730+5

Eto, prošla je i druga godina kako postoji blog GRAĐANSKI KRUG. I pet dana pride.
Od srede 30.07.2008. do srede 04.08.2010.
U ovakvim prilikama se kao podvlači neka crta, pa se sve nešto sabira i oduzima, hvali i kritikuje. Malo kuka, malo više ipak slavi.
Ma, to sam već radio prošle godine: navodio brojke, korisnike, hitove, čitanja, zastavice i ko zna kakve sve još džidžumidže koje možete okačiti na svoj blog. Neću da detaljišem ili cepidlačim i u sitna crevca razvlačim sad tu nekakve cifre, ali opšti je zaključak (matematika) da je broj unikatnih IP adresa (čitaj: VAS koji ste pogledali ovaj blog makar jedared) u odnosu na prvih godinu dana utrostručen za ovih proteklih, drugih godinu dana i noći. Broj postova je ipak ispao manji.
A behu i oni ludački vanredni lokalni izbori u Negotinu, Organi, klizališta i klizišta, pužOvi i ostale zverke, vruća zima, četiri direktora JKP Badnjevo za godinu dana (bre, kao godišnja doba)... i Mokranjčevi dani, možda najbolji do sada organizovani.
Nestale su, narode, obe lokalne televizije u ovom gradu, ugašene radio stanice. Javnosti su iskopana oba oka, otkinuta oba uha, svaki dan nas vuku za nos i prete čupanjem jezika.
Činjenica je, to sa žaljenjem priznajem, da smo svi koji se oko bloga "vrtimo" u poslednje vreme pomalo zaribali sa aktivnošću. Ehmehm, pa dobro - ne malo nego baš malo MNOGO. Dosta vas pita šta se to sa nama dešava, da li ćemo i dalje ovde pisati nešto, gde je ovaj ili onaj, da li nam neko preti (ma neeee breee, to onako...), gde smo uopšte, u kojim i kakvim kosmičkim sferama?
Pa, tu smo.
Ali, dosadno je više pisati stalno ISTO o ISTIMA, iznova i iznova. Aman, rekoh već, ne maže se bre na lebac, pa to ti je. A oni o kojima pišemo množe se kao amebe u etiopskom stomaku, stari krpelji ne odumiru dok se novi samo doštancavaju pa odmah udri po krvotoku. Dobro, ponegde to još uvek nazivaju budžetom, narodnim parama i sličnim izmišljotinama koje postoje samo u bajkama. Opet - narodnim.
Budale i bitange? Naravno - prete. Pa zato i jesmo tu: da im solimo pamet i nerviramo ih.
Zapravo, tu smo zbog svih vas koji ove stranice čitate, prepričavate drugima, pišete komentare koji predstavljaju takođe vredan deo celog ovog bloga.
A pojavio se i Senad Hayfield Poljo, ubica dosade.

Pa, da ipak danas podvučemo nešto?
Hajde ... malo.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Vratimo se na Dan Prvi.
Sreda, 30. jul 2008. Godine Ludačke. Dan posle radikalsko-koštunjarskog divljanja po Beogradu, u ime Srbovanja.
Svi znamo gde su danas Tom & Jerry. U crtanom filmu po imenu SNS.
Tom(a) Nikolić je evoluirao, od ofucanog radikalskog mačora sa bunjišta (koji je Borisa Tadića na mitinzima Kradikala, pa i pomenutom divljanju dan pre našeg Prvog, konstantno nazivao ustašom), do danas EUropejski poželjnog i pohotnog macana čija se štrokava biografija ne vidi od bljeska novih porculanskih zuba unutar napakovanog facialisa (neka budala bi to nazvala "osmehom") koga se ne bi postideo ni Blejk Karington. Ma, i frizura mu nešto malo vuče na tu stranu. Mislim - američku, jelte.
Jerry Vučić je bio i ostao apsolutno nebitan lik svakom iole ozbiljnom čoveku.
U stvari, sve ovo što o njima napisah nije bitno.
Bitno je da su Boris Tadić i Demokratska stranka debelo zajebali stvar u ovoj zemlji. Koristili su izbeljivač Tajdić previše i oprali biografije svim pijavicama iz devedesetih. To izjavljujem javno i izazivam svakog ko boluje od žutocrvenog slepila da dokaže suprotno. Prethodne dve godine se ne mogu poreći, poništiti, prevideti. Svi to znaju.
Ama, vidi se bre. Vidi se i da ih Dinkić svaki čas takođe pomalo zajebe na lokalnim izborima koje žutocrveni mozgovi sporadično organizuju ne bi li na njima izgubili.
Kao što svi takođe znaju da će jednog lepog dana Boris Tadić i Tom(a) Nikolić potpisati sporazum o formiranju koalicione vlasti koja će krojiti živote građanima Srbije.
Stradije. Može i Mrtvog Mora, jer i ova zemlja i ovaj narod sve više na to liče.
U 2009. i 2010. godini, Tom & Jerry nisu išli na Sajam knjiga. Niti čitaju niti pišu više. Ali, i dalje vrebaju. Hm, ne sviđa mi se što je mišja rupa sve veća, svakoga dana. To me brine.
Stvarno, čudan je to put, od potpaljivača američke ambasade do korisnika usluga američkih marketinških agencija u političke svrhe.

U prvom postu je bio spomenut i Čeda. Nažalost, njegova stranka je zabrazdila u agroliberalizam sve dublje i dublje. E, i ja sam baš neki lojalan član biblioteke... Seoske. Ne možeš se kititi urbanom pričom tako što preko razglasa puštaš "Ever fallen in love" od Buzzcocksa i misliš da si in, gradski.
Jok bre - граЦки.

***

U ovoj zemlji postoje neki ljudi koji imaju interesantan fenomen, poremećaj koji optika kao grana fizike ne može da objasni. Takvi veruju u bajke i vide dugu koja ima samo dve boje: crvenu i žutu, umesto celog spektra. Takođe, veruju da ima blaga na njenim krajevima.
Tjah, a kada dođu do tog kraja onda ... ugaze. U nešto drugo, i po boji ali i koeficijentu gustine.
Pa onda pozovu narod, vrište upomoć, da spašavamo više ciljeve.
Narode nebeski, duboko si propao.

Postoji nauka koja ovo može da objasni, ako već optika ne može.
Neću da kažem koja, mnogo boli.