Negotinski Fokus br.7 (III/2006)

Od famozne sednice Skupštine opštine Negotin prošlo je već dve nedelje, ali nikako ne mogu da se otrgnem deja-vú utisku da smo ovaj film gledali već toliko puta.
Krenulo se sa reprizama, kao na RTS-u. Ne daj Bože da na TV Krajini puste "Boj na Kosovu" ali sa lokalnim glumcima - gotovi smo.
Prekid i nezavršavanje jedne, početak i okončanje naredne sednice SO Negotin. Radikali u vlasti, radikali iz vlasti, radikali opet u vlasti. Agitovanje "spolja" kako lokalne demokrate treba da pametno izaberu svog lidera, dok spavači "iznutra" uživo snevaju bajke o nepismenim basistima i satrapima i takvi obilaze svoje mesne odbore po opštini. Sanjaju u po bela dana, računaju da potom naplate Gazdarici uslugu, uvale guzice u direktorske fotelje koje im trenutno radikali greju.

Matrica vladanja ovih naših, negotinskih dahija je bolno prosta:

Divide et conquera, et impero aeterna!

Посвађај, покори, вавјек владај!

Glupost, bezumnost, kratka pamet i pileći mozak, lenjost i aljkavost, neukost, sumnja u sve i svakoga čak i preko granica paranoje, osionost, bezobzirnost ... sadizam.
Svako od Vas, ko čita, zna bar još ovoliko epiteta da nabroji.
Epiteti koji su postali konstante u formuli svakodnevice običnog čoveka. Plimni talas, a nigde na vidiku lukobrana o koji bi se razbio. Kao da ne živimo na planeti na kojoj Mesec prouzrokuje samo uobičajeno podizanje i spuštanje nivoa vode. Kao da smo u zasebnoj dimenziji u kojoj su večni plima bljutavosti i oseka normalnih.
Zašto je, o tempora, ovako bilo 2006. godine? U stvari, zašto je danas još uvek tako?!
Ona poslednja, boldirana rečenica Fokusa, odnosila se na tamo neku grupu večnih lokalnih namćora i mrguda kojima ništa ne valja, niti im je potaman. I još uvek nije.
U trenutku, te 2006. godine, kada je ovaj broj Fokusa bio napisan, lokalnu vlast već su spasili od pada odbornici G17+/-. I naravno, ušli u koaliciju sa PNTK i sveprisutnim radikalima (to se zapravo desilo krajem decembra 2005., usvajanjem budžeta baš pred Novu godinu). Mlađan Dinkić je, naravno, po medijima tvrdio kako to nije istina. Sve zarad interesa građana, kako i treba.
Pašaluk je bio formiran još u januaru 2002. između SPS i DSS, pa potvrđivan iznova u januaru 2005, januaru 2006, maju 2008 i (opet) u januaru 2009. godine.
Ali, šta to povezuje sve ove istorijske datume? Samo dve osobe koje konstantno kruže oko fotelja predsednika i potpredsednika opštine. Ovo Dvoje sadašnjih, iznova beskonačnih.
Vratili su se na tačku sa koje su krenuli u leto 2001. godine po naređenju tadašnjeg im Gazde Koštunjavog. Počeli su ruženjem negotinskih demokrata, prepuni frustracija, neskrivene mržnje i gađenja prema onima koji su 90-ih imali petlju - za razliku od njih.
I, evo ih danas opet. Još malo pa 8 godina kako jašu ovim gradom u bezbroj međusobnih kombinacija i partija, zuba i kandži duboko zarivenih u budžet da ne ispadnu iz sedla.
Oni su se vratili u kombinaciju iz koje su krenuli. I dalje mrze demokrate i leukemično im kidaju samu srž, da ne bi Negotin ni za tren posumnjao kako ima i boljeg i boljih od Jahača.
Zatrpavanje iskopina je u punom jeku. Konačno su se iznova pronašli, ne moraju više dalje da se traže.
Ponovo su na svom početku, dok ovaj grad neumitno klizi ka svom kraju.

O, quam saltatio mortis!

Kada zakopaju sve ostatke Negotina, udariće konačni štampani glanc, napraviti pomanu i daću. I odigrati jedan totenstadttanz - kolo za ubijeni grad.

* * *

Da nezvanično najavim, priča o urbicidu (ubistvu grada, građanskog), sledeći je projekt Građanskog Kruga koji ćemo realizovati u saradnji sa listom Republika, tokom februara.