Moć nije blagoslov

War is Peace, rat je mir.

Freedom is Slavery, sloboda je ropstvo.

Ignorance is Strength, neznanje je moć.

Džordž Orvel, 1984

U Sjedinjenim Državama, nepoznavanje zakona ne može biti izgovor za njegovo kršenje. Bez obzira da li u potpunosti i doslovce poznaju zakone ili ne, ljudi se ipak pridržavaju tih standarda... osim ako su, slučajno, ti ljudi - policajci. U tom slučaju, greške se dešavaju i to je u redu, zaključak je američkog Vrhovnog suda ovih dana, povodom jednog slučaja od pre pet godina. Možda smatrate da bi policajci morali da se pridržavaju viših standarda po pitanju razumevanja zakona, ali Vrhovni sud se sa time očigledno ne slaže: Policajci smeju da krše zakon ukoliko ga ne poznaju. Uostalom, gde to piše da policija mora da poznaje i sledi zakone u cilju njihovog sprovođenja?

2009. godine pozornik Met Deris je zaustavio auto Nikolasa Hejna zato što mu jedno od stop-svetala nije radilo. Tokom pretresa vozila, policajac je našao paketić kokaina u prtljažniku. Pretres u potrazi za nelegalnim psihoaktivnim supstancama nekako ne spada u standardni protokol u slučaju neispravnih svetala na vozilu; što je još važnije, po zakonima Severne Karoline, tehnički je dopušteno voziti sa samo jednim ispravnim stop-svetlom. 

Optuženi Hejen je na sudu izjavio da se pronađena droga ne može uzeti u obzir kao dokaz tokom postupka, zbog načina na koji je otkrivena. Međutim, većina članova Sudskog veća zauzela je stav da je pozornik Deris mogao "u razumnoj meri" da ne poznaje zakonsku proceduru po pitanju ispravnosti stop-svetala na autu, tako da njegov potonji ne-baš-zakonit-pretres može da prođe.

Pa da, reći će neko - ko radi taj i greši. Međutim, dokazi prikupljeni prilikom nezakonitog pretresa ne bi trebalo da budu prihvaćeni na sudu, bez obzira da li je takav pretres bio slučajan ili ne. Na ovaj način, to samo ostavlja otvorena vrata kako raznim nebuloznim namerama policajaca, tako i njihovim izgovorima za zaobilaženje Četvrtog amandmana američkog Ustava (koji zabranjuje besmislen pretres, privođenje i zaplenu imovine).

U suštini, ovakva odluka suda građanima nameće dodatni teret poznavanja svih zakona kako njihova prava ne bi bila ignorisana od strane policajaca koji možda imaju pogrešan utisak o tome šta je to Zakon. Čak i kada bi neko pokušao policajcu da ukaže na ispravan zakonski postupak, pitanje je da li bi uspeo da spreči pretres ukoliko je policajac i dalje "u zabludi" oko tačnog slova zakona.

Pre same osude konzervativnh stavova Vrhovnog suda povodom ovakve njihove odluke, bitno je napomenuti kako je to rezultat glasanja Sudskog veća bio 8:1 u korist policijskog nepoznavanja zakona. Samo je sudija Sonja Sotomajor imala suprotno mišljenje, zabrinuta da je ovakav presedan vrlo opasan jer policajcima daje previše moći da - možda čak i namerno - ignorišu poštovanje zakona koje sprovode.

U tome leži najveći problem. U ovom vremenu, u kome javnost zahteva što veću odgovornost policajaca za njihove postupke, Vrhovni sud blagosilja ekskluzivno pravo policajaca da ne poštuju zakone pa čak i retroaktivno daju izjave u stilu "Pogrešio sam, ali hapšenje i dalje stoji, zar ne?" Ukoliko ovi državni službenici sprovode zakone na način kako ih sprovode, postavlja se pitanje - šta će nam onda uopšte zakoni?

Kevin Metjuz

Care2, 16.12.2014.

***

"Da li postoji nešto što nauka ne treba da pokuša da objasni? Nauka je znanje, a znanje predstavlja moć - moć da se čini dobro ili zlo. Ponekad neznanje predstavlja pravi blagoslov."

Pol Dejvis, fizičar koji traži božju dlaku u subatomskom jajetu

The limits of science (New Statesmen, 2012)

Misao bi uništila njihov Raj.

Nikada više: tamo gde neznanje je blagoslov,

ludilo je biti mudar.

Tomas Grej, pesnik

Ode on a distant prospect of Eton College (1742)

U neznanju leži moć, sila nad znanjem.

Blagoslovljeni jesu, jer ne znaju šta čine.

Njihova su sva carstva ovozemaljska.

Probajte da zamislite prosečnog građanina Srbije kako pokušava da objasni šta je po zakonu a šta ne prosečnom pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova na dužnosti. 
Samo probajte. 
Ludilo.

Police, or thieves?

Police and thieves in the street, 

fighting the nation with their guns and ammunition

Police and thieves in the street, 

scaring the nation with their guns and ammunition

From Genesis to Revelation, to next generation 

will be near me...

... hear what I say.

Ove nedelje, dvojica policajaca u civilu bila su ubačena među učesnike protesta u Ouklendu. Kako su ih demonstranti veoma brzo prepoznali, došlo je do koškanja koje se okončalo tako što je jedan od policajaca izvukao pištolj i uperio ga u masu. Šta se, dovraga, tu dogodilo? U stvari, pravo pitanje treba da glasi: Kog su đavola policajci u civilu tu tražili, ovako se uvlačeći među demonstrante?

Ubacivanje policajaca među demonstrante na ovaj način, predstavlja iznenađujuće uobičajenu taktiku koju policija koristi prilikom protesta. Otkad su to protesti postali kriminalna radnja koja bi mogla da opravda ovakvu vrstu akcije? Demonstrante štiti Prvi amandman, koji predstavlja jedan od stubova na kojima počivaju Sjedinjene Države; međutim, Vlada na sve načine pokušava da obeshrabri one koji bi zaista hteli da koriste pravo na slobodu govora, uključujući i ubacivanje maskiranih agenata prilikom mirnih okupljanja građana. To ima smisla kada treba rasturiti neku bandu ubica ili lanac dilera droge, ali zašto policija posvećuje istu takvu pažnju i učesnicima mirnih protesta?

Ova "šema" organa reda zapravo predstavlja dobar deo policijske države.

Američki građani imaju pravo da se bave političkim aktivnostima i govore, bez toga da ih neko okarakteriše kao pretnju vlasti. Iako su policajci u civilu bili potpuno nepotrebni tokom Occupy protesta u poslednjih desetak godina, njujorška policija i dalje ubacuje neuniformisane policajce u masu čak i prilikom bezazlenih demonstracija poput onih protiv rata u Iraku, biciklističkih povorki ili uličnih komemoracija.

Iako u Ustavu stoji da građani imaju kontrolu nad svojom vladom, u stvarnosti to baš i ne odgovara istini. Establišment ne želi da se menja, i zbog toga pribegava metodama nadzora nad svakim ko bi mogao da poremeti taj status quo.

Problem ne leži samo u implikacijama kako demonstranti rade nešto nezakonito. Stvarni problem je u tome da su ubačeni policajci u civilu tu najčešće kako bi osigurali da protesti postanu nezakoniti. U mnogim slučajevima su sami učesnici protesta uhvatili agente-provokatore, ubačene kako bi izazvali eskalaciju nasilja.

Prema izjavama demonstranata koji su učestvovali u poslednjem incidentu u Ouklendu, lako su mogli da provale ubačene policajce jer su baš to bili ljudi koji su podsticali ostale na vandalizam i pljačku. Učesnici protesta su shvatili da su ljudi koji žele da prave najviše problema, generalno gledano, tu ubačeni sa ciljem da ostale uvuku u nevolje. Ukoliko policajci uspeju da se uvuku među demonstrante i utiču da dođe do stvarnog nasilja, onda će tako dobiti priliku da isfabrikuju zakonsko opravdanje koje im je nedostajalo kako bi mogli da hapse učesnike protesta.

Veoma je teško ukazati na slučajeve kada policija predstavlja uzrok problema, zato što su oni obično neiskreni u vezi primene takve taktike. Međutim, pre nekoliko godina, demonstranti u Kvebeku su u svojim redovima otkrili izazivače nereda - policajce u civilu, koji su tokom protesta bacali kamenice na svoje kolege u uniformama; policijski zvaničnici su posle toga bili primorani da javno priznaju kako su ti "problematični" demonstranti zapravo bili ubačeni policajci u civilu.

Kao čest učesnik protesta, uveravam vas da nije bilo prilike a da se tu automatski ne stvore i uniformisani policajci, koji pomno posmatraju šta se dešava. Koje su to dodatne "informacije" sakupljali policajci ubačeni među demonstrante, a da ih već nisu prikupili oni uniformisani koji okolo stoje i posmatraju nas? Čini se, zapravo, da se radi samo o sticanju taktičke prednosti pomoću koje mogu da utiču na promenu ponašanja grupe koja protestuje.

Uopšte ne postoji stvarna potreba za preduzimanjem ovakvih mera od strane policije - i tačka. Dokle god oni budu ubacivali među demonstrante svoje ljude u civilu, svako iole pametan bi morao da se zapita da li su zaista tačni izveštaji o nemirima i nasilju na protestnim okupljanjima.

Kevin Metjuz

Care2, 13.12.2014. 11:30

Istog dana, šest sati kasnije...

Američki kongres je konačno odlučio da preduzme nešto povodom sve veće frustracije u javnosti zbog nekontrolisane policijske brutalnosti, i naročito zbog prekomerne upotrebe sile protiv nenaoružanih muškaraca tamnije puti. U pokušaju da nešto više sazna o ovom problemu, Kongres je izglasao ponovno uspostavljanje federalne baze podataka o svim američkim građanima koji su stradali u kontaktu sa policijom. Čini se kako je to najmanje što je Vlada mogla da uradi, ali to ipak jeste korak u pravom smeru. Kako stvari trenutno stoje, ne postoji nikakva zvanična evidencija o tome koliko je ljudi ubijeno od strane policije ili stradalo dok su bili u pritvoru. Uspostavljanje baze podataka će omogućiti procenu trenutne situacije, za koju mnogi u policiji smatraju da ne predstavlja stvaran problem.

Bobi Skot, demokratski kongresmen iz Virdžinije, kaže: "Ne možete popravljati neku situaciju sve dok ne utvrdite o kakvoj se situaciji radi. Inteligentna diskusija je nemoguća bez pouzdanih informacija." Kongresmen Skot je već jednom bio pokretač ovakvih inicijativa, kada je 2000. godine donet jedan sličan zakon. Nažalost, njegov vremenski okvir primene je istekao 2006. godine bez nekog većeg efekta. Neke od saveznih država čak nisu u tom roku prilagodile svoja zakonodavstva, kako bi omogućile primenu tog federalnog zakona.

Od 2006. Skot je nekoliko puta pokušao da ponovo oživi taj zakon, ali bez uspeha. Međutim, aktuelni uznemirujući događaji doprineli su pritisku na političare da ovaj problem ponovo uzmu u razmatranje. Kao rezultat, kongresmeni su odlučili da tom zakonu pruže drugu šansu, uz nadu da će prikupljene informacije pomoći ukupnoj promeni politike u budućnosti. To će takođe biti dodatni podsticaj saveznim državama da taj zakon primenjuju, jer su predviđene finansijske sankcije za one koji se ne pridržavaju zakona ili prikupljene informacije ne prosleđuju na dalju obradu na federalnom nivou. Ministarstvo pravde je dobilo diskreciono pravo da uskrati sredstva iz federalnog budžeta saveznim državama koje ne budu poštovale ovaj zakon.

Predstavnici reda i zakona će biti u obavezi da dostave detaljan opis svakoga ko je preminuo ne samo prilikom sukoba sa policijom, već i dok je bio u pritvoru ili zatvoru. Ovo "proširenje" je definisano u cilju sprečavanja policajaca da smišljaju razne formalnosti kako bi izbegli prijavljivanje smrtnih slučajeva. Profil ličnih podataka o svakom preminulom sadržaće u toj bazi sledeće detalje: rasu, pol, starosno doba, ali i objašnjenje okolnosti koje su dovele do smrti te osobe. Ti podaci će pomoći da se utvrdi da li rasni faktor (čak i podsvesno) ima veze sa upotrebom vatrenog oružja od strane policije - u šta veruju mnogi Amerikanci.

Naravno, same informacije neće mnogo značiti ako oni u Vašingtonu konačno nešto ne preduzmu po tom pitanju. Nadajmo se da u godinama koje dolaze oni neće ignorisati taj spisak ubijenih Amerikanaca, već da će njegova analiza inspirisati donošenje narednih zakona u toj oblasti. Ukoliko su vlastima te brojke neophodne pre nego što krenu da delaju, pravi je trenutak da im se one predoče.

Kevin Metjuz

Care2, 13.12.2014. 17:30

***

- Eto, prođe godina dana kako smo se rastali od milog&dragog nam Džuniora Marvina...

- Koga, bre? 

- Onog, što je komponovao čuveni rege hit (1976) i još čuveniju pank himnu (1977) "Police and thieves". Ono: 'žace i lopovi na ulici, plaše narod pištoljima i mecima ... od Postanja do Otkrovenja, generacijama ... pa sve do mene' itd.

Danas bi rahmetli Jr. Marvin umesto "žace i lopovi" najverovatnije pevao "em panduri, em lopovi" (the police, the thieves). Garant bi, kada bi mogao da vidi kako se ništa ne menja generacijama, od Postanja pa do u nedogled.

I opet naviru asocijacije na film "Kordon"...

- Možda se ne sećate činjenice da su policajci 9. marta 1991. u Beogradu prekomernom upotrebom sile, tj. pucanjem bojevom municijom direktno u demonstrante, ubili učenika Branivoja Milinovića. S leđa, dok je bežao a ne napadao ih kako su tvrdili. Možda se ne sećate ni da je istog dana ubijen i policajac Nedeljko Kosović, za čiju smrt mnogi okrivljuju policijske saradnike u civilu, 'maskirane' u demonstrante-članove SPO.

- Moguće je, velim, da se ne sećate ni čuvene naredbe iz službene, kordonske motorole "udri samo one u patikama, naši nose drugu obuću", one zime 96/97.

- Verovatno se ne sećate ni 'DB-sindikalca', desne ruke Luke Labana u "Profesionalcu".On je stvaran.

- Pretpostavljam da se, posle tolikog nesećanja, sigurno ne sećate ni ovogodišnjeg spontanog građanskog protesta na Brankovom mostu, u znak podrške ocu ubijenog Luke Jovanovića, niti onih neuniformisanih "građana" koji su detaljno snimali sve učesnike protesta. Plus, grupica "spontano napaljenih" da po svaku cenu blokira saobraćaj na mostu, na kome se (i ispod njega) u tom trenutku nalazila prava mala policijska armija, opremljena za razbijanje demonstracija.

Ne dešava se u Americi ništa što mi ovde već ne znamo ili nismo iskusili po sopstvenim leđima. Niti se ovde ikada nešto dešavalo, a da to nismo plagirali od Moćnih.

Tako ti je to, moj Marvine, od Postanja do Apokalipse - pa onda opet sve iz početka.

Ljubljana zove

Ljubljana's burning...

Kada su se u rahmetli SFRJ pojavili prvi punkeri, logično je bilo da se to desi prvo u Ljubljani i Rijeci.  Ko ne zna zašto - ne vredi objašnjavati. Tada smo slušali The Clash "London's burning" i "London calling", potom Pankrte "Lublana je bulana" i Paraf "Narodna pjesma". Danas, 35 godina kasnije, sve mi se nešto čini da Slovenci i dalje znaju znanje.

Dok je u Srbiji policija izvodila razne vrste uličnih javnih radova, Slovenci su pravili državu. Danas, Slovenija jeste država a Srbija čudo. Sada tamo policioti tepaju pučanstvo koje se buni protiv lopova u vlasti i politici, dok ovdašnji maltretiraju (srećom, još uvek ne organizovano kao nekad - kordonski) putnike po GSB-u, zavrću ruke majkama pred decom, deci pokazuju "plastično" kako se prenose zauške, kerovi po igralištima pucaju na pse lutalice (opet) pred decom, vozikaju se besnim kolima i sudaraju službenim od slave do slave...  a lopovi?

Srbija nije lopovska država, to je osnovna greška onih koji potežu ovu karakteristiku. U Srbiji ima lopova koliko ti ište duša, koja je ionako većini građana u nosu, od uličnih džeparoša preko sposobnih bizMismena pa sve do finansijskih magova u ministarstvima.

Srbija nije ni prava država, tako da ni prava policija nema šta da štiti. Ako bude imala koga da štiti, onda bogumi dolazimo na teren privatizacije i te komunalne delatnosti, što bi zaista bilo u stilu sveopšte rasprodaje koju praktikuje svaka domaća vlast, od Kosova Polja '89. do danas.

U Srbiji se trenutno policija najviše bavi psihoanalizom svojih pozornika, ophrvanih SAO-sindromima, unesrećenih ekonomskom krizom zbog koje su im mesečni troškovi limitirani pa moraju da patroliraju pešice kada je "visok datum", Premijer Unutrašnjih Delatnosti lovi japanske bicikle po Beogradu dok mu službe prisluškuju koalicione partnere (što se ne sme doznati) i obične građane (što se ne sme obustaviti).

Nego, šta me bre zabole za policiote?!

Panduri su panduri.

Slovenci su Slovenci.

A Srbi?

Ima li ko u Srbiji, neuniformisan - garderobno i mentalno - da se pošteno zapitao i zainteresovao za dešavanja širom Slovenije, ne samo u Ljubljani? Koji je razlog protesta, masovnijih nego što se to očekivalo i u samoj Deželi? U zemlji koja je članica EU, sa nacionalnim dohotkom većim od nekih koji su se svojevremeno pitali o prijemu iste u Uniju.

Kada bi bilo takvih u Srbalja, verovatno bi seli i porazmislili zašto toga nema u našem vilajetu. Zašto u Srbiji 2012, u kojoj je situacija već godinama debelo slična onoj iz Engleske 1977, nema organizovane pobune, revolta, glasa razuma; i dokle bre više nasedati na foliranja "buntovnika" koji su se odavno prodali, preprodali i rasprodali? 

Potom bi seli, debelo porazmislili i našli nekog preživelog rokera koji još uvek ne smrdi na Koštunicu, Dinkića ili Pink, predložili mu da napiše pesmu "Ljubljana Calling".

Ne mogu da verujem kako ovde nema nikoga ko bi je slušao.

Protesti građana u Sloveniji su organizovani ne zbog drugog kruga predsedničkih izbora, već radi odbrane društva i države od lopova i politikanstva. Čisto kao pokazna vežba ostalim podivljalim plemenima u regionu. 

Opet.

Baš da vidim ko će ovog puta da se pravi gluv, i pored magarećih ušiju koje su još više narasle.

Em patriotski, em komunalno ...

(o policijskom vašaru i komunalnom cirkusu)

Ono što su danas u JKP Badnjevo priredili cirkusanti koji sebe nazivaju odraslim, punoletnim ljudima, domaćinima, roditeljima ili još gore, političarima - baš tako, to ipak ne može normalan čovek lako da podnese, ili preživi. Sve to, u sadejstvu sa policijskim patrolnim kolima koja su vasceli dan pišteći kružila po ulicama oko Zelene pijace i uprave JKP, vozikajući dečicu koja su razdragano pritiskala te sirene u kolima. Ne zbog pominjanih artista.

Dan policijota, vašar defanzivne oružane sile pritiska na mozak u cilju odvraćanja, smotra vozila, pendreka, pancira, gumenih čamaca, vatrogasnih creva i pene. Naravno, behu tu i mekike, američke krofnice i sladoled na automat, ne na kuglu ... Baš vašar.
Komunalni cirkus, konačno, ipak predugo traje a da ne počne da ostavlja posledice. Ova današnja Artistička Radikalna Akcija, koja je trajala negde od 10 pa sve do 15 sati, zaista je iziskivala maksimalnu koncentraciju. Kao u minskom polju, taman toliko i vredi.
Ekipa koja se pre podne okupila u direkciji JKP, komotno bi mogla da se nazove Opštinskim odborom SRS Negotin, iz zlatnih dana pre šizme. Ali, u proširenom sastavu. Prisutno 5-6 radikala, prvo par a potom i nepar naprednjaka, 4 uniformisana policajca, 2 inspektora u civilu, kao i nedefinisan broj radnika preduzeća koji su tu neprestano cirkulisali. A posle 13h, pojavi se i ono njuškalo što piše okolo po internetu svašta za svoje sugrađane ...
... Jok! Zajebali ste se braćo - da bi bili sugrađani, prvo je neophodno da budete Građani. Danas to niste bili, pa nemate pravo ni na onaj prefiks "su-". Eto tako.

Kao što je prethodnih dana bilo praktikovano, i danas zemunci tvrde da imaju rešenje o imenovanju novog direktora koje je važeće, nemaju nameru da od toga odustanu ni po koju cenu, presuda Okružnog suda je za njih najobičnija zajebancija i tariguz papir, ti mala napolje i ponesi svoju lutkicu i kišobran a mi ćemo da zadržimo sve pehare i slike (koje su revnosno popisivali neki od radnika JKP, ad-hoc imenovani u komisiju za primopredaju pećine). Napisaše i ekspresno rešenje o imenovanju te komisije, sa sve pripadajućim potpisom novim, u donjem desnom uglu, jašta, gde mu je i mesto. Gde se dede pečat firme posle toga, e to vam ne mogu kasti ...
Ta mala, kako je došla, u sličnom maniru će i otići. Ali, taj manir se opet nastavlja, u sve goroj i bljutavijoj varijanti. Što su manji sve su radikalniji, čudo jedno.
Telefonski pritisci iz opštine na pojedine radnike, prvenstveno one u pravnoj službi, u toku celog prepodneva nisu jenjavali. Ponekad pomislim da nekima od njih uši rastu jer se ne odvajaju od telefona, sraslo je bre to!
Jednom od naprednjaka pripade muka, odvezoše ga u Hitnu. Pritisak. Visok, jašta. Kada se oko 15h vratio u Arenu, rekao je i ovo: "Lele, oni me izdrogiraše u hitnu, s neki lekovi, sad sam miran, sve mi jedno, sad bi mogo nekog i da izbijem".
To bre majstore! No pasarán!
Koliko sam zaključio iz prikupljenih "informacija", čini mi se da je palo i par krivičnih prijava u Opštinskom i Okružnom tužilaštvu na konto Uskoka i Poskoka zemunskih. Ali, to za njih makar nije ništa novo, ni prvi put. Naviklo se to, i navuklo ...
Za ponedeljak je najavljen nastavak ovog komunalskog WWF meča. Glavna borba biće sigurno između Undertakera sa jedne, i Negotina sa druge strane ringa.
Danas sam prisustvovao zakucavanju poslednjih eksera u sanduk u kome leži, još uvek poluživo, negotinsko komunalno preduzeće. Majstori punom parom dovršavaju započeto i naručeno. A domaćica, Bela Rada, spremila je bokal izvorske vode i čist peškir. Da se majstori proplaknu, kada završe posao. Red je, kao i kod svake svinjske daće.

Na žalost, ne bi me začudilo ukoliko jednog jutra naiđem na ovakvu traku na ulaznim vratima JKP Badnjevo. Uopšte ne bi.

***

Prevelika doza vulgarnosti i pornografije, kojom sam vas zasuo poslednjih dana pišući o ludacima u Negotinu, neizostavno iziskuje brz i efikasan protivotrov. Izvinite, ali moralo se. Zato, danas idu dva posta.
Skalino namerno praktikovanje artističkog vulgarizma jedini je način za ublažavanje bljutavosti koju skotovi ostavljaju u glavi. Za njih treba uvesti američki sistem cenzure (PG - parental guidance), i to onaj maksimalni PG99. Zabranjeno za mlađe od 99 godina.
Kada pročitate sledstveni Skalin ARTTERORIZAM#8, ne treba se sablažnjavati nad rečnikom. Samo izviti levu obrvu i duboko se zamisliti.

M I S L I T I

To je tako ljudski.