Čovek sa četiri noge

Jovan Jovanović, privredni i društveno-politički radnik, tužio je sebe sudu. Njegova priča je nalik na komediju situacije: mlada susetka, zbog nestanka struje i patent brave, ulazi gola u njegov stan. Nova godina je, a on sam i, zatim, kao u vodvilju, iznenada se pojavi njegov pomoćnik, pa foto-reporter, onda susetkin suprug i kao vrhunac, njegova žena. Tada na videlo izlazi dvostruki moral i navijački, šićardžijski mentalitet javnosti. Zato je Jovan Jovanović tužio samoga sebe želeći da sazna zvanično mišljenje o tome kako treba da živi u savremenom svetu.

Čovek sa četiri noge je jugoslovenski film iz 1983. godine, koji je režirao Radivoje Lola Đukić.

Trideset osam godina kasnije, Jovana Jovanovića umesto Mije Aleksića glumi privredni i društveno-politički radnik Aleksandar Vučić, njegovu suprugu umesto Milene Dravić glumi Aleksandar Vulin a razgolićena komšinica više nije Tanja Bošković već Nebojša Stefanović. Sve ostalo i svi ostali - isti.

Anomični dvoklek Vučević-Komlenski podneo je nekakve prijave - oni ih zovu "krivične", dok pravna struka veli da seckanje novinskih članaka od kojih se ta prijava sastoji, s mozgom blage veze nema. Šizofreni dvosed rascepljenih ličnosti AVučić-AVulin na sva usta objavljuje da je spreman za poligraf kako bi udovoljio navijačko-šićardžijskom mentalitetu javnosti koju njih dvojica kreiraju, ne bi li saznali zvanično mišljenje sebe samih o sami sebi.
Zaista šizofreno.

Danas, na avgustovski petak trinaesti, zvanični komplet MKB10 dijagnoza F-13 (duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom hipnotika ili sedativa) na najprecizniji način oslikava stanje svesti u tzv. srbijanskom društvu. Tu su sve subdijagnoze, od 0 do 9: akutno trovanje, zloupotreba, zavisnost, apstinencija, delirijum, mentalni poremećaji, gubitak pamćenja, psihotičke posledice i svi ostali poremećaji koji uz to idu.

Kratka hronologija besnila:

01.08. Vučić: Sutra Vulin i ja podnosimo krivične prijave protiv sebe (021)

03.08. Zvaničnik SNS Vučević podneo krivičnu prijavu protiv Vučića i Vulina (VoA)

03.08. Podnete krivične prijave protiv Vučića i Vulina, bez kvalifikacije dela (N1)

05.08. Majić: Protiv Vučića i Vulina nisu ni podnete krivične prijave (Danas)

Desetak dana kasnije, detektor laži se i dalje brani ćutanjem.

Eto samotužbe, eto samodijagnoze, eto samopoligrafa, eto zvaničnog samomišljenja.

Eto droge ljute.
Užasi života u savremenom društvu su to, druže Jovanoviću.
Drugovi & drugarice AVčić i AVlin to odlično znaju.

Nemojte se čuditi ako (već koliko sutra, nakon Velikog Pada) taj isti Vučević ladno kaže da je oduvek sumnjao u kriminalitet AVAV dvojca, i da je baš on - prvi & jedini - iste prijavio Organima koji nisu smeli da reaguju jer nisu imali petlju koju on jeste. Imao.
U stvari, uopšte me ne bi začudilo da sam Vučić kaže da je oduvek sumnjao u kriminalitet onog Vučića (i pripadajućeg mu Vulina), da je oduvek bio protiv tog i takvog, da je on (a ne Vučević) prvi & jedini raspetljao petlju i tog zločinca + njegovu udrugu prijavio, ali.. eto, pravosuđe je bilo u njihovim kandžama i tu se nije ništa moglo više učiniti. Znate već kako to ide.

E, da - na kraju obavezno ide ono čuveno "ali od sad radim za naše".

Bez toga nema budućnosti u kojoj verujemo.

Ni reči ni dela

Ne verujte nečijim rečima "na prvu loptu", obratite pažnju na njegova dela. Dela su važnija od reči.

Svi smo čuli za test na poligrafu, popularno nazvan "detektor laži". Iako nije stoprocentno pouzdan, decenijama unazad ga koristi policija prilikom istraga i ispitivanja osumnjičenih. Koncept po kome funkcioniše poligrafski test zasniva se na tome u kojoj meri telo ispitanika reaguje različito u odnosu na ono što on govori. Na primer, skok krvnog pritiska ili pulsa može biti povezan sa laganjem. Drugim rečima, govor tela nam priča potpuno drugačiju priču od one koju neko izgovara.

Slično tome, neverovatno je lako poverovati laskavcima. Stvarno, ko se može odupreti tim slatkim, zašećerenim rečima koje nam oni upućuju? Ali, da li njihova dela kažu to isto? Da li se njihove reči odražavaju na njihov govor tela? Ukoliko ste pomislili da i nije baš lako nekome takvom poverovati, možda je to tako upravo zbog toga što nam njegov govor tela priča neku sasvim drugačiju priču.

Bićete poprilično iznenađeni (a možda i nećete) kada otkrijete da to što takvi ljudi rade i ono što vam istovremeno govore, mogu biti u potpunoj suprotnosti. Možda ste i vi imali nekog prijatelja koji vam je bio glavni savetnik u tome kako da održite brak, a da ste kasnije otkrili da upravo on ima rasturen brak jer su jedno drugog uhvatili u neverstvu pa se potom razveli? Da li bi ste sada, kada znate istinu, prihvatili savet takve osobe?

Naravno, postoje ljudi kojima u potpunosti možete pokloniti svoje poverenje. Oni ne moraju ništa da vam kažu. Njihovi postupci vam sve govore. Marljivi prijatelj koji je daleko dogurao u karijeri ali nikada nije pričao o svom uspehu, niti se time hvalisao. Takvi ljudi, koji veruju da dela govore daleko više nego što to može bilo koja reč.

- Eminently Quotable

Postoje razni načini kako doskočiti poligrafu, poput namernog (samo)izazivanja visokog pritiska prilikom davanja istinitih odgovora kako bi se zbunio ispitivač. Naravno, i istražitelji su razvili razne metode nadmudrivanja sa takvim pametnjakovićima, pa je tako jedna od najefikasnijih taktika postavljanje naizgled beskonačnog niza pitanja gde se posle nekog vremena pitanja ponavljaju i pritom prate odgovori i reakcije ispitanika, jer laganje iziskuje maštu i izmišljanje priče ponekad baš na spomenutu "prvu loptu", ali prilikom dugog ispitivanja sa velikim brojem pitanja jednostavno je nemoguće setiti se svakog odgovora koji je u tim trenucima bio izmišljen, čak i kada je ispitanik prevejani ili patološki lažov.

I tu je laganju kraj.

Za takve, Mark Tvejn ima jednostavnu poruku:

Ako govoriš istinu, onda ne moraš ništa da pamtiš.

Vučićev je politički opus jedna beskrajna antologija laži, prezira, bezakonja, širenja omraze i nedostatka etičke građe koja bi ga oterala u sram kad god je u tome zatečen. On laže da nikada nije lagao i time sve nas dovodi do ludačkog rascepa i dileme koja se tiče elementarne percepcije: jesmo li zaista čuli i videli to šte nesumnjivo jesmo? Jesmo, naravno, ali u tim okolnostima on ne veruje nikome osim svojim obmanama.
- Ljubodrag Strojadinović: Nečastivi kod Svetog Save (Peščanik, 09.10.2019)

Jasno je zašto Vučić ne dopušta nikakva nekontrolisana pitanja i konferencije za medije, TV duele i okrugle stolove, na kojima bi ga novinari (ali oni pravi) ili sagovornici u debati ispreskakali pitanjima uzduž i popreko.
Garant bi se negde sapleo o samog sebe. U stvari, u poslednje vreme je počeo sve češće da se samosapliće na budalaštinama ničim izazvanim, poput verglanja gradova u Srbiji po broju stanovnika (iako taj redosled nije bio tačan) i sličnih besmislica.

Al' što tad beton ume neverovatnom brzinom da jurne ka nosu zablenutom u nebesa... da ne poverujete.

Jednog dana će se, kad tad, upravo to desiti i neće mu pomoći ni 98% poligrafa na koje se stalno samopoziva.

I to će biti kraj.

Zato je sloboda medija ključna tačka u demontaži ovih lopova sa vlasti, i bez nje nema govora o izlasku na izbore.

Kako Informer javlja

Naslovi domaćih medija, večeras:

Breaking news! Važno saopštenje! Rušenje! Zapanjujuće! Neverovatno! Zanemećete! Konsternirajuće! Hitno! Uznemirujuće! Prestravićete se! Zalediće vam se krv u žilama! Užas! Nije za mlađe od 18 godina! Ekskluziva! Udar!

... itd.

U javnost su (konačno) procureli ekskluzivni snimci sa današnjeg poligrafskog ispitivanja na kome je Prvi Premijer ponovo po prvi put dokazao sopstvenu nevinost i čestitost, odgovarajući na svako podmuklo pitanje epohalnim "NE". Evo krunskog dokaza koji smo, ljubaznošću naših informera iz MUP, upravo dobili: 

Kada je Prvom Premijeru bilo postavljeno perfidno pitanje "Da li od ugla Birčaninove i Svetozara Markovića do Krunske ulice nema pedesetak metara?", on je hladnokrvno odgovorio identično, kao kada su mu postavili pitanja "Može viršle, sa senfom ili bez?", "Da li ne bi ste radili u firmi koju vaš brat nema, kada ne bi ste izgubili od Đilasa?", "Da li niste prodavali kobasice u londonskoj gvožđari jednog Indusa?", "Da li niste bili Miloševićev ministar informisanja od 1998 do 2000?", "Da li ne znate kako nećete da skončate?", "Da li Mišković nije finansirao SRS dok vi i Nikolić niste bili u njoj do 2008. godine?", "Da li ne možete da prevarite detektor laži ako u završni deo crevnog trakta nabijete što više najbližih saradnika i tako sednete na tvrdu stolicu, ali bez jastučeta?", pa onda opet ono efbiajovski zbunjujuće - "A jel' ne može viršle, sa senfom ili bez?" .

Sveže nabaždaren poligraf sovjetske proizvodnje je sve uredno registrovao, jer za to služi njegova sorta. Na svako od podmetnutih pitanja, a naročito na ona pokvarena, koja dobro uvežbani isleditelj ume da podmetne ne bi li uočio u subjekta kratke noge, detektor laži je uredno uvek davao isti rezultat - iz tog razloga ovde objavljujemo samo kratku sekvencu, jer nema potrebe gledati snimak istog odgovora na svih 100 pitanja u celosti. Isto vam je to, jasno?

I nećete ništa više od toga da čujete.

Na kraju, jedna zanimljivost: 

Kada je tokom popodneva, u zgradi Vlade počela konferencija za novinare, pomenuto poligrafsko sokoćalo je kao mahnito izbacivalo nekakve žvrljotine iako je Prvi Premijer odavno sa njega bio otkačen, ono samo bilo uredno isključeno a šteker iskopčan kako ne bi bio organizovan strujni udar. Tokom popodneva i ranih večernjih časova, iz mašine se povremeno čulo nekakvo montipajtonovsko "ping".

Ljudi moji, pa ovo nije paranormalno!

Inače, jedan drugi, manje sofisticiran uređaj američke proizvodnje (tzv. bulšit detektor) pregoreo je još na samom početku današnjeg ispitivanja. Zbog preopterećenja.

Prvom Njemu (a i nama s njim) više ne može pomoći, ne poligraf, nego čak ni seizmograf.