BIA snajka, BIA

Velika Vučićeva rokada

Zamenio mesta kralju i topu? Nema šanse, iako ih je teško razlikovati čak i po inicijalima u ovoj simultanki koju kradikali igraju sa nama, gde je 31 figura njihova a naša samo jedna. I sve pioni. Sve uredno i po d-Ontovim pravilima šaha - sami igraju, sami biraju koje će figure biti na tabli a koje ne, koliko ih uzimaju za sebe a koliko preostaje za nas - da li i ako.

I opet varaju, kradu, ne poštuju ni ta pravila ("to nam je u genocidu"), zastavica im pada bezbroj puta dok u beskonačnom cajtnotu sami sebe sateruju u bezizlaznu klinč-poziciju u uglu table. I opet, po ko zna koji put, optužuju tog jednog jedinog preostalog piona da je bio u ofsajdu. U toj partiji, kralj može biti samo jedan. On ne menja položaj ni sa kime i nikada, ni po koju cenu, pa makar se taj top zvao i AV - bilo koja varijanta od više ponuđenih klo(v)nova. Za njega su svi samo topovsko meso.

Jer, onaj glavni AV uopšte nije figura na ovdašnjoj tabli. Zato na nekoj drugoj jeste. Pion, i to manji od ovog našeg, jednog, jedinog preostalog. Ništavniji od nule. Zato se svakodnevno sveti svima, ovde. Jer više nema kud i ne može drugačije.

Velika rokada se u šahu označava sa 0-0-0.

Ne postoji bolji opis ovog poteza.

Obratite pažnju na naslovnu rečenicu iz novinske vesti o predlogu sastava nove Vlade i kadrovskim rešenjima za neke od Službi: Vulina čeka mesto direktora BIA.

Ta rečenica, kada je Šizoje izusti, ispravno se čita na sledeći način: Vulin čeka mesto direktora BIA. I nikako drugačije. Pravo pitanje glasi: Da li to mesto čeka Vulina? Doduše, ako je neko "sposoban" da do temelja razori i u potpunosti rasturi Službu (kao i sve ostalo čega se dotakao), onda to svakako jeste AVlevi na predlog AVdesnog.

I zato, sačekajmo još par dana do ovaploćenja Proročanstva. Ipak je to i dalje samo predlog za ispunjenje vlažnih snova jednog jovanjičkog paradajz-turiste na proputovanju kroz destinacije po ministarstvima ljubavi & sile. Ništa manje. Ništa više. Uvek previše.

A ako/kad bude, lako ćemo premeštati ugalj u podrumu. Na smenu.

Do besvesti, pa onda iz početka.

Biće zanimljivo videti koga će angažovati za šnit novih ziherdinst uniformi. Priča se da su nakon objave ove Šizojeve blagovesti Vulini izustili "aaahhhh... konačno". Smrt u diskoteci, i tačka.

***

Neočekivano

Uglavnom u crnom

Bez pitanja

Samo zadovoljstvo

Neočekivano

Odsustvo od svih

Izgled

Uglavnom u crnom

Samo zadovoljstvo

U svakom trenutku

Neočekivano

Borghesia "U crnom"

(Ogolelo Mesto, 1988)

***

Oni nam nikada neće oprostiti što nas nisu dotukli.

Trebalo je na vreme da to shvatimo.

Nemojte ljudi, iako ste Srbi

Obavezno treba obrisati blato sa šofer-šajbne, da ne zgazimo nekog:

Stamatovićev survival omladinsko-patriotski kamp za maloletnike na Zlatiboru su 2018. vodili ruski veterani iz ratova u Avganistanu i Čečeniji

+

Izjava tog istog "opozicionog" mozga iz 2019. glasi: Srbija treba da Kosovo ustupi Rusiji na 99 godina, tako bi svi Srbi sa Kosova automatski postali ruski državljani i bili zaštićeni

+

Vučićeva beskonačna pantljičara laganja i bljuvanja vatre po svakome ko kampanju "Za našu decu" vidi samo kao paravan za pljačkanje naroda i totalnu rasprodaju ove države u bescenje

+

Ruska agentura u Srbiji, od SPS fukare preko Novosti i "humanitarnog" špijunskog centra pa sve do Sputnjika i plaćenih botova po Fejsbuk target-grupama

=

Naslovna strana Informera na kojoj velikim slovima piše "Ukrajina napala Rusiju!"

Šta još ovde nije jasno?

Nije dobro (ili podobno) obojeno?

Nema tu odavno mesta nikakvom čuđenju i padanju u fras, činjenice su neumoljive: Srbija je KGBovski trn u NATO peti i bojim se da ćemo zbog toga debelo najebati, uz još deblje naslađivanje Kine koja će se smejati i podPRCkivati i jedne i druge preko naših guzica.

I džepova, čime god da ih ovaj buzati maloumni iluzionista trenutno puni.

Od kampovanja do logorovanja, od kampa do logora - i nije tako daleko.

Eh, Srbijo... advokate Rajkoviću.

Zgaziše te k'o zeca, i to "tvoji", pa baciše u bunar duša bez dna.

***

appendix 21:30
Besnilo sa naslovne strane Informera sada je predmet zajebancije po nemačkim novinama. Oni barem znaju kako je to kad Poljaci napadnu švapsku pograničnu postaju, pa ovi moraju onda da im uzvrate skroz do Moskve.
Čuj, Moskva! Opet.
Oglasio se danas i tavariš Zelen-Stamatović sa tvrdnjom da je zaista tako kako piše Informer.

Eto, i to smo sredili.

Tako nam i treba - kada nećemo da se učimo na tuđem (lošem) primeru, dobićemo (opet) po nosu. Nismo odavno, i to (opet) zbog istih. Bed karma, katabaza ili koja god već kolektivna dijagnoza da je u pitanju.

Dan

Danas je ponedeljak 13.

Maj.

U verskom kalendaru UDB-e stoji: sv. Ilija Čvorović

Fiksni praznik.

Crveno slovo.

Sve ostalo crno - k'o u kuhinji Danice Čvorović, preterano naivne domaćice.

Zajebana stvar, ta kuhinja...

Od obrenovićevskih sreskih špijuna i žandara, preko Crne pa Bele ruke, karađorđevićevskih batinaša, večitih cinkaroša, Krste Mišića, poljske straže, posleratnih komunjarskih kožnokaputaša na Cindapima, Leke Rankovića, Dolanca, udbe, debea, vebea, supa, milicije, policiota, Crvenih beretki, Miloševićevih mupovaca, sindikalaca "prvog poziva", "svedoka"-saradnika, do koštunjavog Bulatovića, protivpožarne policije, komunalne policije, hilfspolicaja, građanskih i jezičkih trojki, Dačića, sije, bije, Bate Santosa i svih ostalih Balkanskih špijuna, Profesionalaca, gviruša, uhoda i uholaža iz naših sokaka - na današnji dan, njihov praznik, poručujemo:

Nikom nije lepše nego vam'

Zato nam je 'vako svaki dan

Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA) osnovano je 13. maja 1944. godine, zbog čega je taj datum bio obeležavan kao Dan bezbednosti, sve do ukidanja 2001. godine. Nema sumnje da je i to jednim, makar malim, delom bilo razlog za 12. mart 2003. U proteklih 75 godina, ta "firma" je doživela brojne transformacije u nazivu - i skoro nikada u suštini. Red bi bio da ovo čudo koje imamo danas, a koje su tetošile sve "vlasti" (naročito u poslednje tri decenije), ipak nazovemo svojim pravim i primerenijim nazivom:

OZONA - Odeljenje za zaštitu od naroda.

Drugačije se ne može nazvati silno orvelijanstvo koje ovde vlada otprilike koliko je stara i Džordžova knjiga - 70 godina. Prava sitnica.

Nema tu mesta ni za kakvo "ako se sete" - kod njih, ama baš niko i nikada nije zaboravljen.
Jednom u službi - uvek u Službi, jednom u dosijeu - uvek u Arhivi.
A sad, svi na svoje zadatke. Praznik je, kao i uvek, maksimalno radni.
Značka - obavezna.