CSI Srbistan

Slučaj "Jajnici" i frojdovska teorija falusoidne frustracije naoružanog naroda

Reproduktivni organi u čoveka (biologija za VIII razred osnovne škole):

1. ženski - jajnici (lingua vulgaris) tj. ovarium (lingua litteralis) 

Parni ženski organi koji stvaraju i izlučuju hormone i ženske oplodne (jajne) ćelije, čije spajanje sa spematozoidima u ženinim polnim organima dovodi do začeća novih ljudskih bića. U jajnim ćelijama se nalazi genetski materijal majke i njenih predaka, slobodno se može reći ženski parcijalni DNK budućeg deteta.

2. muški - jajca (lingua vulgaris) tj. testis (lingua litteralis) 

Muške genitalne žlezde kod životinja i ljudi. Muški sisari imaju dva testisa, koji se najčešće nalaze u kesastom produžetku stomaka, koji se naziva mošnice. Dok je muškarac fetus u majčinoj materici testisi se nalaze u njegovom stomaku i spuštaju se izvan tela tek pred kraj trudnoće. Osnovna svrha testisa je spermatogeneza ili stvaranje spermatozoida, koja je usko povezana sa funkcijama testisa kao dela endokrinog sistema. Spermatozoidi sadrže genetski materijal oca i njegovih predaka, tj. muški parcijalni DNK budućeg deteta. Testisi od puberteta predstavljaju osnovno mesto sinteze muškog polnog hormona - testosterona, koji je odgovoran za nastanak sekundarnih polnih karakteristika. Testisi se takođe jedu širom sveta kao delikates, dobijen od veprova, bikova, nojeva i ovnova.

Spomenuta je u novinama bila i nekakva "parcijalna DNK". Genetika je tema koja se više i ozbiljnije ipak izučava tek u srednjoj školi, pa se tek tu saznaje da "parcijalna" DNK kao pojam ali i de facto ne postoji, osim ukoliko se mislilo na RNK - dve "poluspirale" RNK (po jedna od majke i oca) čine jedinstvenu spiralu DNK deteta. Naravno, ima tu još mnogo toga što treba reći, ali evo nekih osnovnih stvari koje navodi genetičar dr Miodrag Stojković:

Dakle - ako ne nađu "parcijalnu DNK" onda je to dokaz pokušaja atentata; a ako je nađu, onda nikom ništa jer je verovatnoća da utvrde čija je - skoro ravna nuli. Ovakva (anti)logika predstavlja zanimljiv primer toka svesti koji u poslednje vreme sve češće eruptira iz najpametnije glave srBskoga naroda.

Elem, hajde da pređemo sa hardverske porcije slučaja na softversku, sa fizičke na psihičku komponentu.

Kako b92 saznaje "Na oko 50 metara od puta koji vodi do porodične kuće premijera pronađeni raketni bacač - zolja, četiri ručne bombe, 100 komada municije kalibra 7,62 mm, 4-5 metaka za automatsko oružje i 15 metaka nepoznatog kalibra."

Mondo kaže "na 30 metara", b92 "na oko 50 metara" a Novosti "sa 40 metara", dok je sve drugo isto:

1. Zolja M80: ručni raketni bacač, valjkastog oblika, teleskopski, dužine 80/120cm, komada 1

2. ručne granate, loptasto-jajastog oblika, nedefinisanog modela i proizvođača, komada 4

3. meci - pištoljska municija kalibra 7.62mm, komada 100

4. meci - municija za automatsko oružje nedefinisanog modela i proizvođača, komada 4-5

5. meci - nepoznatog kalibra za nepoznato oružje, komada 15

Ukoliko ste u prethodnih 5 stavki prepoznali osnovni opis muškog apparatusa za razmnožavanje (razvlačivi ručni bacač, ručne eksplozivne loptice sa osiguračem ili kapicom, spermatozoidi raznih kalibara), onda:

1) imate problem koji se rešava afričkom šljivom ili

2) problem ima onaj koje svu tu silesiju džebane i alatljika strpao na jedno mesto - šumsku krivinu ili saopštenje za javnost, svejedno.

Frojdova teorija seksualnosti koja se krije u osnovi ljudskog ponašanja, ima svoje ovaploćenje u politici i ratovanju (kao teleskopski produženoj ruci politike). Razni zločini, silovanja, ubistva i sam čin opaljivanja metaka iz vatrenog oružja (odnosi se to i na strele, katapulte i praćke, red je spomenuti korene) predstavljaju supstitut ejakulacije kod seksualne disfunkcije (uglavnom hronično) ili nametnute apstinencije (akutno stanje koje prelazi u hronično ukoliko se ne leči na profesionalan način). Oba stanja bez izuzetaka rezultuju povećanom agresivnošću i depresijom, dok forma ispoljavanja prvenstveno zavisi trenutno od količine adrenalina, a trajno od nivoa testosterona kod predmetne jedinke.

Savremena istraživanja ukazuju da na ovakvo stanje sve manje uticaja ima tzv. seksualna orijentacija, a sve više seksualna determinacija. Ako izuzmemo ono "šta" koje je svima poznato, umesto "sa kime" sada postaje važnija subjektivizacija onoga nad kime ("kome") će frustracija biti ispoljena; pritom, uopšte nema razlike da li se radi o pojedincu ili kolektivitetu, koji od frustracionog ventila prerastaju u trajni objekt iživljavanja.

Pored seksualne "problematike", na drugom mestu trigera se nalaze teške i česte batine u detinjstvu - naročito od strane vršnjaka, sledstveno tome i neprihvatanje u "muške" krugove tokom odrastanja, što u zrelom dobu (koje je sve samo ne zrelo) ima za posledicu iživljavanje nad slabijima, potčinjenima, pa čak i celim narodom ukoliko se takvi случаи kojim slučajem dokopaju neke vlasti i pripadajućih joj aparata sile i dezinformisanja.

Postoje ljudi koji će, jednostavno, seksualno uzbuđenje doživeti ne na standardni, kopulativni način, već neki drugi - ratovanjem, tučom, ratohuškanjem, strahohuškanjem, vikanjem uz obaveznu kung-fu gestikulaciju, neutaživom žudnjom za vlašću (ničeanska "machtgelüst"), pisanjem (autorskih) propagandnih tekstova, bezočnim laganjem u svakoj prilici, na konferencijama za medije...

Ne kaže naš narod za džabe "što ti veća funkcija to ti je duža... zolja".

Psihologija tu opsednutost oružjem, ratovanjem, huliganstvom, moći, funkcijama, položajem, komandovanjem i pametovanjem, definiše kao ispoljavanje određenog problema stečenog u ranoj mladosti koji tinja i čeka triger situaciju. A situacija barem na Balkanu ima za izvoz, baš kao i testosterona.

Veoma je bitno naglasiti činjenicu da u takvim slučajevima prevladava matrica projektovanja onog ko se iživljava na predmet te radnje, lažna samotransformacija iz subjekta u objekt gde "ceo svet preti njemu jednom i jedinom": sa njegovog stanovišta je to apsolutno opravdano, iako se zapravo radi o odbrambenom mehanizmu same frustracije koja u potpunosti njime gospodari. Takvu, iracionalnu konstrukciju ličnosti apsolutno nije moguće korigovati povlađivanjem niti agresivnim metodama, jer se u oba slučaja ona upravo time hrani.

Frustracije su postale neizostavna komponenta balkanskog folklora (i to je tako više vekova unazad), baš kao i nasilje kojim se one ne leče već dodatno jačaju. Njihovo lečenje nije ni lak ni kratak posao; najgore je što se sa terapijom i dalje ne kreće iako je dijagnoza poodavno utvrđena.

Mora da je bolest uhvatila maha više nego što je moguće zalečiti.

***

Neko se u Srbiji XXI veka žestoko napalio da napiše nastavak Harmsove knjige, pa mu je u tu svrhu potrebno što više primera iz "prakse". A tu, nedostajuću količinu prakse je ovde povazdan najlakše bilo proizvesti čučeći i urlajući, sa vrha plemenskog totema.

Ne možeš zarad plemenskih potreba prvo naoružati sve oko sebe, pa potom zarad iskoraka iz plemenskog pokrenuti razoružanje. To nikako ne ide uz isti lik i delo, šta god taj pričao.

p.s.

Čuveni i svaki čas potezani "element inostranosti", za ovaj slučaj ima daleko manji značaj od plemenski obožavanog "elementa onostranosti" koji svakodnevno biva serviran u velikim porcijama.