kako idemo ka zapadu marksizam klizi ka marksističkom teizmu, a prema istoku ide u marksistički ateizam? Šta sa onim SFRJ-marksizmom, titoizmom, koji je navodno bio "u sredini"
?
Postoji u celom svetu taj problem: Marks nigde ne govori izrazito o ateizmu, on je duboko svestan da u istoriji roda ljudskoga ateističke civilizacije uopšte nije bilo – oduvek je postojala religija, u Egiptu, kod Inka, Maja, kod Acteka. Ovu istinu su izvukli iz konteksta. Takođe, Rusi su izveli i takozvani militantni ateizam. Na Zapadu nije došlo do militantnog ateizma. Pitate zbog čega? Odgovor je vrlo jednostavan. Zapad je imao ogromno iskustvo, od Francuske revolucije (da ne idemo još dublje), dugo dvesta godina, i obezbedio je jedan princip: religija je čovekovo osećanje sveta, država nema pravo u njega da se meša, ali ima dužnost da ga štiti. Da štiti slobodu
.Kod nas danas prave neki Zakon o crkvama i verskim zajednicama – smejurija. To je srednjevekovni zakon. U francuskom Ustavu postoji jedna duža i jedna kraća rečenica o religiji i crkvi: "Građani Republike su slobodni da veruju kako veruju, u okviru tradicije" i "Republika je dužna da im to pravo štiti". Tačka. Nemaju uopšte zakon o crkveno-verskim zajednicama, niti francuska Vlada ima ministra vere, Ministarstvo vera – šta vam pada na pamet?! Ruska Vlada nema, ni jedna Vlada. To su nesretnici na Balkanu izmislili koješta. A to je bio i direktni referentni princip Marksa. Oslobođenje – čovekov rad je samooslobađanje. Vidite, nigde Marks taj proces nije video kao završen proces, nego samooslobađanje. On je to voleo da kaže "come l' uomo s'eterna – kako se čovek vekoveči", Dante. Vidite, Marks je voleo da "skače" sa jezika na jezik, jedina mana mu je što nije srpski znao – smatrao je da čovek svakim svojim postupkom teži da se ovekoveči, vaskrsava. Onim što čini, onaj ko ne otima, ne krade i ne laže. To je suština toga. A šta su o Marksu sve napisali, nije čudo što su u njegovo ime vođeni ratovi i vođen staljinistički represivni sistem. I u Hristovo ime su vođeni ratovi, i to sedam komada Krstaških ratova. A o Alahu i Muhamedu da ne govorimo. Bin Laden, naš rođak – jedna od žena mu je iz Bijeljine i mnogo voli Srbe, i dalje je u ratu. Slušao sam poslednji njegov proglas, "dirljiv": Poziva na Sveti rat protiv Velikog Satane (Zapada), sve slobodoljubive narode, pa kaže da tu računa i na hrabre Srbe koji mrze Ameriku "do daske".
Šta su od svega toga napravili Titovi pioniri
?
Ništa tu novog nema. Titoizam se ne može definisati drugačije nego kao jedan, u pravom smislu reči, revizionistički sistem gde Marksovo učenje nije prihvaćeno kao dogma. Setite se Titovog verskog spisa, zvao se "Proglas Saveza Komunista", 1958. godine. Kako se završava taj Titov verski dokument? "Ništa nije tako sveto, i ništa nije tako uspešno, da ne bi moglo biti zamenjeno boljim i uspešnijim". Titov sistem i njegova doktrina samoupravljanja su jednostavno mešavina anarho-liberalnih ideja i marksističkih ideja, a po političkoj formi to je bila lična vladavina kakvih je u Istočnoj Evropi bilo koliko hoćete. Jedna vrsta socijalističkog, komunističkog bonapartizma i ništa više. Ali i u okviru tog sistema on je otvorio neke prosvete. Evo, molim vas, pogledajte Titov odnos prema religiji: On je uradio Zakon o crkveno-verskim zajednicama 1953. godine. Mogu Koštunica i Tadić da vladaju trista godina, boljeg Zakona o crkvama napisati neće. U njemu lepo stoji da je religija privatna stvar, ne može biti politička. Crkvi je dao penzijsko, socijalno i jemčio svakoj parohiji dva maksimuma, izuzetno. Zakon je glasio da građanin može da ima maksimum zemlje osamnaest hektara. Crkvi je on dao dva maksimuma, sa napomenom da ne mora da ih obrađuje, da može da ih izdaje kombinatu i da kombinat isplaćuje mesečno. A danas, samo jedno malo bratstvo na Fruškoj Gori, manastira Jazak, ima četiri kaluđera, potražuje 736 hektara šume i oranica na Fruškoj Gori! I to će im vratiti. Stvari su mnogo ozbiljnije nego što se misli
.
Marks je bio poznat i po tome da je tvrdio da je jedna od osnovnih definicija njegovih ideja "primenjena, prirodna nauka". Ajnštajn je bio istog nacionalnog porekla, istog verskog pa verovatno i društvenog obrazovanja. Obojicu su, svakog u svom vremenu još u mladosti proglasili ateistima, pa čak častili i gorim epitetima. Ajnštajn je bio "primenjeni prirodni naučnik". Da li je moguće povući paralelu između njih dvojice, obzirom da je Marks nazivan "ubicom Boga", a sa druge strane Ajnštajn nazvan "tvorcem novog Boga sjajnijeg od hiljadu sunaca" (atomska bomba)?
Da je Marks bogoubica, taj izraz, ta sintagma je mnogo novijeg datuma i nastao je nekih stotinak godina posle Marksove smrti. Za života mu to niko rekao nije. Prvi ko je proklamovao ubistvo Boga bio je filozof Fridrih Niče: "Bog je mrtav!" Gotterdammerung. Tako da Marks to nigde nije rekao. Što se Ajnštajna tiče, da prvo raščistimo po pitanju teizma i ateizma – oni su oduvek postojali kao ravnopravne tendencije. Pogledajte Epikura koga je Marks doktorirao, na starogrčkom
. 

Da je Marks danas "telesno" živ, kakvu bi kritiku uputio novim religijama, poput opsednutosti medijima, informacijama, kompjuterima, novim tehnologijama - savremenim iluzijama? 
To je potpuno jasno: Što se tiče religije i crkve, Marks ne bi imao, gledajući današnje stanje u Srbiji ili gde god hoćete, prilike da dopiše nijednu reč svojim spisima niti jednu da ukloni, bilo bi mu sve jasno. A što se tiče tehnologije, kompjuterizovane civilizacije, ista situacija je kao i sa Ruđerom Boškovićem: sada da ustane iz groba, on bi seo i radio na kompjuteru bez ikakvih pitanja. On je to i tvrdio, a to je bazični kamen njegovog učenja, da će tehnološki napredak i mašine obaviti posao oslobođenja rada umesto čoveka. I to se i ostvarilo. Ko danas kopa deset sati na njivi? Mašine rade.
Na pitanje, neće li to stvoriti pauperizaciju, on je isto imao odgovor: Čovek će se samooslobađati, otkrivaće druge izvore svojih sposobnosti, tako da on u "mehanizaciji" vidi oslobađanje a isto bi bilo i danas sa kompjuterizacijom. Za svoje vreme, on je čak navodio primere šta mašine mogu, šta ne. A što se, recimo, Ruđera Boškovića tiče, on bi kompjuterima baratao bolje nego svi mi ovde prisutni. Ne bi ga ništa zbunilo.

*
Građanski Krug se zahvaljuje gospodinu Mirku Đorđeviću na ovom intervjuu. Saradnja će sigurno biti nastavljena, postoji toliko mnogo interesantnih tema o kojima se može da piše i diskutuje.
**
Marks je, kako je rečeno, kritikovao tribalistički (plemenski) stil istočnoevropskih naroda. Da bi opovrgli tu njegovu tezu, za inat su napravili one silne toteme. 
Gledam nešto ovu novčanicu od "sto istočnonemačkih marxa", pa mi pade na pamet čuvena rečenica iz 50-ih godina XX veka, razgovor između poverenika KPJ i novog člana:

- Jel' bre, Milovane, što si se učlanio u Partiju?
- Mrzim pare!
- More, ne s...

3 comments:

Alexandra Einstein said...

Komplimenti za fantastično napisan blog.
Da zaključim sama sa sobom - ako sam dobro shvatila;Marksistička kritika religije kako god okreneš predstavlja oblik čovekovog otuđenja.U kritici religije sadržano je shvatanje da čovek pravi religiju, a ne religija čoveka.Religija predstavlja izraz stvarne čovekove bede, a delimično i protest protiv bede.Ona je odraz u ljudskim glavama, onih spoljnih sila koje vladaju nad njihovim svakodnevnim životom, odraz u kome zemaljske sile dobijaju oblik nadzemaljskih sila.U početku istorije to su bile prirodne sile, a zatim su došle na red i društvene sile....
I kao što drug Lenjin reče "Strah je stvorio bogove" i uzrok savremene religioznosti možda se stvorio pred "slepom silom kapitala"....
Ajnštajnu pripada formula koja povezuje energiju i masu - kako je on znao da kaže:"Atom - to je tvrdica bogataš koji za života ne troši novac (energiju).Testamentom on ostavlja svoju imovinu sinovima, M i M' pod uslovom da će mali deo,manje od hiljaditog dela imanja (energije ili mase) dati društvu." Za života je slovio kao veliki borac protiv ratne primene atomske energije.Teorija da je "on pritisnuo dugme" mogla bi da se potpomogne teoremom da je on odigrao samo ulogu poštanskog sandučeta...
Da se nadovežem na simpatičan kraj cele priče - i meni ga je ispričao prijatelj koji je pročitao blog:
kako je Marks umro i dolazi pred Boga. I Bog mu kaže:
- Ti si, dakle, onaj sto je rekao da me nema. Ti ćeš da radiš u telefonskoj centrali, i ako me neko traži, da kažeš da me nema...
Da li se bog igra kockicama?

LALE said...

Mislim da smo odlični igrači tetrisa. Tako ispada čitajući post-komentar-post-komentar itd. Domine su tu slabe, imaju samo 2 strane.
Dakle, Ajnštajn jeste bio filozof kao i najveći broj matematičara i fizičara. Pokvareno je što su mnogi (Teler, Openhajmer ... Fermi?) pomažnjavali suštinu od Dede, a da su mu ostavili na grbači "krivicu tvorca".
Eno i Dekarta sa svojom čuvenom matricom Boga (to tek beše teška "bitanga", njegov satanizam šije ostale za tri koplja).
Ko ne vidi filozofiju u fizici trebalo bi da za kaznu počne od optike. Ko vidi, odmah prelazi na paralelu sociologija - fizika čestica.
Šta reći o tezi da su naši atomi zapravo mikrouniverzumi za sebe, naši nebeski sistemi atomi nečeg većeg, i tako dalje, i sve veće.
Pa šta su rođenje, rast, zreo život, starenje, smanjenje i smrt - nego lični Veliki prasak, pa unazad do tačke sažimanja?
Interesantno je da još nisam čuo za teoriju koja dokazuje ovakav stav primenjen na misao, um. Misao od pamtiveka ima pravolinijski, progresivan tok. Ko pronađe "čestice" misli, na korak je od otkrića kako da kontroliše um. Misao se pokazala kao "najzaraznija bolest" u ljudskoj istoriji i koliko god smo se trudili, užareno gvožđe je samo pospešuje.
Pitanje je da li je misao entitet za sebe i samo koristi ljude, ili su oni neraskidivo vezani.
Ne, nisam mislio na Dušu, nju imaju i životinje. Ni na socijalne životinje poput mrava, jer oni imaju sve uslove da izgrade pravi biokompjuter pa opet ništa osim instinkata/nagona.
Da li je zaista univerzalni/ekskluzivni nagon čoveka baš to - misao?
Da li je to pravi ključ kapija Večnosti, umesto totema, mauzoleja, štampanog betona, konc-logora?
Kompjuteri nam neumitno oslobađaju rad. Pa, šta još čekamo da dalje razvijamo misao?

Anonymous said...

Sve dusevne ocsilalacije i dusevna stanja , bes, ljubav, strah,apatija..i svasta jos naravno da moraju biti vezana za um jer otud i same misli i ljudska delanja ili ti radnje.
Mozda je dusa cestica uma.Verovatno.
Jung lepo pise o tome cini mi se.Kao i Adler. Psihoanaliza i religija, nije lose stivo izmedju ostalog.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...