Ex nihilo nihil fit

Historia magistra vitae est.

- Istorija je učiteljica života.

Naša Borba, 18. jul 1997.

Repetitio mater studiorum est.

- Ponavljanje je majka znanja.

Danas, 7. februar 2000.

Kada lažeš i istorijske činjenice konstantno kriješ ili izokrećeš (onako kako "misliš" da ti trenutno odgovara, a ne kakve zaista jesu), onda ništa u životu ne naučiš već se samo beskonačno obmanjuješ i ponavljaš neznanje sve dok ono ne postane samo "tvoja" istorija kojom ćeš u beskraj trovati živote svoje i tuđe dece.

Bez ogledala nema istorije, znanja ni života.

Tada se sve svede na ponavljanje gluposti i naciju ponavljača.

Danas, 5. novembar 2016.

Ex nihilo nihil fit.

Seti se, seti...

Seti se, seti

Novembar je, peti...

Postoje određeni događaji u istoriji koji su svojim (ne)dešavanjem odredili potonju sudbinu ljudskog roda - na jedan ili drugi način, ali svakako jesu. Vremenom su jedni postali tradicija, drugi otišli u zaborav, a neki su se pretvorili u sopstveni antipod. Evo nekoliko primera:

31.10.1517.

Nemački sveštenik Martin Luter pribija na vrata katedrale u Virtembergu svojih 95 teza o indulgencijama, dogmama i uređenju crkve, čime je započeo nastanak nečega što je kasnije nazvano "protestantsko crkveno učenje". Vatikan je najviše od svih teza zabolela ona na račun kupovine oprosta greha (indulgencija), što nesrećnom popu Luteru nikada nisu zaboravili niti oprostili. Bio je to prvi udar u samo srce dotadašnje neprikosnovene vatikanske vladavine Evropom, dodatno pojačan 1534. godine osnivanjem Anglikanske crkve od strane Henrija VIII.

8.8.1588.

U vreme tzv. Osamdesetogodišnjeg rata između Španije i pobunjenih okupiranih holandskih pokrajina koje su želele nezavisnost, veliki problem Španiji i Vatikanu predstavljala je neposlušna engleska kraljica Elizabeta I. Engleski pirati su po njenom nalogu razbijali španske konvoje za snabdevanje trupa u Flandriji, dok je Vatikan nekoliko puta pokušao da ubije englesku (protestantsku) kraljicu u znak odmazde zbog smaknuća Meri od Škotske 1587. godine, favorita katoličke crkve za presto Engleza i Škota. Oformljena je (za tadašnje prilike ogromna) flota sa ciljem da disciplinuje Elizabetu i Englesku vrati pod uticaj Vatikana. Umesto toga, zapovednici englesko-holandske združene flote su rasturili Armadu u bitkama kod Kalea i Gravelina, ubacivši među španske nekoliko svojih brodova, zapaljenih i krcatih buradima baruta, što je u potpunosti razbilo španski borbeni poredak olakšavši pobedu Engleza i Holanđana. Konačni ishod ove bitke bio je sledeći: Engleska postaje svetska pomorska sila broj 1, Holandija do 1648. uspeva da se izbori za nezavisnost a Katolička crkva dobija još jedan šamar - ne samo što se Engleska ponovo odbranila od nasrtaja zemalja pod uticajem Vatikana, već je i nezavisnost Holandije iznedrila još jednu protestantsku zemlju, mimo papske volje. Osim novih taktika u pomorskim bitkama, došlo je i do tehnološkog napretka u brodogradnji, proizvodnji oružja, tekstila i hrane, navigaciji, kartografiji i drugim oblastima, što je zajedno ubrzalo prelazak Engleske iz feudalizma u napredniji kapitalizam.

Šta je moglo da se dogodi, da je kojim slučajem španska Armada uspela da pobedi, opisao je britanski SF pisac Kit Roberts u svom romanu alternativne istorije "Pavane": radnja se dešava 1968. godine u katoličkoj i polufeudalnoj Engleskoj, 380 godina nakon ubistva Elizabete I i potpunog zatiranja protestantizma u ratovima koji su usledili širom Evrope. Dovoljno je reći da u takvoj Engleskoj nema elektrifikacije jer je zabranjena, vresištima krstare kompozicije teretnih kola na parni pogon, katolička crkva je apsolutni gospodar života (i smrti), kolaju glasine da su se pojavile i mitske vile (banshee) po ruševinama nekadašnjih zamkova iz XVI veka...

5.11.1605.

Nakon smrti Elizabete I od Tjudora 1603. godine, na engleski presto dolazi Džejms I od Stjuarta - sin one iste Meri koju je Elizabeta obezglavila godinu dana pre napada Armade. Za razliku od majke, sin je bio angikansko/protestantski opredeljen, čime je u potpunosti ispunio uslove za sticanje krune ali i sebe dopisao na listu vatikanskih smrtnih neprijatelja. Po njegovom nalogu napisana je tzv. Biblija kralja Džejmsa, verzija Knjige nad knjigama koja i danas važi u zapadnom svetu. Baš kao u slučaju njegove prethodnice na prestolu Engleske, i Džejms Stjuart ubrzo po krunisanju dobija priliku da bude eksterminisan po nalogu Svete stolice: grupa engleskih plemića-katolika kuje uz pomoć Vatikana tzv. Barutnu zaveru. Namera im je bila da prilikom zasedanja Gornjeg doma Parlamenta, kome bi prisustvovao kralj Džejms I u pratnji članova svoje porodice, članova Krunskog saveta, sudija Vrhovnog suda, pripadnika protestantskog plemstva, članova Donjeg doma Parlamenta i svih dvanaest biskupa Anglikanske crkve, detonacijom velike količine baruta u buradima dignu u vazduh staro zdanje Vestminsterske palate (u kojoj je zasedao Parlament) i tako pobiju sve koji su se u njoj tada našli. Ključna uloga u ovom "poduhvatu" bila je poverena nesrećnom Gaju (Gvido) Foksu, paćeniku koji je bio rođen u protestantskoj porodici, kasnije prihvatio katoličanstvo i borio se desetak godina kao plaćenik u španskim redovima protiv Holanđana. Foks je uhvaćen pred sam početak zasedanja Parlamenta, u podrumu zgrade, sa bakljom u rukama i kraj buradi punih baruta. Posle temeljito sprovedenog mučenja potpisao je priznanje o sopstvenom učešću u zaveri, razotkrio ostale zaverenike, nalogodavce i snabdevače celog tog poduhvata, što je rezultiralo nemilosrdnim pogubljenjima svih umešanih u zaveru, proterivanjem velikog broja katoličkih sveštenika iz Engleske i stavljanjem katolika na sam vrh liste neprijatelja Kralja i Otadžbine. Vatikan je tako ponovo sebi priredio još jedno poniženje, i ponovo je u tom šamaru učestvovala protestantska Engleska. Pa stvarno...

Interesantno, ali veoma je moguće da Gaj Foks nije bio svestan činjenice da, čak i da je uspeo da potpali džebanu i pobije tadašnji engleski državni vrh, ne bi uspeo da spasi sopstvenu kožu - nije bilo ni teorijske šanse da se živ izvuče iz podrumskog lavirinta pre detonacije. Ako on to nije znao, što je nadasve čudno za nekoga sa desetogodišnjom vojničkom praksom, znali su zasigurno ostali zaverenici. Zanimljiv način za uklanjanje potencijalnog neželjenog svedoka zavere ali i za stvaranje lika mučenika koji bi sve to simbolizovao svojom žrtvom, zar ne?

Takođe je interesantno, i opet vezano za zlehudog Foksa, da on, tehnički gledano, nije bio pogubljen: prilikom penjanja na podijum za vešanje, Foks se sapleo (po nekim izvorima je sam skočio), pao i polomio vrat. Tek je to bio zanimljiv način uklanjanja neželjenog svedoka koji bi mogao da pruži dokaz o umešanosti kraljevske Službe bezbednosti koja je čekala poslednji trenutak da obelodani zaveru za koju je već znala, i tako ne dopusti ni teoretsku šansu da se neko od katoličkih zaverenika izvuče. I ne samo zaverenika, već i onih koji o tome nisu imali pojma ali su konzumirali veronauku na pogrešan način. Tada su se posebno na udaru našli pripadnici jezuitskog reda, koji su većinom bili proterani iz Engleske.

Da je ekipa iz Barutne zavere uspela u svom naumu, logično je pitanje koliko bi to dodatno omogućilo budućnost opisanu u romanu "Pavane". Najverovatnije - mnogo.

Za razliku od fikcije, istoričari se slažu da bi uspeh Barutne zavere definitivno promenio dalji tok istorije i da bi to dovelo do budućnosti koja bi zaista izgledala drugačije od ove koju danas živimo. Smatra se da bi uspeh ove zavere bio ravan napadu od 9. septembra 2001. godine, s tim da bi to najverovatnije (ako znamo kako se istorija odvijala do danas) bio najveći teroristički akt u istoriji.

Barutna zavera je po svom okončanju polako i sve više padala u zaborav, gubeći na svom antikatoličkom resentimentu, ostajući samo u sećanju kroz narodnu pesmu "Seti se, seti" i tzv. Noć Gaja Foksa kada se u Engleskoj tradicionalno pale baklje i lomače koje simbolično predstavljaju otpor Papskoj državi i pobedu nad njenim višestrukim pokušajima da Ostrvo vrati pod svoju kontrolu.

Međutim, Gaj Foks se vratio i to na jedan sasvim neuobičajen, pa opet možda i očekivan način: prvo u crno-belom stripu (1982) a potom i kolor grafičkoj noveli Alana Mura (1988) "V for Vendeta", kao i istoimenom filmu (2006). Ovoga puta, za razliku od "Pavane", Engleska nije samo zatucana katolička kolonija na lancu Vatikana i Inkvizicije, već je prava klerofašistička država u bliskoj postnuklearnoj budućnosti, nalik onoj iz Orvelove "1984" (veza sa "1984" je dodatno ojačana ulogama Vilijema Harta, koji se pojavljuje u oba filma). Glavni junak je nepoznati "Pacijent #5" (rimski broj V) iz jednog od konclogora u kome se vrše eksperimenti na živim ljudima, protivnicima režima (opozicionari, homoseksualci, crnci, Jevreji, muslimani). On jedini uspeva da preživi te eksperimente, kao posledicu stiče neke sasvim neprirodne moći, polazi mu za rukom da pobegne iz logora i kreće u ličnu osvetu (vendetta), koja se na kraju pretvara u opštenarodni ustanak protiv ludačkog režima. Naravno, nova zgrada Parlamenta ne uspeva da izbegne sudbinu koja je bila namenjena njenoj prethodnici, pa leti u vazduh uz vatromet koji na nebu ispisuje veliko slovo V. V-jev pravi identitet ostaje nepoznat čitaocu, jer se on sve vreme krije iza maske - pogađate - Gaja Foksa.

Alan Mur za svoje delo kaže da se tu radi o "borbi anarhizma protiv fašizma", aludirajući na sopstveno duboko neslaganje sa holivudskom verzijom u kojoj je oštrina priče otupljena pretvaranjem anarhičnog V-ja u (ne)običnog borca za pravdu nalik Betmenu, tj. rastakanjem borbe protiv fašističkog engleskog Norsefire režima (Elizabetina/Tačerkina farma?) u prostački (anti)bušovski pamflet za unutarameričke potrebe.

Murov animozitet ne stoji na preterano čvrstim nogama, jer je klerofašistička država (kako se to u današnja vremena iznova pokazalo) itekako moguća svuda - baš kao što i palanaštvo nije ekskluzivno srpski specijalitet.

Da na tu vatru dodatno doliju ulje, potrudili su se i građanski pokreti širom sveta, poput Anonimusa, 99% ili Okupiraj, na čijim video-porukama i skupovima preovlađuju maske sa likom Gaja Foksa. Veoma je teško dovesti u vezu jednog sumanutog katoličkog fanatika i teroristu, što Gaj Foks jeste činjenično bio, sa borbom za građanska prava i ličnu slobodu, nemirenje sa totalitarnim režimima koji u manjoj ili većoj meri postoje u skoro svakoj državi na svetu danas - a da pritom sami sebe ne sapletete o kanap kojim oko ušiju pričvršćujete masku sa njegovim likom.

Dodatno zabrinjava tvrdnja da sva zarada od prodatih maski sa likom Gaja Foksa, koje se koriste na protestima širom sveta kao simbol borbe protiv korumpiranih vlasti i moćnih korporacija, zapravo ide u džep kompanije Time Warner koja polaže autorska prava na tu masku, korišćenu u filmskoj verziji Murovog stripa. Pitanje je da li to (ne) važi i za maske kupljene po kineskim prodavnicama, jer totalitarizam (državni, verski ili korporacijski - svejedno) svuda pruža svoje pipke.

Kao rezime, navešćemo neke ključne pojmove koji se javljaju (i ponavljaju) u prethodnom tekstu: atentat, terorizam, crkva, Vatikan, protestantizam, država, totalitarizam, maske, strane službe i interesi, represija, misinterpretacija istorijskih činjenica, propaganda, laž, nasilje, izdaja, zavera, barut...
Da li smo propustili neki pojam, a da ste ga se siti naslušali i nagledali u poslednje vreme po srpskim medijima? Konstantno otkrivanje novih atentata, zavera, eksplozivnih naprava i oružja, bezbednosne službe koje u poslednji čas otkrivaju organizovane pokušaje nasrtaja na život g. Jedinog i potonje čistke kako u redovima vlasti tako i onih koji su protiv nje, Vatikan stalno nešto "rije" po Srbiji a SPC se sve dublje meša u javne poslove države i društva ali i privatne stvari i živote građana, premijer protestantski radi po 25 sati dnevno za spas Srbije, svedoci smo neskrivenog laganja sa svih strana, propaganda koja se svakodnevno plasira preko medijskih dobošara vlasti predstavlja najunosniju granu privrede, jako je izraženo kreiranje mitomanije i lažne istorije koja se sada kao takva predaje u školama, maskiranje fašizma u antifašizam (sic! Umberto Eko), represija i cenzura... sve to je ono što živimo u Srbiji, ne XVI već XXI veka. Opet barutne zavere i izdaja, tačno 411 godina od one prve - pa Gospodar Vučić ne propušta priliku da naglasi kako mu "strane službe rade o glavi i broje dane" i da u svemu tome postoji "element inostranosti". Naravno, umalo da zaboravimo, tu je negde i Vatikan. Ne ide bre ništa bez njih, stare su to lisice koje su poodavno bacile oko na ovaj naš kokošinjac srBistanski.
Jesvalatako!

Na kraju, da ponovimo:
Barutna zavera iz 1605. godine učvrstila je dinastiju Stjuarta na engleskom prestolu u narednih sto godina (tačnije 102, do 1707. kada su na njihovo mesto došli Hanoveri) a Anglikansku crkvu zabetonirala kao državnu religijsku instituciju. Katolici su bili ućutkani za dugi niz godina, stvorena je podloga za buduće autoritarne režime Džejmsa I i njegovih naslednika na prestolu, što je kasnije dovelo do građanskog rata i desetogodišnjeg parlamentarnog protektorata pod upravom premijera Olivera Kromvela. Barutna zavera je imala i veliki uticaj na umetnost kroz dela Vilijema Šekspira (naročito "Hamlet") i Džona Miltona. A prostom engleskom pučanstvu, osim odbrane od Papske države i njenog uticaja, nije mnogo radovanja ostalo od sopstvene države.

Ostale su maske, bakljade, vatrometi i pesma:

Seti se, seti

Novembar je bio, peti

Barutna izdaja i zavera;

Jer nema nijednog razloga
Zašto bi Barutna izdaja

Ikada bila zaboravljena.

Šta će Srbiji preostati posle silnih barutnih i inih zavera za kratko vreme, pitanje je sad.

Tko je to?

Dok se "neki" još uvek premišljaju i prenemažu - pardon, dogovaraju, hajde da predstavimo neke od sigurnih kandidata na predsedničkim izborima u Srbiji koji će biti održani 2017. godine. Naročito one kandidate koji ni za živu glavu neće smeti da se ne kandiduju.
Evo onog koga ne treba posebno predstavljati, pa opet...
 
1973: foto-kabina u Sarajevu - slikanje za indeks i abonentsku knjižicu u studentskoj menzi

1977: Magistarski rad "Marksistički koncept naoružanog naroda"

1979: Doktorska disertacija "Politička suština militarizma i fašizma"

1981: SDB codename "Magistar D-3696"

1984: KPD Zenica codename "Balerina"
1991: Kod Minimaksa u studiju, pred kamerama poplašio Devojče Kasidolče pištoljem
1991-1995: Vršio duplu funkciju u Hrvatskoj i BiH, kao ministar za etničku teleportaciju i dezintegraciju
1992: Svečanim hicima otvarao ulične trke za taksiste, studente i sudije
1992: Kumovao na seoskoj imendan-zavetini u Hrtkovcima
1994: Završio skupštinski kurs za vododeinstalatera i elektrodemontera
1995: Na Palama upriličio pozorišnu predstavu "Hamletov monolog sa lobanjom pod plavim šlemom"
1996: Oslobodio Zemun od austrougarske okupacije
1997: Dok je zajedno sa Dačićem brao banane, jedna mu ispala pod Barovića
1997: Pred Helloween se maskirao u predsedničkog kandidata Crvene veštice sa Dedinja
1998: "Ukazali" mu se bećarski porez, porez na mobilne telefone i satelitske antene
1999: Saučestvovao, tradicionalno
2000: Zaboravio da skine kostim iz '97. dok je Draškoviću podmetao uskršnja jaja u košaru
2001: Jeo sir, ki miš
2002: Srao k'o foka (podmetnuše mu onaj holandski sir, buđav & težak)
2003: Upisao subspecijalizaciju iz ortopedije i rentgenologije u Sheveningenu
2003-2015: Radio kao klovn u jednom holandskom cirkusu za stan i hranu
2013. BIA codename "Debelo crevo"
2014: Privremeno se vratio iz pečalbe, kumovima doneo na poklon po daljinski i privezak za ključeve
2016. CIA codename "Twumpac"

2017: Kada bude izvadio iz soški opet onaj kostim iz '97. Srbiju će zapahnuti miris memle i naftalina

Tko bi to mogao biti, djeco?

Dečovek

"Kako se zove čovek koji seče granu na kojoj sedi, kako bi ste ga vi opisali? Zašto bi Srbija sekla granu na kojoj sedi?", iz krošnje danas dobaci Drug Bananamen, u prašumi poznat i kao ministar spoljnih dela jedne banana-države koja, po njemu, i sama treba doveka da čuči na nekoj grani u Sibiru.

"Mi ćemo da pravimo vojne vežbe i da sarađujemo s kim hoćemo, ovo je naša grana i naši interesi"

U njegovoj varijanti evolucije - bolje reći devolucije - čovek nije postao od majmuna tako što je sišao sa grane na kojoj sedi, već tako što je (tokom kontemplacije o testerisanju) sa nje pao. I ostao to što je postao.

Stvarno, zašto bi se čovek ponovo penjao na granu sa koje je sišao, samo da bi potom sa nje opet pao (a pašće kad-tad)? Kako bi ste vi opisali takvo stvorenje?

Dečovek?

Lučinoć veštica

I tako... 

Konačno odvojiš malo vremena da se pozabaviš divljanjem srBoslavnih krstaša poslednjih dana, koji bi da deci zabrane maskiranje i iznuđivanje karijesnih zadovoljstava, "slaveći američki satanistički praznik" koji je nastao tako što su nekadašnje irske, holandske i nemačke izdubljene repe sa svećom (postavljane na prag da dušama preminulih osvetle put ali i da pokažu kako ukućani još uvek misle na njih - a ne da teraju ili prizivaju duhove, kako se pogrešno misli) u Novom svetu bile zamenjene sveprisutnim bundevama u istu svrhu pa potom postale poznate po bezbroj treš holivudskih bezmozgarija (nazvanih "horor filmovi").

Odvojiš malo vremena i da tim istim troprstašima pojasniš kako je taj njihov sveti Lukac, bio srborusoslavni svetac taman onoliko koliko nije bio sirijski izbeglica, rođen u Antiohiji "od roditelja pagana", potonji pristalica jevrejske nepriznate četvorokrakišuriken-sekte i verski fanatik koji se potucao od Bliskog istoka, preko Rima, Iberijskog i Balkanskog poluostrva, Egipta, pa sve do Grčke gde je ostavio kosti obešen o maslinovu granu "od strane nekih pagana". Jevanđelista, navodno jedan od četiri autora fabule radnje editovane verzije Novog zaveta, pesnik, ikonopisac i vidar. Svetac, koji bi trebalo da nadomesti zabranu Noći veštica tako što bi deca zazuzvrat morala njega da slave u mraku doma svog i roditelja im zamračenog uma. Jer to je tako srBski... tradicionalno.

Naravno da ne vredi objašnjavati ni jednima ni drugima koliko je glupo deci bilo šta braniti ili naturati, glumiti modernost ili tradicionalnost samo zato što je to "in" a ne zato što je deci naprosto zabavno. Jokmore.

Svetlonoša Džek (Jack-o-Lantern), Lampaš, Lučonoša i gomila sličnih - to je lik koji se javlja u tradicionalnim kulturama skoro svih evropskih naroda, stariji je od hrišćanskih i holivudskih bulažnjenja podjednako. Nadrndano gunđalo, psovač, koji noću ide putem i nosi lampu, svetlom i svojim gunđanjem rasteruje ljude (na spavanje), demone i zle duhove, pa čak i samog Lucifera.
Hm, Lučonoša protiv Lucifera - umalo da napravim geg, reče Pevac.

I tako...

Odvojiš vremena za sve to, i onda naletiš na tvit koji celu tu ujdurmu opiše u jednoj jedinoj rečenici, kojoj se nema šta dodati niti oduzeti, jer je tu sve rečeno:

Usijani matorci, koji bi da pored sebe potruju i što više dece, bolje neka obrate pažnju na još jedan aspekt zaklinjanja u svece srBoslavne, običaj koji praktikuju oni sa kalendarom 13 dana u rikverc. Pa kaže:

• Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca "zateže", kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

Drage moje ovce srbistanske, umesto da se proseravate svojoj i tuđoj deci o "američkim satanističkim praznicima" i "svetim srBskim jevanđelistima (iz Sirije - prc!)", bolje bi vam bilo da povedete računa kako primate ovnove koji vam obećavaju bolji život, veće plate i penzije, i to već od proleća - koje samo što nije.

A zima? Pa i to je američka satanistička izmišljotina, naravno.

Ne otimajte se dok vas šišaju ili skaču na vas - sve je to samo zbog proleća.

I obavezno ne smete zaboraviti da ovog trena utrnete Luč koja kvari decu, veliku i malu.

Déjà vu:

31.10.2008. Noć veštica

31.10.2009. Noć veštaca

31.10.2013. H2O13

31.10.2014. Lov na veštice

31.10.2015. Noć veštice

CSI Srbistan

Slučaj "Jajnici" i frojdovska teorija falusoidne frustracije naoružanog naroda

Reproduktivni organi u čoveka (biologija za VIII razred osnovne škole):

1. ženski - jajnici (lingua vulgaris) tj. ovarium (lingua litteralis) 

Parni ženski organi koji stvaraju i izlučuju hormone i ženske oplodne (jajne) ćelije, čije spajanje sa spematozoidima u ženinim polnim organima dovodi do začeća novih ljudskih bića. U jajnim ćelijama se nalazi genetski materijal majke i njenih predaka, slobodno se može reći ženski parcijalni DNK budućeg deteta.

2. muški - jajca (lingua vulgaris) tj. testis (lingua litteralis) 

Muške genitalne žlezde kod životinja i ljudi. Muški sisari imaju dva testisa, koji se najčešće nalaze u kesastom produžetku stomaka, koji se naziva mošnice. Dok je muškarac fetus u majčinoj materici testisi se nalaze u njegovom stomaku i spuštaju se izvan tela tek pred kraj trudnoće. Osnovna svrha testisa je spermatogeneza ili stvaranje spermatozoida, koja je usko povezana sa funkcijama testisa kao dela endokrinog sistema. Spermatozoidi sadrže genetski materijal oca i njegovih predaka, tj. muški parcijalni DNK budućeg deteta. Testisi od puberteta predstavljaju osnovno mesto sinteze muškog polnog hormona - testosterona, koji je odgovoran za nastanak sekundarnih polnih karakteristika. Testisi se takođe jedu širom sveta kao delikates, dobijen od veprova, bikova, nojeva i ovnova.

Spomenuta je u novinama bila i nekakva "parcijalna DNK". Genetika je tema koja se više i ozbiljnije ipak izučava tek u srednjoj školi, pa se tek tu saznaje da "parcijalna" DNK kao pojam ali i de facto ne postoji, osim ukoliko se mislilo na RNK - dve "poluspirale" RNK (po jedna od majke i oca) čine jedinstvenu spiralu DNK deteta. Naravno, ima tu još mnogo toga što treba reći, ali evo nekih osnovnih stvari koje navodi genetičar dr Miodrag Stojković:

Dakle - ako ne nađu "parcijalnu DNK" onda je to dokaz pokušaja atentata; a ako je nađu, onda nikom ništa jer je verovatnoća da utvrde čija je - skoro ravna nuli. Ovakva (anti)logika predstavlja zanimljiv primer toka svesti koji u poslednje vreme sve češće eruptira iz najpametnije glave srBskoga naroda.

Elem, hajde da pređemo sa hardverske porcije slučaja na softversku, sa fizičke na psihičku komponentu.

Kako b92 saznaje "Na oko 50 metara od puta koji vodi do porodične kuće premijera pronađeni raketni bacač - zolja, četiri ručne bombe, 100 komada municije kalibra 7,62 mm, 4-5 metaka za automatsko oružje i 15 metaka nepoznatog kalibra."

Mondo kaže "na 30 metara", b92 "na oko 50 metara" a Novosti "sa 40 metara", dok je sve drugo isto:

1. Zolja M80: ručni raketni bacač, valjkastog oblika, teleskopski, dužine 80/120cm, komada 1

2. ručne granate, loptasto-jajastog oblika, nedefinisanog modela i proizvođača, komada 4

3. meci - pištoljska municija kalibra 7.62mm, komada 100

4. meci - municija za automatsko oružje nedefinisanog modela i proizvođača, komada 4-5

5. meci - nepoznatog kalibra za nepoznato oružje, komada 15

Ukoliko ste u prethodnih 5 stavki prepoznali osnovni opis muškog apparatusa za razmnožavanje (razvlačivi ručni bacač, ručne eksplozivne loptice sa osiguračem ili kapicom, spermatozoidi raznih kalibara), onda:

1) imate problem koji se rešava afričkom šljivom ili

2) problem ima onaj koje svu tu silesiju džebane i alatljika strpao na jedno mesto - šumsku krivinu ili saopštenje za javnost, svejedno.

Frojdova teorija seksualnosti koja se krije u osnovi ljudskog ponašanja, ima svoje ovaploćenje u politici i ratovanju (kao teleskopski produženoj ruci politike). Razni zločini, silovanja, ubistva i sam čin opaljivanja metaka iz vatrenog oružja (odnosi se to i na strele, katapulte i praćke, red je spomenuti korene) predstavljaju supstitut ejakulacije kod seksualne disfunkcije (uglavnom hronično) ili nametnute apstinencije (akutno stanje koje prelazi u hronično ukoliko se ne leči na profesionalan način). Oba stanja bez izuzetaka rezultuju povećanom agresivnošću i depresijom, dok forma ispoljavanja prvenstveno zavisi trenutno od količine adrenalina, a trajno od nivoa testosterona kod predmetne jedinke.

Savremena istraživanja ukazuju da na ovakvo stanje sve manje uticaja ima tzv. seksualna orijentacija, a sve više seksualna determinacija. Ako izuzmemo ono "šta" koje je svima poznato, umesto "sa kime" sada postaje važnija subjektivizacija onoga nad kime ("kome") će frustracija biti ispoljena; pritom, uopšte nema razlike da li se radi o pojedincu ili kolektivitetu, koji od frustracionog ventila prerastaju u trajni objekt iživljavanja.

Pored seksualne "problematike", na drugom mestu trigera se nalaze teške i česte batine u detinjstvu - naročito od strane vršnjaka, sledstveno tome i neprihvatanje u "muške" krugove tokom odrastanja, što u zrelom dobu (koje je sve samo ne zrelo) ima za posledicu iživljavanje nad slabijima, potčinjenima, pa čak i celim narodom ukoliko se takvi случаи kojim slučajem dokopaju neke vlasti i pripadajućih joj aparata sile i dezinformisanja.

Postoje ljudi koji će, jednostavno, seksualno uzbuđenje doživeti ne na standardni, kopulativni način, već neki drugi - ratovanjem, tučom, ratohuškanjem, strahohuškanjem, vikanjem uz obaveznu kung-fu gestikulaciju, neutaživom žudnjom za vlašću (ničeanska "machtgelüst"), pisanjem (autorskih) propagandnih tekstova, bezočnim laganjem u svakoj prilici, na konferencijama za medije...

Ne kaže naš narod za džabe "što ti veća funkcija to ti je duža... zolja".

Psihologija tu opsednutost oružjem, ratovanjem, huliganstvom, moći, funkcijama, položajem, komandovanjem i pametovanjem, definiše kao ispoljavanje određenog problema stečenog u ranoj mladosti koji tinja i čeka triger situaciju. A situacija barem na Balkanu ima za izvoz, baš kao i testosterona.

Veoma je bitno naglasiti činjenicu da u takvim slučajevima prevladava matrica projektovanja onog ko se iživljava na predmet te radnje, lažna samotransformacija iz subjekta u objekt gde "ceo svet preti njemu jednom i jedinom": sa njegovog stanovišta je to apsolutno opravdano, iako se zapravo radi o odbrambenom mehanizmu same frustracije koja u potpunosti njime gospodari. Takvu, iracionalnu konstrukciju ličnosti apsolutno nije moguće korigovati povlađivanjem niti agresivnim metodama, jer se u oba slučaja ona upravo time hrani.

Frustracije su postale neizostavna komponenta balkanskog folklora (i to je tako više vekova unazad), baš kao i nasilje kojim se one ne leče već dodatno jačaju. Njihovo lečenje nije ni lak ni kratak posao; najgore je što se sa terapijom i dalje ne kreće iako je dijagnoza poodavno utvrđena.

Mora da je bolest uhvatila maha više nego što je moguće zalečiti.

***

Neko se u Srbiji XXI veka žestoko napalio da napiše nastavak Harmsove knjige, pa mu je u tu svrhu potrebno što više primera iz "prakse". A tu, nedostajuću količinu prakse je ovde povazdan najlakše bilo proizvesti čučeći i urlajući, sa vrha plemenskog totema.

Ne možeš zarad plemenskih potreba prvo naoružati sve oko sebe, pa potom zarad iskoraka iz plemenskog pokrenuti razoružanje. To nikako ne ide uz isti lik i delo, šta god taj pričao.

p.s.

Čuveni i svaki čas potezani "element inostranosti", za ovaj slučaj ima daleko manji značaj od plemenski obožavanog "elementa onostranosti" koji svakodnevno biva serviran u velikim porcijama.

Dogodilo se na današnji dan

Rubrika "Dogodilo (nam) se na današnji dan"

Utorak, 25. oktobar 2016. godine prestupne

#1

Sanda Rašković Ivić, bivša predsednica Demokratske stranke Srbije govori za Danas nakon isključenja iz stranačkih redova: Osećam vetrove Koštunice u DSS

Naravno, Drkoštunjavi se opet povampirio a dobar pasulj daleko se čuje.

p.s. Prozor mora pasti.

#2

Beogradski sajam knjiga 2016.

Štand izdavačke kuće Swpska Wadikalna Stwanka iz Zemuna

- Alo, Nemanja, došo nam pop ukuču, ajd donesi dedew neki sundžew i peškiw da mi ne waskvasi knjige dok sveti vodcu za Petkovcu, ubudžat če se pa ih neču posle moč pwodat ni na metaw. A ti pope, šta češ popt - wakiju il vino?

- I pivo.

#3

Vučić sa producentima serijala Kripton

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa producentima serijala "Kripton", u produkciji Warner Bross, Dejvidom S. Gojerom, Damjanom Kindlerom i Hauardom Grigsbijem, kao i direktorkom i izvršnim producentom Work in progress produkcije Anđelkom Vlaisavljević. Sa njima je razgovarao o podsticajima za strane filmske produkcije i planovima za stvaranje regionalnog filmskog centra u Srbiji.

Ne, odbijam da poverujem da nije ukapirao u čemu je vic.

***

Dosta je događanja za danas, i ovoliko je preteško za želudac posle tri sarme.

Kakav fleš

Dragi gledaoci, dobrodošli u današnju epizodu KZN - Kviza Za Narod!
Tema današnjeg kviza je "Poruka velikim silama: Sram vas bilo!"

[aplauz, dugačak]

Hajde da vidimo ko su današnji učesnici. Osoba A, molim vas da nam se predstavite.

- Ja sam osoba USA. I kada pitate jedne, jedni će vam reći "Pa jeste, ja sam za Srbiju, i zato sam za to da ne budemo nezavisni a da budemo pod američkim uticajem jer bih želeo da Srbija bude modernija i uspešnija."

Sada vi, osoba R, predstavite se:

- Ja sam osoba USSR. A ovi drugi će vam reći "Pa i mi smo za Srbiju, zato što smo za prijateljstvo sa Rusima a protiv smo svih ovih drugih, pa nije ni važno šta i kako delujemo... važno je da se u Srbiji nekome dopadamo."

Lepo, lepo... Osoba B, vaš red da se predstavite.

- Ja sam osoba USB. U Srbiji je nedavno uhapšen policijski zvaničnik, osumnjičen da je operativne podatke, kako su javili mediji, davao američkoj obaveštajnoj agenciji CIA. Nisam spomenuo SAD niti CIA, govorim o najmoćnijim zemljama i službama. U celom predmetu postoji element inostranosti. Naše nadležne organi ustanovili su povećano dejstvo, i sa značajno većim brojem pripadnika, različitih obaveštajnih agencija na teritoriji Republike Srbije - i sa Zapada i sa Istoka... i, naši nadležni organi u skladu i sa posebnim zakonom, zakonom o Bezbednosno informativnoj agenciji koji to omogućava, uspešno su evidentirali niz aktivnosti... obaveštajnih, uperenih protiv interesa Republike Srbije, kao što su evidentirani prekršioci i počinioci tih dela. Uspeli smo da neka od tih lica našom aktivnošću neutrališemo i taj posao više neće moći da obavljaju na taj način. Sve što radimo u kriminalističkoj policiji te službe dobiju na flešu. Imaju tačne podatke koga i u kom trenutku gonimo. Imam transfer blama kada vidim kako naši ljudi rade nezakonito za strance. Stidim se zbog njih. Ne dam im da uzimaju operativne obrade UKP-a, ja im ne dam. Videćete šta će da se zbiva narednih meseci. Za razliku od drugih ja ostajem ovde i ne idem nigde. Suština je u tome da neki ljudi ne mogu da poštuju male slobodarske narode i samo razmišljaju kako će ovo da sprovedu u delo. Ne pravim prevelike razlike među velikima. To što jedni... nije važno.

A vi, osobo V, ko ste vi?
- Ja sam osoba USV. Neka mi taj bivši julovac nađe 50 evra, a ne pola milijarde evra, u bilo kojoj banci u svetu i odmah se sklanjam. Cena droge raste, to znači da su kriminalci pod pritiskom. Zadovoljni smo borbom za šverc cigareta, i... koje nam najvećim delom stižu sa teritorija Makedonije, južne srpske pokrajine Kosova i Metohije i Crne Gore. U dobrom delu su zadovoljni, čini mi se, i proizvođači, legalni proizvođači duvana u našoj zemlji... i da će se ta borba nastaviti. Znam šta sam sebi potpisao ovom izjavom.

[frenetičan aplauz]

[delirijum u studiju]

[ovacije]

Poštovani gledaoci... nema šanse da pogodite ko je ko od naših osoba i o kome se radi. Tačni odgovori, kao i uvek, nalaze se na zvaničnoj internet stranici naše služb...ehmkahm, našeg kviza, a ukoliko nemate internet onda ih možete dobiti brzom poštom na onaj, ono - kako se zove - e da, "uesbe fleš". Kineski.

Stvarno, kakav fleš...

Biologija za VI razred osnovne škole

U beskičmenjake spadaju:

- slatkovodni sunđer

- morska sasa

- kišna glista

- pljosnati crvi (planarije: metilj, pantljičara)

- stonoga

- meduza

- muva

- pauk

- morski puž

- morski jež

Hajde deco, nastavite niz...

... opštinski odbori, odbornici, funkcioneri, članovi Tadićeve SDS:

- 16.04.2015. Bačka Palanka: iz SDS u PS

- 05.03.2016. Kovačica: iz SDS u SNS

- 17.05.2016. Rekovac: iz SDS u SNS

- 05.06.2016. Vranjska Banja: iz SDS uz SNS

- 09.06.2016. Bela Palanka: iz SDS u SNS

- 12.06.2016. Kladovo: iz SDS u SDPS

- 15.06.2016. Vranje: iz SDS uz SNS

- 21.06.2016. Mladenovac: iz SDS uz SNS

- 27.06.2016. Batočina i Smederevska Palanka: iz SDS uz SNS

- 28.06.2016. Kragujevac: iz SDS uz SNS

- 07.07.2016. Golubac: iz SDS u PS

- 11.07.2016. Rača: iz SDS u SNS

- 13.07.2016. Trgovište: iz SDS u PS

- 23.10.2016. Velika Plana: iz SDS u PS

Stvarno, aplikacija im radi pa cepa.

Bukvalno.