Dug život, debela sreća i radost

Kada sam danas video ovaj stub oblepljen plakatima, pade mi momentalno na pamet jedan Ederlezi vic, onako baš mrsan, em pogan. A tako odgovarajući, shodno predizbornim obećanjima nalepljenih.
Hajde prvo vic:

. . .

Istrči ćerka iz kuće i viče:

- Mamo, mamo, sam sanjala nek' ćudan san, sve nešto dugaćko pa debelo pa crveno na vrh!
- Aaaaaa, saćtijarastumaćim taj san: to dugaćko toti dug život, to debelo to debela sreća, a ono crveno - e to je na rados'.

Čvrst san ili java?

Na to se otac Mika okrene, pa kaže:

- A bre Milevo, bešmeusta ak'to nije qrc!

. . .

Kome je gornji vic vulgaran ili težak za uši neka nastavi da gleda predizborno-propagandni program na malim ekranima naših TV-prijemnika. Tamo sve vrca od tolerancije prema mrtvim političkim protivnicima, dok živi imaju tretman stočnog fonda na koji Kandidat nikada spustiti ruku neće niti ga pomilovati. Za to vreme rome evrointegrišu sa jedne na drugu beogradsku deponiju, i to u kontejnerima kako je i red...

Eto, kako u vicu tako je i u životu. Dobili smo duga, debela i crvena obećanja. Ko se još s tim nije ispucao imao je fore do ponoći, pa posle u ilegalu - noćne akcije, cepaj-lepi, telefonska maltretiranja vasceli dan&noć, bacanje stranačkog đubreta po poštanskim sandučićima, sigurni i sigurnosni glasovi, brojanje i prebrojavanje do nedelje. I sve ostalo što uz to ide.
Ako još niste primetili, u toku je nekakva predizborna kampanja u Stradiji. Kao, neke partije se međusobno takmiče koja će od njih biti vlast a koja neće u opoziciju, plus ima i dodatnih atrakcija u tom cirkusu - poput izbora za tzv. predsednika tzv. Srboslavne Džamahirije.
Hajde redom, prvo parlamentarna trka.
Istupi!
U postu Seko, seko... najavio sam da će propagandnih ludosti i gluposti sigurno biti još. Vrlo proročki. Ovog puta čak nije bilo ni potrebe za PhotoShopom, budalaštine su smislili sami đurđevdanski trkači. Nema potrebe za nekakvim preteranim pisanijem, slike govore za sebe. Umetnuću kratke komentare, ako se baš nađe neko kome stvari nisu jasne.

Ovaj beli oglas je najkonkretnija poslovna ponuda prilepljena u kampanji, autor oglašava stvaran rad. Ali, neće moći jedne od prethodnih noći...

... lepkaroši su se našli pametni, pa prelepili po ko zna koji put ceo izlog.

Ostalo je samo farbanje.

iiijjaaaooooo...

Ako su im bilbord-polutke smetale u nedelju...

... zašto onda nisu pocepali i ovo, u četvrtak? U čemu je uopšte razlika?!

Ova tabla na zgradi negotinskog komiteta stoji još od 2001. godine. U toj zgradi se danas nalaze opštinski odbori SPS, DSS i DS, sindikalno veće, Savez rezervnih vojnih starešina, Pokret gorana, Udruženje boraca i unuka, Dunav Osiguranje, kotlarnica. Stvarno, Nova Demokratija pa cepa.

Eto, to beše to po pitanju trke za 250 skupštinskih skamija u kojoj trnu guzice za po 250 tisuća rajhsdinara mesečno. Kako stoje stvari, Negotin će imati najmanje dva poslanika a možda i trećeg, čisto da ne bude paran broj zbog baksuzluka. E sad, da li je treći-magareći, to vi bolje znate od mene. Bitno je da Negotin prosperira njihovim participiranjem u ludnici znanoj i kao Narodna Skupština Republike Srbije.
A šta ćemo sa drugovima-kandidatima za ajatolaha?
Deder da prvo vidimo ko su, pa potom i na šta liče.

Lista kandidata je objavljena u „Sl. glasniku RS“, broj 36/2012 od 20. aprila 2012. godine

I

Za kandidate za predsednika Republike, na izborima raspisanim za 6. maj 2012. godine, utvrđeni su:

1. PROF. DR ZORAN STANKOVIĆ, koga su predložili Ujedinjeni regioni Srbije,

2. VLADAN GLIŠIĆ, koga je predložila Grupa građana „Dveri”,

3. BORIS TADIĆ, koga je predložio Izbor za bolji život,

4. VOJISLAV KOŠTUNICA, koga je predložila Demokratska stranka Srbije,

5. PROF. DR ZORAN DRAGIŠIĆ, koga je predložila Grupa građana Pokret radnika i seljaka,

6. JADRANKA ŠEŠELJ, koju je predložila Srpska radikalna stranka,

7. MUAMER ZUKORLIĆ, koga je predložila Grupa građana,

8. DANICA GRUJIČIĆ, koju je predložio Socijaldemokratski savez,

9. IVICA DAČIĆ, koga je predložila Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS),

10. ČEDOMIR JOVANOVIĆ, koga je predložio Preokret Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove, Socijaldemokratska unija, Bogata Srbija, Vojvođanska partija, Demokratska partija Sandžaka, Zelena ekološka partija - zeleni, Partija Bugara Srbije,

11. IŠTVAN PASTOR - ISTVÁN PÁSZTOR, koga je predložio Savez vojvođanskih Mađara - Vajdasági Magyar Szövetség,

12. TOMISLAV NIKOLIĆ, koga je predložila Srpska napredna stranka.

II

Ova lista objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

02 broj 013-331/12

U Beogradu, 20. aprila 2012. godine

Republička izborna komisija

Predsednik,

Predrag Grgić, s.r

OK, bio je to spisak. A sad, evo i faca kako ne bi bilo neke zabune pa da posle tvrdite da ne znate ko je ko od njih i da ste zbogzato pogrešno glasali.

Eto, demokratskoevrointegracijskonedamokosovski svi kompljet. Uniformni, baš po meri naroda i situacije, niko da ne štrči ili, nedaj bože, laže više od ostalih. Uočene razlike su sasvim dovoljne za jednu prosečnu srpsku biračku kokošku kratke pameti, kako bi mogla da se pravilno odluči dok nosi jaja, u koju će ih korpu spustiti. Da se pritom nikako ne zaboravi - žumance je žuto i tačka! Bez njega je jaje samo običan ćorak. Pa vidite kako ćete glasati.

Kad smo već kod žutila, evo mog favorita. Žuta Spužva je moj izbor na predsedničkim (na baksuznom #13) i na parlamentarnim izborima (tu je na prostom #19), gde je nosilac liste i svih 250 kandidata istovremeno jer je tako najlakše.

***

Elem, dođe to predizborno zatišje pred đurđevdansku nedeljnu buru. Ako vas neko pritisne propagandom do nedelje u osam naveče, vi lepo odmah u prvu izbornu komisiju i prijavite kršenje zakona. Slobodno to uradite, čudom ćete da se čudite odgovoru koji vam garantovano sleduje.
Da dodam i ovo: juče, na dan 3. maja, bio je svetski dan novinara i slobode javne reči. Kad bi se zezali, shodno onome šta su to jedni i drugi uz podršku trećih izglasali u jesen 2009. godine. Slobodni mediji, aha, taman koliko i Negotinski koji ne postoje.
A danas, šta imamo danas osim predizbornog "ćutanja"?
Pa, eto, na današnji dan je pre 32 godine riknuo Drug Tito. Tako kažu, ali niko nema dokaza da on još uvek nije živ, sa obe noge čvrsto na zemlji, sa kubom u jednoj i karabinom u drugoj ruci.

Ima sveti Toma Stiroporski sreću što je danas predizborna tišina, inače bi se, gledajući gornju sliku, već negde lanuo na račun Tadića. Onako, kao na račun Zorana Đinđića, za šta još uvek nije položio račune. Zorana su neki ubili metkom, neki cerekanjem i slavljem, a neki okretanjem glave. E pa krajnje je vreme za katarzu - kako za Toma&Džerija, tako i za sve ostale.
Dok se to ne desi, za mene su svi oni nepostojeći, nevažeći, ništice.
Nule.

Dobošarska posla

Večeras je trebalo da posle dužeg vremena napišem Otisak Nedelje. Eto, ne da mi se, jer bi ovo što sledi bio toliko dugačak predlog da bi ostali ispali nebitni iako su svi zapravo isti.
Dakle - hajde malo da prozborimo koju o dobošarima.

Dobošari su nekada, u neka druga vremena, kao delatnici vlasti služili da lupanjem (u doboš) privuku narodne mase. Pošalje ih kmet ili oborknez da stanu tako na neki trg, raskrsnicu, u centar varoši ili pred seosku zadružnu mehanu pa lupaju li lupaju. Okupi se svetina, da vidi šta joj to vlast ima obznaniti. U vreme knjazova i sreskih načelstava, uglavnom su čitana imena utajitelja poreza i švercera, te otuda i narodna "da ode na doboš" jer su dobošari služili da obznane imena onih čija će imovina biti rasprodata pokrića dugova radi. Posle su razni drugi okupatori dobošare uglavnom zlokoristili u cilju čitanja spiskova za kuluk i streljanje kada neko popali žito ili sjebe nemca. Kada su posle rajhskomandanture na red došli komesari, dobošari su polako počeli da odumiru, zameniše ih megafoni i opštinski razglasi po banderama namesto skojevaca. Skojevci siđoše sa bandera i postadoše direktori, a dobošari odoše u političare.

 

U naprednija vremena, u koja valjda računamo i prezent tekući (NAPREDNA a ne naprednjačka, ne zajebavajte se s tim pred Đurđevdansku trku) dobošare su zamenili bilbordi. Znate već, neko pobije par motki posred zelene površine na atraktivnoj mu lokaciji, na njih nakači ploču od drveta ili aluminijuma pa onda natakari svoju sliku i pravi budalu od sebe. OK, bilborde koriste i firme da oglase svoje proizvode i usluge, ali zar naše Stranke Sa Posebnim Potrebama i same nisu firme? Vrte se debele pare, sve pršti od zapošljavanja, mita & korupcije, pada bogumi i sex zarad radnog mesta, marketinški magovi se prelivaju kroz prozore stranačkih prostorija, autobusi krstare Stradijom, manufaktura cepanja neprijateljskih propagandnih sredstava radi punom parom. Predizborni spotovi svi liče na reklame za "od igle do lokomotive" - jedino nema istaknutih cena. A nema ni sniženja i popusta, to nam je što nam je, uzmi ili ostavi.
I tako, reši se jedna usijana dobošarsko-komitetska lokalna tintara da okači bilbord u Negotinu tamo gde ga nikada nije bilo. Sve ostale bilborde su već zauzeli kočničari, lažovi, trutovi i ostali dverovi, tako da je pomenuti izdumao kako je najbolje da poseduje sopstveni. Bilbord, jeste. Pretpostavljam da je sa svojom partijskom ali i koalicionom sabraćom pozavršavao ekspresno svu administraciju i papirologiju brže od Vučića i Đulijanija zajedno, našao lokalnog postavljača i štampara, naručio biznis i seo kraj TV ognjišta trljajući zadovoljno ruke.

A pare, koliko i ko to plaća? Prava sitnica, plus bezobrazno je pitati.

Međutim, da li je baš bilo a bogumi i ispalo tako...

Elem, pre neki dan se postavljač nacrtao na lokaciji i nadžudžio metalnu konstrukciju po propisima i standardima, posred travnjaka preko puta zgrade Komiteta u Negotinu. Negde između semafora i kontejnera od 5 kubika (za đubre, naravno). Pretpostavljam da je tokom noći između subote i nedelje štampareva ekipa izlepila bilbord naručenim facama Spasitelja & Izbavitelja Nacije.
OK, reći ćete, pa svi kače bilborde, ludo je vreme izbora, to više nije ništa novo niti čudno. Šta je u svemu tome epohalno i blesavije od već viđenog?

Ono, koje je u nedelju osvanulo na toj tarabi dobošarskoj. 

Pardon - bilbordu.

Po prvobitnoj varijanti trebalo je postaviti bilbord koji čine dva panoa pod uglom, jedan za žutog a drugi za crvenog pobratima. Ispalo je da postavljač nije razumeo dobošara, iz ko zna kojih razloga, pa je postavio samo jedan pano a sabraći uvalio po polutku.
E ovakvog bilborda zaista nema nigde drugde u Srbiji.

Žuta braća su u nedeljno jutro bila zapanjena u šta to gledaju kada su došli u svoju kancelariju. Crvenih, koji su na spratu iste zgrade (Komiteta), nigde nije bilo. Kud sme to da izađe van pa da ih neki prolaznik-glasovatelj priupita šta su to kvragu napravili i pred narod okačili?!

Iskreno, baš mi i nije jasno što se i jedni i drugi beče jer im je predsednike-kandidate za predsednika neko okačio cuzamen na isti plot, kao da oni već nisu zajedno ili to (pu, pu, daleko bilo) opet neće sutra da budu. Pre će biti da je onaj dobošar koji je to naručio puko od živciranja jer je dobio samo pola za svog šefa. Pitanje je koliko je bilo plaćeno štamparu i postavljaču, da li ceo iznos ili pola, i - ko je bre to platio kada oba brata tvrde kako "oni gore" nemaju pojma o "ovome dole"?!

Hoću reći, nisu obavešteni o svojim dobošarima-polutanima. Ehm, ni na nebu nit na zemlji, ni u gradu nit na njivi, ni DS niti SPS - već DSPS. Eto prave poruke bilborda koji (ni)je naručio magistar dobošarskih nauka, usred sumanute želje i teranja da se u poslednjoj predizbornoj nedelji još malo kurči pred svojim Vođom, uvuče mu se u debelo dupe i mašta kako će ipak postati treći narodni poslanik iz Negotina u narednom sazivu Republičkog Parlamenta.

Ko zna, možda i hoće. Iskreno, zabole me za prva dva taman koliko i za njega maga(t)rećeg.

I tako, ispade da je ovaj bilbord ni kriv ni dužan oslikao pravu sliku onoga što živimo. Dvoglavu himeru, pola frajla - pola pendrek. Svojevrsna sirena serbska koja cupka na hridima čas Zapada čas Istoka, čiju pesmu nikako ne treba slušati i padati pod njen uticaj što vodi u brodolomne plićake svesti, i pred kojom nikako ne smete žmuriti jer će vam izokrenuti džepove i živote.

Kao što se dalo pretpostaviti, u toku noći su neupošljena žuta omladina i neupokojene crvene supozitorije dali zguliti ovu himeru koja ih tako realno oslikava, ne da im mira. Zato ide poslednja slika kao živ dokaz neumnosti i neshvatanja stvarnih želja i potreba onih čiji glas dobošari traže.
Iskreno priznajem: nadao sam se da neće uraditi to što su noćas uradili. Stvarno sam naivan...
Ne znam šta su ovim hteli da postignu, kada je već toliki svet video ovu budalaštinu. Pitam se, pitam se, da li su Tadića zgulili crveni a Dačića žuti, umesto svaki svog - da im ne zadrhti ruka? Ako im je ovo čudo toliko zasmetalo, zašto onda žuti lepo odmah ne skidoše desnu polutku? Ili još bolje - zašto nisu prelepili ceo bilbord svojim kandidatom i tako pokazali da imaju ono odakle svi dolazimo? Mogli su, na kraju, da puste i crvene da dolepe nešto na levoj strani, neka im je halal ceo plot i bruka pride.

 
Ostajemo uskraćeni za odgovore na sledeća pitanja:
Ko je platio postavljanje bilborda bugarskim argatima?
Ko je postavio celu metalnu konstrukciju?
Ko je platio taksu za zapremanje javne površine?
Ko je platio dozvolu za postavljanje bilborda?
Ko je platio štampanje postera, da li su plaćeni celi ili upola?

Ko je dao uverenje da ova skalamerija ne ometa saobraćaj, s obzirom da se nalazi na par koraka od raskrsnice na ulazu u Negotin?

Koliko je trajala procedura potrebna da se pozavršava sva papirologija?

Sve ovo, i još više, potpada pod Zakon o dostupnosti informacija javnosti, Zakon o političkim strankama, zakone i akta vezane za izbore i kontrolu finansija, akta lokalnih samouprava, i zdrav razum. Pa opet - ništa.
Zašto ovako, pitam se, pitam se?
Ne bih znao kasti.

...

Stvarno, što su se bre svi navrzali na ova dva dobrodušna čoveka (i njihove ekipice): na onog levo koji bi da bude trećiput drugiput, i na onog desno koji dobro zna da ne može ni prvi put?
Ništa od ove zajedničke zajebancije ne bi bilo da su prilikom izrade bilborda ispoštovali odnos snaga u Skupštini, pa shodno toj proporciji svakom od Dobrica dodelili deo oglasne površi. Svi bi bili zadovoljni, i Žuta Lepota i Crvena Tvrdoća; ovaj drugi bi izgledao malo više predizborno šlank. Voli narod kada dobošari liče na njega, naročito kada utanje.

Mogu samo da zamislim face ove dvojice kada im budu dojavili šta su to napravili njihovi ovdašnji dobošari. A biće im dojavljeno, u to uopšte ne sumnjam. Dao bog, ima i drugih dobošara i dobošarčića koji bi da se dokopaju palica i svinjske kože razapete preko sita. Plus, neko je u međuvremenu izmislio i telefon i internet.

Bogami, odoše uši na doboš.

Kud bre, stvarno, nađoše svakome po pola, kao da je preko sindikata. Pa baš nije u redu, plus nije ni matematički.

Šta o svemu tome misle predizborno pomažene krave, prasad, koke i ostala populacija (trenutno) bez prava glasa - najverovatnije nećemo nikada saznati. Samo dobošari poznaju onaj pravi nemušti jezik, a vi ne dozvolite da vam pljunu u usta kako biste ih razumeli.
Bilbordi nam govore sve i bez reči.

✯☭✯

Kako god bilo, ide nam Živeo1.Maj, praznik društveno beskorisnog rada. Dan kada dobošari idu u prirodu da prožderu ono što su predizborno pomazili, prde niz majski vetar, te bacaju kese i flaše po šumama i gorama naše zemlje koja odavno više nije ponosna - baš zbog njih takvih.

Onima koji zaista rade nešto korisno čestitam Prvi Maj, međunarodni praznik rada. Živeli i preživeli pusto dobošarsko.

Nemoj...

Ko o čemu, ja opet o palanačkoj filosofiji...

Politike i "politike" nam je svima preko glave. Ako vam nije dosta ili mislite da ste imuni, onda ne računajte da ćete iduće prvomajskopredizborne poslednje nedelje ostati netorpedovani. Neće moći - neće vam se dati. Dakle, iznađite sebi nekakav bezbolan i efikasan način da živi i zdravi dočekate jutro 7. maja. Čisto da bi ste se nekima koji su pukli nasmejali u brk, a onima koji još nisu (tj. to umišljaju) da namignete i pokažete prst (u punom spektru vidljive svetlosti, bez neke posebne lampe i spreja). Jer, naravno, sve se zna a ništa još uvek nije gotovo.
Ukoliko nameravate da se razonodite, preporučujem sajt opštine Negotin. Ponovo ta pusta ćirilica i magarci koji održavaju taj, da prostite, servis građana.

„Еxцханге 3“

Ne vredi, koliko god ja bio ubeđen da u bilo kojoj školi (čak i danas) decu uče ćirilicu i latinicu, ovi majstori zanata su i dalje nenadjebivi. Neće bre da se uozbilje, da makar jednom pročitaju to što napišu pre nego ga puste u javnost. Pa, jebo ih onaj ko im dade kompjuter u ruke da "uređuju" opštinski sajt, da li je iko u toj blesavoj opštinskoj službi čuo za lekturu, korekturu, pravopis, proveru - bilo šta osim copy/paste pameti, Google translatora i aplikacije za pretvaranje latinice u ćirilicu?! Dokle će se time baviti ljudi koji vole frljanje stranim izrazima a da nemaju pojma strane jezike. Zabole ih, plata ide. Tačka.
Bezobrazno i dosadno, eto šta je u pitanju.

(ono „exцханге“ se u originalu na engleskom piše exchange, i znači razmena)

Kao što rekoh, razonodite se. Zato preporučujem zanimljiv i zabavan sajt Pravopas. Pohvale autorima, preporuka svakome od 7 do 77, a naročito nekima.

Kada smo već kod škole i padanja svega i svačega na pamet, šta bi ste rekli da vam dok šetate kraj neke škole padne deo fasade na glavu? Poput one nesrećnice kojoj je juče u Beogradu pao beton sa fasade neke banke posred čela, pa se sada nadležni prepucavaju u stilu Dulića "treba utvrditi odgovornost, i kada se utvrde činjenice neko treba da snosi i odgovarajuću odgovornost" (priča o curenju radijacije u Vinči, može se primeniti na sve čega se takvi poput njega late). Mudrost, koju klempavi crpi iz uljanih škriljaca već neko vreme. Moguće da tako piše i na uputstvu za upotrebu žute Pandorine kutije.

Mislite da se to dešava samo onima koji nemaju dogovor sa sudbinom, zlehude su sreće, bačena vlaška magija na njih, čačkaju mečku? I da je Beograd daleko, kod nas u Negotin to nema...
Ne spavajte na to uvo. Ima, i to na dva nimalo naivna i bezopasna mesta.

Prvo: 

Već treći mesec na pročelju osnovne škole "Vuk Karadžić" stoji kanap razapet od saobraćajnog znaka do jednog oluka, na koji je okačeno nekoliko papira sa odštampanim tekstom "PAŽNJA!!! PADA MALTER SA FASADE", pa još u boji. 

Upozorenje - ubilo se.

Svako ko se iz centra Negotina kreće prema školi i Todorčetovom konaku ne može a da ne vidi ovu bruku. Tu se negde otprilike postavljaju i autobusi koji đake voze na ekskurzije, okupljaju roditelji koji prate ili čekaju svoju decu, nastavnici i ostalo pučanstvo. Zar niko ne vidi i ne reaguje? Šta, kao, fasada škole je pod zaštitom države pa ne sme ništa da se radi ako nemaš befel i lovu? A deca, da li su ona pod zaštitom države...

Drugo:
Igralište predškolske ustanove "Pčelica" u Negotinu. Dvorište je oivičeno metalnom ogradom duž celog placa osim prema Zelenoj pijaci, gde se nalazi zid sa koga otpadaju malter i cigle.

Da li je to unutrašnji zid zabavišta ili spoljašnji zid pijace, tj. Komunala? Čija je nadležnost da taj zid sanira i tako omogući dečici bezbedan boravak u prostoru gde je sve drugo osim toga nedopustivo? Da li je uopšte bitno imovinsko-pravno prejebavanje (ne)nadležnih i činjenično nezainteresovanih da se ovaj problem reši, da li roditelji plaćaju mesečnu naknadu samo da im deca ne bi bila sama kod kuće? Da li je ovako nešto moguće u bilo kojoj drugoj (normalnoj) zemlji? Aman, koliko to može da košta pa da bude toliko nerešivo?!
Ne znam, ali baš mnogo pitam. Mnogo.

Ko zna, u kakvom su tek stanju seoske škole?

Ako o ovoj priči znate nešto više, slobodno napišite u komentaru.

Nadležni SPS prosvetni inspektor, njegov SPS ministar i njihovi SPS direktori koje su listom poustoličili, izgleda ne vode računa o školi koja je jedna od najstarijih i najuglednijih u Srbiji. Takođe, ukoliko je "Pčelica" predškolska ustanova, onda ona ima tretman tzv. pripravnog razreda koji postoji po seoskim školama. Dakle, trebalo bi da bude u nadležnosti  Ministarstva prosvete. Sunce li mu Žarko, da li treba nekom detetu da padne beton na glavu (deca u zabavištu neće biti odvraćena onom dronjavom gumenom mrežom, naprotiv - njena drečava boja ima sasvim suprotan efekat nego kod odraslih, privlači ih)?! Da li će fasada sa Vuka sjebati nečija kola parkirana na strani ulice na kojoj se ne naplaćuje parking, ili će to biti glava nekog prolaznika, ili deteta koje čeka školski autobus? Ima li uopšte nešto u tim usijanim politikantskim tintarama osim ovog izbornog ludila? Makar malo stručne i profesionalne savesti, brige za one koji ih preko budžeta plaćaju, i naročito za njihovu decu?
Ma jok bre.

Dobrano promislite o svemu ovome na Đurđevdan, kada se latite olovke.

Od toga baš zavisi šta će vam posle padati na pamet a šta na glavu.

***

Kao što rekoh u naslovu:

Nemoj.

p.s.
A oni sa početka posta, šta mislite da su preskočili: zabavište ili osnovnu školu? Šta li je njima palo na glavu kada rade tako kako rade...

тхе енд

Seko, seko...

"seko', seko' drva, pa raseko' crva"
(staro džibersko dobacivanje prolaznicama)

Stvarno, kada sam sinoć video ovu Coraxovu karikaturu zaista mi ništa drugo nije palo napamet. Demokrate se usekoše od silne kampanjske želje da nam objasne kako su makar manje zlo od većeg zla u liku Thoma&Jerryja. I tako, usekovanjem se razotkrio onaj unutrašnji crv koji ih rastura devetu godinu za redom. Hajde njih, ali - što bre sve nas ostale?

Glasajte za Manje zlo, ne za Veće. Međutim, šta ćemo sa Najvećim zlom? Sa kime to ono beše u koaliciji i kohabitaciji na republičkom i (beo)gradskom nivou? Da se ispravim - sa kojima, ima ih više, i tek će ih biti.

Btw, Rudolf Đulijani je sišao među Beograđane. Kao što je i red, podržava svoje američke živuljke Thoma i Jerryja. Neće valjda srBske maslačke, kravomazitelje, opkoračitelje salata, oborknezove, delioce 1000 evra po regionu, domaćina Jadranku, buljičaste izokrete, đenerala Dražu Kapičića, Crkobabiće Rex, tvrdo kuvano žirafino jaje u palminom ulju... i ostale dveri.

Marijo Magdaleno, ovaj svet se jeste izokreno. Tozovac je bio u pravu, isto kao i Trgovčević, Milan Tarot, Milja Vujanović, Alan Čumak i Georgius Vlaški Vukradinović.

 

Nekada su Veće i Najveće zlo bacali kletve na NATO, domaće izdajnike, strane plaćenike, špijune, pacove i hijene. Za to vreme je Manje zlo strpljivo radilo po NDI principima vođenja kampanje i čekalo svoj trenutak. 

Inđija je odmah posle 5. oktobra uvela Đulijanijev administrativni SYSTEM48 i postala najrazvijenija opština Balkana. Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, danas je (nažalost - zbog GSS, a ne nečeg drugog) makar nominalno još uvek član DS, mada se to sve manje vidi i to ne njegovom krivicom.

Današnji kradonačelnik Beograda je takođe demokrata, em nominalno em javno.
Danas, NDI savetnici rade za naprednjake, Đulijani podržava Jerryjevu kandidaturu. SNS koristi slogan "Vreme je za promene!", DS tvrdi kako sa njima nema neizvesnosti. Đilas baca NATO kletve na gostujućeg Amera. Manje i Najveće zlo tvore vlast u Apsurdistanu. Nema štale i njive u koju nisu ugazili. Negotinska hala sportova za koncert najveće Petokrake Granda dupke puna k'o u najbolja Slobina vremena. I to bez prinude.

Ne, nije se Đilas prepao gubitka fotelje. To je crv u njegovoj glavi poželeo srećan put Đulijaniju.

***

U Negotinu neće ovog puta biti lokalnih izbora, jer ih je već bilo pre dve godine. Bogumi, neke od zaraćenih frakcija u lokalnom DS će morati da sačekaju još toliko. Do tada, evo par predizbornih plakata na poklon:

Biće toga još.

p.s.

Đurđevdan je tačno za 15 dana. Palanka je opasno blizu tačke ključanja.
Obaveštavam partijaške agitatore da će ovaj blog moći da zloupotrebe za promociju svojih fiks-ideja i kršenje predizborne tišine - malo sutra. Svi "komentari" će do daljeg biti blokirani. Ako imate šta da kažete, dodate ili oduzmete, to uradite na glasačkom listiću. Pa posle živite od toga još četiri godine, ako možete. Pošteno.

A sad - na pijac i u dućan. Subota je, pazarni dan.

DRK

Društveno koristan rad = DKR, ili popularnije među učenicima nazvan DRK. Pogodite zašto...
Da, stvarno zašto? Zašto baš ovaj post kao prvi u 2012. godini?
U komentarima na "Poslanicu" krenulo se od priče o "neobranom grožđu" kao razlogu što na ovom blogu nema novih tekstova. Šaljivi komentar starog prijatelja pretvorio se u sledeće:

"Sistemi obrazovanja se stalno menjaju, mada se ne primecuje da od toga ima neke vajde, stavise naprotiv, deca sve manje znaju. Knjigu sve vise zamenjuje racunar koji se koristi ama bas za sve samo ne za ucenje.
Mozda to tako treba, a mozda cemo se opet vratiti na ono staro, konzervativno. Sta fali djackim keceljama, crnim zenskim trikoima, muskim belim treger majcama i plavim sorcevima, a de ne pominjem cuvene sangajke.
U svetu se uveliko primenjuje reciklaza otpada, a dobro se secam tadasnjih akcija sakupljanja sekundarnih sirovina-starih novina i flasa. Pored berbe grozdja bilo je i posumljavanje goleti.
Nemam pojma da li je zaista to tadasnje drustvo imalo neke koristi od tog naseg DKR-a, ali je cinjenica da smo se mi kao deca i ucenici osecali drustveno korisni"

Dakle, šta je ovde sporno ili makar intrigantno?
Dosta toga da bi prošlo bez malo dužeg osvrta (nego što je još jedan komentar).


Upotrebom računara danas deca znaju sve više u sve mlađem uzrastu, vrlo često i neprimerene sadržaje do kojih dolaze, i to je glavni problem. Nekada su se pričale bajke o hakerima koji provaljuju databanke, ali danas deca sa 7 godina kao od šale provaljuju zaštitne kodove na video igricama. Isti je princip kao kod banaka, FBI, berzi ili privatnih računa i elektronske pošte. Na roditeljima je odgovornost za ponašanje dece, ali roditelji su nažalost većinom nespremni ili nedovoljno obrazovani da shvate šta njihova deca rade.
Da se razumemo - ne odobravam nijedan vid zloupotrebe pa tako ni ovaj.
Kao što se ne slažem ni sa sistemom obrazovanja koji decu uči da je Darvin satanista, gde glavna kvalifikacija vjeroučitelja bude to što redovno ide u crkvu, gde se na časovima informatike igraju igrice (ako ih nastavnici uopšte i drže, jer je prečesta praksa da samo upisuju časove u dnevnik i raspuste decu), gde nadležni ministar neke budalaštine karakteriše kao "dečiju igru sa presvlačenjem" i to nasred konferencije za medije na koju je došao očigledno pripit, gde se nastavno osoblje cele godine više bavi pripremama za ekskurziju koju će im platiti roditelji - umesto da razvijaju kreativno razmišljanje kod dece (bez obzira na predmet koji predaju) i smisao za solidarnost & toleranciju, a ne za kolektivističke igre, gde...
Ma, znate i sami, što da dalje nabrajam.


DKR bi po današnjim standardima bio okarakterisan i zakonski sankcionisan pod formom "zloupotreba dece za besplatan rad, u cilju sticanja profita kod organizacija kojima to nije dozvoljeno", i ja bih to svim srcem podržao. Ne možeš ništa u životu da radiš za džabe ako nije dobrovoljno, a i za to postoji starosna granica. Ko nije hteo da ide na DKR morao je da ubedi roditelje da mu napišu opravdanje ili da ide kod lekara. Kome se to ponavljalo, ubrzo je bio proglašen za crnu ovcu, od strane kolektiviteta poznatijeg i kao "odeljenska zajednica". Još jedan vid kontrole društveno nepodobnih pojedinaca i to od malih nogu. Nema svrhe kovati u zvezde propali "sistem", jer smo ga svojim ponašanjem upropastili, niko to drugi nije uradio umesto nas. Drago mi je da je tako ispalo, jer je sve bilo samo maska za orvelovštinu koje nikako da se otresemo, koju i dan-danas iskijavamo jer ne želimo sebi da priznamo:
- da "ono staro" nije bilo baš toliko dobro
- da je "ovo sada" trebalo da bude bolje a podjednako je loše, lažno i isprazno
- da smo sami za to krivi
- da se ne može živeti u prošlosti nauštrb budućnosti

Praksa "društveme korisnosti" pojedinca nastala je negde 20. i 30. godina XX veka u tri tada postojeća/dominantna društvena sistema:
1. ruski (i satelitski) praktikujući komunizam, boljševizam, kolektivizam koji je zloupotrebivši istočno hrišćanstvo propagirao jednakost u nepostojanju privatnosti - kako ličnosti tako i imovine;
2. američki (i satelitski) korporativni i kapitalistički državni antikomunizam, začinjen sa dva prstohvata zapadnog hrišćanstva, gde su pojedincima "prodavane" prvenstveno imovinske slobode (naročito ona o posedovanju oružja; međutim, kao sistem kontrole uspešno su nametnute hipoteke na otvaranje privatnog biznisa pa mu je opet sve izlazilo na isto kao u bratskoj im Rusiji) kao kompenzacija za KKK, lov na crvene veštice i gaženje sopstvenog Ustava i Povelje slobode;
3. nemački (i satelitski) nacionalsocijalizam-fašizam, sličan boljševizmu po suštini a različit po ikonografiji, rasno čisto društvo jednakih usijanih glava napunjenih epsko-tevtonskom paganštinom, homogenizovano oko iskompleksiranog ludaka i medijske mašinerije iza njega, tampon-zona između kolektivizama pod rednim brojevima 1 i 2.


U sva tri "sistema" postojala je (i postoji još uvek) visokoorganizovana mašinerija kolektivističke kontrole čoveka-pojedinca-ličnosti, nametanjem priče o "društvenoj korisnosti", koja se uvek završavala društvenom nepodobnošću. U sva tri sistema, podjednako. Samo je jedan korak delio društvenu "korist" od nepodobnosti, radnike & seljake od nepoštene inteligencije.
Prvi i treći sistem su na sreću nestali sa lica Zemlje; drugi, korporativno-kapitalistički, lomi se ovih dana. Mi to ne možemo da shvatimo, jer nikada nismo živeli u kapitalizmu. Zato i ne treba da nam ga bude žao više nego samih sebe.

Da se vratim na DRK: kakva je to sreća bila kada u osnovnoj školi kao petak ideš na Aliju da sadiš boriće, dok ti osmaci lupaju čvrge i udaraju te ako nećeš da kopaš rupe umesto njih? Đački nestašluci. Naravno, dežurni nastavnik za to vreme sedi i cirka u zadružnoj kafani, ne pada mu napamet da se oblati po brdu iznad sela.
Ili kada u srednjoj školi ideš u Čubru na berbu jabuka pa ti kažu da možeš da poneseš samo jednu kesu po odeljenju od 30 đaka. Cegere i džakove koje su vukli profesori i razredne starešine smatrajte za njihov nestašluk, slobodno.
Nestašno li društvo beše to "dobro staro".
U sva tri gorepomenuta društva deca su iskorišćavana i zloupotrebljavana na najgori način, od besplatnog rada do guranja oružja u ruke.

...

19. marta 2009. godine gradonačelnik Beograda i ministarka pravde potpisali su Memorandum o saradnji u sprovođenju alternativnih sankcija, kojim je predviđen društveno-koristan rad kao zamena za zatvorsku kaznu. Apsolutno primerena i u svetu primenjena praksa, shodno težini greha. Kod nas nemoguća jer je zamenjena narukvicama za praćenje - koje se daju hakovati, naravno.
Voleo bih da vidim Cecu i ostalu bagru kako društveno korisno prte sneg po Sjenici i Surdulici, a ne da ih na monitoru pratim u kojoj su trenutno sobi svog zagrejanog dvorca.
Na stranu zajebantska konotacija, pa i naslovi po novinama, pojam "robijanje na slobodi" ima daleko veću težinu nego što to na prvi pogled izgleda.
Šta smo mi, tadašnji đaci i Titovi pioniri, tom "starom društvu" toliko bili skrivili da nam odrede DRK umesto zatvora, gde nam je svaki učenik starijih razreda nekažnjeno mogao da bude kapo? Koje krivično ili prekršajno delo? Ili je to ipak bilo preventive radi, da ne zgrešimo personalno nauštrb kolektivnog?
Nikada, i ponavljam nikada nismo išli na ekskurziju parama obećanim od DRKanja.


Ne interesuje me ničija društvena korist/podobnost. Društveno korisni mogu da budu samo volovi u jarmu, pilići na farmi, disciplinovani i zaslepljeni partijski aparatčici i ostala stoka. Živi ljudi to ne mogu niti smeju, čak ni pod navodnicima.
Interesuje me samo DRUŠTVENO ODGOVORAN građanin jedine nam i voljene Srbije i Negotina, spreman da bez kompromisa menja ovo sranje u koje smo pretvorili sopstvene i tuđe živote.

***

Uskoro će provereni i dokazani društeno-beskorisni radnici, poznatiji kao "domaći političari" i "državnici", raspisati izbore na kojima će trčati sami za sebe. Zahtevaće od vas da budete društveno-korisni i disciplinovano izađete na izbore, "glasate" za jedno od ponuđenih zala - veličine i gabarita po sopstvenom afinitetu. Da bi potom mogli nesmetano da vas iznova usrećuju.


Da li ćete opet na DKR/DRK (svejedno), po ko zna koji put?
Ili ćete, konačno, ovog puta zahtevati da se odmah promene pre nego što pomisle da sledeći put zinu i lažu, pozovu da im date još jedan mandat kako bi vas i dalje pravili budalama, trgovali glasovima koje ste im VI dali, ubeđivali vas kako ste sa njima srećni?

Neće de se promene? Fino. Marš.
Ništa nije nemoguće.

Poslanica

Subota, 31.12.2011. u 20:10

Dragi Negotine,
u Novoj 2012. godini želim ti:

- da svi tvoji stanovnici koji sebe smatraju Negotincima i iskreno te osećaju, to i dalje budu još više,
- da se svi pametni ljudi dobre volje konačno dozovu pameti i ne daju te bitangama,
- da te vode i vole mladi i pametni a ne drtine i fosili (politički i antropološki),
- da se sve budale koje sebe samo nazivaju imenom Negotinaca vrate u mulj iz koga su došli,
- da se trubači i duvači vrate na ulice i u kafane gde im je mesto, a ne da vise po funkcijama,
- da te gastarbajteri frustrirani redom na trulom Zapadu ne ruže više novogodišnjim bacanjem ambalaže od bureka i jogurta po parkinzima i ulicama, zato što su se neki ludaci dosetili pa im "uništili" park u centru gde se to vekovima praktikovalo, sredili ga i upristojili,

- da tvoja deca to već jednom budu, a ne da glume majmune i u po bela dana vise sa grana drveća po gradu, ili imitiraju Boška Buhu i partizansku artiljeriju bombardujući petardama prolaznike, komšije, automobile i drugu ... decu,

- da ne bude džukela više u foteljama nego po ulicama,
- da se partizani i četnici vrate u muzeje i ostave normalne ljude neka pošteno žive od svog rada,
- da doktori leče samo bolesne, a da Mrki uopšte nema posla,
- da tvoji stanovnici plaćaju samo ono što im se zaista pruži kao usluga, a ne maglu,
- da nikada ne budeš samo ukrštanje geografskih koordinata na mapi, već mesto u srcu i stvarni dom koliko god bili daleko od Tebe,
- da svako od nas najzad shvati da sreća nikada sama neće doći već se za nju treba svaki dan boriti, celoga života ma koliko izgledao kratak i nedovoljan, da svako uvidi kako ima dovoljno snage u sebi da loše preokrene u dobro i bez pomoći gurača sa strane.

Da na celom svetu postoji samo jedan jedini Negotin, ovaj koji imamo.


Eto nama Poslanice.
Živeli!

NAZIonalna Pornografija #400

Poštovani čitaoci, samo za Vas večeras prelistavamo najnoviji broj "NAZIonalne Pornografije", Vašeg i našeg najomiljenijeg magazina! I to ne bilo koji broj, već jubilarni 400-ti! Tema broja je ekskluzivno izveštavanje sa spektakla u Beogradskoj Areni. Meč stoleća... ma kakvo stoleće - milenijum, era, epoha, Veliki Prasak!! Performans u kome se konačno susreću pravi šampioni besmisla što traje decenijama:

С.Н.П. Ваши
protiv
Dinomerlinosaurusa

Konačni okršaj dve škole trovanja beslovesne raje koja je to bila, još uvek jeste i dalje će biti. Borba za sam vrh, tron idiotizma kome je podlegla kompletna ex-YU biomasa poznatija kao "Narodi & Narodnosti SFRJ".

Da predstavimo naše šampione:


U domaćem, kaki uglu - šampion Pašaluka, palanački prvak regiona, nepobedivi i nenadjebivi pobednik svih naših poraza! Čovek-kokarda!!! Najmlađi član šampionske porodice, rođeni brat 1389 Jugovića, Zveri, Bezobraza i Nazionalnog Štroja! Direktni potomak dve najpoznatije šampionske porodice iz naših krajeva - Ljotić i Milošević, koje već decenijama održavaju primat svog potomstva umnožavajući se putem gnjida!! Čistokrvni srBski pastuv Balkanskog ringa, koji nema niti jedan eritrocit crnogorštine u sebi (to zbog onog "dajebeoca", nikako zbog Dukljanskog Kosova), leukocite i trombocite da ne spominjemo...


U gostujućem, zelenom uglu - stari i provereni prvak Vilajeta BiH (Bosne i Holandije), baščaršijski bašibozuk rokenrola, eksponent bljuvotina nastalih osamdesetih godina kreiranih da budu raspevani nadomjestak za nikad prežaljenoga nam Druga Titu (onog što je posmatrao sopstveni veličanstveni pogreb, i to nogu prekrštenih na fustabureu), zastavnik u rezervi (pardon - barjaktar) Zelenih Kačketa, brojitelj šuški opljačkane milionske PinksrBske i ine populacije koja ume da se veseli i kad kuka da leba nema, al za muziku i poslednji evrodinar daće.

Spektakl će uveličati Car, Žandar, Asovi i Rezervna Opozicija. Ko god da pobedi, panduracija uzima milion evra za obezbeđenje. Pare, i to: od onih koji će prisustvovati ovom spektaklu u 3 dnevne runde, od onih koji neće prisustvovati i (konačno) od onih kojima se sve ovo gadi. Od takvih naročito & sa uživanjem.

✞☭☪

Pitam se koliko ima stvarno onih koji još uvek ne vide svu licemernost "situacije" i frke koja se podigla oko tzv. koncerta jednog od sarajevskih postnewprimitives krelaca, koji je debelo unovčio svoje južnoslovenstvo, bosančenje a sada i pinkovanje. Naravno, mislim na efendi Edina Dervišhalidovića kome neće zafaliti ni dlačica sa sede glave, koliko god se sve te silne kvazipatriotske bande busale u prsa kako mu neće dopustiti da iznese ni mrvicu iz srBskoga buđelara. Sav cirkus koji se poslednjih nedelja podigao oko te kuknjave (to plaćeni "kritičari" nazivaju još i pevanjem), koju već decenijama uspešno plasira pomenuti šlagerzinger, nije ništa drugo do perfektno smišljena i odrađena marketinška akcija u koju su uključeni svi - drug Dino, drug Predsednik, drug Prvi Pendrek, drugovi iz kamarile i svite, svi izvođači Javnih Nacionalnih Radova i naravno - drugovi Medijski Savetnici. To što je "neko" rodom iz Bosne pa bi da bude car na obe strane Drine a i šire, što je onomad poklanjanjem mazuta Sarajevu zaradio sebi poklon-ploču i VIP ložu prilikom Merlinovog izvođenja čarobnjačkog trika pražnjenja džepova lokalnih budala, ne znači da treba ćutke trpeti svu licemernost ovog performansa i ne reći nešto što je više nego očigledno.
Dino M. će držati koncerte u Beogradu u sklopu predizborne kampanje crvenožute koalicije i za to će biti debelo plaćen parama svih, pa i onih koji za njih neće glasati. Teško da ćemo ikada saznati koliki će biti PDV i rabat u ukupnoj cifri. Međutim, svo to silno arlaukanje neosrBske mladeži kako će sprečiti održavanje koncerta, samo je podiglo medijsku tenziju te prilepilo i one neodlučne muve koje su se još premišljale da li da bace pare na "(s)hitove" devedesetih...
U zemlji u kojoj se organizuju TV-žurke pod nazivom "Volim devedesete" na kojima paradira krem miloševićevske toksikološke estradne ekipe opasan silikonima namesto nekadašnjih redenika, u kojoj niko od nacipatriota ne preti sprečavanjem Dinkićeve verzije istog ovog ali sa drugim, njemu omiljenim bosancem (da ne zaboravimo - i Mlađani je olešio tom prilikom poreske obveznike, plativši sopstveni cirkus iz stranačkog budžeta regiona koji se, gle čuda, puni prelivanjem iz onog glavnog, republičkog budžeta), u zemlji u kojoj je državno obezbeđenje ovog koncerta veće nekoliko puta (i to zbog par klinaca koji žvrljaju po novosadskim zidovima i baljezgaju po internetu) u odnosu na ono koje bi bilo da kojim slučajem u Beograd dolazi Bil Klinton lično... e, u takvoj zemlji jeste moguće da su svi, ali baš svi našli sebi neki interes i saučestvovali u ovoj lažnoj histeriji sračunatoj da se namaknu pare i - glasovi birača.
Dervišhalidović nije jedini sa prišivkom "srbomrštva" (bljak, kakva kovanica) niti je prvi koji će to dobrano naplatiti baš od poreskih obveznika Republike Srbije. Dino je samo, kako rekoh, baščaršijska protuva koja uspešno valja lake note za zaborav, u čemu uopšte nije usamljen. Verovatno je devedesetih lupetao baš to što mu sada spočitavaju, ali, zašto bi to nekome smetalo? Pa mi "Volimo devedesete", zar ne?! Da nije tako, zar bi nam Debeli Devedesetari mogli da uvaljuju i dalje svoju komunjarsku filozofiju, i to sa pozicija vlasti? Svaki od ex-YU pseudonaroda imao je svoje omiljene Udbosauruse: Prljavo Kazalište, Bora Đorđević, Jura Stublić, Toni Montano, Bregović (taj naročito), narodnjaci, folkeri, turbofolkeri, ojkavci, klape, pizduni, pevaljke i sisaljke.
Ostaje da vidimo kako li će tek kreativno da prejebu u subotu navijače Zvezde i Partizana. Možda im naplate ulaznice za Arenu još na kapijama Marakane?
Jedva čekam da vidim kakvo li će tek čudo Toma Nikolić i njegova bratija da smisle za svoju promociju, u predizbornoj kampanji za izbore koji nisu raspisani. Ne bi me začudilo da oni u Arenu dovedu npr. Magazin iz Splita, pa da se lepo potom Tom i Džeri, New Wave Velja, Julin & tvrtka popenju na binu i zagrljeni sa Jelenom Rozgom otpevaju čuveni hit XX veka "Spremte se spremte Ćetnici", sa par meseci zakašnjenja kao rođendansku čestitku još jednom bosancu. Kumu, Voji Šuntavom. Deda Mrazu koga čeka Todorović Zemunski kraj dimnjaka, sa vunenom čarapom usred leta. Preko glave.

Ukoliko Čeda Jovanović ima nameru da zaista bude drugačiji od ovakvih spodoba, pametan potez bi mu bio da u SKC dovede Pankrte, pusti slobodan ulaz, sa Perom Lovšinom na bini otpeva "Lokalne pizde" i bilo koju pesmu sa albuma "Državni ljubimci". To bi zaista bio pravi PREOKRET u odnosu na gorespomenute političke i estradne plastifukse.
Živi bili pa videli.

***

Bio je ovo tačno 400-ti blogpost Građanskog Kruga, za neki dan više od 40 meseci kako postoji ovaj blog. Od vas zavisi kako ćete ga tumačiti i prihvatiti. Samo neka ne bude palanački, u stilu "ti će mi kažeš..." Jašta ću.
Umijte se, pogledajte u ogledalu, trgnite i recite "Dosta bre više ovako".

Ili kako kažu u Peščaniku: Ako vam je dobro ... onda ništa.

Comeback #3

RainDog ponovo jaše!

http://kisnipas.wordpress.com/

Konačno su i Rain i Dog na jednom mestu. U Beogradu. Nadam se da će Zokija ubrzo da prođe ta penzionerska tramontana, jeste Kalemegdan privlačan za šetnju kera i kibicšah po klupama, kao i kahvane po pustoj Skadarliji - ali ipak...
Kako god, u prvom njegovom (novom) tekstu nameće se prividan utisak kako je mr.Z-a uhvatio palanački jesenji nokturno, t'ga jedna i žal za mlados'. Bemti novembar i kud se obojica baš tad ovaplotismo na ovom svetu!
Ma jok, to on samo počinje ponovo da živi.
Isto bre k'o i ja...

Šestokec!

šestokec
111111 = 11. novembar 2011.
petokec
11111 = 1. novembar 2011.
četvorokec
1111 = 1. januar 2011.
trokec
111 = zbir godine rođenja (u XX veku) i godina starosti uvek daje ovaj broj
dvokec
11 = keckec na levom krilu
jednokec
1 = jedan k'o nijedan


Na stranu idiotarija od filma "11-11-11" koji se od danas vrti po netu i bioskopima, ali u dobrom delu svetskih kultura ovoliku količinu kecova na jednom mestu smatraju za težak baksuz zbog koga tu nešto neće da izađe na dobro... Film je glup do bola osim onima koji vole bacanje para na horore, što zna svaki prosečni stanovnik Srbije kome je svaki Dnevnik u pola osam grđi od najgrđih dostignuća tog filmskog žanra.
Interesantna izgleda matematika oko sabiranja godine rođenja sa godinama starosti, gde zbir uvek ispadne 111. Eto, meni je npr. 66+45=111, Skali 81+30=111, Mikiju Prijatelju 56+55=111 itd.
U stvari, nema tu ničega čudnog ili mističnog, radi se o prostoj matematici za osnovnu školu koja važi do 31. decembra ove godine. Od 1. januara taj zbir će biti 112. I tako dalje. Poklopilo se samo to da je zbir kecast baš u ovoj godini prepunoj kecova.
To što su nam životi zatrpani umišljenim asovima koji bi svi da se naguraju na vrh igle poznatiji kao Vlast, da pritom više niko od njih odatle ne siđe a narod ne sme ni da zucne - e, to je posebna priča. Ona glavna, u kojoj se sujeverje ne maže na sve tanji lebac dok Zlatno Tele sekte političara usisava sve što stigne gore od 40 Alibabinih hajduka. Bolje reći, 250 + prateća administracija. E, kod njih ne važi normalna matematika, zbir je uvek 1.
Jedan k'o nijedan. Nula i ništica.

Da ispravim ono s početka:
jednokec
1 = 0
jednoprc

Oni to dobro znaju, zato tako pomahnitaju i na najmanji šušanj neposluha. Koji bre "oni"?!
Pa Oni, sa vrha čiode. Anđeli garava lica.
Bitange.