Koliko puta ste se našli u zamci podrazumevanja?
Jeste li se iznenadili kada nešto nije bilo onako kako ste očekivali? Koliko puta ste mislili, ako sam nešto jednom rekao/uradio, podrazumeva se da ću svaki put isto? Nemam pravo da se predomislim, zar ne? Ili ste se našli u sred konflikta, jer vas je podrazumevanje dovelo do nesporazuma?
Često neke stvari podrazumevamo, vođeni svojim prethodnim iskustvima, uverenjima ili jednostavno pretpostavkama. Sigurno su vam poznate sve one situacije kada je došlo do konflikta upravo jer ste podrazumevali da partner/kolega/prijatelj misli isto što i vi.
Evo i nekoliko primera:
- Ma sigurno je njemu/njoj okej da malo zakasnim, nikad mi nije ništa rekao/la.
- Ona je prošli put imala najlošiji rezultat, verovatno će se to ponoviti i ovaj put.
- On/a nikada neće to razumeti, nije bio/la u takvoj situaciji.
Koliko podrazumevanja i pretpostavki zapažate ovde?
- Kako to što mi on/a ništa nije rekao/la znači da je okej da kasnim? (Možda je samo pasivan/a i povlači se u komunikaciji)
- Ili, kako to što mu/joj prošli put nije smetalo moje kašnjenje, znači da je i ovog puta to okej? (Možda je baš sada u žurbi)
- Kako to što je prošli put imala najlošiji rezultat znači da će se to ponoviti? (Sada se možda bolje pripremila i iz prethodnog iskustva zna na šta treba da obrati pažnju)
- Kako tačno znam da me neće razumeti, ako se ne potrudim da objasnim? (Ne mora da bude u istoj situaciji da bi me razumeo i prihvatio moje mišljenje.)
Ovih primera ima zaista bezbroj. Sve ono što nije činjenica, naša je interpretacija. Svaku od ovih tvrdnji mogli bismo da izazovemo otvorenim pitanjima. Ovim pitanjima izazivamo kako svoju, tako i percepciju naših sagovornika.
Zapravo razbijamo vezu između:
- kašnjenje = u redu jer nije ništa rekao/la
- loš rezultat jednom = loš rezultat svakog narednog puta
- isto iskustvo = razumevanje
Isto je i kada "čitamo misli" naših sagovornika. I to je jedna vrsta podrazumevanja. Koliko god mislili da znamo šta druga osoba misli, ne možemo očekivati da smo unapred svesni tuđih želja, potreba, razmišljanja, očekivanja... Isto tako, ne možemo očekivati od druge osobe, ma koliko nas dobro poznavala, da prepozna, razume i shvati šta smo mislili kada smo nešto rekli, uradili, pomislili...
Mnogo je podrazumevanja oko nas. U raznim kontekstima i situacijama. I opet postoji nešto što je na nama, i šta mi možemo da uradimo. Uvek možemo da:
- izazovemo svoja ili sagovornikova uverenja, ‘razbijanjem’ veze između dve tvrdnje i tu nam mogu pomoći otvorena pitanja
- se što više držimo činjenica
- pokrenemo otvoreni dijalog i razjasnimo nejasnoće ukoliko ih ima (Šta si mislio/a kada si rekao/la….?)
Da li se i Vama dešava da upadnete u zamku podrazumevanja?
***
I, šta ćemo sad sa gorenapisanim? Hajde da to prevedemo na teren politike i tzv. izbornog inženjeringa. Nebitno da li se radi o vlasti ili opoziciji, ali nekako više pogađa ove druge jer su oni u trci uzbrdo a ovi drugi se otimaju da ne krenu nizbrdo pa im je nerazumevanje dođe kao jedna od glavnih tehnologija opstanka. Potpuno je bezveze kada/ako i opozicija krene tim putem, jer je to - bezveze.
Elemdaklem, koliko ste puta u poslednjih tri i kusur decenija čuli frazu "ne glasaj za ove ili one, nema šanse da prođu, to je rasipanje glasova" i slično? Što čujete o "rasipanju", čujete i o "prelivanju" - i podjednako je budalasto. Naravno, to slušate stalno i previše. Jednostavno, glasanje se ne podrazumeva (osim ako nije namešteno ili potkupljeno - a opozicija se time, podrazumeva se, ne bavi?). Strašno je, na našoj političkoj sceni, što "glavne" opozicione grupacije uporno "podrazumevaju" da prvo treba istrebiti sebi sličnu (a zapravo različitu) konkurenciju pa tek onda krenuti u pohod na vlast, da glasanje za "sitniš" podrazumeva rasipanje glasova i slične budalaštine koje podrazumevaju nerazumevanje suštine glasačkog prava i procesa. Izbori ne podrazumevaju borbu protiv rasipanja glasova, baš kao što nisu ni glasanje za manje zlo (i to višedecenijsko), već stvarno izjašnjavanje svakog nosioca biračkog prava po sopstvenoj volji i afinitetu - pa ko koliko dobije. Za ono što mu se najviše sviđa (a ne ono što mu se najmanje ne sviđa ili "ima šanse da prođe").
"Podrazumeva se još ovaj put, a posle ćemo da..." predstavlja jednu od od metoda odlaganja suočavanja sa sobom u nedogled, i traje podjednako beskonačno kao i "privremene mere", koje su jedan od najomiljenijih fazona ovdašnjeg opstajanja na vlasti bez mnogo znojenja.
U ovom slučaju, nerazumevanje suštine izražavanja izborne volje, izbornog procesa i zakona, načina preračuna dobijenih mandata i besomučnog višestrukog saplitanja o isti kalkulantski kamen - se podrazumevaju.
Razume se.
I onda ti na protest dođu studenti, tebi tako podrazumevano nerasutom, pa ti očitaju lekciju o tome zbog koga i čega su se tu svi sakupili. A tebi onda kao neprijatno, pa izgubiš apetit... do prve naredne slave.
Stvarno, da li nam se do sada desio trocifren broj slučajeva upadanja u zamku podrazumevanja?
