Za zdrav i dug život jednog organizma bitna je konstitucija, pa tek potom okruženje.
Po poimanju naših "modernih" istoričara i sociologa, prošlost tj. istorija je jedna veoma predvidljiva stvar. Umesto da se bave prošlim svršenim događajima i vremenima, nikako da se opamete i na osnovu istorijskih činjenica jasno sagledaju i shvate buduća društvena gibanja, objasne građanima šta ih čeka "ako... onda".
A imali su dovoljno istorijske građe koja je jasno ukazivala gde se zaputilo podivljalo društvo. Dovoljno je bilo samo pratiti (de)evoluciju prvog člana svakog od naših Ustava, koje smo jedva uspevali da preživimo.
Toliko hvaljen Sretenjski Ustav kneževine Srbije iz 1835. godine, na koji se pozivaju današnje državobraniteljske kleronacištetočine, kaže:
čl.1: Srbija je nedeljivo i u upravljanju svom nezavisno kneževstvo koje priznaju sultan Mahmud Drugi i imperator Nikolaj Prvi.
Nota: U čl. #2 je zastava Kneževine Srbije opisana kao "boja narodna Srbska je otvoreno-crvena, bela i čelikasto-ugasita". Dakle, crveno - belo - plava?!
Ustav Kraljevine Srbije iz 1888. godine (tzv. radikalski), donet posle Turskog (1838) i Namesničkog (1869):
čl.1: Kraljevina je Srbija nasledna ustavna monarhija sa Narodnim Predstavništvom.
Iz čl. 2 vidimo da su posle pola veka "narodne boje" evoluirale po nekakvom tetris principu, po kome srpska liči na naglavce okrenutu rusku zastavu (to je, naravno, budalaština jer nema nikakve istorijske osnove za takvu tvrdnju iako se povremeno razvlači po medijima).
U Ustavu Kraljevine Srbije iz 1901. piše:
čl. 1: Kraljevina je Srbija nasledna ustavna monarhija sa Narodnim Predstavništvom.
Opet isti tekst. A narodne boje? Pa, crvena ozgo, plava između a bela ozdo.
Formiranjem Jugoslavija, ustavi Srbije u početku nisu ni postojali, a pred kraj - kao i da nisu.
Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921. (tzv. Vidovdanski):
čl. 1: Država Srba, Hrvata i Slovenaca je ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija.
Narodne boje - opet tetris; ovoga puta Karađorđevići preuzimaju raspored boja iz Ustava Miloša Obrenovića (1835), ali okrenute naglavačke. Elelmdaklem, sada je plava ozgo a crvena ozdo. Sve ostalo je uglavnom bilo i ostalo isto kao i kod rivalske dinastije trgovaca prascima i džebanom.
Preimenovanjem Kraljevine iz SHS u Jugoslaviju donet je novi Ustav (1929) i njegova dorađena verzija (1931), poznatija kao Oktroisani Ustav:
čl. 1: Kraljevina Jugoslavija je nasledna i ustavna monarhija. Službeni jezik Kraljevine je srpsko-hrvatsko-slovenački.
Službeni jezik je takav kakav je, a tek službeno pismo... Bio bi zanimljiv odgovor, na kakvu se to tradiciju predaka poziva današnji "prestolonaslednik sekularne republike", kako zbog sadržine tako i zbog jezika i pisma kojim bi odgovorio. No, bez obzira na tog i njemu slične, iz ovog Ustava je činjenično izbačen pojam parlamentarizma, a neke posledice tog ludila trpimo čak i danas.
Po završetku Drugog svetskog rata i promene vlasti iz feudalno-monarhističke u preskočenokapitalističko-komunističku, uz opstanak jedino Službe koja je oduvek bila dobra svim vlastima, menjaju se prefiksi i skraćenice (DNJ, FNRJ) države kojoj ostaje naziv Jugoslavija. Umesto troplemenske SHS narodne doktrine, u lonac se dodaju i Makedonci i Crnogorci, a sam Ustav FNRJ iz 1947. je u najvećem delu napisan (prepisan?) po ugledu na tzv. Staljinov iz 1936. godine. Neki drugovi su se godinu dana kasnije baš zbog tog prepisivanja debelo ugrizli za jezike pa revidirali (u)stavove zarad opšteg nam dobra, ali tu skasku ionako svi dobro znamo - ko, šta i kako. Inače, u svakoj od potonjih verzija jugoslovenskih Ustava, i Srbija je imala sopstvenu podverziju koja je uglavnom služila za slikanje, ali i pretnju obijanja o tvrdu glavu neposlušnu.
Po pitanju narodnih boja, Jugoslavija se držala onih naopakoobrenovićevsko-karađorđevićevskih a Srbija onih obrenovićevsko-naopakoruskih. Šta god to značilo.
Kada je Jugoslavija (opet) promenila ime u SFRJ - naravno - donet je i novi, prigodan Ustav (1963), kojim smo potvrdili svoje odricanje od staljinizma i okrenuli se u svetlu socsamoupravnu bodočnost:
čl. 1: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je savezna država dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda i socijalistička demokratska zajednica zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanju.
I Srbija, istotakođe.
Ustavom SFRJ iz 1974. godine, počinju prva unutarteritorijalna koškanja izazvana deobom jedne od ćelija:
čl. 1: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je savezna država kao državna zajednica dobrovoljno ujedinjenih naroda i njihovih socijalističkih republika, kao i socijalističkih autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova koje su u sastavu Socijalističke Republike Srbije, zasnovana na vlasti i samoupravljanju radničke klase i svih radnih ljudi, i socijalistička samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i građana i ravnopravnih naroda i narodnosti.
Iako su skoro svi bili fokusirani na nacionalno-teritorijalnu problematiku vezanu za ovaj Ustav, mnogima je promakla jedna veoma bitna činjenica: po prvi put u istoriji saučestvovanja Srbije u nekakvom državnom obliku na njenim prostorima, u Ustavu stoji kategorija "građani". Ubeđen sam da čak i danas, četrdeset godina kasnije, mnogi - ne samo laici, već i ljudi od struke - ne pridaju dovoljno značaja toj činjenici.
Inače, pored standardnog kukumavčenja o "antisrBskom karakteru ovog Ustava", slično su kukumavčili i po Hrvatskoj jer je u njihovoj podvarijanti člana 1 stajalo da je "Socijalistička Republika Hrvatska nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda u Hrvatskoj i država narodnosti koje u njoj žive".
Prc.
Valjda je svima jasno da posle ustavne mitoze & mejoze... nema kajanja.
Slede nebulozni Ustavi još nebuloznijih državnih zajednica u kojima je Srbija bila glavna i nezaobilazna mirođija, ne baš uvek po ukusu i mirisu mnogih koji su u njoj takvoj bili primorani da žive ili ostanu.
Ustav Savezne Republike Jugoslavije (1992):
čl. 1: Savezna Republika Jugoslavija je suverena savezna država zasnovana na ravnopravnosti građana i ravnopravnosti republika članica.
Što bi rekli, nit' smrdi nit' miriše, ali ono što tek sledi ipak predstavlja dno dna, ritanje mrtvog magarca...
Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora (2003):
čl. 1: Ime državne zajednice je Srbija i Crna Gora.
Za daljim čitanjem nema nikakve potrebe, jer tu ama baš ništa ne piše na punih 11 stranica teksta.
Tačka.
A onda je Crna Gora dala Srbiji samostalnost. Ne nasedajte na razne priče i laži kojima vas obmanjuju, zato što je baš tako bilo i nikako drugačije. Srbija, u početku, nije shvatila da je konačno ostala sama, takva kakva i kolika je, da će morati da bude i samostalna. Tako je bilo sve dok se drugospodin Drvojislav Koštunjavi nije dosetio da za sobom u amanet pokoljenjima ostavi još jednu od svojih pizdarija, i rešio da napiše čuveni Vampirski Ustav iz 2006. godine, koji su posle dva dana i naročito dve besane noći prebrojavanja (iznova i u nedogled) referendumskih listića, ipak uspeli da uglasaju građanima Srbije uz pomoć partijskih mašinerija DSS, DS, SPS i SRS.
Bojkot ustavnog referenduma u organizaciji LDP, GSS, LSV, SDU i DHSS je zamalo uspeo. U stvari, bojkot jeste uspeo, uz brojne materijalne dokaze falsifikovanja glasačkih listića, višestrukog glasanja ili glasanja za druge (odsutna, pa čak i preminula lica), video i audio snimke sa glasačkih mesta, fotografije, izjave članova biračkih odbora... nažalost, nikome više (za razliku od 1996. ili 2000.) nije bilo stalo do isterivanje istine, ni od domaćih niti od stranih zainteresovanih strana. Tada, kao i danas, jedino je bila bitna stabilnost vlasti koja će biti garant mira u regionu i vraćanja para koje su se svi oni u naše ime od sveta grebali. I još uvek to rade.
čl. 1: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Kako da ne...
Drugog novembra 2006. godine, Republička izborna komisija je objavila konačne rezultate referenduma: na birališta je izašlo 3.645.517 građana ili 54,91%. Za Ustav je glasalo 3.521.724 ili 53,04%. (Wikipedia)
Već smo rekli i kako.
***
Srbija neće moći da bude normalna i pristojna država sve dok ne počne da sluša ono što od nje traže njena deca, a ne nalickani prasci u preskupim odelima i nedoprcani mumificirani mantijaši sa kruciformnim šurikenima i račvastim poganim jezicima.
U budućem Ustavu Srbije na početku mora da stoji:
član 1: Srbija je država u kojoj većinsko stanovništvo čine ljudi, a sa njima žive i životinje.
Ili ovako, ili bolje nikako.
