Stvari treba nazivati njihovim pravim imenima, pa tako i ljude.
A neke od njih naročito na današnji dan.
Samozvani antimiloševićevski lider koji je i bukvalno šutnut niz stepenice zgrade Vlade (u koju ga je par meseci pre toga prošvercovao Tadić), gradski konsiljere i menadžer lopovluka svake (beo)gradske vlasti, idolopoklonička humanoidna supozitorija, onaj što se napio od sreće kada je čuo vest da je ubijen ustaško-mafijaški izdajnik? Spisak je višestruko duži, ali i ova četiri asa politikantske deponije su previše za zdrav razum.
Da, nazvati ih pravim imenom i naročito na današnji dan.
Ništa manje od toga.
No comments:
Post a Comment