Sajam Knjiga

Jutros, onako motoboemski, ode kamara bivših negotinskih radikala na sajam knjiga. Organizovano, delegatski, mandatno, disciplinovano. Idu da pruže podršku na štandu izdavačko-izdajničke kuće "Tom & Džeri Co.", sa novim sedištem redakcije u strogom centru Prestonice.

Povod je nova slikovnica koju ova renomirana kuća izdaje. To je svojevrsan politički testament jednog srećno prohujalog epskog perioda izdavaštva vedeta ove firme, u kojoj je opisana sva životna golgota kroz koju su prošli ne bi li ovo remek-delo žanra ugledalo svetlost dana i ozarenu desnu polovinu lica širokih narodnih masa, tj. poštenih srbskih domaćina & patriota & ugnjetene radničke klase & nacionalno osvešćene tzv. intelegencije.
Ovaj monolit žanrovskog izdavaštva podeljen je u poglavlja koja su adekvatno identična projekcijama odgovarajućih epizoda similarne TV-serije pod apsolutno komplementarnim nazivom, sinopsisa koji razdire bol u duši i na nos priziva suze radosnice zbog tog monolitnog vaskrsnuća ideja naprednjačke tradicionalne srbske desnice na čelu sa doajenskim dvojcem scene.
Da zavirimo u sadržaj ove takoreći Biblije Srbskoga Naprednoga Dešnjaštva:

(napomena: ovo predivno štivo urađeno je u formi slikovnice, ne bi li se odagnala svaka, pa i najmanja sumnja u suštinu poruke autora)

TOM & DŽERI
Statut i Preambula (u slici i reči)

Deo I: Mandati

Cela zbrka unutar Dvorišta započeta je oko toga ko ima mandat da šiša narodne mase & travnate površine širom Otadžbine. U početku su buldozi Woyo & Todor bili stopostotno sigurni u svojinu nad biračkom zapreminom Dvorišta.

Mandati su naši, pevahu radosno oni uglas otadžbinski.

Tom se nešto uskopisti, posumnjavši da ga ovi očigledno preskaču u nekoj šemi, pa poče i sam da razmišlja o uređenju enterijera. Woyo to sazna pa mu reče: Jesam li ti weko da nediwaš tu Koštunicu, Zameniče moj večiti?
Te noći, nepravedno otadžbinski prozvan, Tom usnu čudesan san, slatku viziju ali i moru sa druge strane jer ne beše siguran u znamenja koja mu se u snu ukazaše. Taman, dok je onako malo sadistički podučavao Džerija stranačkoj disciplini, pojavi se mitsko biće Savest, i reče autoritativnim tonom: Ne zajebavaj se Tome sa mandatima, ako nisi sprijeman da odlijetiš ka tica, bude li ustrijebalo!
Sav usplahiren uz narastajuću somnabulnu aritmiju, vrišteći, Tom istrča iz spavaonice u Dvorište direktno u zagrljaj uvek budnoga Woya, koji je upravo smišljao naslov za svoj novi projekat. Ovaj mu zapovedno reče: Jeli bwe, Tome, govowiš li ti to u snu nešto na wačun mojih mandata? Nemoj da bi te sanjo dok sam na letovanju+zimovanju na obali Atlantika! Pazi pazi šta činiš!!!
Za kaznu štos pokušo da wazmišljaš čak i usnu, ima da mi 48 sati balansiwaš na vwhu glave Čiode Wankića, bez leba i vode i vazduha, čisto da wazbistwiš svoj bwiljantni um! Twk more, siktew!!!
Pri polasku na zasluženi odmor, Woyu priđe Džeri i upita ga: Šefe, a šta ja da radim kad Vi odete na odmor? Će bude nešto, a? Koj će bude Zamenik, opet isti Onaj, ili ovog puta Ja?!
Woyo ne reče ništa, samo šeretski namignu malome, okrenu se i ode na aerodrom.

Neutešan jer ne dobi željeni odgovor, Džeri otrča kod svoje patrone kuvarice Poplazićke, privučen kuhinjskim miomirisom sveže ispečenih pekmezara sa džemom od šljiva sa koštunicom. Kada ga vide onako zajapurenog na vratima kuhinje, ona uskliknu: Dođi ktetci, kure babino od miša! Saćute naranim da mi ne budeš toliko sneveseo!!!

Prolazili su tako dani u sreći i veselju, ispunjeni radošću, nevinošću & raznim drugim društvenim igrama sa ostalim stanovnicima Dvorišta, u lokalnom žargonu zvanom i Munze. I Tom i Džeri družili su se sa starim ortakom Fokom Rankićem, imitirali jedan drugog i razvijali međusobnu gestikulaciju i govor tela. Povremeno, duvahu u trube, i ribu zajedno jeli. Dodavali se loptom između dve vatre.
Pored svih, Džeri je posebno uživao u društvu svoga dobroga drugara Pačića. Zajedno su šetali, debatovali o globalizaciji, delili stan i hranu, razmatrali mogućnost rukovanja levice sa desnicom, uživali u šumskim plodovima & miomirisima & slobodi. Iznenada, iz grma ih Tom zaskoči, onako u igri, i uperivši pušku povika: Sklon se od Patke, Džeri, iskvariće ti dobar desničarski ukus sa svojim levičarskim začinima kojima mesto u srbskom narodnom kolaču nije!
Prestrašeno, Pače se preturi, pade, otkotrlja niz brežuljak i povredi levo krilce. Uplakano pobeže svojoj sobi, ne želeći više da išta ima sa takvim grubijanom poput Toma (mada, moramo da dodamo, ovome to nikako ne beše namera). Te večeri, Pačić donese tešku ali sudbonosnu (kako se posle iskazalo) odluku - da ode iz Dvorišta. Džeri je nekoliko puta pokušavao da ga odgovori od toga nauma, ali bezuspešno. Nemoj, Pajo, ko brata te molim, nije on tako mislio - reče Džeri. Pačić sa vidnom setom za prohujalim vremenima, uz uzdah, kao poslednje reče: Žao mi je Džeri, brate, ali za mene mesta u ovoj mišjoj rupi više nema. Odlazim. Zbogom i neka ti je Gensek CK u pomoći. Dugo Džeri ne htede da reč prozbori sa Tomom zbog ovoga nemiloga incidenta. Naš vrli Tom pokušavao je i pokušavao da privuče pažnju svoga staroga drugara na razne načine.
Bez uspeha. Džeriju je zaista teško pao Pačićev odlazak.
Jednoga dana prolazeći kroz dnevni boravak, Tom ugleda Džerija svog prebledelog, kraj telefona. Šta ti je bre, druže? - upita ga. Džeri reče: Zvao je Woyo malopre. Reče da se uskoro vraća i da ima da nas polomi obojicu od batina što oterasmo Pačića! Kaže, pokvarismo mu planove koje je imao sa Patkom. Kuku i lele, nadrljasmo u cvetu mladosti! Neće biti ništa od naših briljantnih karijera!!!
Tom se sav prestraši, a te noći usnu još gori (proročanski) san od onoga koji ga je prvi put tako usplahirio. Kao, u Kuću je došao Koštunica lično (doduše, maskiran kao neki vagabund, al odma' se to vidi da je on), i ne samo što izbaci Toma na ulicu već mu oduze i sve diplome stečene na kolokvijumima i laboratorijskim vežbama iz predmeta "Srbska građanska desnica centra i predgrađa, sa sve zaseocima i burdeljima za ovce".
Užas! I kao da mu nije dosta, uzviknu na kraju: A što će tek da se pušite i ti i oni tvoji u Negotinu što šurujete sa G...
I tu se probudi, sav u znoju. Odmah donese odluku: odavde se mora bežati, pod hitno. Nije mu trebalo preterano mnogo vremena da ubedi Džerija u svoj naum, te mu se ovaj pridruži - pokupiše što više blanko ostavki, pristupnica, pečata, katanaca i visokoškolovanih članica, i klis kroz prozor u prizemlju, pa preko ograde internata u polje, ka strogom centru Prestonice.
Na žalost, ne prođoše neopaženi - videla ih je spremačica Natalija, koja povika za njima: Sram vas bilo, đubreta jedna! Tako da krišom bežite sad kad se Woyo doma vraća!
Te im se reči urezaše u potiljke za sva vremena.
Jedino im je srce grejala činjenica da ih je sve vreme podržavala, i na njihovoj strani tokom celoga projekta izrade slikovnice bila, prelepa Jorgovanka iz Tabakovca, mis Dvorišta.

Deo II: Sajam knjiga, promocija - danas

Mesecima kasnije, dva konsolidovana i svetski renomirana autora, Tom i Džeri, organizuju osnivačku promociju nove slikovnice. Zakupljen ceo Sava Centar, zajedno sa svim sobama, kongresnim salama, parkingom i kušet kolima. Opšte ludilo i pomama ko će da dodirne omiljene autore, svi se utrkuju ko će da im priđe. Vuk, Šubara i Crvenkapa posmatraju sa strane (svako sa svoje - desne ili leve), vrte glavama, vide da su im u budućnosti ugrožene pozicije po upravnim i drugim odborima, sila je to nadiruća koja se valja. I nudi.
Zvanice i gosti - sve cremé de l'cremé.
Ambasadori, predstavnici, konzuli, estrada, politika, mediji, gurmani, bušmani, ketmani, golubovi prevrtači & ptice selice u jatima, degustatori vina i ideja, moralne striptizete, majstori za pravljenje "ušiju" na stranicama knjiga iz biblioteke - sve desnica do levice, centar se preklapa sa katetama, kateteri sa penzionerima, prostate i prostote - svi zajedno i složno na vlasti.
Za uzbuđeno oko kamere slikaju se i čvrstim stiskom rukuju jedan od autora i glavni recenzent za prelom (sloga):
Tu je i Debeli Bidžo (pelene nosi još od Skupštinskoga mandata, što je sigurno - sigurno je). Ne obraćajte pažnju na koske oko njega.
Ene de, evo i Mlađanoga Šibadžije, još sa vrata veli: Ne skačite, nisam došao da rušim (još jednu) vladu (još ne)! Neka vam je srećna i berićetna Osnivačka promocija Slikovnice! Halal vera!!!
Džeri ugledavši kraj švedskog stola poznatu mu facu nešto izmenjenog stajlinga, prilazi i kao nonšalantno dobaci: Pačiću, druže stari (...), mojne da pokrljaš sav čips ugojićeš se, ionako te jedva prepoznah!
Negotinski delegati-mandatari-bećari, sve vreme razdragano svirahu li svirahu ... da nema kraja ni početka tom veselju i toj radosti, ozarenosti suncem i sreći pregolemoj.
U tom trenutku, Tom sav obeućen utrčava u svečanu salu i poskakuje, uzvikujući: Izabran sam, izabran sam! Sada sam konačno Predsednik, ženo moja mila&draga, više nisam zamenik! Ura!
Čabar je tu, ali da vidimo ko će sada u njega da pr... Uf, izvinte me, ponela me radost trenutka!
Tom propituje: Džeri brate, ma je li se to cenzus nazire na vidiku?
Džeri odgovara: Ma kakav cenzus, najveći broj glasova, jašta!
Obojica uglas terciraju: Živeli izbori! Živela nova koaliciona Vlada socijaldemokratskog centra evrokomunističkih liberalno radikalnih penzionera! Živela žirafa! I ne jedna, nego tri palme!!!
Obeznanjene i u transu, odvode ih do depandansa da malo odmore. Neko im, onako u žurbi, sasvim nenamerno, navuče uštirkane košulje sa dugmićima od pozadi ... Veselje do duboko u noć. Prosipa se neštedimice po naciji.
Pred svitanje, Negotinci se polako motoboemski sunovraćuju ispod 45 paralele ka jugoistoku. Srećni, presrećni što sa sobom nose snimke veličanstvenog trenutka za iskrene patriote i domoljubce kojima je varikina u krvi. Da ih jednog dana natenane pogledaju i sa setom u srcima i po kojom suzom u oku, provociraju uspomene iz političkog detinjstva.
Ej bre, ovče boginje i zauške, pa odma' do njih Sajam knjiga i Osnivačka promocija Slikovnice!!!

* * * * *

Laku noć deco, mirno spavajte.

K R A J
THE END

. . .

p.s.

Kada sve saberem i oduzmem, siguran sam da sam imao srećno detinjstvo. Pored Toma i Džerija na malom (tada još uvek crno-belom) ekranu, sestra i ja smo imali ove PEZ figurice i naravno PEZ bombone. Kakva je dečja radost to bila kada smo ih dobili!

Ovim današnjim Tomom i Džerijem, mogu samo da se plaše deca. I to samo ona koja nisu doživela devedesete godine XX veka, NATO ekskurziju, ministra Vučića, domaće mobilizacije i ratove za zamrzivače.