Mislim, ide novembar (moj mesec), pa rekoh hajde da ga najavimo. Jeste da u ovom broju Fokusa ide najava dešavanja u decembru 2005. ali ko će da čeka ...
10. decembar se slavi kao Međunarodni dan ljudskih prava, to je bio i Dan GSS, ali o tome ćemo kada bude bila prilika - 10. decembra 2008. godine.
Hajde da vidimo šta je to pisalo u ovom propagandnom materijalu još jedne od nekadašnjih stranaka srpske političke scene.
Pa, u negotinskom loncu se sve i dalje kuva i zakuvava. Očigledno da Negotinci nisu Kuvaricu prepoznali kao dovoljno lošu, pa se ni tri godine kasnije od nje nisu razveli. Uplašili se novog Šefa sale, koji je gromko najavljivao restauraciju političkog restorana u Negotinu.
Zašto je Ona i dalje na vlasti?
Zato što novi Kuvari nisu iskazali ni najmanju nameru da promene Jelovnik. Promeniće firmu, kelnere, enterijer, čaršave - ali Jelovnik ni za živu glavu! Gromko najavljivali, još gromkije omanuli.
Znamo ko je Kuvarica, a i Kuvari-pretendenti. A Kelneri, ko su pa oni? Uglavnom politički trkači, višegodišnji izborni luzeri i, na žalost, lokalni mediji-grebatori.
Pa dobro, šta je to toliko primamljivo svim Kuvaricama i Kelnerima da nikako ne menjaju taj prokleti Jelovnik? Koje je to nacionalno jelo?
Birači.
Njih bi svako da skuva, obari, prodinsta, isprži, baci na skaru, pa čak i zvekne sirove. Suši i susta.
I tako već godinama. Jedu oni i jedni druge, ali to onda kada nemaju alternativu biračkoj zdravoj hrani.
Kelneri i Kuvarice spadaju u najveštije majstore reciklaže. Prvo jedan proguta biračko telo, pa ga ekskrementira a to pojede drugi, pa onda taj uradi ex-radnju i vrati sadržaj trakta u usta prvog ... i tako u krug. Prave "osmice" svake četiri godine.
Jedan uzme glasove gore, pa ih prežvakane i svarene izbaci dole, gde je gore od onog drugog koji ponovi proces prerade biračkog tela pa se iz njegovog dole opet vrati u gore od onog prethodnog.
Ma znate već na koje delove tela mislim.
Jedan stoji a drugi je naglavačke, pa onda svima zavrte svest svojim razmišljanjima iz Nobelove knjige (...) da na kraju niko živ više ne zna šta je gore a šta je dole i ko stoji a ko dubi. To se zove proces pripremanja Hrane.
Zatim Hranu sažvaću (bolje reći samelju) tokom izborne kampanje. To čudo inače počinje čim se objave rezultati održanih izbora i traje sve dok se ne održe sledeći. Preživanje do besvesti. Krava koja nikako ne da mleko nego stalno rita kofu i prosipa ga. I bije repom po očima, šatro tera muve.
Proces varenja počinje kada je Birač progutan - da prevedem: kada postane drug Član i zaposli se "preko stranke". Dolazi do procesa koji nutricionisti nikako da objasne: tada Hrani sve izađe na nos!
Taman kada počne da shvata razmere varenja, Hrana uleti u debelo crevo. U debelom crevu se inače izdvaja voda iz Hrane i upija u krvotok. Kelneri i Kuvarice tu cede suvu drenovinu., naplaćuju članarinu i obavezne "dobrovoljne" priloge. Znaju da je svetlo na kraju tunela sve bliže pa zavrći do maksimuma. Uključuju i centrifugu, ako treba.
Da napomenem: sve vreme Hranu obilato zalivaju varikinom, da se slučajno neko ne doseti pa kaže kako ne ide bre baš sve odjednom u stomak, hoće i muka da naiđe pa Hrana krene u pogrešnom smeru - na gore, odakle je došla! Stoj, narode! Nazad, kud si navro!
I tako Hrana najzad izleti napolje iz Trakta, sva izbezumljena i (polu)svarena nadajući se Sunčevoj svetlosti i željna malo svežeg vazduha, kad ono - sa druge strane ih već čekaju nova Usta! Nova Vlast!!!
Ponekad se desi da ta usta nisu nova već ona na koja je Hrana prošli put već ušla. To mogu samo spretne Gimnastičarke (npr. Žena od gume). Ruska škola.
Uroboros, Zmija koja sebi u krug grize rep. Simbol večnosti, može i večne vladavine. Doduše neki smatraju da je to zapravo Zmaj, ali suština ostaje ista.
Može i ovako (alhemičarski):
Dunđerski. U krug. Opet i iznova. Gore-dole i dole-gore. Zmija i Zmaj. Šestar i Vinkla. Alchemy.
A Recept za Negotinsku i Timočku Čorbu (RNTČ)? Šta bi sa njim? Ništa, dok je Kuvarice biće i kuvanja, dok je Kelnera biće i čekanja. Prosto. Samo broj sastojaka varira. Smanjuje se jer je očigledno klin-čorba sve siromašnija, i telom i duhom.
Postaje sve više kisela i bljutava. Bajata. Ne pomaže ni promena Kuvara. Kelneri su tu inače samo dekor, odbijaju se od stative do stative, iz lonca u lonac.
Kuvarica je prekopala grad, sada ga zatrpava. Sklanja koske.
Politička Udruženja Građana (PUG) su se nervozno razotkrila i obznanila kao Partije sa Posebnim Potrebama (PPP). Pored prinudnih i stečajnih uprava uvode i suspenzije članstva svima koji se usude. Šta? Pa eto, usude se.
Gamad i Papkari su se umešali u jata labudova i preleću li preleću, na tuđim leđima.
Guzice se i dalje službeno-poslovno šetaju po inostranstvu, dok Narod čeka na nove lične karte i pasoše.
Šta bi se desilo kada bi Hrana pocepala sve stranice u Jelovniku? Pa onda lepo poruči i Kuvarici i Kelnerima - uzmite sada ove korice vašeg Jelovnika pa varite njih. Ali probajte da ih ugurate dole pa da izađu gore. Čisto promene radi, da vam ne bude dosadno.
Manite se Naroda, izedite sami sebe, mi smo šampi(nj)oni.
Znate već na šta mislim.
10. decembar se slavi kao Međunarodni dan ljudskih prava, to je bio i Dan GSS, ali o tome ćemo kada bude bila prilika - 10. decembra 2008. godine.Hajde da vidimo šta je to pisalo u ovom propagandnom materijalu još jedne od nekadašnjih stranaka srpske političke scene.
Pa, u negotinskom loncu se sve i dalje kuva i zakuvava. Očigledno da Negotinci nisu Kuvaricu prepoznali kao dovoljno lošu, pa se ni tri godine kasnije od nje nisu razveli. Uplašili se novog Šefa sale, koji je gromko najavljivao restauraciju političkog restorana u Negotinu.
Zašto je Ona i dalje na vlasti?
Zato što novi Kuvari nisu iskazali ni najmanju nameru da promene Jelovnik. Promeniće firmu, kelnere, enterijer, čaršave - ali Jelovnik ni za živu glavu! Gromko najavljivali, još gromkije omanuli.
Znamo ko je Kuvarica, a i Kuvari-pretendenti. A Kelneri, ko su pa oni? Uglavnom politički trkači, višegodišnji izborni luzeri i, na žalost, lokalni mediji-grebatori.
Pa dobro, šta je to toliko primamljivo svim Kuvaricama i Kelnerima da nikako ne menjaju taj prokleti Jelovnik? Koje je to nacionalno jelo?
Birači.
Njih bi svako da skuva, obari, prodinsta, isprži, baci na skaru, pa čak i zvekne sirove. Suši i susta.
I tako već godinama. Jedu oni i jedni druge, ali to onda kada nemaju alternativu biračkoj zdravoj hrani.
Kelneri i Kuvarice spadaju u najveštije majstore reciklaže. Prvo jedan proguta biračko telo, pa ga ekskrementira a to pojede drugi, pa onda taj uradi ex-radnju i vrati sadržaj trakta u usta prvog ... i tako u krug. Prave "osmice" svake četiri godine.
Jedan uzme glasove gore, pa ih prežvakane i svarene izbaci dole, gde je gore od onog drugog koji ponovi proces prerade biračkog tela pa se iz njegovog dole opet vrati u gore od onog prethodnog.
Ma znate već na koje delove tela mislim.
Jedan stoji a drugi je naglavačke, pa onda svima zavrte svest svojim razmišljanjima iz Nobelove knjige (...) da na kraju niko živ više ne zna šta je gore a šta je dole i ko stoji a ko dubi. To se zove proces pripremanja Hrane.
Zatim Hranu sažvaću (bolje reći samelju) tokom izborne kampanje. To čudo inače počinje čim se objave rezultati održanih izbora i traje sve dok se ne održe sledeći. Preživanje do besvesti. Krava koja nikako ne da mleko nego stalno rita kofu i prosipa ga. I bije repom po očima, šatro tera muve.
Proces varenja počinje kada je Birač progutan - da prevedem: kada postane drug Član i zaposli se "preko stranke". Dolazi do procesa koji nutricionisti nikako da objasne: tada Hrani sve izađe na nos!
Taman kada počne da shvata razmere varenja, Hrana uleti u debelo crevo. U debelom crevu se inače izdvaja voda iz Hrane i upija u krvotok. Kelneri i Kuvarice tu cede suvu drenovinu., naplaćuju članarinu i obavezne "dobrovoljne" priloge. Znaju da je svetlo na kraju tunela sve bliže pa zavrći do maksimuma. Uključuju i centrifugu, ako treba.
Da napomenem: sve vreme Hranu obilato zalivaju varikinom, da se slučajno neko ne doseti pa kaže kako ne ide bre baš sve odjednom u stomak, hoće i muka da naiđe pa Hrana krene u pogrešnom smeru - na gore, odakle je došla! Stoj, narode! Nazad, kud si navro!
I tako Hrana najzad izleti napolje iz Trakta, sva izbezumljena i (polu)svarena nadajući se Sunčevoj svetlosti i željna malo svežeg vazduha, kad ono - sa druge strane ih već čekaju nova Usta! Nova Vlast!!!
Ponekad se desi da ta usta nisu nova već ona na koja je Hrana prošli put već ušla. To mogu samo spretne Gimnastičarke (npr. Žena od gume). Ruska škola.
Uroboros, Zmija koja sebi u krug grize rep. Simbol večnosti, može i večne vladavine. Doduše neki smatraju da je to zapravo Zmaj, ali suština ostaje ista.Može i ovako (alhemičarski):
Dunđerski. U krug. Opet i iznova. Gore-dole i dole-gore. Zmija i Zmaj. Šestar i Vinkla. Alchemy.Round and around
Off we go!
Off we go!
A Recept za Negotinsku i Timočku Čorbu (RNTČ)? Šta bi sa njim? Ništa, dok je Kuvarice biće i kuvanja, dok je Kelnera biće i čekanja. Prosto. Samo broj sastojaka varira. Smanjuje se jer je očigledno klin-čorba sve siromašnija, i telom i duhom.Postaje sve više kisela i bljutava. Bajata. Ne pomaže ni promena Kuvara. Kelneri su tu inače samo dekor, odbijaju se od stative do stative, iz lonca u lonac.
Kuvarica je prekopala grad, sada ga zatrpava. Sklanja koske.
Politička Udruženja Građana (PUG) su se nervozno razotkrila i obznanila kao Partije sa Posebnim Potrebama (PPP). Pored prinudnih i stečajnih uprava uvode i suspenzije članstva svima koji se usude. Šta? Pa eto, usude se.
Gamad i Papkari su se umešali u jata labudova i preleću li preleću, na tuđim leđima.
Guzice se i dalje službeno-poslovno šetaju po inostranstvu, dok Narod čeka na nove lične karte i pasoše.
* * *
Imam predlog za Birače, da porazmisle o tome pre nego što izađu na glasanje.Šta bi se desilo kada bi Hrana pocepala sve stranice u Jelovniku? Pa onda lepo poruči i Kuvarici i Kelnerima - uzmite sada ove korice vašeg Jelovnika pa varite njih. Ali probajte da ih ugurate dole pa da izađu gore. Čisto promene radi, da vam ne bude dosadno.
Manite se Naroda, izedite sami sebe, mi smo šampi(nj)oni.
Znate već na šta mislim.
2 comments:
Ne znam nasta se misli ali kao slucajni prolaznik znam nesto drugo.
Da zdravlje na usta ulazi, kako je moja baka umela da kaze.A ja dodajem i kroz sam um tj ono sto on kupi 24h dnevno i tako godinama.
Ne zivi se zdravo, ne razmislja zdravo, ne dela se zdravo.
Da sam lekar bilo bi me stid da podrzim ono sto pojedini podrzavaju u Negotinu, cak i kroz strateska razmisljanja i delanja.
Zudite za boljim a podrzavate dno dna.
Ako vam nije na casti neka vam je na dusi.
Tvoj drug
Tvoja baka je garantujem od onih (sve ređih) koji gostima uz "dobrodošli" uvek ponudi domaće slatko i živu vodu - kako je i red.
Sigurno:
- gosta ne bi odvela u Čubru da ga prebije, pa makar bio i švedski privrednik
- gosta ne bi odvela na Kusjak na oslojanjenu krmetinu, pa makar bio i francuski vojni ataše
- ne bi tražila reket od državnih para koje su namenjene za nešto humaniji odnos ka uličnim kerovima (umesto poznate parole "ubij, zakolji ..."), pa makar bila u pitanju i nemačka firma koju vode gruzijci ruskih imena
- bi je bilo sramota što uopšte postoji potreba za tzv. narodnim kuhinjama, ali kada smo već dotle došli svaka pomoć dobronamernih ljudi je dobrodošla, pa makar to bila i poslanica Bundestaga
- bližnjega svoga ne bi satanistom nazivala, bio on baptista, adventista, musliman, budista ili samo čovek
Sigurno ne bi mrzela Negotin.
A ko nema dušu nema ni čast pa da je još toliki. Pare? Pa one ionako kratko traju, i traže još i još i još i još ... To je PRAVI "Plan strateškog razvoja opštine Negotin" by RG&Co. - dok ne pukne.
A siguran sam da znaš na šta se misli, makar iz tri razloga:
1. U osmom razredu smo iz biologije učili humanu anatomiju i fiziologiju kod Valićke. Sve organe, posebno one za varenje.
2. Kada neko ljude smatra ovcama, nije ni čudo što mu je stalno na umu da "pušta mozak na pašu".
3. Navijačke pesme svi znamo.
Post a Comment