Balvan

Danas su crnogorski i hrvatski Srbi na ramenima uneli Vučića u Dvor. Pardon, u Predsedništvo. Ovi domaći, srbijanski Srbi, samo su statirali tom prilikom; bosanskog Srbina, Mileta Bukve - niđe. Uplašio se seče kneževa i mogućnosti da i njega ne unesu - neđe.

Ili iznesu.

***

Većina nas o Badnjem danu zna mnogo, malo, dovoljno, nedovoljno ili čak pogrešno. I to nema nikakve veze sa koje strane ulaznih vrata crkvenog dvorišta stojite. Isuviše njih unutra ne zna, ili čak i ne želi da zna, ništa više od onih ispred. A ubeđeni su 100% da znaju taman koliko (im) treba. Srpska posla, kao i obično: nikada dovoljno nacionalnog patriotizma, pa smo stoga izmislili i "verski patriotizam" pride.

6. januar je praznik svih srBskih mlatišuma i drvokradica u verske (ne i termoenergetske) svrhe. Na današnji dan polovina pseudoreligijski napaljene populacije (muški deo) pretvara se u druide i ko mutava hrli od ranog jutra u hrastove šume (ovo se odnosi na onaj manji deo biračkog tela koji još uvek ne živi u Beogradu). Ostali koji žive u Megapalanci nemaju tu hlorofilnu privilegiju, a seča je zabranjena u Botaničkoj bašti i po gradskim parkovima, osim ako nemate člansku knjižicu Vlasti. Zbog toga se prestoničkim religioznim unesrećenicima "priređuju" veštačke dubove i cerove šume na svakoj raskrsnici, ne bi li i oni osetili draž nabavke badnjaka koji će ponosno odneti svojim iznova osveštanim domovima iz kojih još uvek nisu isterani baš svi demoni (mislilo se da oni crveni jesu, ali to je samo standardni srbistanski zajeb i ništa više).

Šoljice za kafu sa Titovim likom (na stolu) su jedno, ali ikone i kandila sa Miloševićevom svinjskom facom (u srcu) i dan danas... E, to da zajebete, braćo Srbi.

Teško je shvatiti ljude koji prirodna pluća (svoja i svoje dece) kasape "iz verskih pobuda"! Ispada da su komunisti svojevremeno (navodnom) zabranom slava i ostalih verskih "potreba" štitili prirodu upola (sekle se jelke punom parom i tada, a 'rastovina kobajagi nije).

(kao) nije srBski al' jeste srbistanski

Kult vatre, kome pripada šestojanuarsko ceremonijalno spaljivanje hrastovih balvana širom Petardistana, daleko je stariji od priče o bezgrešnom začeću Stradalnika koji je na sebe prihvatio teret grehova svojih potonjih sledbenika. Naravno, to nas ne sprečava da i dalje masakriramo šume početkom svakog januara po jednom kalendaru, praveći se da živimo po nekom drugom. Pomlatimo silno granje i lišće, nagomilamo trupce na lomače - pa spaljuj! Vatra je dobar sluga, loš gospodar, to je đavolska rabota jer ko zna sam da je napravi ptičurine mu jetru dabogda iskljuvale! Iz Plamenog Grma stiglo je priopćenje sa viših instanci da je vatra sredstvo pričišćenja greha pa bi je bilo zgodno povremeno koristiti na nevernicima ili onima čija uverenja vremenom slabe pred zalima materijalizma koja samo čekaju da zaskoče naivne palančane.

Neka lepa sela su baš lepo gorela u ovo doba... onomad.

Međutim, najgori su balvani koje ne iznose na trgove, raskrsnice, parkinge i ostala javna okupljališta. Od njih prvo prave barikade i blokade, pa ih onda unose u zgrade predsedništava, skupština, vlada, direktorskih kancelarija i ostalih "dvorova", odakle ih je potom skoro neizvodljivo izneti.

Skoro, ali ne i nemoguće.

Biće ove godine preskakanja. A biće i osmuđivanja.

Vučića su u Dvor danas uneli šefovi njegovih ekspozitura van Srbije. Kada dođe vreme da ga iznesu iz fotelje, verovatno će se utrkivati ko će pre "da se pri'vati" i propere biografiju. Biće tada zajebano - previše je kandidata koji će požuriti da učestvuju u tom istovaru, kako "ovde" tako i "tamo".
Svedoci se kunu da su Toma i Dragica za Božić badnjak samo unosili u Dvor, nisu ga palili. Videćemo šta će uraditi Vučići, ovo im je tek prvi put. Ova godina je tek počela, biće sasvim dovoljno vremena i praznika posvećenih skakanju i preskakanju.

Vatre, naravno.

appendix 07.01.2019. 23:48
Ipak je i Mile Bukva bio prisutan, samo se krio iza stuba da ga ne bi zvali da podmetne i on grbinu prilikom utovara. Jbg, on vam je više, nekako, za intelektualni napor.

Good morning Srbistan

Stigle prve predbožićno-badnjakdanske slike, od sabajle:

1. Prepodobni Velja Hrastosek karate udarcem obara balvane za Božić, jer on nije sisa da brsti granje k'o oni gradski metiljavci što pazare na ulici grančice za po 100 rajhsdinara i to bez fiskalnog računa. Samo se ti, brate Veljo, drž' balvana - bolje to nego "nešto gvozdeno".

2. Neki naš lik je organizovao masovni pokolj prasadi da bi ih potom u reš agregatnom stanju poklanjao sirotinji. Koliko pohvala za human gest, toliko i upozorenje da bi zbog ovakvog prasogenocida zaglavio robiju u državi Danskoj. Eh, ta trula EUropa... nije to nikad čulo za ovdašnji direktorski "princip 2x17", i zbogzato će 100% propasti.

3. Jedna baba u Brazilu se godinama molila figurici Elronda Napovilnog misleći da je to Sv. Antun. Podmetnula joj unuka. Bre, liči... Sram vas bilo da se podsmevate starijoj brazilskoj pionirki kad u Srbistanu imate na tone istih takvih koji se klanjaju svemu i svačemu - od Plastičnog Isusa do Postera Vođe u prirodnoj veličini. Pa ništa.

4. Srbistanske vlasti su rešile da Nebeskom Narodu uteraju finansijsku disciplinu, što ima važiti i za seno, slamu & ostalu biomasu. I zato, odsadpanadaljeiubuduće, po našim radnjama će se prodavati "(vakuumirana) božićna slama", višestruko skuplja od cene badnjaka na ulici. Ovo je odličan poslovni potez koji će se odraziti i na onu +100RSD nagradnu igru sa fiskalnim računima, u narodu poznatu i pod nazivom "Sakupite 10 fiskalnih računa iz različitih prodavnica, sa iznosom većim od 100 dinara, spakujte ih u kovertu, pošaljite u bubanj Đuke Bizona i tako postanite srećni dobitnik stana za Vođinog Batu". Seno u glavi. Slama u kesi. Zob međ' zubima.
Nego... slama u hipermarketima?! Pa ko će da zaštiti domaće male proizvođače od tog multikorporacijskog tržišnog nasilja?! 'Oćemo bre kvote za uvoz slame, čak su i stenice bolje kad su domaće!

To be continued...

500-600

Šuma stara 500 godina je posečena da bi bio napravljen put do objekta za zimske Olimpijske igre 2018. godine u Pjongčangu, i biće korišćen za takmičenje koje traje samo tri dana! Ta šuma je dom za četiri ugrožene vrste. Inače, Međunarodni olimpijski komitet je te igre proglasio "Zelenom Olimpijadom"...

Vest vam izgleda kao čista glupost?

Tako bi trebalo da bude, pa ipak južnokorejske vlasti upravo sada krče šumu koja je pod zaštitom već pola milenijuma, kako bi napravili prostor za nove skijaške objekte. Ovakvo ponašanje je užasno kratkovido, nelogično i, što je najgore od svega - nepovratno. Besmislen je i izgovor kako će po okončanju Igara taj prostor biti korišćen kao novo zimsko odmaralište. Kada to drveće bude posečeno, to će biti zauvek. Pritom je MOK organizatorima poverio mandat da ZOI 2018 budu proglašene "Zelenom Olimpijadom" koja će biti organizovana i realizovana na principima održivosti životne sredine. Samo pritisak koji bi potekao od strane zemalja učesnica, mogao bi da natera MOK da se drži principa koje propagira i primora organizatore da razmotre i promene svoju odluku o uništenju šume na planini Gariwang.

Pjongčang, grad u Južnoj Koreji, dobio je organizaciju zimskih Olimpijskih igara 2018. godine. Kako bi obezbedili teren za dva skijaška takmičenja koja traju ukupno tri dana, organizatori su već započeli seču najveće svetske šume vanigasre drveta, koja je istovremeno i jedno od poslednjih staništa za četiri ugrožene životinjske vrste: evroazijske vidre, divlje leopard-mačke, Martenove i leteće veverice.

Ova šuma je veoma dugo bila pod zaštitom države; međutim, da bi dobila organizaciju tih ZOI, Južna Koreja je ukinula zaštitu tog prostora. Sada se maska Olimpizma zloupotrebljava za masovnu seču šume, koja prevazilazi takmičarske potrebe Olimpijade, kako bi tu izgradili novo i veliko zimsko odmaralište. Organizacija Olimpijskih igara predstavlja ogroman izvor prihoda gradu koji ih dobije, ali ako to podrazumeva uništenje retkih i dragocenih bogatstava planete, organizatori moraju biti prinuđeni da promene svoje planove ili čak odustanu od organizacije Igara. Toga je već bilo u istoriji Olimpijskih igara: Denver je odustao od dobijene organizacije Olimpijade 1976. (zamena je postao kanadski Montreal) kako bi uništenje životne sredine bilo izbegnuto; japanski Nagano je vodio teške pregovore kako bi zadržao organizaciju Olimpijade i istovremeno sačuvao okolinu. Sopstveni ekološki standardi Međunarodnog olimpijskog komiteta preciziraju okvire održivog razvoja koje organizatori Igara moraju da poštuju, tako da bi Pjongčang mogao da bude ili pohvaljen kao sjajan primer poštovanja ili ukoren zbog teškog nepoštovanja istih. Ovo uništavanje mesta koji je vekovima unazad u Koreji smatrano za sveto, teško je nekih 150 miliona USD. Toliko košta izgradnja budućeg turističkog centra, ili, bolje reći - uništavanje globalnog ekološkog blaga.

Korejski zvaničnici su već popili uglavnom mlake kritike zbog "zanemarivanja obaveza" koje su prihvatili zajedno sa organizacijom ZOI, ali i zbog "zloupotrebe položaja". Ali...

Seča hiljada stabala starih i po 500 godina zarad par olimpijskih trka predstavlja čistu besmislicu. Jasno je da će po završetku Igara, uništavanje šume biti nastavljeno zarad profita. Nekada su nas kao decu učili da su šume pluća Zemlje, od vitalnog značaja za čist vazduh i stabilnost planete koju svi podjednako delimo. Danas, to izgleda kao da više ne važi...

Avaaz: 500 year old forest cleared for 3-day event

***

Vest vam izgleda kao čista glupost...

Ma šta je bre vaših 1000 x 500 vanigasrea za naših 1 x 600 dubova, dragi Koreanci. Videćete vi, kad ovi naši probiju koridor direkt kroz središte Zemlje od Savinca do Pjongčanga, pa se posle čudite saobraćajnom znaku posred gore Gariwang, na kome piše:

Welcome to Srbistan, the Mlatišuma State.