Ponedeljak, trinaesti

Dobro jutro?

Ne, jutro nije dobro i besmisleno je ovako se pozdravljati u ludnici. Dok sami ne preduzmemo nešto zarad sopstvene budućnosti, umesto što čekamo da nam drugačiji i bolji život padne sa neba a padaju nam helikopteri u kome ginu deca i vojnici, dotle je svako nazivanje dobrog jutra, dana ili noći nažalost besmisleno, a zavisno od toga ko ga naziva ume da bude i licemerno.

Pre dve godine, Aleksandar Vučić, Bratislav Gašić, Zlatibor Lončar, Ljubiša Diković i njihova klika, poginulog pilota helikoptera, Omera Mehića, proglasili su alkoholičarem i glavnim krivcem za tu tragediju, javnosti obznanili svoje prostačko poimanje pojma "mrtav pijan", pokušavši na taj način da sa sebe skinu svaku odgovornost za pokušaj politikantsko-marketinške zloupotrebe spašavanja jedne bolesne bebe. Sa višestruko tragičnim ishodom.

Dve godine kasnije, i dalje niko ne odgovara za ovo ubistvo.

Niko živ.

"Pre tačno dve godine, 13. marta 2015. godine, srušio se helikopter Vojske Srbije. U njemu su poginuli lekari i bolesna beba, kao i članovi posade, časni i odlikovani oficiri. Ti oficiri su potom od strane vlasti proglašeni za krivce i alkoholičare. Ministri koji su zapovedili let u lošim uslovima i nacrtali se za slikanje, prošli su bez ikakvih posledica. Njihov šef, nije ni trepnuo na ovu tragediju, ali je odmah rekao da svoje lojalne pulene ne da. Mi pamtimo. Pa da i vratimo. Za početak olovkom, 2. aprila. Da se vrate zakon, pravo i pravda u ovu nesretnu zemlju."

- Marko Ekmedžić, fejsbuk

Ništa između

Sanja i Bojan Jovanović, roditelji Luke koga je u noći 26. jula neka zver pregazila kolima kao da je pseto, traže da im ova država kaže kako je konačno uhvatila i uhapsila ubicu njihovog sina, umesto da im policijski funkcioneri "pružaju podršku kao građani i nadaju se da će taj vozač biti uhvaćen, iako ih je možda neko navodio na pogrešan trag". Tako je već 17 dana.
U stilu poznate radikalske tradicije, danas se u ministarskim glavama pojavio i "strani faktor". Naravno, kada istraga poturica krene naopako i okrene se kao bumerang, najbolje je za sve okriviti vanzemaljce i strance. Samo, šta ako su tablice na kantrimenu* iz neke od zemalja-stubova napredne spoljne politike?

Neki su se ljudi ipak otrgli sveopšte letargije, ludila pod punom Lunom, palanačke histerije i krvožeđi, pa pozvali i druge da se Jovanovićima pridruže na mostu svaki dan, sve dok se pod punim imenom i prezimenom ne objavi da je Lukin ubica uhapšen. Pozivi su osvanuli na Fejsbuku, Tviteru, blogovima, pa i sajtu Telegrafa...

I zamislite, neki su se odazvali i došli da podrže Lukine roditelje u njihovom nemom bolu i protestu. Nadam se da će nekih svakoga dana biti sve više, bez obira što tzv. novine već drugi dan licitiraju brojem okupljenih građana (kao da je to nekome bitno).

Pre petnaest godina, današnji vlastodršci su se sakupljali na Brankovom mostu u Beogradu, noseći onaj idiotski target na grudima i pokojem čelu. Danas, na tom istom mostu, okupljaju se građani koji od svoje (kako god) izabrane vlasti zahtevaju da im konačno sa života skine taj nišan. Ne prethodna, niti preprethodna, ili ona iz 2001. godine, već baš ova vlast: ista ona od pre petnaest godina.

&

Kao da Supermesečarskog ludila nije bilo dovoljno, "nadležni" danas objavljuju nekakav snimak na kome se navodno vidi 'auto kojim je pregažen Luka Jovanović'. Snimila ga je kamera "na Tramvajskom mostu"... Nije baš sasvim jasno koja strana mosta, verovatno novobeogradska, jer ovakva raskrsnica ne postoji sa druge strane (kod Autobuske stanice). Ukoliko jeste, koja je to logika ubice da se sjuri Brankovim mostom, napravi belaj kod Parka Nesvrstanih, pređe most i skrene u ulicu Milentija Popovića, pa onda nazad prema priključku na stari Savski most (Tramvajski), projuri ispred kamere koja se tu nalazi i produži dalje - kraj Starog sajmišta ponovo prema priključku na Brankov most?! I sve to u "vreme događaja". Ne morate biti stanovnik Prestonice da bi shvatili, pogledajte mapu tog dela Beograda i biće vam jasno da tu baš i nema neke logike.
Osim "vraćanja na mesto zločina"...

countryman vs clubman

Na snimku se ne vidi da li vozilu nedostaje desni retrovizor, koji je nađen na mestu nesreće. Ne vidi se ni prednji desni "migavac", koji se na kantrimenu nalazi odmah ispred retrovizora (veći je nego kod klubmena). Da li je na snimku BMW-ov Mini Cooper Countryman black ili Mini Cooper Clubman SE graphite black, ili možda običan Roverov Mini Cooper graphite grey? Da li su utvrdili model na osnovu pronađenog retrovizora, i kako - kada je kod svih BMW Mini Cooper modela isti dizajn? Pronađena 'narandžasta plastika od migavca' je možda jači dokaz?
Zašto su 31. jula, preko svog neformalnog cink-glasila, objavili kako rade na otkrivanju toga da li je Mini vozio vlasnik ili neko drugi, da je vlasnik identifikovan i da je privođenje u toku? Kako su sve to tada mogli da znaju, a sada više ne? Da li na isti način, kao što je sada drmr Unutrašnji 'skoro siguran da su tablice strane'? I ko bre tu, od svih njih u policiji, ne zna svoj posao ili čak - laže?
Ukoliko vam je ovde, i pored silne šume upitnika, ipak nešto jasno, pomozite onima koji su snimak plasirali u javnost zajedno sa pratećim "informacijama". Njima, izgleda - nije.

&

Život nije film pa da traje kratko.
Stati u kadar i biti kadar nije isto.

Kabluey (2007)

U američkoj palanci (ali i svakoj drugoj na kugli Zemaljskoj) individualno, lično, umire natenane, polako i na rate, pretvara se u (još jednu) kukuruznu strnjiku i šaš kraj prašnjavog puta kojim jurcaju traktori i porodične limuzine. Svako dobija svoju palanačku ulogu, koju je dužan da odradi svakoga dana. Možda i celog života, ako im se posreći. Pa naredne godine opet iz početka, u beskraj. Tako i Salman, standardni working-class luzer, za nadnicu od 6 USD na sat, dobija plavi kostim nećega što je negde između Čiča Gliše i depresivnog robota Marvina, u kome besmisleno stoji kraj nekog seoskog puta posred beskrajnih teksaških polja kukuruza, gde farmerima koji prolaze pokušava da udeli flajere svoje firme koja iznajmljuje poslovni prostor.
U tom besmislu naš Gubitnik nije usamljen: tu je i gazda marketa koji kasirku dugačkog jezika (kupcima govori da su kase neispravne i ne registruju svu robu) za kaznu tera da ispred radnje stoji obučena u gauda-kostim radi promotivne prodaje sireva (kojima je istekao rok); Salmanova snaja, koja se švaleriše sa direktorom Salmanove firme kako bi dobila povišicu i deci obezbedila bolji život; razmažene seljančure pune para i botoksa, koje više ne znaju šta će od besa pa se utrkuju u abrovanju i bacanju novca na gluposti; lokalne pijandure, bajkeri, seljačine i ostali (gu)bitnici.
Tu je i nezaobilazna Debela Žena, otelotvorenje zatucane US-palanke, koja svakoga dana bezuspešno pokušava da kolima udari kostomiranog Salmana, ubeđena kako se radi o nekakvom čudovištu. Kada Salman na kraju filma konačno sa sebe svuče plavu ljušturu životne farse i baci je u smeće, ona je pronalazi i, ubeđena da se konačno otarasila napasti, odlazi sva srećna i zahvalna, pogleda uprtog u Nebesa.
Baš kao i svaka druga blesa.

Za razliku od američke, kod nas se pomenuto (čega ovde imamo na megatone) sve češće i trajnije prekida tragedijama koje čak ni srpska palanka ne ume tako lako da proguta. Ono što je nekada bilo nezamislivo, incident, danas sve više postaje stereotip. Letalna doza svakodnevice, našte srca. Na prazan stomak, ili glavu - razlika je sve teže uočljiva.

Ovde je plava zamenjena crnim nijansama sive.

Blue je na engleskom plavo. Blue is the color.
Blue je na engleskom i tužno. Blue is the feeling.

Dokle više, to ćutanje i gutanje. Dokle, to nemo stajanje kraj puta tužnih, utučenih, dok prolaznici nemo okreću glave od njih da ne bi videli sebe. Zašto bre, krajputaši života nijedni mutavi palanački? Zar stvarno mislite da se vama tako nešto ne može da desi?

Aman.

***

"Trgni se bre ćale. Otišo si u pičku materinu. Bori se, nisi dete."

Nešto između (1983)

Trgnite se, sve jeste otišlo u pičku materinu i to poodavno.

Ovde više ne postoji nešto između.

Možda će vam ovako biti lakše da razumete ovaj tekst.

__________
*countryman (eng.) - čovek sa sela; takođe, model vozila koje je usmrtilo Luku Jovanovića
Još jedna od nesrećnih asocijacija koja spaja američke selendre iz filmova i ovaj naš noir od života, taj palanački teatar u kome smo svi prinuđeni da glumatamo - hteli mi to ili ne.

U ime naroda

Opet to prokleto pravosuđe srpsko.
Pa dokle ćemo više da se vadimo na turske kadije, kada su i oni od nas pobegli pre skoro sto godina? Šta još treba reći za ponašanje onih koji bi trebalo da budu najčasniji i najpošteniji među nama?
Da li je zaista glupo bilo pozivanje na moral, od strane pisca ovih redova, upućeno 23. septembra 2003. godine na adresu onog istog nazovičoveka koji je par dana pre tog teksta u Blicu, skakao po asfaltu ne bi li zaustavio manijaka u crvenom autu - i svi znamo kako se završilo. Tog istog, koga prozivaju i drugi u pomenutom novinskom članku. Tog istog, protiv koga je podneta krivična prijava još u martu 2003. od strane jednog odbornika iz redova DS (koji je jedini imao petlju da to učini), a da ni dan-danas nije dobio odgovor šta se sa tom prijavom desilo. Tog istog, koji je onog čiji tekst upravo čitate, oterao sa radnog mesta jer mu je 2002. godine javno rekao da je to što jeste i da će se neminovno desiti ono što se na žalost desilo.
Tadašnji istražni sudija je izjavio da je pustio osumnjičene za nesreću na auto-trkama jer je preduzeo sve mere kako bi obezbedio tragove i dokaze. Plus, da su takve izjave u novinama uskostranački pritisak na sudije.
Danas, 2009. godine, Okružni sud u Negotinu većinu optuženih pušta zbog nedostatka dokaza. Nekadašnji istražni sudija je danas predsednik Opštinskog suda. Ala je prikupio i obezbedio tragove i dokaze - svaka mu čast! Vidi se da je izdržao sve uskostranačke pritiske. To je inače onaj isti sudija koji je popio prijavu za izbornu krađu 2000. godine, i nije mu falila dlaka sa glave. Za njegov aktuelni izbor je svojevremeno glasala gospođa potpredsednica SPO (iz Negotina), tadašnji poslanik Koštunjarske kohabitacione većine. E to nije bilo uskostranački, nikako.

***

To isto pravosuđe je puna tri meseca izbegavalo svoju obavezu da vrati mandate negotinskim radikalima, koje su im maznuli njihovi bivši članovi kada su prešli u naprednjake. To isto pravosuđe je bilo više nego ažurno čim su se čaršijom proneli abrovi da se radikalima vraća tih sedam odborničkih mandata, ali da oni ulaze odmah u koaliciju sa lokalnom PNTK ekipom bećarskom. Provereni abrovi, da se dopunim.
Sada je ponovo to isto pravosuđe u igri jer se ta i takva vladajuća količina malkice zabrojala pa imenovala više odbornika na druge funkcije nego što je smela, i tako sebi oborila cifru potrebnu za kvorum, tj. vlast. To isto pravosuđe je pre dve nedelje odbilo da se konkretnije izjasni. Opet čekaju pouzdane i proverene abrove, sve mi se čini.

***

Čuveno srpsko pravosuđe nije bilo sposobno da organizuje fer i pošteno suđenje niti jednom članu zločinačke udruge poznatije pod nazivom "Miloševićev režim". Pošteno, ne da bi ih oslobodili, već da bi izneli neoborive dokaze svih njihovih zločina koje su počinili prvo nad Srbima pa potom i nad svima ostalima od Triglava do Vardara. I opet - ne samo zbog tih i takvih optuženih, već zbog nas, naroda, da se takve gadosti ne bi ponovile.
Zato nam je sada Hag kriv za onih suma sumarum 96 godina hotelskog smeštaja za Šaju i краснаје đeneralčine. Svi se bave Hagom, niko ni da pisne o ponašanju ovih naših. Stvarno patriotski, jašta. Ma pogledajte ih na slici, na šta samo liče onako (i dalje) podgojeni! Imaju liniju kakvu mnogi stanovnici Srbijice mogu samo da sanjaju. Šta, nisu se umečkoljili? Jok, da nisu možda podbuli od plakanja ...
Milanče-Majmunče stvarno nije bio kriv ni za šta osim što se rodio. Čak ni za to što mu je sako oduvek bio pretesan. Šili mu ga drugi.

***

Srpsko pravosuđe u koaliciji sa srpskom diplomatijom traži da svaki državljanin ove male nesrećne i umorne zemlje treba da plati po 10,5 dinara (do sume od milion dolara, US naravno) harača, kojim bi se kupila štrokava savest od konzula u USA pa sve do ministra-Veverca. I sve to zarad odbrane nacionalnog interesa, oličenog u disko-kabadahiji, koji bi u mrskoj fašističkoj Americi da studira, igra basket ali i da pomalo prosipa mozgove.
Lepo se na slici vidi ko je u pravu: ništa ne može da zaseni taj plavooki patriotski pogled uperen u nebesa ali i u suštinu nacionalnog interesa i novčanika. A onaj sa naočarima, šta je mislio da će tako da prikrije taj odsutan pogled, bez ideja, bez istorije (da se manemo geografije) koja je osnovni preduslov za budućnost. I pored debelog rama, odaje ga taj čkiljavi pogled masovnog ubice, ta kanibalistička lubanja, ta faca koja se nikada nije nasmejala.
Njihovo dete je neko pokušao da ubije. Neko naš.
Onaj što ga nazivaju "million dollar baby".

***

Sve do sada spomenute svinjarije srpskog (i stranog) pravosuđa baca u zasenak, ali i očaj i tugu, ovaj poslednji primer:

četvrtak, 10. maj 2007.
Zverskom ubici i majci monstrumu 77 godina zatvora

Izrečena presuda za ubistvo trogodišnje Katarine Janković Mališa Jevtović (33) osuđen na 40 godina, a Ana Filipović (28) na 37 godina zatvora zbog monstruoznog zlostavljanja i ubistva male Katarine. Devojčica je seksualno zlostavljana, a na njenom telu bilo je 50 povreda nanetih nogama i rukama

četvrtak, 26.02.2009.
Vrhovni sud ukinuo kazne Mališi Jeftoviću i Ani Filipović zbog svirepog ubistva trogodišnje devojčice
Kako je navedeno u obrazloženju, prvostepena presuda doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer su izreka i razlozi presude nerazumljivi, nejasni i u nekim delovima protivrečni.

Katarina Jovanović
2002 - 2005
rođena i ubijena u demokratiji

Malu Katarinu nije ubio NATO geler, blindirani džip, frizirani Yugo, pijani košarkaš, ustaška kama, mudžahedinski handžar, komandna odgovornost ili prejaka reč.
Malu Katarinu je ubila njena mama.
Toga dana su ubili i jednu budućnost ove zemlje. A nekom skotu su izreka i razlozi presude nerazumljivi.
Bojim se da Vrhovni Sud Srbije više nije adekvatno ime za tu instituciju.
Bojim se da se radi o Vrhovnom Zlu Srbije.

***

Te 2003. godine, u vreme nesrećnih auto-trka u Negotinu, Vladan Batić je bio ministar pravosuđa a Koštunjara predsednik države koja već tada više nije postojala.
Eh, Justicijo moja - slepčo Božija, skidaj taj povez sa očiju! Ovako, pristrasnija ne možeš biti.
A da pozovemo mi tržišnu inspekciju, pa da provere da li ti je valjano izbaždaren taj tvoj kantar?