Sunday, 28 May 2017

U kantini Ministarstva Istine


"Kako napreduje posao oko Rečnika?" reče Vinston glasno, u pokušaju da nadjača galamu u kantini Ministina.
"Sporo", odgovori Sim. "Ja radim na prilozima. Fascinantan je to posao. Jedanaesto Izdanje će biti završno. Svešćemo jezik u njegov konačni oblik - onaj koji će imati kada više niko ne bude govorio bilo kojim drugim jezikom. Kada to završimo, ljudi poput tebe će morati da ga nauče iz početka. Rekao bih da ti misliš kako je izmišljanje novih reči naš glavni posao. Ni trunke istine u tome nema! Mi uništavamo reči - desetine, stotine njih svakoga dana. Mi gulimo rečnik, skroz, do kosti. Jedanaesto Izdanje neće sadržati niti jednu jedinu reč koja će postati zastarela do 2050. godine. Uništavanje reči je jedna stvarno divna stvar. Naravno, najviše će biti odbačenih glagola i priloga, ali postoje i stotine imenica kojih se takođe možemo otarasiti. Ne radi se tu samo o sinonimima, već i o antonimima. Nakon svega, koja je svrha jedne reči ako ona predstavlja samo suprotnost neke druge? Svaka reč u sebi sadrži i svoju suprotnost. Evo, uzmi na primer reč 'dobro' - koja je svrha da postoji i reč 'loše'? 'Nedobro' je podjednako korisna - čak i bolja, jer predstavlja suštu suprotnost, što uopšte nije slučaj sa onom prethodnom. Ili, ako hoćemo jaču verziju reči 'dobro', potpuno je besmislen čitav niz nebuloznih i beskorisnih reči poput 'odlično', 'sjajno' i gomile sličnih? 'Jošdobro' pokriva sve to, ili 'najdobro' ukoliko i dalje želiš nešto još jače. Naravno, mi već korsitimo te oblike, ali u konačnoj verziji Novogovora neće biti ničega drugog osim njih. Na kraju, čitav koncept 'dobrog' i 'lošeg' biće pokriven sa samo šest reči - zapravo, biće to samo jedna reč. Zar ne uviđaš lepotu u tome, Vinstone? Naravno, sve je to ideja Velikog Brata", dodao je on na kraju.


"Vinstone, čini mi se da ne poštuješ Novogovor u pravoj meri", nastavi Sim, pomalo razočarano. "Čak i kada ga koristiš u pisanju, ti i dalje razmišljaš na Starogovoru. Čitao sam povremeno neke od tvojih članaka koje si napisao za Tajms. O da, sasvim su dobri, ali oni su ipak samo prevod. U dubini duše ti se i dalje držiš Starogovora, njegovih maglovitosti i beskorisnih senki značenja. Ti nisi prigrlio lepotu uništavanja reči. Da li si znao da je Novogovor jedini jezik na svetu čiji rečnik svake godine postaje sve manji i manji?"
Vinston je to znao, naravno.
"Pa zar ne vidiš da je cela svrha Novogovora u tome da suzi opseg misli? Tako ćemo na kraju uspeti da zlomisao bukvalno učinimo nemogućom, jer više neće biti reči kojima bi se ona mogla izraziti. Svaki koncept koji bi ikada više mogao biti potreban, biće izražen u tačno jednoj reči, njen će smisao biti striktno definisan a sva sporedna značenja biće izbrisana i zaboravljena. I to već u Jedanaestom Izdanju, nismo više daleko od te tačke. Ali taj proces će se nastaviti dugo nakon što ti i ja budemo mrtvi. Svake godine sve manje i manje reči, a opseg svesti uvek još manji. Pa već sada, svakako, nema razloga ili izgovora da se počini zločin zlomisli. To je samo pitanje samodiscipline, kontrole stvarnosti. A na kraju više neće biti potrebe čak ni za tim. Revolucija će biti kompletna kada jezik postane savršen. Novogovor je Engsoc i Engsoc je Novogovor!" dodao je on na kraju, sa dozom mističnog zadovoljstva. "Da li ti je ikada palo na pamet, Vinstone, da do 2050. godine više neće biti nijednog živog čoveka koji bi mogao da razume razgovor poput ovog našeg?"
"Osim..." krenu Vinston sumnjičavo, pa stade. Na vrh jezika mu je ostalo "... osim Prolova", ali on se tu zaustavi jer nije sasvim bio siguran da li bi to bio neortodoksan odgovor koji bi izazvao sumnju, i prijavu.
Međutim, Sim je naslutio šta je on hteo da kaže. "Prolovi nisu ljudska bića. Do 2050. godine - i pre, verovatno - svo stvarno poznavanje Starogovora će nestati. Kompletna književnost prošlosti biće uništena. Čoser, Šekspir, Milton, Bajron - svi će oni postojati jedino u Novogovornoj verziji, ne samo izmenjeni u nešto drugačije, već zapravo u nešto kontradiktorno u odnosu na ono što su nekada bili. Biće izmenjena literatura Partije, čak i slogani. Čemu bi služio slogan 'Sloboda je ropstvo' kada je i sam koncept slobode ukinut? Sveukupna klima misli biće drugačija. U stvari, više neće biti ni misli, barem ne onako kako mi to danas shvatamo. Ortodoksnost podrazumeva nerazmišljanje - nepostojanje potrebe da se misli. Ortodoksnost je podsvesna!"


Jednog dana, pomisli Vinston iznenada u to sasvim ubeđen, Sim će biti vaporizovan. Previše je inteligentan, previše vidi i otvoreno priča, a Partija takve ne podnosi.
To mu na čelu piše...

Džordž Orvel "1984"

***
Da li se sećate kamarada Milenka Jovanova, nekadašnjeg koštunjavog oborkneza zaduženog za Vojvodinu, i otvoreno fašističke izjave da će njegova (tadašnja) partija DSS formirati "jezičke patrole" koje će proveravati "jezičku srBodisciplinu" po vojvođanskim mestima u kojima se govori - i misli - na nekim drugim jezicima?

Zaista, zašto Mađari ne razmišljaju na srpskom?

Upravo takvi imaju u opisu radnog mesta da svakog, ko insistira na ispravnom korišćenju jezika i pisma, zatrpaju "gramatik-naci" etiketama, zapuše mu usta, polome prste i zube, ulupaju glavu, isperu mozak, proteruju... vaporizuju. Da ga, u duhu "najsvetlije  tradicije" južnoameričkih diktatura, nestanu. Nije fašistički insistirati na ispravnom korišćenju sopstvenog i stranih jezika, već je fašistički uništavati ih - jer se time uništava misao.
Kamarad Milenko J. je u međuvremenu preleteo u Veliku Partiju, uvidevši da dalji ostanak u koštunjavom oboru postaje sumnjivo neortodoksan. Bolje je prijavljivati druge nego biti prijavljen. Preleteo u SNS-kantinu, pa nastavio da i tamo pametuje. Dobio i funkciju, poput Simove u Ministarstvu Istine, krenuo odmah da lažima bije po predsedničkim protivkandidatima i njihovim ženama. Udarnički, kako je i red kod članova Unutrašnjeg kruga Partije. Neće ti valjati ta rabota, kamarade Milenko, jer Partija ne podnosi takve - prebegnu pa udri po (do juče) svojima. Tako bi sutra mogao i po (od juče) svojima, među koje je doleteo - a to već neće valjati. Na čelu ti piše, fontom "miroslavljevo", da bi mogao biti vaporizovan jednoga dana. Zbog viška pregalaštva u radu na Dvanaestom Izdanju...


Postoje naznake, mada sve slabije, da još uvek ne živimo u Okeaniji ili Evraziji, iako su kamaradi, ministarstva, posteri, telekrani, pretnje i strahovi, sistemsko nasilje i pljačka, militarizam, laganje, neprijatelji i brkovi sve više nalik onima iz Orvelovog romana. Uvod u "1984" smo odradili još pre četvrt veka, došlo je vreme za razradu. Svedoci smo svakodnevnog uništavanja jezika kojim nas obasipaju nacifrekventne televizije i novine pod direktnom kontrolom Ministina.
Ne živimo ni u crtanom filmu u kome Kića razvali od batina Miću uz čuveno "Nećeš ti meni da razmišljaš", još čuvenije "Ali, šefe, ti dobro znaš da ja ne umem da razmišljam!" i najčuvenije "Dobro. Nastavi tako." Pa opet, možda bi već sad trebalo krenuti po Simovim/Milenkovim preporukama: čuveno, joščuveno, najčuveno? Ćirilično i fontom "miroslavljevo" u glavi, na jeziku, u prstima. Čisto preventive radi...

Aha - zlomisao! Eto nama sjajnog primerka neortodoksnosti, zrelog za vaporizaciju.
Druže.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...