Of a Man and mice

Na početku, da objasnim par pojmova koji će se ovde (verovatno češće, u budućnosti) javljati. Elem, u Beču, tj. glavnom gradu Vlaške Republike (u kome verovatno živi više ovdašnjih gastarbajtera nego što opština Negotin ima stanovnika) postoje Stephansplatz (jedan od glavnih gradskih trgova) i Stephansdom (katedrala St.Stephana). Kad već Negotin polako ali sigurno postaje predgrađe Beča, logično je da i tu postoje Štefansplac i Štefansdom, tj. Trg Stevana Mokranjca i Mokranjčeva kuća.

Stephan ili Stevan

Pardon, htedoh reći Mesna Zajednica Negotin.

*

Prvo o jednome Čoveku:

Danas je Sv. Stefan, za one koji štuju čuveni rikverckalendar sa vremenskim pomerajem od 13 dana. Za sve ostale je imendan/rođendan poznatog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca. Opština Negotin, kojoj je Mokranjac jedan od ključnih brendova, danas je svečano obeležila ovaj dan. Dom kulture u Negotinu danas takođe obeležava svoj imendan.

Mokranjčeva Druga rukovet ide ovako:

Osu se nebo zvezdama.
Zvezdane dane, moj mio brale!
I ravno polje ovcama.
Zvezdama nema Danice,
Zvezdane dane, moj mio brale!
Ovcama nema čobana.

Smilj Smiljana pokraj vode brala.

Jesam li ti, Jelane,
govorio, divna Jelo,
da ne rasteš, Jelane,
pokraj druma, divna Jelo,
gde prolaze, Jelane,
četovođe, divna Jelo,
i provode, Jelane,
svoje čete, divna Jelo!

Maro Resavkinjo,
jesi l vidla, Maro, resavske junake?

U Budimu gradu čudno čudo kažu,
hm, hm, jel' istina, čudno čudo kažu!
Miš poseja proju po ježevu polju,
hm, hm, jel' istina, po ježevu polju!
Narasla je proja mišu do kolena,
hm, hm, jel' istina, mišu do kolena!
Mišu do kolena, žabi do ramena,
hm, hm, jel' istina, žabi do ramena!

Prigodan koncert i promocija 14. broja časopisa Mokranjac, bili su sasvim dovoljan razlog da se u predveče obiđe Mokranjčeva kuća.

**

Nešto i o miševima:

Ekipi iz vrha MZ Negotin, koja je danas mezetila, mrsila i trsila u kompleksu Mokranjčeve kuće, slaveći zapravo pitaj boga šta, garantovano više leži ovakva verzija Druge rukoveti. Nekako im je bliža srcu, metrici i gramatici.

Lude godine, verzija 2013

Posejaše miševi proju spletki, laži i prevara širom ježeva polja. 

Što posejaše to će i požnjeti.

Zaista je bedno i licemerno kada vam najave da ćete biti smenjeni jer trošite pare na Mokranjčeve dane, pa se potom svi zajedno omrsite u Mokranjčevoj kući - o trošku budžeta. I smenjenik i smenitelj mu. Dobro su se setili da snack party odrade u drugom objektu, da već jedared prekinu sa prosipanjem vina i masnih mrva po tepihu starom 200 godina. Nekada su, čak, posred muzeja (što Mokranjčeva kuća jeste) palili odžakliju, da se ugreju i na njoj ispeku i pokoju kobasicu, svare poneko vince i rakiju. Dobro se setiše da je još jedan negotinac, Đorđe Stanojević, život i karijeru uložio u elektrifikaciju Srbije, pa uključiše kalorifer. Bolje ikad nego nikad, naročito kada se uzme u obzir činjenica da u Srbiji muzeji, bioskopi i drugi objekti kulture sve češće završavaju karijeru u plamenu.

Krajnje je vreme da, u duhu aveti devedesetih, čuvenu kafanu-klub odborničke grupe socijalista vrate u podrum jednog od objekata u dvorištu Mokranjčeve kuće.
Pardon, htedoh reći odborničke grupe DSPS.

***

Kada je 1937. godine Džon Stajnbek objavio knjigu "O miševima i ljudima", teško da je mogao naslutiti koliko će naslov njegovog dela biti dugo i bolno aktuelan širom sveta, a naročito u vilajetu zvanom Srbija. Roman je dobio naziv po stihovima iz pesmice Roberta Barnsa ("Jednoj mišici", iz 1785.), koji glase:

I najbolji planovi miševa i ljudi, 

najčešće se izjalove.

Ne ostave nam ništa sem jada i boli,

za srećom obećanom!

A pacovi, kada im ništa više ne preostane, prvo pojedu miševe, pa potom krenu jedni na druge. Vazda bilo, tako će i ostati. Ljudi u to uopšte ne treba da se mešaju.

Beše ovo prvi tekst u Novoj Blogodini.