Uđi

Izađi.

Uđi.

Izađi.

***

A sad - spe'takl!!! Something completely (in)different.

Neka svako, shodno sopstvenim sposobnostima i afinitetima, slobodno i po svojoj volji tumači kako naslove aktuelnog i prethodnog blogposta, tako i ovu današnju fotografiju.
U Srbistanu barem nikada nije nedostajalo selektora nacionalnog tima, branitelja i zabranitelja svega i svačega na daljinski, tumača kvota, kibic-majstora i pljuvača opšte prakse. Toga smo oduvek imali za izvoz, mada to niko normalan nije hteo da kupi ili plati - osim pod uslovom da ne napuštaju granice ovog obora od društva u kome se najbolje osećaju.

Đitler je ušao u AVždahinu jazbinu i iz nje izašao.

Živ.

Kako stoje stvari - i neizuven.

Samo njih dvojica znaju šta su i o čemu razgovarali i ko je progutao više žabolikih tableta za postizbornu dijareju.

Ako ništa drugo, dobro je što su tim povodom neke zverke pokazale svoj trag i bez snega u aprilu. One, što bi da uđu al' ako bi moglo da ne izađu. Barem nekoliko narednih godina.

Malo li je?

Za više od toga trenutno i nismo.

Jer tako smo u mogućnosti.

Izađi

Izbori su prilika da im kažeš šta misliš, i niko to ne sme niti može da ti ospori.

Osim tebe, ako na to pristaneš.

Ali, svi su isti, nemaš za koga da glasaš...

Kandidovano je više od dvadeset izbornih lista i predsedničkih kandidata. Čak bi i monarhisti da imaju predsednika. Ako i dalje ne znaš šta ćeš, onda izađi pa ih sve precrtaj. Danas sve osim direktnog glasanja za njih ne odgovara kradikalima, čak i nevažeći listići - naročito onih koji su do juče za njih glasali, sada su razočarani ili prevareni ali i dalje ne bi da glasaju za ove iz opozicije. Precrtaj, danas se i to protiv njih računa.

Nevažeći listić samo povećava lestvicu cenzusa koju izborna boranija treba da preskoči. Nevažeći listić ne ide nikome, pa tako ni vlasti. Nevažeći listić je to što kaže - nevažeći, i ništa drugo, i problem je samo u tome što birački odbor prečesto ume "kreativno" da tumači zakon kada odlučuje da li je glasački listić važeći ili ne. Uloga kontrolora je tu od presudnog značaja. Takođe, nakon izbora se mandati po d'Ontovom sistemu preračunavaju samo od glasova onih koji su preskočili cenzus, a ne od svih. Sve ostalo što vam serviraju je čisto laganje i falsifikovanje slova izbornih zakona, sa samo jednim ciljem - da na izbore ne izađete i ne glasate protiv vlasti.

Izlaznost veća od 70% baca u vodu sve planove Vučića Uveoka i njihovih supozitorija, naročito onih maskiranih koji će sada morati da poskidaju kamuflažu.

Ali, sve je to namešteno, unapred se zna rezultat, oni su se dogovorili...

Kontrolora-posmatrača ovog puta ima više nego na prethodnim izborima, mnogima od njih neće biti lako da prećute ili okrenu glavu od izborne krađe koja ovde neprekidno traje svakoga dana već deset godina. Svakako je teže da budu pošteni onima koji čuvaju kutije po palankama širom naše zemlje ponosne, ali čak i tu ima dovoljno hrabrih pojedinaca koji će prijaviti i pokušati da spreče kradikalske izborne marifetluke.

Stranački čuvari kutija na glasačkim mestima na prvom mestu čuvaju" svoje" glasačke listiće.

Izlaskom na današnje izbore, svako od nas prvenstveno čuva od krađe sopstveno pravo na slobodno mišljenje, slobodan izbor, izborni proces i život uopšte uz poštovanje zakona. Svoj glasački listić. Svoj izbor. Niko nam ne brani da kao građani-glasači i sami, bez stranaka, prijavimo svaku nepravilnost i izbornu manipulaciju. Postoji bezbroj načina da se to argumentovano uradi i objavi.

Uostalom, prijaviti krađu je naša građanska dužnost i obaveza, baš kao i braniti pravo koje je Ustavom i zakonima garantovano.
Kako ćeš znati da je bilo (ili ne) krađe ako ne izađeš na izbore?

Tako što te ne zanima politika, jer 364 dana u godini imaš pametnija posla pa bi baš ovog 365. malo da odmoriš glavu od svega? OK, ali politika je i kada te zanima cena hrane, visina plate, nestašica goriva za auto, poskupljenje struje, porezi na poreze, bezobrazne vaspitačice u obdaništu, nezainteresovani učitelji ili lekari-reketaši.

Politika nije 100 evra za mlade, 20 hiljada za penzose, tri hiljade za gospođu.

To je pljačka, koja počinje uvek iznova jednog od ovakvih - izbornih dana.

I zato - izađimo danas do glasačke kutije. Ona je naše ogledalo, što se u njoj češće ogledamo više znamo o sebi. Ne koristimo glasačko pravo, nemamo ogledalo - svakako smo najlepši, sam sebi.
Kakvi budemo danas, kada pred glasačku kutiju stanemo i ogledamo se, takvi ćemo i pred Sutra.
Prosto.

Budimo svoji Watchmeni, i toliko je dovoljno.

Гражданская Оборона

Ništa posebno, samo podsetnik da do izbora ima još tačno 15 dana a frižider troši više struje kada su vrata otvorena.

* naslov blogposta pozajmljen od jednog od prvih ruskih punk bendova Гражданская Оборона

Iza ogledala

Kradikalska banda zaista misli kako treba da živimo samo po njihovim naopakim pravilima, kao da smo svi Alise u Zemlji iza ogledala? Evo odličnog primera za ovu tvrdnju, i to baš na današnji 22. dan 2. meseca 2022. godine.
Nenad Krstić, jedan od onih što za debele pare jurcaju za gumenom bešikom, odbornički je kandidat na listi SNS za beogradske izbore koji tvrdi:

- ja sam nestranačka ličnost

- ne ulazim u politiku

- ne dajem izjave na ovu temu, samo one vezane za košarku

Nisam ginekolog al bi mogo da pogledam.
Ja o tome nemam pojma, al znam da ništa ne valja.
Ne znam ja ništa o tome, al ima tu nešto.
Nisam antivakser, al neću se pelcujem.

Nemam pojma ko je taj Pahomije, al Đilas je ukro 619 milijona evra.
Nisam član nijedne stranke i ne zanima me politika, al' Vučić je uradio...
Full stop, bre.

Drugospodin kandidat Krstić u potpunosti radi sve kao u ogledalu ispred kojeg stoji niko drugi nego baš Onaj po kome se zove lista na kojoj se ovaj nestranačko-apolitični licemer našao. O ne, naravno, kandidatura i veoma izvesno dobijanje odborničkog mandata (shodno rednom broju na listi) nemaju ama baš nikakve veze sa strankama i politikom.

Jer to je sve samo za našu decu.

Tako se i on, kandidatov Gazda, ogleda u svemu čega se dohvati. Naopako. Ne treba ići dalje od košarke.

Vučić stane pred ogledalo pa samom sebi kaže:

Ogledalce, ogledalce...

- ja sam stranačka ličnost, jer bez mene nema ni Stranke

- ne izlazim iz politike, jer ništa drugo ne znam da radim

- dajem izjave i lupetam o svemu i svačemu, o čemu inače standardno nemam blage veze

Pa onda uleti na košarkaški teren, kao igrač-trener-maser, publika, novinari i redari. Sve.

Naravno da to može da se završi samo ovako i nikako drugačije:

A kad nema kome, On lupa banane samom sebi (u liku Drobnjaka).

Jer - pogađate: za našu decu.

Bilo ko od njih - njegovih - da se ogleda u ogledalu, retrovizoru, izglancanoj zarđaloj kašici, staklima Beograda na vodi, nekoj bari kraj raspevane fontane na Slaviji ili zenici oka Vulinovog uvek&jedino vidi samo Njega i nikoga drugog. Jer, da nema Njega ne bi ni njih takvih bilo tu gde sada jesu.

Ma, sve je to samo za našu decu.

Sve što važi za košarku, u potpunosti važi i za tenis, fudbal, odbojku, vaterpolo, atletiku i brojne druge nestranačko-apolitične propagandne delatnosti od krucijalnog značaja za opstanak jednog razorenog društva, kao što je ovo naše, u kome su ignorantstvo i volja za moć jedina stručna kvalifikacija poželjna i dovoljna za bilo šta što vam padne na pamet. Jer samo nebo je granica koju te budale priznaju, i zato smo narod nebeski koji polomljenih krila čuči u lagumima sopstvene mitomanije.

U beskrajnim katakombama ispod Dvorane ogledala.

Kradikali su verovatno jedini soj vampira koji sebe i svoj odraz mogu da vide samo u Vučićevom ogledalu. Prihvataju neimanje sebe i sopstveno postojanje jedino kroz sublimaciju u Njega. Zgrušavanje. I nikako drugačije.

Oni kada voze put pred sobom gledaju u retrovizoru. Ne postoji drugo objašnjenje za ovoliko divljaštvo koje godinama (decenijama?) unazad svakodnevno praktikuju i to ne samo u vožnji.

U svemu, jer zgrušani (a ne ujedinjeni) možemo sve. I svašta. Nekažnjeno.

Tako je, kažu, najbolje za našu decu.

Srbija.

Zemlja čuda iza ogledala, u koju se propada kroz vučju jamu.

Današnji 22. dan 2. meseca 2022. godine, numerički zapisan 22022022 predstavlja palindrom.

Palindrom - reč, fraza, rečenica, stih, broj ili niz simbola koji čitani od početka prema kraju ili obrnuto glase jednako. Naziv potiče od grčke reči "palindromos" koja znači - gle čuda! - "onaj koji trči unatrag".

Brže, jače, bolje. Napredno unatraške. Srljamo, ubeđeni da je naopak odraz u ogledalu zapravo stvarnost.

Deco, život nije palindrom.

Kad bi još i kradikali znali šta to znači, gde bi nam bio kraj...
Ili početak?

Neka ogledala, jednostavno, moraju biti polupana.

Da razbijemo maler.