Opštinska Liga (Centar)

Neki dan su na Negotinskom Forumu iskrsle određene "fudbalske" teme, pa rekoh sebi: Hajde da to ovde malo apsolviramo, lakše je za veći tekst ali i vizuelni doživljaj.
Odmah da napomenem, nijedan od pojmova koji će biti spomenuti u ovom tekstu nemaju, nikada nisu imali, niti će imati nacionalni background. Nešto se i slučajno poklapa, ali nije bilo namere. Radi se striktno o lokalnoj negotinskoj terminologiji nastaloj na višedecenijskom iskustvu stečenom uz terene za fudbal po školama, na stadionu, u hali sportova. A i gledanjem prenosa lokalnog parlamenta.
Dakle, iskustvo nas uči da u našem kraju postoji nekoliko vrsta tzv. špiceva.
Šta je to "špic"?
Radi se o posebnoj tehnologiji udaranja lopte ili protivnika, sa raznim podvarijantama koje će ovde biti ukratko opisane. Inače, ovaj omiljeni vid ispoljavanja sopstvene veštine se tokom godina sa terena preneo na tribine među gledaoce, pa čak i na ulice, u vinograde i škole - tj. u svakodnevni život.
Definicije radi, za špic se smatra da je vrsta šutiranja lopte vrhom sportske obuće (kopačka, patika), cipele (posebna sorta fuzbalera-frajera koristi šimike, brodarice ili mokasinke), ili ako nema ništa od svega pomenutog onda sigurno "ima bos".

Da vidimo onda čega sve tu ima:

1. VLAŠKI špic
Koristi se kada imate nameru da po svaku cenu šutnete loptu, bez ikakve kontrole, da bude što jače i da ide što dalje, samo da se šutne. Koristi se kada hoćete da isforsirate tajm aut i odugovlačite igru, kada želite da lopta pređe što pre bliže protivničkom golu ili što dalje od vas. Koriste ga odbrambeni igrači ali i napadači takođe.
Izraziti predstavnik korisnika vlaškog špica (od poznatih nogometaša) je Robert Prosinečki. Čovek koji je umeo da postigne gol sa centra igrališta, sa zaletom ili bez, ili iz trka. Jedan od najjačih zabeleženih udaraca (po lopti) na SFRJ prostorima. U Negotinu su mnogi praktikovali ovu tehniku mnogo pre Prosinečkog, ali je pomenuti proneo slavu ovog zahvata širom sveta iako nikada nije igrao mali fudbal u našem gradu. Najverovatnije mu je o tome pričao Mile (Zevalo) Petrović, negotinac, dugogodišnji direktor Zvezdinog stadiona.
U Negotinu je ovo jedan od omiljenih udaraca među navalnim igračima pa se ne izdvaja neko naročito poseban jer, da bi ste mogli da šutnete loptu na pravi način, ponavljam: morate da budete negotinac. Čak je i R.Decembarski samo razvijao metode ubrzanja, bez prevelikog razumevanja suštine.
U žargonu se za ovaj udarac ponekad koristi i izraz buvanje. Cilj je da po svaku cenu što žešće pogodite loptom protivnika, da peče što više (gađa se od glave do pete, zabranjena upotreba trenerki i dugih rukava kao zaštitnih sredstava). Buvanje se nekada koristilo i kao vid kazne za onoga ko ne pogodi čija ga je ruka "oplela" u igri bzzz. Koristi se prenapumpana gumena lopta, tzv. balon. Što lakša lopta, što jači udarac - to veći crveni pečat opomene.

2. BUGARSKI špic
Ova kata se striktno primenjuje kada vas apsolutno ne interesuje lopta. Samo noga protivničkog igrača, i to po mogućstvu iz njihovog napada dok ste pred sopstvenim golom. Lepeza korisnika je široka - od golmana, preko svakog igrača u timu, pa sve do onih što sakupljaju lopte sa strane. Obožavaju je oni negotinci koji po kazni moraju da igraju pozadi, jer ne znaju dovoljno dobro da u napadu driblaju i efektno daju golove. Takođe (ukoliko ne umeju da primenjuju katu #1 koju smo već opisali) i svi golmani, od onih u FK "Hajduk Veljko", preko seoskih klubova, pa sve do čuvenog Dukata (paradnog ljubitelja asfaltnih podloga i stativa).
Od svetski poznatih korisnika ove kate, izdvajamo naravno Iliju Najdoskog. Čovek je slavu ovog udarca proneo širom sveta, od Vardara do Japana. Kakav bre Kolo-Kolo! Ništa okolo-naokolo, pravo u kosku, šta ima tu da se misli.
Od negotinaca posebno su se istakla dvojica:
a) Na velikom terenu je to bio Mna, nekadašnji razantni as H.Veljka; nadimak dobio po nečemu drugom.
b) Na malim terenima i dan danas je neprikosnovena karijera Novice Milijića - Noleta, iz zlatnih vremena rekreacije radnika Medicinskog centra. Em kolege s posla, em Hitna blizu hale sportova (preko raskrsnice).
Za one manje umešne prilikom primene ovakvog špica se ponekad kaže da su ceparoši, jer nemaju stila. Kako god bilo, ništa ne može zameniti užitak kontakta nokta na nožnom palcu sa suparnikovom hrskavicom.
Poslednjih godina se upotreba proširila i na nefudbalske krugove, a naročito među negotinske patriotske obraze/strojeve/frontove, kao i učenice osnovnih škola u gradu.

2a. podkata Bš
Ovu podkatu je veoma uspešno primenjivao Siniša Mihajlović iz Borova Sela kod Vukovara, SR Hrvatska. Slomio nogu dvojici zvezdaša. Prvi put u dresu Vojvodine, a drugi put usred Beča u dresu SFRJ protiv Austrije (2:0 za nas, 1990. godine) kada je u žaru borbe težeći da izbaci loptu iz svog šesnaesterca raščlanio nogu Vladana Lukića (iskreno rečeno, u tom trenutku nije bilo nijednog živog Austrijanca bližeg od 50 metara, računajući i teren i tribine).
Mihajlović se kasnije tokom karijere prešaltovao ipak na špic br.1 što ga je potom kvalifikovalo za biznismena, patriotu i trenera italijanske Bolonje.

Za prva dva poteza je zajednička upotreba sopstvene noge (od kolena pa naniže) po protivničkoj živoj sili (od kolena pa naviše).
Takođe, stiče se utisak da su ga više voleli igrači i navijači Crvene Zvezde.

3. BOSANSKI špic
Nije autohtona lokalna negotinska pojava, uglavnom su je u kraj doneli što terenci, što zaposleni u IHP, Borskom rudniku, Đerdapu ili drugim firmama od šireg značaja. Takođe i jedan deo korisnika apartmana u nekadašnjem ZZVM (današnja Tehnička škola). Tehnika doneta sa strane, ali veoma brzo postaje omiljena među domaćim korisnicima. Specijalno po seoskim klubovima, poput onih u Rečkoj, Miloševu, Samarinovcu ili Prahovu.
Ovu tehniku striktno odlikuje koncepcija da nema faula ako protivnik nije oduvan sa terena bar 3 metra od aut linije.
Po nekim istorijskim podacima, ovaj špic je nastao i u izvornom obliku bio primenjivan negde na potezu između Zenice i Tuzle, SR BiH. Poseban ogranak se razvio na Grbavici, FK Željezničar (Baljić, Baždarević, Nikić).
Kao izraziti ekspert za ovaj briljantan potez, i dan danas važi Jusuf Hatunić, poznatiji i pod nadimkom Ubica. Večnu slavu je stekao 1973. godine polomivši nogu Nikici Klinčarskom, zbog čega je za kaznu morao da pređe iz tuzlanske Slobode u Partizan, da nastavi da lomi noge i rebra drugima, što mu nije nikako teško palo.
Bosanski špic su razvili i upražnjavali najčešće partizanovci, do kulta obožavanja.
Posebnu draž u ovom špicu predstavlja upotreba sopstvenog tela kao poluge kojom se protivnikov organizam izbacuje iz gravitacije i opasno približava drugoj kosmičkoj brzini. Noge se ne koriste ništa frekventnije od ostatka sopstvenog tela.
U lokalu je za jednog od najvernijih sledbenika i izučavalaca ove škole borilačkih veština važio Drula, a kao poseban uspeh je zabeležen slučaj kada je na prijateljskoj utakmici između H.Veljka i C.Zvezde oduvao Pericu Ognjenovića čak u ogradu pored tribina na stadionu. Brilljantan majstorski zahvat iskusnog zanatlije. Posle ove utakmice su se igrači i rukovodstvo Zvezde po beogradskim novinama žalili na nekakve krtičnjake po Negotinu, a prepodobni Ognjenović nije igrao nekoliko utakmica za prvi tim.

Pored pomenute 3 varijante, u poslednjih 7-8 godina se razvio i četvrti, manje fudbalski a više politički špic.

4. SELJAČKI špic sa podvarijantama:
4a. BUKOVSKI špic (za voćnjake) i
4b. ČUBARSKI špic (za vinograde)
Ovde se radi o nijansama u tehnici koje može da zapazi samo izvežbano oko profesionalca, ukoliko nije zatvoreno.
U pitanju je defanzivna varijanta. Petar Borota je jedan od najistaknutijih likova koji je dugi niz godina koristio ovu tehniku kao golman. Postao je čuven po fantastičnim odbranama i paradama kada je vadio žive lopte iz mreže i izvodio nemoguće parade i akrobacije u svom kaznenom prostoru. Pravi artista kome su 16 metara uvek predstavljala ograničavajući prostor da uspešno iskaže sopstveni raskošni talenat. Postao je čuven po svojoj navici da posle uspešne intervencije sa loptom u rukama uđe u sopstveni gol da bi podigao kapu koja mu je pala sa glave. Bio je obožavan kod protivničkih navijača.
Zbog njega su neki teoretičari igre ovaj potez nazvali i autogol ili samonokaut.
Primenjuje je striktno aktuelna lokalna vlast u Negotinu već duži niz godina.
Radi se o genetski modifikovanoj kombinaciji fudbala, kafilerije, boksa, voćarstva i vinogradarstva.
Varijanta 4a. se koristi kada mažnjavate breskve iz sopstvenog voćnjaka.
Varijanta 4b. se koristi za strane državljane.
Lokalni knezovi su dobro prostudirali i uočili dve potencijalne opasnosti po vlast:
1. kerovi
2. stranke koje tvore republičku Vladu, a u lokalu su u opoziciji
Sagledavši suštinu svojih oponenata, napravili su do sada nezabeleženu taktiku koja donosi fantastične rezultate na terenu:
1. kerove obući u dresove pominjanih partija
2. umesto koske baciti im loptu
3. jedino pravilo igre koje važi je primena bilo kog od prva 3 špica po sopstvenoj volji u neograničenim količinama, kako po igračima tako i po gledaocima
4. za svoju dušu organizovati auto trke i zimsku olimpijadu, otvoriti pijacu robova, finansirati okupljanja bajkera, sajam vina & meda & žuči, postaviti web kameru u svlačionice opozicionih fudbalera i timova, dočekati vanzemaljce sa svim počastima koje im pripadaju (obavezno da ih duhovnici osveštaju), kuvati Negotinsku i Timočku čorbu do iznemoglosti
Već je bilo rečeno: ovaj četvrti špic se sastoji od prva tri, uz povremenu promenu orijentacije upotrebe tokom igre (na protivnika, na sebe, na navijače, u nebo).

Kako god bilo, slika govori više od reči.