Pantljičare

Pantljičara nekad.

Pantljičara sad.

Nekad si pantljičaru kupovao da bi mogao da uđeš u gradski prevoz, poništavao članke shodno vožnji ili se švercovao šacujući tokom vožnje da u bus ne ulete ridžovani. Danas ti ne treba pantljičara da bi se vozio, dovoljno je samo jednom da se učlaniš i tom karticom ti je plaćena jedna beskonačna vožnja u propast. Vrhovni Ridža više ne kontroliše putnike niti izbacuje one koji se švercuju, već ih uteruje u buseve jer zna da su svi već otkucani. A i ti autobusi, svi su se pretvorili u jednu ogromnu pantljičaru kojoj se glava i rep više ne naziru, i koja voza li voza po domaćinu.
Propast.

***

Pantljičara (hrv. trakavica) spada u klasu pljosnatih crva koja vode isključivo endoparazitski način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma patogene. Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike/trake pa odatle naziv) i podeljeno na veliki broj članaka  koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m. Na telu se razlikuju:

1. prednji deo je u obliku sićušne glave (scolex)

2. iza glave je suženje (vratni region), koji predstavlja embrionalnu zonu jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi; najmlađi proglotisi su oni koji su najbliži vratnom delu, a idući ka kraju lanca članci su sve stariji

3. niz proglotisa koji se označava kao lanac (strobila)

Pantljičara nema crevni takt, hranu uzima osmotskim putem iz creva domaćina preko cele površine svog tela. Zbog toga se na spoljašnjosti tela obrazuju trnoliki izraštaji koji povećavaju apsorpcionu površinu. U telu pantljičara su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima, inače bi bile svarene od strane domaćina.

Organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu.

Polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen - svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim. U prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima. Zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu.

Razvoj se odvija preko larvalnih oblika: čovek je trajni domaćin goveđe i svinjske pantljičare, a a te dve domaće životinje imaju ulogu prelaznih domaćina. Oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju. U crevu svinje izleže se larva onkosfera, koja kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak (gde se razvija u bobicu). Čovek se zarazi jedući nedovoljno kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara.

Pseća pantljičara za trajnog domaćina ima psa, a čovek je prelazni domaćin. Ciste (larve) pseće pantljičare mogu u telu čoveka izazvati teške, nekada smrtonosne posledice.

Pantljičara je akutno opasnijaa po prelaznog a hronično po trajnog domaćina.

Danas postoje visoko efikasni lekovi kojima se pantljičara eliminiše iz tela domaćina. Najčešće je potrebna (dovoljna) samo jedna doza.

Gornji opis u detaljima daleko više odgovara ovim pantljičarama sada nego onima nekada.
Na Orvelovoj Životinjskoj farmi vladaju svinje uz pomoć kerova, dok svi ostali argatuju za njih.

Bez obzira na silne izborne slogane i poskočice koje godinama ispaljuju brzinom munje, kradikalska banda ima svoj interni moto star više od veka: Neka traje!

Ta pošast je dokazano izlečiva, ali neophodna je volja domaćina da uzme tu jednu potrebno-dovoljnu dozu leka.

Nije do svinja, kerova i pantljičara - do nas je.
Zato i traje.