Just a rainy Saturday ...

A set of non-postcard shots.
For non-remembrance.

Samsung SGH-J700i 1,3M

Negotin, eastern corner of Serbia.
Saturday, the 7th of November, 2009. Anno Dementi Irreversibile.

Another one, just for me.

Almost sad.

Safari

Skala piše o organu.
Ja pišem o karakternoj osobini.
Obojica pišemo o istim, a tako različitim stvarima. Ne, nisu u pitanju kravlje boginje, Variola vera.

***

Juče su Organele obišle zgradu (nekadašnjeg) bioskopa "Krajina" u Negotinu, i frapirali se, zapanjili, pali u fras, kada su videli ono što su tamo videli. Umalo padoše u katatoniju. Spasio ih samo prilog na TV Krajina, inače bi skroz-naskroz odlepili od straha.
Danas pre podne, komunalci su otišli u safari. U lov na najopasnije zverke koje žive u našim krajevima, te smrtonosne predatore, koji u čoporima napadaju neoprezne birače u prolazu.
Ljudoždere.
Organoždere.

Organizovan je lov na Bioskopske Puževe, i to desetak kilograma njih, koji vise na vratima. Jedna veoma podmukla sorta, koja ne oprašta neopreznost, i kojoj se nikada i nikako ne smeju okrenuti leđa. A ni omaknuti im ime na KZN, odmah se pojave - k'o prizvani čašom.

Puževi, snajka, puževi - okupirali su pola sveta!

Čak su im prišli i neki naši, do juče odani članovi, te izdajice roda svoga! E pa nećemo da ih isključimo iz članstva, neka se muče sa dvojnom registracijom!

Neki od puževa su mutirali, postali otporni na hladnoću, pa ih zato sada, u novembru, ima toliko - čak desetak kilograma! Spasavaj se narode, idu puževi!!!
Pitanje je da li nam je preostala neka vrsta zaštite od njih, ili nam nema spasa. Mada, lepo piše da su lakomi na pivo, to bi trebalo proveriti, možda i uspe ...
Još su nam samo puževi falili, pa da poletimo.

***

Dobro de, išli su komunalci da navataju i neko silno đubre i rastinje iz dvorišta bioskopa koji spolja liči na zgradu, ali iznutra ... propast. Stara priča, gladac i jadac.
Na žalost, negotinski bioskop "Krajina" doživeo je sudbinu svoje braće širom Srbije i tu se ne može mnogo toga dodati i popraviti. Situacija, po pitanju "pokretnih slika" otišla je predaleko i danas je većina bioskopa u ovoj zemlji pred zatvaranjem, privatizacijom ili čak rušenjem. Nekako se baš uvek nađu na zgodnom mestu na kome bi rado izraslo nešto novo, od betona i čelika, sa mat staklima i šljaštećim reklamama.
Bitno je da su Organopštinari obećali da će da ulože sve svoje snage, a i naše pare, da ponovo (pro)radi bioskop. Ali, prvo da ga srede, da bude za ljude a ne više za puževe. Njih desetak kila.

Drugovi i drugarice Organi, ne glupirajte se i ne bacajte pare. Ovaj bioskop možete optočiti zlatom, ali narod (na žalost) u njega neće da ide, danas, u vreme kiosk-DVD izdanja i Pink-piraterije. Ni sam ne znam koliko su mi puta vraćali pare za kupljenu bioskopsku kartu, jer nije bilo dovoljno gledalaca za projekciju, a da im se još isplati da zimi uključuju grejanje. Jednom smo čak, nas dovoljno, čekali da neko od radnika bioskopa skokne do benzinske pumpe i natoči kantu nafte, pa da počne film. I to u zlatna vremena, kada bioskop nije bio ovako ruiniran.
Ponavljam, ne zanosite se i ne trošite novac i vreme na priču o oživljavanju bioskopa "Krajina". Uzmite, sredite ga i nađite mu neku drugu namenu, npr. neka to bude Mala scena Doma kulture (zgodno dođe i za manje koncerte na Mokranjčevim danima), a filmske projekcije neka budu dodatna aktivnost. Bioskop je daleko lakše napuniti posetiocima nego veliku salu Doma kulture.
Naravno da treba srediti kompletan prostor, naročito ono užasavajuće dvorište i krovnu terasu. Oko toga se u potpunosti slažemo.

I ne spominjite više te puževe, da vam se ne smeje narod.
Ako je tako nešto uopšte moguće.
Stvarno, da vas citiram:

Tamo sve ima, samo ne ono šta treba da ima.

ArtTerorizam#26

Problem XIX veka - umro je Bog.
Problem XX veka - umro je čovek.

Ingmar Bergman

Devojačka istinska vrlina jeste u ovome: što se više daje to je dražesnija; što se više jebe to više srećnika stvara i više koristi sreći sugrađana.

Donatjen Alfons Fransoa
Markiz De Sad
(1740-1814)

Mnogi, razumni, nisu verovali da su se po gradu Negotinu, na izuzetno vidljivim mestima, pojavili oglasi u vidu poziva, veoma zanimljivog predloga. Naime, autor oglasa (jasno bez uvijanja) poziva sve devojčice, devojke, žene (babe - ne, one su prirodno pošteđene) da mu se jave i prodaju svoje iskorišćene uloške, tampone. Tu je naravno i broj telefona zainteresovanog kupca. Oglas se pojavio početkom leta, i još uvek je na pojedinim mestima vidljiv (čini mi se da su čitatelji bloga Građanski Krug imali već priliku da ga vide). Sve sladokusce, hedoniste, ljubitelje crnog humora finih manira, ovo je veoma nasmejalo. Kakva hrabrost, kakva strast, kakvo opredeljenje! Kakav ukus! Mi, sa ove strane pomenutog oglasa, možemo samo naslućivati, zaludno nagađati šta sve dotični čini sa svim tim "potrošnim materijalom, za jednokratnu upotrebu" i kakav mu užitak donosi ("O, jebem ti - reče mi razvratnik, ne mogavši od toga predloga zadržati spermu" Markiz De Sad).
Ali, nesporno je da mu treba. Možda pravi kolačiće u doba uštapa, kao većina kroulijevaca, a smor mu je da pretura po smeću kao neki ... Možda ima i druge, jače razloge, jer Blud je strastima ono što je i nervna tečnost životu, a poodavno je jasno da svi ne uživamo u istim stvarima.
U ovo doba hipokrizije, duhovne bede, morala, na koncu, destrukcije identiteta, svetskog finansijskog kolapsa, silikonske lepote, kupljene ljubavi, životinjskih gripova - čovek kao da je zaboravio da uživa. Da se opusti. Kao da mu namerno vlastodršci svetske stvarnosti iz senke to zabranjuju. Znaju da ga to čini slobodnim. Čovek koji zna da uživa, zna da odlučuje, da bira. Zna šta je za njega dobro. A velike korporacije, džinovski robovlasnički fondovi i fondacije upravo to ne žele. Što kaže V.Gibson "Materijalni svet su preuzele gramzive korporacije koje siromašne smatraju monstrumima. Siromašni nisu ljudi, oni su hodajuće banke organa." A poznato je šta se radi sa bankama.
O nakaznosti materijalnog sveta možete čitati kod Noama Čomskog, Hauarda Zina i drugih branitelja ANTIGLOBALIZMA.
Sva sreća da postoje punktovi gde smo bezbedni. Izbor je vaš, ako naravno još uvek mislite. Imate o čemu i sa čim. Spas možete naći u ljubavi, ženi, muškarcu, umetnosti, hobiju, zanatu ... čitanju.

Sa ciljem da pojedinac, čovek, nije samo društveno-korisno-radno biće, Branko Kukić (urednik časopisa Gradac i nekoliko edicija u Službenom Glasniku), sredinom dvehiljaditih u okviru Umetničkog društva Gradac iz Čačka pokrenuo je Biblioteku "Cveće Zla", da podseti da čovek može i sme da uživa.
Do sada je izašlo tuce knjiga, pomenuću neke čisto da "osetite" o kakvim se naslovima i autorima radi, i zbog lakšeg razumevanja mog "strastvenog" rečnika koji sledi.

Danijel Penak - Kao u romanu
Ričard Klajn - Cigarete su uzvišene
Jozef Rot - Legenda o svetom pijancu
Stanislav Ignaci Vitkjevič - Narkotici
Maks Žakob i Klod Valans - Ogledalo astrologije
Mišel Onofre - Gurmanski um
Antonijus Munen - Mali brevijar snobizma
Antelm Brija-Savaren - Fiziologija ukusa
Valeri Solanas - Manifest za uništavanja muškaraca
Tomas de Kvinsi - Dnevnik uživaoca opijuma
Ernst Jinger - Droge i opijenost
Antologija tekstova - Piće, pijenje i oni koji piju

i naravno

Huan Manuel de Prada
PIČKE (COÑOS)
prevod sa španskog Aleksandra Mančić Milić
(jedan od najboljih, najpreciznijih prevodilaca u nas)

izdavač:
Branko Kukić i Umetničko društvo Gradac
Čačak - Beograd
Biblioteka "Cveće Zla"

Pa, uživajte!

KO JE TO?
Huan Manuel de Prada rodio se u Baskiji (Barakaldo) 1970. godine.

Detinjstvo i mladost proveo je u Zamori. Mada je završio studije prava, jedina profesija kojom se bavi je književnost. Redovno sarađuje u dnevnim listovima, što je za svaku pohvalu španskoj štampi i novinarstvu. Piše priče, kritike i prevodi. Dobitnik je mnogih književnih nagrada. Nakon prve knjige "Pičke", objavio je zbirku pripovedaka "Tišina na rolerima" (El silencio del patinador) i roman "Junakova maska" (Las máscaras del héroe), kao i druge. Ova tri dela učinila su ga najboljim piscem svoje generacije. Njegov roman "Oluja" (La tempestad) dobio je uglednu špansku nagradu Planeta za 1997. godinu. Jedan je (pored još nekolicine, što balkanskih, što šire evropskih i svetskih) od retkih pripovedača sa mudima i svakako da je za svaku pohvalu da je na srpski relativno brzo prevođen.
Knjige "Pičke", "Oluja" i "Tišina na rolerima" predstavio je lično na susretima književnika u Sarajevu. Tada je de Prada, govoreći o svojoj prvoj knjizi upozorio prisutne da nije reč o pornografskom štivu, te da će razočarati one koji su pomislili da je o tome reč. "Ovu knjigu napisao sam inspirisan delom jednog španskog pisca koje nosi naslov 'Grudi'. Moja knjiga nastala je za pet dana i napisana je u humorističkom tonu", rekao je tada.
Poslednja knjiga mu je "Nova tiranija" (La nueva tiranía), izdata 2009. godine.


MOŠA/ZANIMLJIVOST
Zbirka novela/priča "Pičke" (Coños) sadrži ukupno pedeset i četiri naslova o Pičkama. Kada se pojavila, potajno, božanstveno provokativno, vrlo lucidnim štamparskim slogom u Ediciones Virtualis (EEVV, Salamanca 1994), kako nas obaveštava pisac predgovora Luis Garsija Hambrina, izazvala je pravi tektonski poremećaj u španskoj literaturi. To izdanje, danas potpuno iscrpeno, gotovo nepostojeće, još iste godine je preštampavano još tri puta, svaki put u po pedeset primeraka, a poslednji put u 69 numerisanih primeraka sa autorovim potpisom.
U tu verziju bile su uključene tek: Nagoveštaj pičke, Pička neznanke, Pička devica, Susetka od preko puta, Teniserkina pička, Pobijanje Henrija Milera, Pička u devojčica, Opasanje pičke, Udovičina pička, Kurvina pička, Pička u mrtvačnici, sa sve crtežima golih žena u nasmejanim, naivnim i sportskim položajima (turajvadi) i sa upadljivim koricama sa slikom Melusine.
Da se razumemo: "Pičke" nisu obična, pornografska knjižica. Nije pisana samo za muškarce (sećam se kada sam je kupio i pobednički doneo u svoj dom, moja je devojka nije ispuštala iz ruku, zahtevajući da joj dam da je ponese na put). To nije knjiga, priručnik iz ginekologije ili uputstvo za seksualno obrazovanje. Jedina etiketa koja joj pristaje je etiketa neobične knjige, ne toliko zbog teme koliko zbog načina na koji se ona tretira, na pola puta. Između proznog i lirskog, između priče i pesme, sažeto i iznijansirano, raznoliko i vrsno, kako uvek zahteva jedna tako sveta materija.

Bilo je zaista potrebno jedno izdanje - napokon potpuno i svima dostupno, u kojem će čitalac bilo kojeg pola pronaći onu knjigu koju je toliko želeo a nikad se nije usudio da zamisli.
Od samog početka o njoj se govorilo i komentarisalo. O njoj su raspravljali anonimni čitaoci, kritičari i pesnici, pisci, stručnjaci za erotsku književnost: Rafael Alberti, Luis Garsija-Berlanga, Luis Alberto de Kuenka, Abelardo Linares, Gonsalo Santo Nha, Viktor Infantes. "Pičke" su se pretvorile u predmet poštovanja i divljenja među malobrojnim posvećenicima u SLADOSTRASNE TAJNE PIČKE.
"Pičke" je autor u početku zamislio kao omaž Ramosu Gomesu de la Serni, autoru čuvenih "Dojki", i zaista obe spadaju u isto semantičko polje, imaju isti ludički duh i monografski karakter. A opet, one su više od tog omaža, to je omaž književnosti i ženama, dvema stvarima koje zadatak življenja čine zaista privlačnim.

Ono što možemo "na prvu loptu" uvideti, a što se tiče samog dela, jeste da je autor u sve ove prič(k)ice uneo celog sebe. Tu je njegovo detinjstvo (Pička od svilene hartije, Pička Mesečarke, Pička privatne profesorke, Komšinica od preko puta, Tetka Loretina pička itd.) i njegova mladost. Kao pravi sladostrasnik kulta "Pičke", poročan i boem, što i sam de Prada kaže za sebe (a kažu i drugi) da jeste, tu su i njegove fantazije, prave imaginarne igrarije o Pičkama (... kakvo mi samo uživanje predstavlja da u svakoj rečenici barem jednom napišem pička, a tek da dok pišem, poput starih majstora, slikara, gledam pri koncu svake rečenice pravo u nju, Pičku - neopisivo je ...) kao u pričama: Salonske alegorije, Tutsi pička, Kubankina pička (gde mu lično Fidel Kastro, dok divane havanu i zafrkavaju, podvodi tuce kubančica, nasmejanih pristalica kastrističkog režima; tuca jednu od njih dok ih Fidel dvogledom posmatra kao i davljenike koji okončavaju u želji da se dokopaju Floride). Tu su i: Melusinina pička, Pička ekvilibristkinje, Mumijina pička, Kataleptična pička, Pička budističke monahinje, Pička Komanč indijanke, Poslanica za Žorž Bataja (pisca, erotomana francuskog), Pobijanje Henrija Milera (takođe pisca, jednog od legendarnih, zabranjivanih zbog previše slobodoumnih, tzv. skarednih romana).

Naravno da tu ima (za prost um) i vrlo gadnih, uzvišenih momenata; ali, de Prada, istinski nastavljač tradicije evropskih erotomana i razvratnika, u njima ne vidi ništa skaredno, ništa ogavno (zapamtite da i u samom snošaju, kad je pravi, nema stanke, nema odbijanja) on u pojedinim pričama, naravno na svoj duhovit način, pije iz pičke, tu su i: Tuberkulozna pička, Pička anđela, Pička u mrtvačnici - koje uzgred opaljuje njegov rođak Sebastijan jer ga, tobož, vraćaju u detinjstvo. "Trbuhozborka" je priča o pički koja priča (vrlo duhovito), dok je "Fakirka" priča o pički koja ne osmuđuje stidne dlake, ne zavlači handžar u pičku, ne sakati se, ali ima usled urođene mane ili hirurške intervencije zubatu vaginu, pičku sa vrlo oštrim očnjacima, koja guta ud njegovog prijatelja, koji se opet sa prepucijumom u fronclama vraća svojoj ženi koja traži razvod jer joj je dozlogrdilo da popravlja poderotine koje ostavlja fakirkina pička.

U priči "Teniserkina pička" saznaćete zašto najbolja teniserka gubi neke mečeve; pod plisiranom suknjicom, znojavim gaćicama useklim u guzu (a teniserke razvratnike pale, kao i sve uniformisane dame), naša teniserka ima herpes na pičci, najnezgodniji od svih herpesa na svetu, koji izaziva neverovatan svrab. I normalno je da, kad previše češe svoju pičku, izgubi meč. Ova priča me podseti na naše, srpske vodeće teniserke, i da one u poslednje vreme, zajedno sa popularnošću, promiskuitetom koji ide uz to, češće no ranije gube mečeve.
De Prada zaključuje: i književnost i "Pičke" treba da svrbe muda i privlače.

Mogu još da dodam iz svog ličnog iskustva o Pičkama, ali reći ću ovo: Ma koliko ih poznavao, upoznavao, svaka je bila drugačija Pička. A bilo je tu svakakvih - uskih, gutajućih, mesnatih usmina, ćosavih, sa brazilkom, visokih, niskih, roze, crvenih, crnih kao mat, vrlo jelly, mirišljavih na med, cveće i more ... Pičaka i Pičke. Pičke, pičke, PIČke, čkapi, Pički, Pička ...
Da ne postoji knjiga kakva je ova Huana Manuela de Prade, trebalo bi je izmisliti i napisati. O Pičkama.
Zauvek zahvalan Pički.

S.S.Skala
05. studenog
proste 2009.

p.s.
Ovo sam ja na slici u otkrivanju jednog novog (a od najdrevnijih) Hramova.

Negotinski Fokus br.8 (IX/2006)

Pošto (po Organu) važim za "Radmilinog čoveka" (ljubi ih sve majka prepametne), hajde da se malo podsetimo Negotinskog Fokusa, nekadašnjeg biltena Građanskog Saveza u Negotinu. Još od januara ih nisam ovde objavljivao.
Broj 8, septembar 2006. godine.
Pročitajte šta je tu sve pisalo.

Svašta.
Eto, tako je to bilo s jeseni leta dveiljadešestog. Pretpostavljam da se neki od vas sećaju ovog broja, koji je štampan i deljen u najvećem tiražu, od ukupno deset Fokusa. Broj koji je izazvao i najveću ciku i vrisku po gradu, koji je bio fotokopiran u ko zna još koliko komada, čitan i prepričavan. Inače, Negotinski Fokus je i u vrhu tadašnjeg GSS u Beogradu prihvaćen i ocenjen kao veoma dobar vid komunikacije sa građanima, biračima. Zoran Ostojić, tadašnji predsednik stranačkog odbora za informisanje i medije, inače i sam novinar po zanimanju, prilikom čitanja nekoliko brojeva Fokusa nije mogao suzu da zaustavi. Zaceni se čovek, od smeja ...
Kako god bilo (pa prošlo), bacite oko na ono što ovde piše. Pa uporedite sa svime što se dogodilo od tada pa do danas. I danas se događa.
Inače, moram da napomenem i ovo: u sred zahuktale predizborne kampanje, u proleće 2008. godine (otprilike pre godinu i po dana), kada je bilo preostalo još relativno malo vremena za popravljanje ili kvarenje rejtinga, nekoj usijanoj glavi u lokalnom odboru DS pada na pamet da iskopira ovaj broj Negotinskog Fokusa i deli ga po negotinskoj opštini.
Prvi efekat je bio totalno neočekivan, onaj koji su najmanje očekivali i jedni i drugi!
Počeli su da zvone telefoni članova nekadašnjeg GSS Negotin, sa samo jednim pitanjem:
- Šta bre, pa vi još postojite? Krenuli ste u kampanju!
Niko živ da spomene ni Radmilu nit' Ljubišu ...
Po nekim procenama (bolje rečeno - pričama), negotinske demokrate, pardon - članovi Demokratske stranke, odštampali su 5000 primeraka Fokusa #8, na nekom plavom krep-papiru i poturali ga prvenstveno po selima, i manjim delom po stambenim naseljima u samom Negotinu. I tako sebi učinili medveđu uslugu, jer su svi znali da to nije niti može da bude njihovo delo, umotvorina.
Najobičniji politički falsifikat, paunovo perje, a da se čak nisu potrudili ni da iz zaglavlja maknu logo GSS, stranke koja tada više nije postojala. Kao, nema ih više pa sad možemo da se okoristimo za džabe.
A Negotinci nemaju pojma o tome ...
Zato su na izborima prošli kako su prošli. Mislim na članove Demokratske stranke, naravno.
I, zašto sad odjednom baš ovaj, osmi broj Negotinskog Fokusa?
Kao prvo - nije bilo nikakvih batina, pa da bude asocijacija na to.
Kao drugo - da se ne zaboravi ko je šta i kada radio i govorio, a ko plandovao i cvrčio i šetao besna kola po okolnim selima i delio razdrndane kompjutere.
Kao treće - e, to je ono što ima veze sa ovim brojem.
Gledam nešto one video vesti na sajtu Opštine, kad - u Negotin navalili Norvežani k'o mutavi! Najezda vikinga, kakve nije bilo još od snimanja onog prastarog filma "Dugi brodovi" (neki kadrovi su snimani u Đerdapskoj klisuri koja je glumila fjordove, provereno znam jer je jedan od mojih stričeva omastio brke dnevnicama, pošto je bio viking-statista)!!!
Došao norveški brodovlasnik, koji je i vlasnik brodogradilišta u Kladovu.
Došao je i onaj nesrećnik, norvežanin čubarski, izgleda je i njemu konačno stala krv iz nosa, opet se uhvatio za vinograde.
Šta nam sve to govori?
Da se sprema najezda Organa-Vikinga na Ameriku!

- S' ti normalan bre?
- Jakako da sam! Evo, ko je bio največi vikinški brodograditelj i moreplovac? Lajf Erikson, ne bre taj sa mobilni telefon, nego onaj šta otkrio Ameriku pesto godine pre Kolumbo, iskrco se na teritoriji današnje Kanade (Njufaundlend & Labrador), i na tu zemlju dao ime - Vinland. Potom su o Vinlandu spevali sage, al to je neka druga tema. Sin na čuveni norveški kralj, moreplovac i osvajač, Erik Crveni Barbaroš.
- Kuku ...
- Jeste, a iskrcavanje ima da vedžbaju negde na potez od Srbovo do Kladovo, neču odma' da kažem gde, to ču posle. Ima da tu negde gde neču da kažem sagrade jedan objekat i da probaju kako če se iskrcaju i šta če rade tamo s indijanci.
- Ind....
- Jes, jes, jes, indijanci. I to če im obezbedi naša opština na čelo s Organ. Sve če im obezbedimo infrastrukturu, samo da uzu da nešto kupe od nas. Sad nema više da uzu batine, to bilo pa prošlo, i zato če sad.........
- ŽENO!!! Daj bre ovamo taj daljinski da okrenem neki drugi kanal, ne mogu bre više ovo da gledam! I obavezno proveri mikrotalasnu, frižider i rernu. I veš-mašinu, da se nije i tamo zavuko u neki program.

***

Baš sam vam ja neki baksuz. Ne mogu nikako da sedim miran.
A čovek mi lepo rekao da se ne čačkam, biće funkcija za nas kad pobede naši ...
Sto posto.
btw Fokus je ponovo tu, čisto da ne bi opet nekom mozgu palo na pamet da krade tuđe fazone.

Ogledi o liberalizmu - 1. deo

Oni koji su "služili" vojni rok u JNA negde do kraja '90-ih, sigurno znaju šta znači skrećenica POiV. Političko obrazovanje i vaspitanje. Beše to kao i obavezna jutarnja gimnastika, dopola goli, na pisti, zimi eventualno neka maja (tako to zvaše).
Kakav kemp!
Ja već godinama tvrdim da nam glave dolazi baš ta politička neobrazovanost i polupismenost kvazipolitičara i politikanata, onih koji pojma nemaju čega su to stvarno članovi i ... o čemu se tu uopšte radi. Njima je politika svedena na horizont mladog kukuruza i ni makac dalje, ili uvis.
E, pa nije tako.

Negde u jesen 2006. godine, (tada još uvek postojeći) negotinski Građanski Savez je pokrenuo interesantan projekat kreiranja svojevrsne džepne biblioteke za svoje članove. Seli smo, sakupili određeni fond naslova, svako je doneo od kuće ponešto, i rešili da od toga načinimo jednu skripticu koji bi nazvali "Ogledi o liberalizmu". Naravno, misli se na evropski liberalizam, onaj više socijalni, u odnosu na američki neoliberalizam - neokapitalistički. Našlo se tu raznoraznih naslova među kojima smo najviše iščitavali knjižicu (oko 130 strana) "Intelektualna istorija liberalizma" koju je napisao francuski teoretičar političke filozofije prof. Pjer Manon (Pierre Manent), koga i danas (živ je, živ!) smatraju za glavnog krivca za renesansu savremene francuske liberalne političke misli.
Ovu knjižicu je napisao i izdao 1987. godine, na engleskom je izdata 1994. i ponovo 1997. a kod nas su je preveli i objavili Stubovi kulture 2001. godine.
Da citiram našeg izdavača:
Iscrpan istoriografski presek liberalizma kao političke teorije i kao političke prakse od Makijavelija do kraja 20. veka. Knjiga u kojoj se preispituju temelji na kojima je ustrojena moderna Evropa.
Namera nam nije bila da u "skripti" preterano iznosimo stavove i komentare, već da to bude svojevrstan džepni podsetnik svakome ko bi da se u politiku hvata, pa i još da u tome bude ozbiljan. Jedna vrlo važna nit koja nas je tada povezivala, a i dan danas egzistira među onima koji sebe smatraju članovima Građanskog Kruga, je ta da liberalno, građansko društvo nema alternative čak ni u tzv. "demokratiji".
Rešili smo da ispunimo još jednu od osnovnih aktivnosti Građanskog Kruga, pored informativne: edukativnu. Za one koje ovo interesuje i žele da saznaju još više. A za ostale - ćeramo dalje kao i do sada.
Može biti da će većini od vas serija tekstova/blogpostova da bude smor, dosadna ili nezanimljiva, pa čak i da liči na nekakav skup teza. Tačno tako - namera nam i jeste bila, i još uvek je da na takav način, kroz teze, pobudimo razmišljanje kod onih koji bi da sa nama o tome porazgovaraju.
Kompletan skup narednih tekstova (desetak njih, osim nedeljom) mogu vam pomoći kao polazna tačka za razne seminarske i druge radove, ukoliko vas to zainteresuje. Trudiću se da stavim što više hiperlinkova ka literaturi.
Internet je bre ovo, nema tu granice na Bukovu.
Pa, hajde da krenemo.

OGLEDI O LIBERALIZMU
Intelektualna istorija liberalizma
(Pjer Manon)

Uvod

Ideja liberalizma:
Ideja pojedinca - ljudskog bića koje je nosioc određenih prava, nezavisnih od položaja koji čovek ima u društvu, a koja ga čine jednakim sa drugim ljudima.
Principi liberalne politike:

1. prava čoveka i građanina
2. sloboda mišljenja
3. suverenitet naroda

Suština sukoba prosvetitelja (nosilaca liberalne misli, o kojima će ovde biti reči) i hrišćanstva, nije borba protiv samog hrišćanstva već protiv hrišćanskog stava tj. političke moći religije.

Glava 1: Evropa i teološko-politički problem (istorijat)

Nastankom prvih savremenih država-monarhija (od X veka) javlja se, etatizacijom crkve ali i sve većim uplitanjem religije u državna pitanja, sasvim nov komplet pojmova ljudskog društva:

1. CARSTVO - orbis terrarum
2. GRAD - cité, politička zajednica ljudi, građana
3. CRKVA - potpuno nova vrsta ljudske zajednice

Razvojem gradova, kao preteča ovih današnjih, savremenih ljudskih "nastambi", nastaje teološko-politički problem.
Dolazi do stvaranja monarhija, crkva istovremeno nameće jaku religioznu prisilu, dok sa druge strane raste oslobođenje/emancipacija svetovnog života.

Osnovne karakteristike političkog života grada:
- interesi i strasti ljudi u gradovima okrenuti su zemaljskim stvarima,
- grad teži da stvori zatvoren svet koji će se pobuniti protiv crkvenog uticaja,
- prirodan stav građana je da iskazuju svoju slobodu i nezavisnost.

Monarhija ima suprotne karakteristike u odnosu na ove 3 tačke/osobine grada.

***

Eto, i nije baš nešto opasno po mozak. U stvari, tek smo počeli. Lakše zagrevanje.
Sutra sledi prvi teškaš: Nikolo Makijaveli.

Linkovi za danas:
Pjer Manon - Wiki
Katalaksija - Internet magazin za liberalnu Srbiju
Knjižara.com - Intelektualna istorija liberalizma, Pjer Manon

i posebno ovaj
Internet - Nevidljiva ruka slobodnog privatnog informisanja

Sneg

Najzad.

Konačno, prvi ovogodišnji Sneg. Kada je jutros došao, počeo da pada, morao sam da izađem napolje i pozdravim Ga. Kvragu vrućine!
Najzad sam u svom elementu.

Kada pada Sneg, hladno je i nema gripa.
Svinje su u svojim vrelim i znojavim brlozima.

Dakle, nema frke za neko vreme.
Osim, možda u Americi. Tamo je ionako sve ...
... drastičnije?

Fool in the Full Moon

Blic, ponedeljak 2. novembar 2009. godine
- internet izdanje (Blic Online)

(telefonske organske konsultacije)

• Dobro jutro, druže Magistre! A vi, kako ste?! Će budete na internet, a? Ako, i treba!!! Tako treba svako koj izmisli toplu vodu! Negokako, nogekako, jaštamore, svaka vam je na mestu, odma se vidi izobraženije, isto ko Vuk. Ne taj, onaj drugi - Karadžić. Ne ni taj - Vuk KaradžiČ! Eeee, taaaaj. Ajd zdravo i smrt fašizmu! Jeste, i njega.

Dakle, stvari u Negotinu stoje ovako:
Kec, kolovođa negotinskog SPS je otkrio da je prethodna vlast nenamenski trošila pare iz lokalnog budžeta na hajdučke sednice i kompenziranje duševne boli nanete nekorišćenjem zakonski propisanog godišnjeg odmora ali preko zakonski dozvoljenih rokova!
Naš'o ko to da kaže!!! Jedan od onih kojima je to bila omiljena bazična sportska disciplina devedesetih, ma skoro k'o laka atletika ...
Dok su drugovi celo leto cvrčali po crvenim poljanama i preskakali padeže na Kaznama Za Negotince, pa i brčkali guzice po Grčkoj i Bugarskoj, neko je uporno Negotincima ukazivao da u ovom gradu nešto zaista debelo smrdi, i to na obe prividno sukobljene strane.
Probudili se iz zimskog sna! Jeste, ali na totalno pogrešnoj hemisferi. Na južnoj je počelo proleće, a na severnoj, ovoj našoj, uskoro će zima.
Dok je Građanski Krug sve vreme ukazivao da su sednice SO Negotin malo neispravne, počev od aprila pa na ovamo, lokalna opozicija se glupirala pričama o četvrtku ("a ako ne ovaj, onda idući" da podsetimo). Danas je lokalna opozicija postala lokalna vlast, pa joj je palo na pamet da pobriše sve vesti kako se neko ne bi setio šta su radili - i jedni i drugi. Ma kakav bre narod, idemo iz početka.
E pa baš i nije tako.

Na ovim stranicama je 11. juna (tekst Vraćajte pare! - vredi pročitati opet, i opet, i opet ... ko odbija da razume zašto) pokrenuta internet anketa, glasanje, na temu novaca kojima se razbacivala bećarsko-radikalska koalicija. O tome "opozicija" ni da pismacne, pregledajte im sve arhive na RTK. Počeli su o tome nešto da mantraju, ali - zašto bi rčkali u osinjak u koji bi i sami jednom da sednu i mrse se istim tantijemama, kad tad.
Eto, oni stari izglasaše dnevnice (u određenim iznosima) za članove Upravnog odbora JKP Badnjevo, a ovi novi nemaju ni u snu nameru da to promene. Ej bre, dnevnice k'o da su odbornici! Oni su trošili na 21+3-4 odbornika, a ovi bi samo na 4 člana. Ne znam kako je u drugim firmama, ali znam kako je u Komunalu ...
Aman koja je razlika, pitam ja tog blicmena? Ako su bolji od svojih prethodnika, odmah da su na prvoj sednici UO JKP ukinuli sebi dnevnice sve dok kvalitetnim upravljanjem (zato se i zove "upravni odbor"), menadžmentom, ne izvedete firmu iz veoma zajebane finansijske situacije. Pa kada vam to uspe, svaka čast, jašta ste zaslužili da podelite slavu.
A šta se to volšebno desilo sa onolikim krivičnim prijavama protiv perjanica nekadašnje koalicione vlasti DSS-SPS, od kojih su neretki danas u žutom gnezdu?

Dakle, pominjana anketa je trajala deset dana, sve do nedelje 21. juna - tačno u podne. Naravno, u tadašnjem Otisku nedelje predlog #2 je bio namenjen ovoj temi. Rezultat pogledajte još jednom, spomen ne boli.
I sad, stvarno me kopka: Da li je jedan od onih koji su na bilo koji način učestvovali u glasanju bio naš Blicmagistar? Šta on danas misli o ponuđenim odgovorima?
Pominjana lica (u Blicu) su sebi učinila medveđu uslugu koristeći zakonske rupe. Pa mogli su, makar zbog svih onih koji nemaju posao, ne rade u Opštini i nisu članovi neke od nazovistranaka, da sva svoja lanzanja po Austriji i Nemačkoj proglase za arbeitsurlaub, radni odmor (uf, k'o molitveni doručak), pa da spoje i jare i pare - bili na odmoru, malo raduckali, malo se zajebavali po inostranstvu, uzeli pare i - mirna Krajina. Sud će im verovatno naložiti da vrate pare, ako dotle dođe, i tač.
Radmila je preterala sa zavitlavanjem, kao i njena ekipa. Zato je smaknuta. Ali, podsećam magistra na njegovog negdašnjeg koalicionog partnera koji je ozario JKP svojim milionskim rukovođenjem. I to bez dokaza, naravno.
Aman bre, ogledalce, ogledalce ...

***

Hajde sad, bez zezanja, da odgovorite na pitanje, drugovi:
Tko je to nama djeco zaista kriv što je Radmila uspela da dotera čak do pete nelegalne sednice, i svi ostali u paketu sa njom? Ko? Oni što su morali da to glupiranje saseku još u aprilu, odmah posle prve sednice koja je održana bez kvoruma, možda?
Uzeše skoro petsto 'iljada dindži za potom proglašene nelegalne sednice. Pa ko im je to omogućio?
Vi drugovi crveni i žuti, koji sada mrsite po novinama. Vi i vaša Vlada i ministarstva, i to Negotin treba da zna. Pitanje je zašto, ili još bolje - zbog koga.
A oni nesrećnici-bezobraznici treba da vrate sve te pare u budžet, jer zbog silnog njihovog rada u Opštinu ujahaše Organi. Makar zbog toga.

p.s.
"... Konjaković, visoki funkcioner PNTK ..."
Lele, šta to izgovori, čoveče ...
"Konjak" se verovatno ceo dan kida od smeha.
Pa kako neko može da bude visoki funkcioner nečega, što je u stvari grupa zajebanata koja se folira da ima partiju, a glavni fazon im je da ovima što misle da su stvarno neki političari iz stvarno nekih stranaka svakoga dana i na svakome mestu flomasterom docrtavaju brkove i uši.

p.p.s.
Ovo je najnovija informacija:
Večeras Organ nije uspeo da sastavi Upravni odbor JKP. Nije im jasno kako se tehnički direktor našao na spisku članova. A magistrima nije jasno, pride, kako je isti još uvek tehnički direktor.
Mnogo šta vama nije jasno, drugovi i drugarice.
To ćete tek da vidite.

A Mesec je još uvek pun ...

Otisak Nedelje - 01.11.2009.

Bogami, što bi to rekli sportski komentatori, u fotofinišu je pobedio prošlonedeljni predlog #3 ispred predloga #1, za prsa.

Pileća.
Dakle - Stari Stil, najstariji.
Pa dobro. To znači da moramo da nastavimo dalje, punom parom.

Predlog #1 - Rođendan

29. oktobra 1969. godine rodilo se Njegovo Veličanstvo Internet. Gospodar savremenih komunikacija. Medij nad medijima. Bre, po datumu rođenja bi se reklo da je u horoskopu Škorpija?!
Isto k'o ja ...

Internet pokriva ceo savremeni svet, bar se tako priča.
Da li je baš tako? Neki tvrde da nije.
A neki bi hteli da ima više tih crnih rupa na internetu, zar ne drugovi?

Predlog #2 - Organska tastatura

U tekstu koji je objavio londonski Guardian, po istraživanju Which? Computing magazina, kažu da je na mnogim kompjuterskim tastaturama otkriven alarmantan nivo opasnih bakterija. U nekoj firmi su ispitivali 33 tastature, i da je jedna od njih bila pet puta prljavija od poklopca na WC-u (u istoj firmi)! I kod preostalih uzoraka je situacija bila blizu katastrofe, a na još dve su nađene i koliformne bakterije, koje najčešće povezuju za fekalno poreklo ...
Ždranje na radnom mestu, nad tastaturom, kao i loša lična higijena označeni su za glavni razlog ovakvog rezultata istraživanja. Smatraju da treba porazmisliti o investiranju u neko sredstvo za čišćenje tastatura. Postoji i predlog da se iste mogu prati u standardnim mašinama za pranje posuđa, ali sve dok se ne istope na "sušenju". Kako da ne.

Zato su u našoj opštini rešili da zamene sve tastature, i to iz strane donacije. Uradili projekat, i u njega uključili i TV Krajinu, da budu kompatibilni. Sad svi imaju iste tastature, miševe i pedove. Da ne bude posle nekih razlika u tekstovima, saopštenjima i slično. Ima sve da bude uniformno. Ako jedan pogreši - ima svi da pogreše! A ne tu da mi se neki prave pametni, i da znaju gramatiku, pa posle ...
Univerzalna tastatura, za sve jezike i sve gramatike.
Za svaku vlast.
Organska.

Predlog #3 - Opet ... isto

Taman smo Radmilu uterali u red, počela je da koriguje greške i cirkuse koje smo na blogu spominjali, kad - ulete Organ sa pričom kako će od sad da bude drugačije. Šta to?

Barbarošovo đubre i u kontejnerima, i u prikolici, i u kombiju?

Auto-pijaca u vreme kada nema naplate parkinga, sa strane kolovoza na kojoj se ne plaća parkplac, i na kojoj je zabranjeno parkiranje ali - nigde nema znaka. A ni saobraćajaca.

U pešačku zonu, zabranjenu za saobraćaj, i dalje se ulazi, i to sa strane sa koje je zabranjen ulaz i dostavnim vozilima. Po centru jurcanje kolima i mopedima. Nedelja je, ima se - može se.

Greši se i dalje na opštinskom sajtu, poneki put i ispravi (uglavnom ako to neko spomene između dve nedelje, kroz komentare - kao ono sa "31. oktobrom u subotu"). Šta ćete, ljucki je grešiti.
Ljudski.

Naravno, tu su i nezaobilazne rupe na dečijem igralištu u parku. Oni pre su, po prozivci, u roku od četiri dana zakrpili igralište. Ovi posle čekaju da sve to prekriju snegovi, ruzmarin i šaš. K'o mačke, a peska nigde ...
Dakle, evo pet domaćih zadataka Organu za narednu nedelju. Za svaki dan po jedan.

Predlog #4 - Evo banke ...

Hm, beše li to ona banka što je uvalila komunalcima kreditplate pre neki mesec?
Ne bre, ovo je neka druga. Lepo piše na zidu koji su: AIK BORSKA BANKA.
U stvari, što bi oni krečili taj zid? Pa AIK banka jeste dole, a na spratu i dalje ostaju prostorije Banke Bor koja ne postoji, kao neki duh. Baš se lepo poklopilo ...

Predlog #5 - Uzorna ponuda

Kao prvo, ova slika nije iz Negotina.
Kao drugo, sve drugo jeste.

Interesantan komplet kineskih čaša. Al su mu nadenuli zaista interesantno ime ...

Proklet bio onaj ko izmisli gravče na tavče, zajedno sa onima koji izmisliše grejpfrut, sendvič ili almdudler sodu!
... grafče, grepljut, sendvić, abdula ...
... 'bem ti ta stranska imena!

Zato ćemo uskoro da dobijemo nov Market18 INEX Uzora, firme preprodate same sebi.
Hajde da ih ne reklamiramo za džabe. Neka prvo počnu da rade.

Predlog #6 - Đoka

Negotinci, definitivno, mrze svoje spomenike. Inače ne bi radili sa njima to što inače rade.
Neko je Đoka, a neko je i dalje stoka.
Zaista smešno.
Strašno.
Eto, mogli bi Organi da nabave nova slova za spomenik Đorđu Stanojeviću. Da ne beše njega, ne bi bilo električnih centrala, pa ni struje za RTV Krajinu ili opštinski sajt. Gde bi se onda slikali?

Predlog #7 - Eto ti sad ...

Dopis Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
I šta sad?
Bolje da ne komentarišem, nekako mi se čini da ovde sve piše.

Predlog #8 - Pun Mesec

Juče, na Noć Veštaca, bio je pun Mesec. Za kraj oktobra.
U mitologiji severnoameričkih indijanaca poznat i kao Lovčev Mesec (Hunter's Moon) ili Krvavi Mesec (Blood Moon, Sanguine Moon).
Za njim sledi onaj novembarski, škorpijski, moj - Snežni Mesec (Snow Moon) ili Dabrov Mesec (Beaver Moon).
Pun, jakako.

***

A i taj Facebook je čudo jedno neviđeno ...