Saturday, 2 August 2008

Lustracija ≠ Frustracija

Evo jedne do sada neobjavljene slike Andy Warhola. Koristim je kao ilustraciju uz podsećanje da ova zemlja očajnički traži lustraciju.
Zapravo, ne radi se o tome da li mi je žao pendreka, suzavca, gumenih metaka ili šutki, sve utrošeno na račun poreskih obveznika.
Radi se o nekadašnjem Miloševićevom ministru informisanja, iz vremena siledžijskog zatvaranja TV i radio stanica, gašenja Naše Borbe i gušenja drugih novina. O osobi za čijeg je vakta doneta taksa na mobilne telefone i satelitske antene u vreme kada su iste ponajviše imali članovi Zemunskog i drugih klanova kao i stanovnici "naše Južne pokrajine". Ovi potonji su postavljali satelitske antene i na prozore WC-a i šupe za drva, ali me baš interesuje koliko im je Aca Vukas naplatio tada na ime takse.
U to vreme, kada je voda ulazila u koaksijalne kablove, i kada se polako ali sigurno spremao teren za linč Ćuruvije.
Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (skraćeno Zakon o lustraciji), na predlog GSS-a konačno je uz dosta natezanja (od strane DS, prvenstveno) pa čak i podsmevanja (od strane tadašnjeg ministra pravde Batića) ipak usvojen 30.05.2003. godine.
I nikada nije primenjen.
Ako Zoran Živković to nije mogao jer je ubrzo počelo rušenje njegove Vlade, ako Koštunjara u dva mandata to nije hteo jer je to "čistka i politički progon" (citat), onda je konačno prilika da Tadić i njegovi danas to učine.
Lakše bi progutali crvenu žabu.
Nataša Mićić je u intervjuu novinama od 29.07.2008. napomenula da je primena ovog zakona mogla umnogome da utiče na današnju situaciju u Srbiji. Mada, smatram da bi korektno bilo da to ispred koalicione liste LDP treba da uradi lično Vladan Batić, bivši ministar-joker. Red je, bre.
Evo linkova za osvešćivanje:
Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava
Časopis HERETICUS - tema broja: Kontroverze oko lustracije
Republika - br.276-277, januar 2002 - da li se i šta od tada do danas promenilo?

4 comments:

studioArs said...

Ovo me podseti na izvrsno napisano poređenje između Svetog Kristofera i Srbije ovih godina pogotovo Sbije danas koju napisa Nataše Odalović (u koju se skoro zaljubih).

Jeste da ga je napisala poodavno ali kao da je to napisala i danas.

Link: http://www.danas.co.yu/20030214/dijalog_frame.htm

Lustracija u kaljuzi

Prema legendi, Sveti Kristofer, zaštitnik putnika, nekada, pre nego što je postao svetac, bio je oholo ponosan na svoju veliku fizičku snagu, te je, zbog te snage, hteo da služi samo najmoćnijima. Prvo je služio kralja, ali kada je video da se kralj plaši đavola, on ga je napustio i postao đavolov sluga. Onda je jednog dana otkrio da se đavo boji raspeća, te je odlučio da služi Hristu, ako ga ikada pronađe.

Poslušao je savet jednog starog sveštenika koji mu je rekao da čeka Hrista kod gâza reke. U narednim godinama na tom gâzu on je preneo mnogo, mnogo ljudi preko reke. A onda, jedne mračne olujne noći, došlo je jedno dete i reklo da želi na drugu obalu. Sveti Kristofer ga je s lakoćom podigao na ramena, ali svakim korakom hodao je sve sporije, jer je njegov teret postajao sve teži. Negde na sredini reke, Sveti Kristofer se osećao kao da na leđima nosi čitav svemir. Tada je shvatio da na leđima nosi Hrista koji ga tada oslobodi svih njegovih grehova i podari mu večni život...

Prelepa priča, zar ne?

Ipak, nisam je ispričala radi estetskog užitka, već kao ilustraciju naše teme: lustracija. Da li je Hrist "lustrirao" Svetog Kristofera?
Izgleda da jeste, jer, ako pažljivo čitamo ovu, verodostojno prenetu priču iz života Svetog Kristofera, vidimo da ga je Hrist ostavio da godinama čeka na gâzu kraj reke, da prenese na svojim plećima na stotine putnika namernika, da bi mu se na kraju, u liku deteta, Spasitelj pokazao i oprostio mu sve grehe. Pa i više od toga, poklonio mu život večni i dopustio da postane svetitelj.

No, upravo tu negde i prestaje veza između ove priče i mogućnosti lustriranja u Srbiji danas.

Da bi se lustracija izvela, potrebno je osim "grešnika" imati i bezgrešnike. Ako izuzmemo mogućnost koja i danas naravno ostaje u opticaju - da će Hrist na koncu lustrirati koga hoće - u zemaljskoj Srbiji danas ne vidim ni institucije ni ličnosti ni bilo koju oblast društvenog ili političkog života koji bi mogli da se bave lustriranjem. Danas u Srbiji toga nema.

Zato držim do težine onog argumenta da se lustracijom trebalo pozabaviti 6. oktobra ili nikad. Ne zato što je to zgodna floskula, već zato što ona nosi duboko značenje. Naime, nije bilo šestog oktobra, što reče Batić, a nije ga bilo jer je dolazećoj vrhuški odgovaralo da tako bude. Slikovito, dolazeća vlast prenosila je preko reke na drugu obalu koga je htela, tom prilikom je i davala oprost kome je htela, a kome nije, taj je ionako ostao da čeka s one strane reke na kojoj je bila čekaonica za Hag. Znači, vlast se stavila u ulogu svemogućeg koji kâdi i krsti i ne pita pošto košta.

E, pošto je sve to tako traljavo odrađeno - pošto je jedna grešna Srbija samo presuta u nedovoljno očišćeno korito "druge Srbije", ništa manje grešne, samo umivenije naizgled - stvorena je klima koja nikako ne pogoduje lustriranju jer se, izvinite, u kaljuzi ne lustrira i jer nema ko da lustrira.

Posle toliko grehova koji su oprošteni selektivno, posle toliko novih grehova počinjenih posle 5. oktobra, posle tog vakuuma u kome nikog nije bilo briga za lustraciju, ko je to danas moralno, pravno, običajno, zakonski, ljudski i kako god hoćete pogodan da se tako odjedared bavi lustriranjem?

Sami smo krivi, ali tako je. Napravili smo za ove dve godine novo rđavo stanje koje bi najpre trebalo lustrirati, tačnije, lustrirati one koji su odgovorni za novonastalo stanje, da bi oni (novokrivci) nakon četiri-pet godina dobili pravo da se bave lustriranjem onih prethodnih (starokrivaca). Naravno, i ova rečenica, i mogućnost da se takvo šta izvede logički neizvodivi su, ali je, uprkos tome, stvar elementarnog poštenja odreći se u ovom trenutku prava na lustraciju. Kod nas, nažalost, preostaje mogućnost samo za ekstremne stavove. I zato i po pitanju lustracije ekstremno zaključujem. A zaključak je da, ako hoćemo da budemo do kraja pošteni, onda recimo: pošto nema ko da izvede neselektivnu lustraciju, poštujmo bar zakone: Ko je kriv, neka mu se sudi i dosudi kazna, zatvorska ili novčana, imovinska. Ko nije kriv - ostavimo ga na miru da čeka svog Hrista, kako on hoće i radeći sta može.

Pa pogledajte današnju političku scenu, pogledajte medije i njihove institucionalne lučonoše, pogledajte bilo koji segment "današnjice"! Ko će tu da lustrira, molim vas lepo? Ona ili onaj, ili oni iz onoga? Ma dajte....

Zato sam ja protivnik lustracije (tim se dičim, to ne može biti svak!). Nadam se da sam bila jasna. Možda je moje mišljenje u manjini, ali oslušnite malo radijske i televizijske programe, čitajte novine, procenite ko to tamo truća o lustriranju. Tragedija! Tra-ge-di-ja. I zato, da ne bi lustrirali lustratore - manimo se ćorava posla. U narednih četiri-pet godina.

Potpisujem i ja ne zbog Nataše Odalović.

studioArs said...

Zato što se nije ništa radilo na lustraciji onda kada je trebalo, a ni danas kao što neće ni sutra, nužno nam se dešava i to kao što je navijačka pesma koju ćemo slušati pred svaku emisiju vezanu za OI kao i u pauzama prenosa (ako budemo gledali.)

Naravno, vođa puta Dule Savić (okoreli naci - fuj, fuj), stvaralac Leontina (okorela... fuj, fuj)Luis, Saramandić, ništa manje fuj obradiše jednu čistu četničku pesmu koju odavno proslavi Baja mali knindža. Nekakva sklepana koračnica na temu te izvorne četničke.

Ništa čudno - sastav sve govori.

Ne mogu da verijem da nam se to tako dešava.

Slušam, a nadovezuje mi se ona "spremte se, spremte se..."

Umesto daljeg mog siktanja nudim vam (ako već niste videli) link:

http://blog.b92.net/text/3641/Srpske%20olimpijske%20bajonete%21/#k301316

Pogledajte svakako!

Pozdrav svima i radite nešto.
Aca

studioArs said...

Prethodni moj post nije obuhvatio ceo link.

Evo novi link:
http://blog.b92.net/text/3641/Srpske%20olimpijske
%20bajonete%21/#k301316

morao sam ga preseći jer ne može stati u jedan red a i ne lomi ga automatski (ne znam zašto ali neka)

LALE said...

Sve izrečeno stoji, ali ja sam i dalje pobornik stava ŠTA (dakle, Zakon) sprovoditi, namesto KO (sprovodi).
Dakle, treba sprovesti Zakon o lustraciji, zbog nas samih. Priča o tome ko bi to uradio završava se disciplinskom merom udaljavanja sa radnog mesta svih onih koji zakone treba da sprovode umesto što laprdaju i kreativno ih tumače po sopstvenoj volji - jedan od omiljenih sportova kod nas.
Pa kada popiju otkaze neka se bave privatnim advokaturama i naplaćuju svakome ko nema pametnija posla a ima para, umesto da ih ja finansiram da ne rade ništa.
Eto, dođe potvrda ovoga što je napisano u postu sa još jedne strane - Vesna Pešić je u Danasu od srede 6. avgusta imala vrlo sličan tekst po pitanju eskiviranja primene lustracije u Srbiji.
Ma, znamo se od negde ...
Doduše, što se mene tiče, konkretno za Aleksandra Vučića (gle, inicijali su mu AV! AVAVAVAVAV hahahahaha) pristajem da mu se umesto lustracije prepiše klistir.
I pampers.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...