Bol fantomskog uda

Amputacija u medicini predstavlja hirurški zahvat odstranjivanja određenog organa ili dela tela (najčešće ekstremiteta) zahvaćenih neizlečivim oboljenjem ili nepovratno fizički oštećenih. Vrlo često se dešava da je amputacija jedini izlaz za spas zdravog (dela) organizma.

Posle intervencije, pacijenti vrlo često "osećaju nešto" na mestu gde se nalazio odstranjeni deo tela - imaju fantomske bolove, svrab, golicanje, pa čak i primisao kako mrdaju nedostajuće prste ili ud. Neki naučnici smatraju da je za to "odgovorna" aura, koju je svojevremeno Kirlijan uspeo (navodno) da fotografiše.

Mozak, iako centar nervnog sistema, paradoksalno, ali sam po sebi ne može da oseti bol. Zbog toga, bol mozga ne postoji. Amputacija dela mozga stručno se naziva lobotomija, i praktikuje se kod teških hirntrauma, mada su joj pribegavali i neki "lekari" definitivno luđi od svojih pacijenata. Zakivanje klinova kroz nos ili otvor suzne žlezde, a sve u cilju supresije nenormalnog seksualnog ponašanja, pa čak i "razgovora sa đavlima", korišćeno je do sredine prošlog veka.

Bezuspešno.

Pre tačno sedam godina, somatska varijanta imena sa ove daske na slici, odsečena je od ovozemaljskog tela savremenog srbijanskog društva. Nekoga je to zabolelo, nekoga nije. Problem leži u tome što je ta bolest svojim velikim delom ostala u mozgu, odakle se niko nije potrudio da je istera. Naprotiv, Car Boris je pokušao nešto još gore - da izmisli još jedan kalendar i izjednači 11. i 12. mart. U meri, u kojoj se Ivica Dačić zaista odrekao svog Požarevca, toliko je Tadić otvorio sebe i svoju stranku za sumanutu Miloševićevu populističku ideju o tome kako treba vladati Srbijom. Danas nije bilo Dačića pod lipom; sa druge strane, nije mali broj onih koji smatraju da je tamo mesto mnogo više Tadiću i njemu sličnim licemernim narikačama nad Zoranom Đinđićem.

Bolest koja mozak ne boli, ali zato razara sve naniže.
Kolektivistički, saborno-anomičan palanački neum, ne poseduje osnovne prerogative da bi mogao da se bori protiv kolektivnog bezumlja, usled čega je ovo društvo ovoliko podivljalo, postalo bolesno, bez ikakvog čulnog doživljaja sveta i vremena oko sebe. Zato što društveno-autističan mozak sebe amputira iz stvarnosti u kojoj se nalazi, a okolinu pretvara u sopstvenu metastazu.
I zabole ga za to.

***

Prvi razvodnik straže sa slike, nekada u prvom a danas u krupnom planu, nikada nije bio niti će biti - čak ni fantomski - nalik Zoranu Đinđiću.

Svako ko sebi dopusti takvu izjavu, dostojnu tri Besomuka iz romana Stivena Donaldsona o Tomasu Kovenantu - neverniku i gubavcu, nije ništa bolji od takvih o kojima priča. Ne pomažu tu ni adrenalinska patetika, ni metafizika, niti "preči" ciljevi poređani po vertikali. Ne pomaže ni ljigavo izjednačavanje fantomskog i stvarnog bola.

Tako je najlakše sebe amputirati od svojih.
Onih, koje sve to zaista boli.

DSPS

Evo kako je master Stojko odbornicima obrazložio svoju želju Deda Smrazu (u daljem tekstu - DS) za smenom direktora JKP "Badnjevo" pre isteka mandata.

Pusta želja ispunjena je na jučerašnjoj sednici Mesne Zajednice Negotin, koja se nalazi u predgrađu Socijalističke Opštine Dušanovac. I tako su DS-ovi odbornici glasali za linč jednog od "svojih" i reizbor jednog od svojih. Doduše, zaista ne znam kakvo je sad pa to čudo "diplomirani ekomista", ali užasno dobro znam kako je to kada ovom Palankom vlada SPS.

Da se ne kačim sad i za onaj "akcenat", dosta je i 'voliko.

***

Pre tačno deset godina, formirana je čvrsta lokalna vlast u Negotinu koju su činili SPS i DSS. Deset godina kasnije - sve je isto. Samo su se Koštunjare prešaltovale u DS, G17, SNS - isti oni, koji su sada glasali za novogodišnju predizbornu mr.Stojkovu želju.

Reći ćete "Aha, opet držiš stranu Gerovki!"
Zajebali ste se - vi, koje ona svrbi dok imate poriv za držanjem. Radmila Gerov, iako je bila predsednik skupštine opštine Negotin (ispred DSS, do juna 2002. godine), za  osam meseci foteljašenja (u svom poluprvom mandatu) nije dopustila smenu niti jednog jedinog direktora ili člana upravnih, nadzornih ili školskih odbora, koji su bili članovi rahmetli negotinskog DOS-a. Svi su listom posmenjivani a neki i isterani sa radnih mesta, ujesen te godine, posle njene smene i odlaska iz DSS, te armiranja vlasti koju su činili ovi isti od juče - samo prepakovani u neko drugo pakovanje.

U ovoj Palanci SPS (i njihovi DS sateliti) nisu tvorili vlast jedino kada je Gerovka sa svojom bandom bećara gazdovala gradom. Sa kakvim god tvorovima je tvorila tu vlast, za vreme njenog (drugog i polutrećeg) mandata nikada nije dopustila da bilo ko pokuša, daleko bilo smeni, nekoga od njenih kadrova.

Inače, Negotin uskoro dobija i lokalnu televiziju, koja će se zvati "TV Trans Negotin". Naravno odlukom odbornika, dok su još uvek u transu dilova i brige za sopstvene guzice.
Letošnje igrarije oko smene Vlajka i podrške Stojku, obijaju se, i tek će se obijati o glavu žutim irvasima. Neka, i treba - zaslužili su.

Zbog svega ovoga je, na 24. sednici MZ Negotin u predgrađu SO Dušanovac, poslednja i završna reč ipak bila agroliberalna, Radmilina:

"Gospodo demokrate, svaka vam čast."

Kakve bre crne demokrate, sve su to DS - Deda Smradovi. Nule i ništice, ništarije nevažeće - bili i ostali. A i ostali.

Doček Nove 2013. Godine o trošku budžeta opštine, biće organizovan besplatno za sve građane - one iste koji pune taj budžet. Tom prilikom duvaće orkestar, kontriraće akustična banda, za njom još i velika - opet banda. Građanima potom sledi mrstojkočestitka, kuvana brlja, kao i po vruće ćevapče & mekika u ruku.
Plus vatromet, ali bez hiljadu slonova, nojova i pužova.

Drž', Stojko!

Izbori su na proleće, čim se otopi sneg i opet pojavi lišće.