RTSPS ne može (čak i kad hoće) da promaši temu.
Stvarno, ovo jeste Srbija.
Stvarno, ovo jeste Srbija.
Dan posle najnovijeg masakra za zabavu naroda koji obožava sportove, naročito šibadžijske i pucačke ali i one u kojima se neretko kolektivno gubi glava, svi se nešto prenemažu, pretvaraju i pritvaraju organizatore, traže krivce u neposlušnom narodu (koji je teran da se skloni ali nije hteo, tako da mu je ovo nauk šta ga čeka ako putevima i ulicama krene nešto tvrđeg oklopa). Na Prvom kanalu Javne Kuće Informisanja na neprekidnoj traci se ređaju stručnjaci za trke sa pripadajućim im nesrećama, ponovo se pravi death count do današnjeg dana, svi su nešto znali i govorili ali niko neće da ih čuje.
Svi pričaju, niko ne sluša. Da li zbog toplog vetra, promenljivog smera...
Svi pričaju, niko ne sluša. Da li zbog toplog vetra, promenljivog smera...
What a bunch of bullshit.
A Negotin, i ta prokleta trka iz 2003. godine - da li se na kraju utvrdilo ko je ko i šta je šta?
Da li se još neko seća čuvenih Ročuljevih trka i pokojne Rade Bukvić, polomljenih desetak gledalaca koji su jedva živu glavu izvukli ispod točkova neispravnog auta koji je vozio lik umetničkog nadimka Džanko?
Trka sa egzekucijom dela gledalaca održana je 7. septembra 2003. godine na putu na kome ni po jednom osnovu nije smela biti održana - a jeste. Toga dana su svi videli i kako. U Negotinu svi isuviše dobro znaju i zašto, osim nadležnih, a tako je i danas.
Opštinski tužilac je dva dana kasnije "odmah" odredio pritvor vozaču i najavio krivičnu prijavu zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti (Glas Javnosti 9.9.2003) - čega inače ne bi bilo da nije niko poginuo, potpisujem. Isti tužilac izjavljuje i da je obezbedio mesto nesreće radi istražnog postupka. Za to isto vreme, organizatorima trke nadležni su odredili da se brane sa slobode (Kurir 13.9.2003). Te godine na vlasti u Negotinu bila je koalicija SPS-DSS, sa posebnim pikom na aktuelnog načelnika Stojanovića koji je bio kadar lokalnog DOS-a i kome su već neko vreme spremali tihi linč zbog reči i dela tokom "Sablje". Po ulasku Jočića u posed prvog pendreka Srbije želje lokalnih koštunjara bile su ekspresno ispunjene.
I ne samo njihove.
I ne samo njihove.
Idemo dalje: u novinskom tekstu (Blic 25.9.2003) pomenuti tužilac objašnjava tu odbranu sa slobode i zaštitu mesta nesreće do u sitna crevca, ne propustivši da oplete po izjavama za medije koje su dali članovi lokalnih DS i GSS. Mogao sam tada da pričam do mile volje (uokvireno crvenim), mesto događaja je bilo obezbeđeno - i tačka. Kasnije se pokazalo i kako. Sve je lepo pojašnjeno u presudi koja je izrečena 2009. godine (Blic 9.2.2009) - glavni krivci za masakr su oslobođeni usled nedostatka dokaza. E tako se obezbeđuje mesto zločina, care! Pomenuti tužilac je kasnijom "reformom" pravosuđa ostao bez posla (pitam se zašto, a bio je tako poznat još iz vremena kreativnog tumačenja izbornih rezultata 2000. godine u korist SPS). Novi tužilac je uložio žalbu na ovu i ovakvu presudu, a ja opet morao da mlatim praznu slamu glede domaćeg pravosuđa (Građanski Krug 8.2.2009 i 26.2.2009). U isti koš strpani su Ročulj Koštunjavi (onaj u crnoj majici, koji po kolovozu vitla crvenom zastavom kao sumanut i koga mnogi smatraju glavnim krivcem za sve) i ex-načelnik Stojanović (kome je pomenuti koštunjarac sve vreme radio o glavi i uspeo da uvuče u cirkus). Stojanović je, inače ubrzo posle trke bio ne samo smenjen već i isteran sa posla na koji je vraćen tek posle dugog sudskog spora.
Konačno, Apelacioni sud godinu i po dana kasnije ukida sramnu presudu (Blic 15.1.2011) i pokreće novi postupak tražeći da se ponovo preispita dokazni materijal. Danas, devet godina kasnije, svi su živi i zdravi osim keve mog školskog, nastradale Rade Bukvić. Neki su se oporavili od povreda, neki odustali od tužbi, neki se vratili na posao a neki još i debelo avanzovali pride. Naravno, neko više nije u DSS-u, sada je postao član SNS - kako je i red, druže.
Kako trenutno stoje stvari, svi su popili po neku uslovnu kaznu i - mirna krajina. Eto.
Konačno, Apelacioni sud godinu i po dana kasnije ukida sramnu presudu (Blic 15.1.2011) i pokreće novi postupak tražeći da se ponovo preispita dokazni materijal. Danas, devet godina kasnije, svi su živi i zdravi osim keve mog školskog, nastradale Rade Bukvić. Neki su se oporavili od povreda, neki odustali od tužbi, neki se vratili na posao a neki još i debelo avanzovali pride. Naravno, neko više nije u DSS-u, sada je postao član SNS - kako je i red, druže.
Kako trenutno stoje stvari, svi su popili po neku uslovnu kaznu i - mirna krajina. Eto.
Stvarno, da li ćemo čekati narednih devet (i više) godina pa da doživimo epilog poslednjeg auto-sranja, sa Tare? Znajući vršioce radova ništa me ne bi začudilo, to je ovde tak' normalno.
***
Smatram da auto trke konačno treba zabraniti, osim onih na zatvorenim pistama gde gledaoci bezbedno sede na tribinama za koje su platili ulaznice. Šta, to je kao skupo? Pa da, u ovoj zemlji je život daleko jeftiniji samo što ga niko ne prikazuje u potrošačkoj korpi.
Možda će s tim ići lakše nego sa sankcionisanjem preletanja ptica-serica iz stranke u stranku, sa sve mandatima.
Možda će s tim ići lakše nego sa sankcionisanjem preletanja ptica-serica iz stranke u stranku, sa sve mandatima.
