I staviše ga, ipak ...

Aman ljudi, ko Boga sam vas molio da mi se ne bacate u bunar ... a vi opet!

(Stanojlo Milinković)

?

Ma, mislim na novogodišnje drvce. Jelku. Na šta bi drugo?
Hoću da kažem, nabiše jelku u bunar iz 19. veka, vremena Hajduk-Veljka i pravih Bećara - ne ovih sadašnjih falsifikatora života.
Prvo su pričali kako je to rimski bunar (...), pa turski, pa iz vremena Hajduk Veljka. I tako na kraju ostade samo "Bunar iz 19. veka". Arheolozi bezdušja, krste jariće.
Bez imalo stida i srama, nahereno, po ideji kultur-majstorke poznate po Black Angel tapiserijama od internacionalnog značaja - a i šire. Novogodišnji triptih "Bina - Bunar - Dom kulture" (skr. BBDk), začinjen četinarskom smolom i iglicama, lociran na potesu duž Bulevara pomrčine sa centralnom instalacijom u osmouganom oku, pred zgradom Opštine.
Pod Njenim prozorom. Da miriše kad procveta.
A i ti oktagoni su ionako sastavni deo celokupnog projekta kulturnog uzdizanja Uspavane doline. Jedino nisu bili deo originalnog projekta za uređenje centra grada.
- Halo Bing, ja sam. Imam nešto povoljno za tebe.
- Pošto?
- Cijena prava sitnica, Bing. Kako bratko?
Beng!
Onaj silan narod što se okupio ispred opštine ne čeka Deda Mraza i poklon paketiće. To su Zabavištanci, već danima čekaju plate od Ledene Kraljice. Ne znaju, a trebalo bi, da kada te njen ledeni trn ubode u srce nema ti spasa.
Kao sastavni deo snežnog BBDk triptiha, naravno ide i Čuvena Novogodišnja Bina (ČNB). Maskirana u zelenilo (usred snega) kao da će u najmanju ruku na doček da dođe Boris Tadić lično, poznat po preferiranju smb manifestacija: tenkovskih manevara, aero-mitinga, pešadijskih masovki, padobranskih vratolomija i specijalskih specijalki.
Eto nama i bekstejdža, baš u stilu: spreda maskir(a)no, otpozadi - golo. Baš kao što i treba.
Otkriću vam jednu tajnu, ali da je ne kažete nikome osim svima. Zašto ovo drvo stoji ovako nakrivo?
U šumama naše opštine posečeno je celo stablo jelke, velike, najveće. Ono koje više ne može da se ponovo posadi. Za "ispred opštine", jašta. Kada su ga doneli, nisu znali kako da ga uglave u bunar drugačije, nego da okrešu donje grane. Kresali su, kresali, pa ugurali u bunar. Ali, neće da stoji pravo. Ne pomaže ni kosmodisk. Pade im na pamet da unutra nabiju zemlju i tako fiksiraju jelku, jer, kada stave svu onu električnu silesiju koja tek sledi, ne daj Bože da drvo padne na nekoga ili još napravi i električni luk usred mase Negotinaca koji nisu otišli na doček Nove Godine u Zaječar!
Kako, da zatrpaju bunar?
Narafski.
Pa da ga na proleće lepo, ovoga puta svečano, ponovo otkriju i iskopaju, da stave preko ploču od neprobojnog stakla (taman da probaju kako još i to radi, i posle zna se: na prozore, kola, kancelarije i ostale bunkere). A unutra - reflektori da biju. Na gore, u visine, da marsovci znaju gde treba da slete.
Hm, da su tako nešto pravili 1999. u vreme Milosrdnog Anđela (ne Crnog), garantujem da bi neko bio uhapšen zbog postavljanja čuvenih lokatora. Mada, što bi hapsili svoje ... Iduće, 2009. godine je ionako jubilej, desetogodišnjica NATO mitinga i naše pobede na istom (medalja za umjetnički dojam). Zgodno se namestilo, baš.
E moj Veljko Petroviću. More, vrati se, sve ti je oprošteno.
Nikako ne mogu da se otmem utisku da se Kušlja na gornjoj slici pocepa od smeha.
Kome li se samo smeje?