4Y200K

Četiri godine od prvog posta na blogu, više od dvesta hiljada kliktaja sokolovskih po ovim stranicama. I komentari pride. 

Neko je pisao a neko čitao, neko odavde skidao slike i od njih pravio foto albume, neki su krali postove i koristili ih u svoje bezumničke svrhe, neki su se informisali kada već ne mogu drugačije jer u Negotinu godinama vlada medijski mrak); nekome su ovi tekstovi jutarnja paranoja uz kafu, nekome visoka pamjat a nekome samo zabava i zajebancija kada ništa drugo više nije preostalo.
Ima i onih koji su pored nas odlučili da se i sami okušaju na sopstvenim blogovima.

Grupa građana koja je osnovala 2008. godine udruženje Građanski Krug, pa počela i blog da piše, ostala je do danas na na okupu. Razlog postojanja je i dalje isti, kao što je u ovoj zemlji sve ostalo isto. To se makar lako da proveriti - pogledajte prvi post pa uporedite sa ovim st(r)anjem danas i nađite razliku kojom bi makar pokušali da opravdate različitost koje nema pa nema.
Te godine se Vučić pentrao po žardinjerama jer su ga na kursu naučili da suzavac ostaje dole, bliže zemlji. Dačić je tada čvrsto stegao pendrek i još uvek ne silazi s njega k'o dete s trešnje. Toma je osnivao novu stranku ne bi li konačno postao predsednik nečega. Tadić je započeo svoj drugi prvi mandat u žutom dvoru. Čeda je bio... glasan.

Svi su, na neki sebi svojstven način, započeli sopstvene pohode kroz institucije koji su se okončali ove 2012. godine. Toma je postao predsednik namesto Borisa, Boris ne mora da osnuje stranku jer još nije dokusurio DS pa ne ide da ne bude više njen predsednik, Vučić je sada kalif umesto kalifa na istu foru kao kum Nikolić pre četiri godine, Dačić i dalje seca pendrek mada je pride skuvao i sikter kafu demokratama i to od istog taloga sikteruše koju je svario Koštunici 2008. godine na isti način kao i ove - na senče a ne na semče. A Čeda? On je i dalje... glasan.

Moram da dodam i ovo: u Negotinu je za protekle četiri godine došlo do vanredne promene vlasti, prvenstveno zahvaljujući duplom pasu u brišućem preletu koji nam je pod skupštinskom šatrom priredio čuveni balansero i akrobata Sloba Čubrilo, prvo glasavši na Otadžbinskoj Upravi za izbacivanje Nikolića iz SRS, potom krađom radikalskih mandata i utrčavanjem u naprednjačko jato, pa zatim krađom naprednjačkij mandata i uklizavanjem u tabor demokrata. Konačno, ovog leta dođosmo i do otvorene ponude Beoslonu Mirkoviću i njegovom pokretu, da ničim izazvan na poklon dobije nekoliko (trenutno žutih) odbornika na ražnjiću, kada ih već Tom i Džeri ne žele natrag.

Sve ono što se sada dešava na republičkoj i palanačkoj političkoj sceni, bilo je opisivano od 2008. do danas. Ne radi se ni o kakvom proročkom talentu ili dojavama iz taloga kahve. Jednostavno, akteri priča na ovom blogu se ne trude čak ni da skinu krmelje i jeftinu šminku sa lica, stare pune četiri godine. Isti su da istiji ne mogu biti, i lepo im je.

I tako, sve isto i u krug. E pa kada je tako, neka makar bude Građanski.
Srećan nam bre četvrti rođendan svima. Nama koji vam pišemo i vama koji nas čitate.

p.s.

Hvala RainDogu što me je pre četiri godine naskroz iskvario i ubacio u Blogosferu.

Ne zezam se, budiblogsnama.