Daska

Priču o tome kako su "arapski investitori tražili da spomenik Stefanu Nemanji umesto krsta ima mač" slobodno možemo okačiti (sada već poslovično, po Vučiću) - mačku o rep. Ono što se mora znati je sledeće:

1. Kako to Vlada Stanković, vizantolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže - sa mačem u ruci Stefan Nemanja je predstavljen kao buntovnik i divljak koji krši vizantijske šlemove (carstvo). Doduše, profesor ne kaže da se St.N. daleko više ogrešio (i to mačem, a ne samo krstom) o bespomoćne bogumile nego do zuba naoružanu Vizantiju, ali to sada nije važno...

2. Autor spomenika Aleksandar Rukavišnjikov je iz Rusije

3. Ruska patrijaršija je u konstantnom sukobu sa Vaseljenskom (smeštenom u "Carigradu" tj. Istambulu iliti nikad prežaljenom Konstantinopolju), tako da aktuelni (neo)srboslavci još jedared dobro dođu kao zgodna moneta za potkusurivanje između onih koji se nadmeću oko prava na duše pravoslavnih vernika.

4. Vizantijsko carstvo više ne postoji + Ruska imperija je itekako živa = znajući koliki je Vučić poltron moćnih i silnih, a gazitelj niščih, sve je manje mesta čuđenju.

5. Priča o razbucavanju Vizantije dobro dođe kao još jedan fantazmagorični "argument" u prilog ovdašnjoj mitomaniji aktuelnog prekrajanja istorijskih činjenica i istine.

Kradikali danas mogu da rade šta hoće, pa i da Stefanu Nemanji u ruke stavljaju šta god im padne na pamet a da pritom niko ne reaguje. Zar ste očekivali od naroda i njegove javnosti koja u debelom procentu idiotizma veruje da je AV lično izmislio vakcinu protiv korone, da ustane i kaže "Alo bre, ne lažite, nije bilo tako"?!
Nema šanse.

Nego, kad su već arapska investitorska braća em prijatelji "tražili" da se krst makne iz desnice ruke, kako to da ama baš niko nije video da krst zapravo i dalje postoji na spomeniku - tj. da taj isti Stefan Nemanja A.K.A. Sveti Simeon desnom nogom gazi kruciformu (i to pozlaćenu) na šlemu vizantijskom?

Hrišćanski svetac, a nogom gazi krst?
Odma' se vidi da je to arapsko maslo, babemi.

To, brat Rus nikada ne bi.

I zar sve to zarad samo jednog - da se pučanstvo ne doseti i pita ono što bi svako normalan pitao:

Kad već ovo čudo od spomenika košta toliko, koliko li tek onda košta budalaština zvana Savski trg i koliko će tek koštati nanknadne popravke i prepravke arhitektonskih i komunalnih idiotarija i grešaka... možda i ne baš tako slučajnih?

Nivelacija na Savskom trgu, odvodnjavanje Beograda na vodi, oranje Skadarlije, kockanje na Trgu Republike, brdo-pobegulja u Grdeličkoj klisuri, denivelacija puta Batočina - Kragujevac... niz nastavite sami, ionako je beskonačan.

I obavezno po daska, uz svaku stavku.

Te daske nam dođu gratis, kao mali znak pažnje za ćutanje na sve do sad pokradeno, uništeno i izopačeno.
Ovi pljačkaši, pirati, maroderi su Srbiju poćerali po gusarskoj dasci poodavno. Sada smo samo na njenom kraju.

Ova vlast nam jasno poručuje da nam garantovano fali neka daska, čim ih toliko trpimo.

- Vizantolog Vlada Stanković: Stefan Nemanja je bez krsta predstavljen kao paganin (Danas, 27.01.2021)

- Ljubodrag Stojadinović: Podanici spomenika (Peščanik, 02.02.2021)

Silikonska dolina uzvraća udarac

Čuvena beogradska "Silikonska dolina" preseljena je iz ulice Strahinjića Bana na Trg Republike.

Silikonska centralna vlast drugačije i ne ume, nego da "Silikonsku dolinu" (tako nazvanu tokom veselih devedesetih ne zbog visoke koncentracije pameti već zbog potpunog odsustva iste kod plastifuksi koje su se tu redovno okupljale oko novoiznikle elite) premesti u sam centar glavnog grada Kockastog carstva u kome caruje drugarstvo, u kome je sve nežno, u kome je sve lepo i u kome se sve raduje. Dobar deo populacije sa nekadašnje lokacije "Silikonske doline" već se preselio u ministarstva, kabinete, sekretarijate, predsedništva, kancelarije i na ostale lokacije za deponovanje opasnog otpada; red bi bio i da sama lokacija krene za njima.

Pa da, božezdravlje, narednu sezonu farmi, zadruga, parova i ostalih kupler-programa zajednički snime na toj, silikonskoj i jedino mogućoj lokaciji: u centru nekadašnjeg Beograda.

Kapirate zašto se sav ovdašnji provincijalizam, džiberluk i palanaštvo upiru da po svaku cenu zauzmu centar? Pa da nema centra, ne bi bilo ni predgrađa, provincije niti sveopšte palanke i zatucanosti. Al' da taj centar bude onakav kakav njima odgovara, i nikakav drugačiji. 

Razoren, dekonstruisan, sjeban - pa fugovan.

Zatrpan kamenim kockama od betona - pa zaliven.

Da ništa više iz njega ne izađe, niti u njega uđe.

Za bezbednost tog najvećeg gradilišta zadužen je Majstor Zanata - Gašić Bata, lično.

Zar BIA drugačije moglo da bude...

Možda je i moglo, samo da neki što jesu nisu bili isti kao ovi što nisu - iz centra.

Ludom radovanje.

T.V.Smith's Cheap "Silicon Valley Holiday"

(R.I.P. Everything Must Go!, 1993)

Pobednik Has Fallen

Holivudski serijal akcionih filmova "Pad" (Fallen), danas je imao premijeru svog četvrtog nastavka:

1. Olympus Has Fallen (2013): Pad Olimpa. Naziv filma je, inače, tajna šifra US obaveštajnih službi za slučaj upada terorista u Belu Kuću u Vašingtonu. Agent obezbeđenja, koga igra Džerard Batler, sam samcijat umlati poveću bandu korejskih terorista nameračenih da ubiju američkog predsednika.

2. London Has Fallen (2016): Pad Londona. Ovoga puta, Džerard Batler sam samcijat umlati poveću bandu arapskih terorista nameračenih da pobiju većinu zapadnih lidera na sastanku u Londonu, uključujući i američkog predsednika.

3. Angel Has Fallen (2019, prvi put): Pad Anđela. U trećem nastavku, Džerard Batler sam samcijat umlati privatnu armiju jedne multikorporacije nameračene da ubije američkog predsednika.

4. Pobednik Has Fallen (2019, drugi put): Pad Pobednika. Džerard Batler od glodura Informera saznaje da ujedinjena banda svih dosadašnjih asasina na američkog predsednika u dosluhu sa srpskom opozicijom namerava atentat na Aleksandra Vučića. Dolazi direktnom ekspresnom linijom metroa od Vašingtona do Beograda i predsedniku Vučiću spasava život tako što mu lično, sam samcijat, uručuje i preko glave navlači neprobojni dres OFK Spartan Soccersa sa brojem 300 na leđima.

Na samom kraju četvrtog filma, dok ide odjavna špica, konačno saznajemo ko je taj zločinački mastermajnd koji stoji iza svih ovih napada na predsednike - iako zrnast, između slova se jasno nazire lik Gorana Vesića, sa Zlatnim Okom među zubima.

Dakle, biće još nastavaka ove filmske franšize, najverovatnije u ovdašnjoj produkciji.

Danas je, prilikom šetnje po Kalemegdanu, devedesetjednogodišnjem penzioneru Beogradskom Pobedniku pozlilo. Pripade mu neka muka, pozelene odjednom u licu i svud po telu, zbog čega je kamionom hitne pomoći bio odmah prevezen u Urgentni centar gde su metodama usta-na-usta, od vrata do vrata i elektrošokovima gledanjem Marićeve emisije, reanimaciju pokušale lično doktorke Nada Macura, Jorgovanka Tabaković i Slinavka Šapić.

Okupljeni građani su sve vreme pravili selfije, ni na tren ne pokušavši da spreče Pad Pobednika, njegovo hapšenje i privođenje "na restauraciju".

Jer, kale znači brdo.

Jer, dekonstrukcija rekonstrukcije je to.

Jer, gondola je sastavni deo kompozicije metroa.

Jer, mi smo sve naše Pobednike u ratu obavezno pobili u miru.

Jer, tako (nam i) treba.

Padu skloni, padaćemo večno.

K-10

Do ovoga ne bi došlo da su duž cele kosine posadili afričku šljivu. Celo brdo bi i dalje stajalo uspravno em držeće - k'o Tominom rukom (u zemlju) nabijeno & Dragicinim čajem osveštano. A silan beton i armatura za ankerisanje su mogli da se pametnije iskoriste, npr. za novu BAS, GŽS i još stotinak garaža za glisere pod nekom od BGH2O kula.

Ali jokmore, to neće da sluša stručnu javnos' - pa to ti je.

Posle im je pop Sava kriv zbog ovakvih komentara: 

A evo i snimka direktnog prenosa ovog terorističkog akta uperenog protiv predsednika Aleksandra Vučića & celokupnog srpskog naroda sa svih meridijana. Jasno se vidi da se tu radi o višeslojnom koordinisanom delovanju opozicionog tvitera i anarhističke agenture ubačene iz Španije, zaogrnute plaštom i pod šlemovima građevinske firme iz Republike Srpske:

Za one retke nesrećnike, koji nisu gledali španske serije i naučili jezik te bratske nam zemlje, snimak počinje rečenicom "Neće, neće dobro je..." a završava se sa "...mamumuebem!" Naravno, sve uredno izgovoreno na španskom, al s dunđerski naglasak.

Srbistan, zemlja španskih sela, serija, koridora i potpornih zidova.

***

Koridor 10... čudo jedno.
Može i K-10.

Btw, u međunarodnom šifarniku bolesti MKB10 pod šifrom K-10 stoji sledeće:

• K10: Druge bolesti vilica (morbi maxillae et mandibulae alii) Grupa bolesti 182: Ostale bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilica (bez starosnih i rodovnih ograničenja)

Obratite pažnju na prvu sliku, na početku ovog teksta... da, onu levo.
Ala ga je nacrtao - k'o vilicom.
Pardon, виљушком.
Na salveti.

Marinus, es war Koenig Feurio!

Ovde je već bilo reči o paljenju Rajhstaga, 27. februara 1933.godine.
Za tu paljevinu bio je optužen holanđanin Marinus van der Lube, član Komunističke partije. Uhvaćen je kako luta zgradom Rajhstaga u plamenu, džepova punih šibica i upaljača. Uhićenje su organizovali i sproveli Removi braonkošuljaši, u to vreme (baš zgodno) prepakovani u hilfspolicajce.

Postoje stihovi jedne (ne i jedine) pesme posvećeni priglupom (u zdravstvenom kartonu mu je pisalo da ima "mentalni sklop 12-godišnjeg deteta"), nesrećno navučenom, optuženom i giljotiniranom Holanđaninu, Marinusu van der Lubeu. Nazvana je "Feurio!", po kombinaciji nemačkih reči za vatru i bes (feuer / furiose), destrukciju, i nalazi se na albumu "Kuća Laži" (Haus der Lüge) koji su 1989. objavili berlinski Einstürzende Neubauten.

Marinus, Marinus, hörst du mich?
Marinus, Marinus, du warst es nicht.
Es war König Feurio!

Marinuse, da li me čuješ?

Marinuse, to nisi bio ti.

Bio je to Kralj Vatrobes!

Marinuse, iako jesi - ipak nisi.
Bio je to tadašnji ministar policije, Herman Gering lično.
I evo ga opet.

***

Tridesetih godina prošlog veka, u Čikagu i drugim velikim američkim gradovima, tzv. građevinska mafija je u saradnji sa lokalnim vlastima sprovodila "čišćenje" građevinskog zemljišta na koje je bacila oko tako što su plaćeni batinaši izazivali požare u zgradama predviđenim za rušenje i potonju novogradnju (neubauten), a neretko i nasilno izbacivali stanare na ulicu (i to najčešće noću). Podmetali bi oni požare i kasnije, tokom radova, ukoliko bi "investitor" uvideo da neće moći da obezbedi potreban novac za završetak poslova, pa bi onda naplaćivali debelu protivpožarnu odštetu od osiguranja i tako se izvlačili iz finansijskih problema, uz obavezne produžetke rokova pa čak i napuštanje već započetih projekata. Sve bi to, naravno, revnosno na sebe preuzimale korumpirane lokalne uprave, tražile nove "investitore" i krpile budžetskim parama crne rupe, ponekad završavale radove a ponekad ih u potpunosti napuštale i zapuštale.

Osamdesetak godina kasnije, Srbija je svom snagom u unapređenoj verziji prvobitne akumulacije kapitala, koja traje već treću deceniju. Pardon, u tranziciji.

Od svitanja (2. februar) do sumraka (25. februar).

"Istraga će utvrditi da li je požar bio podmetnut, i koji je pravi uzrok požara."
- Siniša Mali (RTS, 25.02.2018)

Pre tri nedelje, 3. februara, u blogpostu "Poslednji mesec", pored priče o poslednjem mesecu (februar 1933) pred poslednje slobodne višestranačke izbore u Nemačkoj sve do pada Bellinskog zida - u kojoj ima i određenih događaja koji podebelo liče na neke od onih koji su snašli nas, 85 godina kasnije - na kraju teksta, u tarabićko-trgovčevićevsko proročanskom duhu, ispod slike BGH2O kula u jutarnjoj magli, stoji i ovo:
"Nije preporučljivo ovih dana šetati se naokolo džepova punih šibica, pritom glasno kritikujući (aktuelnu) vlast. Mogli bi ste preko noći naprasno da priznate i neku paljevinu, iako na sve strane (oko vas) ima onih koji daleko više smrde na benzin, dim i sumpor. A neki od njih nose i upaljene baklje, usred bela dana, kao da ne vide dobro jer im se neki mrak navukao na oči. I mozgove."
Poslednja istraživanja javnog mnenja kažu da u poslednjoj nedelji pred gradske izbore lista SNS ima oko 40% podrške, a njihovih koalicionih prilepaka SPS oko 7,5%.
Pored redovnog i obaveznog laganja koje svakodnevno praktikuju ljudi iz samog vrha vlasti, kradikalski bašibozuk je konačno počeo i fizički da ometa i sprečava skupove aktivista stranaka i grupa građana koje slove za opozicione. Pritom su obavezno "uniformisani", sa jasno istaknutim stranačkim obeležjima na garderobi koju nose.
Srbijanska policija je tokom februara uhapsila više stranih državljana, koje su prorežimski tabloidi ekspresno proglasili stranim špijunima i teroristima pre sprovedenih istražnih (i ostalih) radnji.
Zastrašivanje građana sa biračkim pravom je postalo zamena za zastarelo "Dobro jutro, komšija".

Svaka sličnost 1933. i 2018. postaje sve manje slučajna.
Kalendari ove dve godine se ne poklapaju za samo jedan dan, ali sumnjam da je to razlog.